Naša književnost, 01. 09. 1951., S. 134

пр

344 – | у 5 Књижевност.

= – =

мишљења, да бисмо управо на овим идеолошким делатностима, тако удаље-

"ним- од материјалне економске основице, видели колико се целокупна широка.

област културне историје народа неодољиво уткива и у овај посебни систем

__ изражавања. Неопходни су нам подаци о политичкој и друштвеној историји

народа и паралелно са тим подаци од временском одређењу порекла појединих игара и попевки, да бисмо уочили првобитни погонски импулс њиховог интонационог или ритмичког карактера. Неопходно нам је познавање и средстава за производњу једног народа (природног амбијента, сировина, оруђа, алата, гајених биљки, продуката тла итд.) и економских односа власништва над тим оруђима и над.самим људима, да бисмо. уопште почели да и одређеније от-.

_криваме где су све узрочни корени одређених типова игара и попевки, одре-

ђених карактера и квалитета тих типова уметничких активности — са читавом материјалном и друштвено-психолошком реалношћу народног живота у њима.

- Фолклорна наука од свог дескриптивно-аналитичког стадиума може. кренути

ка свом вишем ступњу, ка науци експликативнор потенцијала, једино ако крене и када крене путем методе испитивања великог низа међусобно повезаних и узајамно дејствујуних појава са многих подручја, ма и знатно удаљених једних од других. На овој конференцији. међутим, нису довољно запажени чак ни дејствујући односи ближих, непосредније везаних чинилаца и појава.

__ Узмимо само народни костим (заступљен на паралелном фестивалу исто толико богато и разноврсно, као што су то биле попевке и игре). И сам естетички условљен расположивим материјалом који народ употребљава у својој. продукционој делатности (зависан и у свом квалитету и у свом изгледу од

лана, кудеље, конопље и др), народни костим у знатној мери: условљава

"само опишу и аналитички прикажу) дејствујуће снаге "друштвено-историских околности

конститутивни карактер и форму. народне игре, утичући у појединим случајевима (у ношњи са високим и крутим оковратницима на пример) и на саму техничку ·страну артикулационе делатности народног певача. Није, међутим, на овој научној конференцији готово ни поменута ова једна од многих веза условљености и међусобног дејствовања. разноврсних чинилаца, чак ни у иначе изврсном предавању сестара Јанковић о стиловима и техници српских игара, оних игара међу којима је и достојанствено-господствено либаде Врањанки, незаборавних жена-госпођа Боре Станковића, отмених, уздржаних а пуних при-

тиснутог и окованог живота. — - 5 ___Перед тога што се целим својим дефилеом у времену од шест дана кретала на заиста сувише растегнутој скали од најуопшштенијих филозофско-ап-

страктних формулација о основним елементима и изражајним средствима

— уметничког“ музичког језика до новинарско-репортерске занимљивости у #5-

лагању података о оним појавама из фолклорне области које су у стању да забаве и слушаоца који не претендује ни на какву научно-аналитичку, ви на какву синтетичку и ни на какву експликативно-теоретску ориентацију мисаоног односа према шароликим појединачним фактима и појавама фолклора, ова интернационална конференција није довољно маркантно обележила свој посебни научно-истраживачки угао гледања. Посебна, фолклористичка варијанта у з2узимању истраживачке позиције по питањима старине народних мелодија, 10. питању крајње занимљиве појаве. вокалне полифоније у народном музичком

- изразу (изврсно обрађеном проблему у реферату Цветка Рихтмана) поставила

би, свакако, тежиште исџитивања. не толико на саму естетичку, уметничку страну квалитетне вредности фолклорних мелодија колико на опште познате

појаве традиционалног музичког изражавања: да је веома упорно у чувању

једном фиксираних форми, да далеко спорије и теже подноси промене но што се у том погледу понаша поетски текст народних песама и да се значајније трансформације како тоналног тако и ритмичког карактера народних попевки јављају тек са појачаним продирањем утицаја варошке песме, широко популаризоване и знатно упрошћене нивелиране музичке формације која се развијала и богатила на развојној линији учене, професионалне музике. Третирајући опширније или само додирујући питање музичко-језичких особености народних попевки, референти и дискутанти на овој конференцији заобилазили су, са чудном лежерношћу, "специфично научни задатак да се објасне (а не

које су, под притиском народног живота, проузроковале одређене

песмене типове у народној музици. Више у знаку разноврсних деликатности