Pravda, 24. 12. 1927., S. 1

НГ-; 355

0>паси се помма|у V аамии* С 1оаци|и: Иивз М-^ашоеуп. '9 Чзновни оачун чод Пошт Шгспионице бо 53 220 ТРЛЕ«ГО и И ОРПвм«»ц|Г дпмц"-^т« >И1Е 8«

беп1рад субота, 24. децембра 1927. год.

Уоедмицлео: Иие^ Микатз&в 19 <а Иовљевину С.Х С 25 оии м

Мосе^иа то«?'ппа'а к»'тоансгво 50 дин

ГОДИНА XXIII

У чему је криза?

У 1ГЈ11ГВ1«дном обсту ни о чему со дана<: аинк> не говорп него о крнзн и рђтам ч«*лсрнмги То ннсу еамо речв данашњпг.ећ се овако гсворн пуввх нег годннд! Чим с« Јклјнца састану. с.тедује одмох иигање: ,к««о нди посао'.'" загим удар- V ;:укап>е и јадикокаље... Всс.ма је «нл ,-.ј дмна у р-,{0вима нривредни!; људн к.'.јп !•« могу п Авалитн са ресулгашч сво та рада. Ссгл.ти тогегнрају од данас до су\|м. бсрк се, иадају н иронадају... Гсвррн се п нише с - о крнзи миого. ати '.е н .шта о-ј5в.бно не нредузнма, да се бар уЛтажи ако не н огклон&. . У том- и јел« тратика прввродне ила'-е п линОЕИВЧке свротвње. над чијим главама нитла криза са мнсгођојним геш:слм нослслпама. а које су већ у отадпјуму нер;:-Јрљ.ЂИВССТн! У п чнтичкпм н прнврелтим мирадар ним крЈТСј.пма ншрссино се претреса пи [ин >е постојеће мсочсмлке крцае; одржарх ју'« клнгресн и конференц::је, консгато; ани су п многи узроцн- па н пород свега т0:'а. прсЛлем се. ие сауо не помера с меа. веН ,1 с дана у дан све тежн п тежк'. У тим 1;руговнма, кон^татованп су ка« 1 паиш уаропн прнвреЈно економске кри.: С.мба и <1он<«ооч>(1 пољскн ПјМнреЛс. мнкуренцнјо гт/н/ни! производч ип н' 1 шим пијпцими. с.тбо јмзвијена и нсзашгићена индугтрија, нсОооољпост кпиитоло ц амљн .ве.мко државно сттсрсћсњс п Ор)Јги рзрпцн — виш^ површног карлкт ■ ј ;.. — сп којимч се зпоби.шза око главних узј10к<1 и заварава сс но/уоо! Поред консгатовАннх узрока, има и 4 -' • тотннама н хиљадамг) из обтаетп нлпкч који»<*у окупп ироу ~ Ј . рковали проблем криое. а'ш мераЈлп-и: урок нз^гаваХу н .нх . Оснонно п г Јавно 1јо Н'. тежи у сдабој нронзвозшн. страпо* КсЈГку^нцији. пемашншн дова!>но капи 1а 1а. нерд-^ијеној н н^заштиченој нију г!-р:;јн ; геК у нерегулшаннм међусобним «;,»нос1Јмл у материјалном погл^ду и п|)ема с но^ним ирининннма сошЈЈалне прарае н грађлн. -к-ЈГ нрава: у оналом моралу: у по -пл::чком хаосу. у не|јационалном глзјоЈ.ашу н нераду. Ннје зло у томе што мато ирснзводимо к-ао агрлрна гемЈБа н што нам игра,нцп Ј &нкурпшу са својим иронз уоднма. је зпо У томе што памнтно Шжористимо сној землтк-ки производ. Ми }>ао прг^ежно аграрна ?емља и под подрсим иодиелљем с-вакв.голпне — па и наше роднцје. — проШведемо жита. сток^, воћл џ срега другог више него што нлм тр*^а за домаНу иотрошњу. алн су нлм међу г./ш-л сднсси тлко неприроднп и н-регу лисанц. да су животн* нлмер#нпе јефти ниј;' у н! иугТ [)и'"ком Беплнну п брЛОВПТОј Шрл(цапској него код нас. Шта је томе улрок? — Ла ли је узрок у !Оме што бесгра т ки пг: »авац х~ће многс да .зара.ти — -сго нл сто". тако то обнччо 1,ажу необавешт^н". — идц је нешто друго ! ао г.Јавнп уЗрок? Узрон- нн 1е у томе пјго овај београдокч протавац хоћн много ненгто да ?.арати. в р Н је у таВЈнеи толтп.о режијама, да мл коли ко боуто ла злплди. ње^у ништл чето нр .-•ств ; е! Није наша песрећа у томе што т"

и тпме коче цео прпвоеднн жнвот. Капитал се врло мало улаже у нндусгрнју и иокоришћаваљ** земаљског богатсгва у рудама, шумама и водн. већ се најрадије илагнра иод ингегес се ис?герано велш.ом стопом. а иа тај се нач ш нароа све воше екгчомгки дс 1'/»ди до пронастн. Кривт није дошла од Бога, нити је пата с Марса. Она је наше заједннчко чедо кл ч- хрлнимо и гајимо да нмм се љуто светв т Онл је наитеГза неке добро, а за н а кр злл Гамн с.мо је проузроковллн. самл подтк» спмо послелиие; сјјми можемо и да је от клонимо. само треба хтрти. Ако го хоћ & \«о — а требл дл хоћомо. прво тргба да и-чн«*гу мо на тл.чег све својр ие-достагке. пл Гек" онда треба почет1т са неггичним м^рама и тим<''ће бити отво рен пут на цечој тиннјп ж!1В0та за репЈ°ње пнтата едаономоке* кризр. Иитане дссга тешко. је-р задит>е у ингерес, у амбиц: је. у прохтеве. ати јтпиј ;. пр?д јаком ј^ол>ом и 1солективном акцијом ссе је могуће. Обргн В. Милосављевић. тргован

Гаригиком велике аутомобилске несреће у Женеви прикцеза Сарка Карађорђевић тешко 1е повређека — ба^онина прингл, супруга аустријског делеј ата при друштву народа, управљала Јс аутомобилом нриликод1 ове несреће ЖЕНЕ8А, 23 леце.мбра. — Синоћ је | нпверситет. Приниеза Сарха се улала зг прннцеза Саркл Клрлћорђевић дожии^лл Ђорђа, Кар-лђорђеаог ун/ка, који се био роаутомобилску не:р:ћу која може да бу-1 гл \ Р\ ;. де од озбиљних псследица. Она се во- ј Капетан Миша биО је нап|>авио своје зила са баропицо.м Прингл, супругом а-1 здан>е зграду Университета, за своју кћер

БУКУРЕШТ, 23. 1еиел1бри. — Ни јучерашњеи саЕетовању парЈачентзрне већнне, г. др. .Нпу тражио је да се јелном рашчисти са пнтањем принца КароЈа, јер њиме спекулншу проглвннци режима. ИЗЈАВЕ Г. ЈОРГЕ ПАРИЗ, 23. Јецембра — Дописник Пти П, ризијена" у БукурејИту питап је г. Јорг гу ј а л и бн ои тражио ј ;> се у земљу »ратц

' Мј ш ' т -■■+ ■ ■ ' Ј!. ... 1 .1 .'•• .

Принцеза Сарка КарзђорђевиЈ*

устријског делегата нри Друштву Нарлда. Бароница Прингл управљала је аутомобилом и како је.била велика поледица, аутомобил се оклизнуо и ударио у дрво. Услед јаког удара аутомобил се прегрнуо и обадве даме ~::хе су поЕре1 ,гне. Одмах ту. пргнете на клини1 :у, где се за принцезу Сарку Клрађорјћевић због њених озои.ђних повргда и старости пзража-за озбиљна забринутост. Прлнцгза Сарка Карзђогђезић рођена је око 1840. голине Неколлко децгнија. око пет, оча је' непрекидно прозодила у ино

Г. Јорга принц КароЈ у СЈучају ках би псстт прелсеЈник вЈазе. Г. Јорга оловорио је негативно. странству. У Београду је бчла п т још за втаде Кра .Ђа Ми.ина

принцезу Сарку и њено1 мужа принца Ђорђз, кога.:? мпјлмј лз лоагдс -i- 1 власд 1858. г дине. НОВЕ ПОЈЕДИНОСТИ БЕЧ, 23. — О несрг.ћи Кнегиње Кара ђрођевић јав.гају се још и ове поједино стц из Бгча: 70-годишња клегиња нл> лазила сг у. друштву госпођнце Дпе Шепгр. А)ломЈбИлЈ. мје упр.ављал 1 .ћгрка кНетЉе г-ђа Прингел, жена аусгријског делегата кол Др\ штва Народа. Кчегиња, тоо^а ^' највећи дго године прЈВодила V својој палати у Кану, дошла је да по1 :еги свјју кђер поводоМ божић:жх праз

поттгици, рехашни да је за седа.м година у-

ш:остваиство туче са пепама па снет-гжим фжиштим.ј бог р1п. лчалчијег пачичл ЈЈЕДАН ГОВОР Г. ВИНТИЛЕ БРАЋАНА п.псизродње и порољчншх ттаппнских стт | БУКУРЕШТ, 23. деиег.бра. — Претрес ?с'т'л, колнко је зло у том^: што мч изро ^уџ^уд зав~шен је говором г. Винтпле Браг .'еуо милиоче v нашим д*бе>им орињгм >1 који је гоаорио о својој финансијсхој у'бгЈв»шну. дрвету, р г. д.. — аот^клима ко јн су пре^ потгеби и употг»ебч дпагопршгш и од дратгг камена. а увбз^уо ми .1Ч'а'чде И-"'Лишнссти. те потмирујемо н<* сг&че тгрохк-ве га ЈС-ппраЈући за лудом модом' Ш-пе легвелико најцгсчално зло \* том^ ш|0 »е паша гчтугточ Ј глт V ио^т1' и "" му.кама. а налл^жчи ггг^оо^зипд IV гуК" ПООТУКТе., али и -то г°то »141 мч-ње 31'. :т

Анастагијевмћа великог просветног добротвора Позчато је да је капгтан М тша своје здатве похлочио 1863. године за наш УО Д А С _В V Д Нз .ргпрсзентациту... Београлска * обЈасна скупштина заЈа Је порног рала нз спроЕК)ђењу те поллтике по- оеогракком велт/ком ж\пану на име репрестигао по2ол.че резултате. Стаб.мизовзтеч ЗС1П11ц „ј е вп.ОПО мнара: У што време скч/ ле<а и испуњавањем оЗзвеза на страни по- штина је 0ЈреЈ1и!] ' зј) нг.бивку вештичког

послелњи ника, која има у Женеви вилу. Кчегиња I је рођена Американка и била је \ првом Приниеза Сарка је кћи покојног Мишејбраку вгнчана са богатим фабрикзнтом

Флигелом. У овом браку родила је своју ћгрчу Хенријету. Стање кнсгиње је оп9сно по живот. жење стварко постоји, али то не значи, да ће Грчка дозволити, да је Италија упрсгке у кола. Грчка нећг да закључи угоЕор са Италијом, него ће се користити пријатељсхим одкосом са Римом, да утиче на ггебољшање односа између Југославије и Италије.

већан је крелит Ру.чуније. Постигааши озај ђ убрета за ием с о.,;хт јп.000, за прнарех- ЈЈа пц је уМПО ВОђа НаЦКОНЗ' успех, сада налази за учешће страног - К1Ше Ј5<000 „ за „^авку семена 300 ЛИСГЗ ГаНДИ?

капитала учинити да се Румунија још више

хиљала ј инара.

'•10

V г-глнка дч(ћ м -л томеног капи

< дл'а готпг»алиа г.еда: р^гшца у ти тЦмеђу та т '• и Ј)ИЈге снаге. ТНго се ттЈч^ о^куд-п^ ка.питчла у нн м.1 ла Ге дста:тнчна тгсгцга т* V оптп"а : \Ћ еу а дс :.071>јг>, 'новп ч и пелЈч- б'» г « ; у гта " ' Ћ?*'*: ипак' пок*»ана кпиза не ^> м били V (,: ' мегг« м .тезугмгплн-л. Нс ^ц 1 • т|' зччо гт>г,т."Гг-о ни'" нн ђчЦчч плл т » ;/ тња цг»"ј'ТГ'т^ 1 и тиз*'*-*#. в^ћ •"• га ''ччит а л^/-т^т- ; "сл^-*гп"тч 1 пп- тп**" пп>»». " слажу г • ове пише. г *.с. њнм шпекулишу ђено човсрњма о миру

консолиј. је у политичхом и ф/.насијском тта „р 0ИЗЈРЗИ , да ј е репрезентапогледу. Затим г. Винтала БраНано говори I рџ , а ве , иког Ж1 ,„ ана важнн]а ој вештачкоп БЕЧ, 23. — „Најес Винер Журнал доо унутрап њој консо.чндаиији н осуђује сту- * ' дах књига за иеЈу вео- ноги телетрам кз Лондона, пргма ксме дентске нерезе у Вел-/:<ом Варалчну. Пре- - област! Кео игто в/иите, све се ле- .1е чувеног вођу инлијских наиионалиста лази на питање мањина и вели за. је у нн- ипми - Махатму Гандија уларила кап, али ла тересу Р.муније за сви лржавл>ани б.ду за , > —~— јсе још увек иалази у животу. ЊеголоаољИп, културни :Гиоштени. Гозори за- ка1|0 ИЦ Р6 цижгуар во стање је оабиљно. Гандију.се несргћа ти.м о национапној сотЈларности и с.матра д јј» «*4 .ПК јг"' г*"*» Iлогодила на његовој пропаганлистичЈ^ој |турнеји у унутраштости Индије. ЛекаЛ 1 ј -< ј "Ј1'П1:П ф 4 ГУУЈкI-#с«» ,ри су миш.л>ења, да лако могу наступиТИНА, 23. — Женевски коргспондент ти компликацијг.

да сви Румуни морају. бити бранлоии наци-1 оналне консо:. |Ја1гаје. На кра у позива свеј да буду сложни како би обезЗ.елип ол^гзн> границе, јер непријател. пол разним изговорима жели да ср ши све оно шго је угар-

?{;;терон Вима", који има доорг вгзг з-т' и "им грчким круговимн, ,ј вл>а

Вести извес их листове, које су јавиле о с:.:рти ГгндиЈа, нису ло сада по-

воме листу, да грчко-италијанско збли- тврђене ни с једне стране.