Pravda, 24. 02. 1928., S. 9
чрол 5-
..ПРЛВДД" ФЕБРУАРЛ 192?. ГО.Ч
ГТГЛНА »
ЗАБАБПИ ЛСО
Како су јадне прилнке у данашњој Русији показује и јодна статнстика, коју је ознх даиа професор Оршанокн у пс1 роградској фнлхармоиији пзнео прнгиком дискусије о питању брака. По о1-ој статистиии било је у Руснји 1926. год«1не на четири брака, једагн развол, а у 1927. долззило јс на четири брака веН лиа развода. Просечно трајање орака било је између шест и осам месеци. У децембр>* месецу нрошле годтше закључвио ј 48 браксва, који су трајали једач до д&а даиа. Бечки листови, који доиосе ове вести као заоав> ; , ћуте мудро о стању оракз у претпрошлим годинама, када је у Русији владао режим једн-ог Лпфг.тоаума и Брокштајча (Зиновјев и Троики). БОЉШЕВИСТИЧКА БИБЛИЈСКА УДРУЖЕЊА Да вођама 6ол>шевисгичкнм није 6ило ништа свето познато је у целој Европи као и код нас. Ти „усрећител»и" Русије не само да су ударилн на класс већ и на брак и унизили жену оставивши је без икакве заштитс да буде плен Јшстшжта маса. Из тог хаотичног стања, ко;е јс дало аеколико милиоиа сироте напуштсне деце, чији се отац није знао — покушали су управљачи бољше&нсгишог режима да се палнјатнвним мерама извуку и тиме неминовну контрареволудију избегну. Свакако да уклањање Троцкога, Зииовјева и Каменева значи генденцију ка умереносги и одвраћања од ексцеса, који нису нмали граница. Змладину која је овако без домаћег огњишта, на улнцн нжџигљала оддраћали су од вере и нарочитим „омладниским библијама" трудили се да се Христос н његова појага сасвим омрзие представ. љајући га као претераиог пнјакца. Тако су у том срамном изврта^у именовали јеваићеље, и све што је хришћанству и р>схом народу, свето, тврдећн да . г усрод аро-матичких уживања н проклегнх пољубаиа жена беше I амо један који је чрабро Спаситељу испшу рекао... Само "едан бсше који се иикада не даде подмитити, само је једа« бно далеко одтих • жквања и живео у бедн н сиротшБи... го је био човек — Јуда Искариотски!.. Овако безочно могу се исмевати само 1.СГОВИ потомци овом великом нлродл*, кс-га су поробили! М.ДДГРОБНИ СПОМРНИК ПРОНА1АЗАЧУ ПОШТАКСКЕ КАРТЕ Акцнја за поднзање надгрооног споменика проналазачу ноштанскс карте професору др. Бмануелу Херману довела је дј повољних резглтата још V пролеће. Беч се нада да ће се свечано открнвањс споменика моћи извести. Готово све економске корпорацкје у Аустр*«ји тстномогле су фииансијски ову акцнју. 'Јсто тако и сва већа фнлателистичка уаружсња послала су своје прнлоге. СвеЈано постављање и освећење надгробног 'ломеника извршиће се на почасном -уооу који је бечка општнна о свом тро шу подигла. Општински савегннк првог 5е'1ког квартз поднео је предлог да сс едној у.тици у првом ква/рт>' да име Еиа:1>-е13 Хермана. Тај предлог је једно"ласио примл»ен. НАЈБОЉИ ОД 2400 Иа послеоњем њујошком конк>'рсу па:а добио је прву награду један веома пеп енглески дог. Свега је било изложено две хиљаде и четири стотине паса. ЕНГЛЕСКМЊЕ СУ ИПАК КОКЕТНЕ Широм целог света влада мишљсње ха Енглсскиње нису кокетне и да не оо■)2ћзј\ ; много пажње на своју спољаш•осг. .Модерне Енглескиње демантују, Ј.ђутим, ово мишл»еи>е. Демаигује га и .једна не.мачка статнстнка, премз којој е извезсгго из Немачке у Еиглеску 1927. 'один^ сто н ссдамдесет тона разних ко:метнчких лекова, ружа, кармипа итд. ВРХУНАН РАСЕЈАНОСТИ Лондог1с*у« трговац Клод Леј очс-ки>ао је орл\ дана једиу малу, а.ш веома :купоцСну пошнљку ив Париза: брилнјгу^ки прстен, нроцс11»е« У хиљада ^унги СЈер.линга. Мећ^тнм, Леј> је сти*ла сапо нразна кутија. О томе је одмах 1ЛештснЈ иолиција. Из Пари^а је некопикб сати' касније Леј примио овај тетеграм. . Изанннте што смо зам послалн праз<у кугију. Забора^или смо дз у њу ставимо прслеи".
Схв&тпње брока у Амеркцн
I Кад мало изолнже \чј|»на живот фитм ј ских ззезда, европска публика је затарепашћена. У олште, цела свропскз јазност се чудн са каквом необнчном лакоКом фи.тл?ске звезде, као !1 остале Американке, присгундју разводу бра^з. И.ча познатнх уметница, које су у четвртом нл и петом бра «у, а то им није ни V ко.та ко смањило славу. Развод брака ннје ннкада спречавао даа бића да се пгаово внђаду с времена на време, да за једно ру чавају ч.ти вечеравају, да се нађу код заједничкнх пријател>а и да разговарају. У Еврспи развод представ.>а један од вратан призор који илаши. Сматрају га као нешто приаудно и при-сиљечо. У Амераци, на протнв, разаол се сматра као неогтходна доп)т<а браха. доп>'на која је намењена да коригује пеизбежне заблуде брака. Ретко ћсте нзћн у Америцз; као у Евротга, јед«)' жену, која ће целог живота подносати друштво једког одврвтног мужа, који ]о 3 причнњазз бсл и пат!ћу. Такав једа: 1 ст)"чзј изг. едао бп аномалија. Од онога тренут ка, када брак не даје виш-с добр' рез\ лт^тс, ондз ]е сасвим природно да он треба да престане. Једаи реномиранн фнлмски уметиик, 1ре краткот времена нзјазио ]е сјсвим искрено следеће: — Да сс нисам рдзвео, ја снгурно не бих дошао до пбложаја којн данас заузимам. М?ја прва жна, са своје страис кс би >'•' '.а сргКу, којј ' ни]е нашлз у браку а коју заслужује. Ми нисчо били створегм једно за друто. Излишно је по кушавзтн довести у саг.тасност карактере, којн се не могу симпатисати. Узалуд би се само губило време". Треба доста д?то живети у Дуернци, да би се стекло тачио 5шшл>ење о менталитету људи и жена у, погледу на бра.к. Истину рећи, свако тај проблем посматра према своме личном ут .усу. У толико ооље ако се га гледишм тачно гоклапзју. А у толихо горе ако још у почетку постојн потпун несклал. У т-ом стучају одмзх се тражи неки аранжман. За то постоји једал ииструтненат, којн се назнза развод н који за функаноннсз и>е има максимум брзиае. Али оцда, рећлћетс ви, каква су 5ншј.|>ен.з Амеоиканаца о браку? Онз су разлнчита, а.ти сза заједно, она се не разлихују много од оиих у Езропи. Разлика постоји само у иракси Европ.гани шого унапред спрема]у пла чове за своју брачну срећу, и када доће моменат да напусте теорију, онн су принућени ..да сипају воду у вино" и да се олрекиу скоро свих сво]нх лепич снова Прилагоћавају се догађајима и чине попуштања. У Америци, на против. попуштања која чине супрузи једно дрјтом , безначајна су. Ако још од првих данз брака не посто'н гпсолутаа сагласност, онда аванпра ће се са веома малим оројем и-
1 зузетака, свршигн раззодом. Кар послгдица таквог начина поступања, у Лмерици су бракоан всомј брзи, тако рећн импрозизоваш!. Излншно је, доиста, тражити дуто брачног друга, ако се мсра рај"чаратн још првог дана после ЕончаЈиз. Зашто после веридбе чекати дјтз на венчање
Мери Пикфорд и Дуглас Фероанкс н за то времс обмањивзга се узајаЈгао илузијзма? То експериментисзње ие корисги ничему. Једном за сзагда усвојено је мишл>ењс, да ]е брак ]една лутрнја. Зато треба што је мсгуће пое сазна*а дз ли сТе добити плн нзгубчтн. То гледнштс ]е веома распросгра!Бено у. Амгрнци. Бјтло 6 н ногрешно мнслито да су то гледнште могнополиса.т 1 ! филмск;1 чметаицн. Без претеривања, може се т*Брднтп, да је бро] несрећних оракова и раззода вео-ма смањен у фчлмским корпорацијама у Холивуду. То долази мождз отуда, што су фн.тмскн уметниин и у^метннце упућени у живот и што често пута врло дооро познају чзрактер особе сз ко]ом греба да етупе у брзк, јер су сз том особом про*иаела дсже зремсна у истом студиу. Несопорио јс да срећа брака у већнни случадова зазисн од тога, да лн су се сл прЈ-зн дсбро јпознали прс венчања. Благодарећи томс, данас у Холнвуду кмз већн број поттно срсКпн:-: 5раковз. Један од приц.ч брачннх пар'>ва, којн служн зз пример целом Лос Лнгслосу. јесте Мерн Пнкфорд и Дуг.тас Фербзнкс. Затим долазс Ви.тмз Бзнкн н Род Лз Рок. Флоранс Вндор н Клив Бр\к, Долорес дел Рио н !Бен муж, Норма Шн. рер и Ирвинг Тзлберг нтд.
ЈЕДНА СЕНЗАЦИОНА ОПЕР ШИЈА Нз седници дрчштва аустријских лекара доцент др. Демел изнео је иктересантно саопш:ен>е о једној ј -спелој опе рацији нз глззној крвној жилн зортн Аортз |е билз код једне особе знатно повре:,ена, тако да је један комзднћ не достзјзо и смрг је ималз да чзступи кроз најкраће време. Др. Демел 1е узес> комздић од једне споредне Ж!!.те н понунно празнину у аортн. Ова операинја је потпуно успела п повређенз особа је убрзо оззравила. Крзоток је постао опет нормалзн а зорта ]е пос.те кратког аремена потпуно зарасла. Др. Демел је нзјавно да ће у будућс озакве операције пре п знмзти сз сигурним пзгледимз на успс.ч [1АРИЗ—ЛОНДОН ЗА 8« МИНУТА у Еиглеској и Француокој сздт се нз грађЈЈу огромни авијони зз транспорг путника, који су удешени гакј, за чот'>' примитн не самв велики број нчпника него и постићи нз.јвеКу брзину. Тн авијонн снзбдевени су најмодерннјнм моторнма са савршеном фЈтнкцијом. Пре два данз учињен је прзп покушај сз једним озаквим гигантск! 1 м зви>оном, који је летео нзмеђу Лоидона и Паризз. Авијон је превзлио овз] пут зз 80 минута, што значн, рексрд V брзини код авнјонз, који се баве трзнспор гом пјтникз . Безбедност авијонз је при гом; сазршгна п опасносг мпннмзтаа.
ФРАНПУСКА ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ФИЛМСКЕ ТРГОВИНЕ Франиусха влада израднла је прилог, који ће уекоро бити поднет Друштву Народа. У том пр€длогу Француска позива ове држаз: члзнове Друшгва Нарсда, да Јкину сва с-на ограничења, ко]з су до сада кочила промет у филмској тргоБИли, као разн-е Јвозне цзрике, забранс н конт!ггснт:»ра!ће. На овај начин фн.тмови би у цс.тсм свету знатно појефтшшлн и могли бн се створптп сређашјн односп на пољу филмске индусгрије. НОВА ВЕЛИКААФЕРА У БЕРЛИНУ Немачка прссгоница у послсдље врс. ме оби .тЈ Је у разннм аферама, мећу којима нма најиише превара огромш(х гртзмеоа. Садз !е откр!гоона јсдна новнје велнка превара, којом је држага сштећена за неко.тико милпјона марака. Један од гтавних криваца у озој иовој аферн је директор нндЈ-стрнјске н пол>оприт|>едз!е банке Кунерг, којн ]с већ 1925. голше 6 иј умешсн у једну аферу, из којс се тзда срећно нзвукао. Кунерт је спеку.тисао и вршиа преваре са обвезнииама немачког рагиог зајма и на тај начнн нанео немачкој држави огромну штету. Др»авнн тужилац нередло је хг.па'ење д»р -кт^.рГ К'у. нерта н његових са\чес:мкз, којн и.\ цма у присшчном броју-
ИНДИЈСКИ МАХАРАЏА ИНТЕРНИРАН Један од најутицајнијих инднјскн.ч принчева, махараџа од Набе био је на захтев енглеске владе 1923. годиче приморан да се одрекне .престола, јер су се тада биле појавил: несЈгласии: пзмећЈ' њега и енглгске втаде, као н велпки дефицнти у рачЈнозодстзу његовс управе. Махарзиз је !!римзо од нндијске влзде 25.000 фунги сгерлинга (око 6,6 мнлионз динара) годншњг пзд устовом да се лојално понаша према Енглсск^ј. Ови.ч дгнз је пак на захтев иадијске втаде по лицнјска в.таст ухапсила Мзхараџу у Алзхаззду под оптужбо.м нстоја.тлог по нзшања у б.тизини Мадраса н ннтернирала га «ао потнтичког затзореника. Н>е гова годишња рента смањена му је на 10.00«) фунти п лишем је сзсг достојаи^ стза п почасних звања. СТОГОДИШЊИ СЕНАТОР Канадскн сенатор Де Сел, који је у сеп тембр-у прошлг годинг дожнвео сгот» годину Ј*зео је учешћз ових данз у Ота ви нз открићу свог сапствгчог чортрста у почасној галернји парламснта. Де Сгт ]г сзда најстарнга сенатси? на свету али он мора ]ош нзјмање четион мгсеца живетн дз ои тукао рекорд старостк за сенаторг, рекорд, којн јг згзз;«. 33 1гме Варка. Варк је оно колега Де Селу, и то зз Кзсбеч, оио је сто годнна стар н исто тако ночаствовао својим портрегом почаснЈ- галерију пзрламенга. Али "адз цај стзрији сенатор сзета имз то : ј ре и.мјтт ство над Варксм, што ]е он још ч.тан се нзтз и што је још лгтос прнсуствовао селницзмз, дох ]: Верк ве!> сз деведесег том годнном положно сво] мандат. КНЕГИЊА ПОРЦИЈА УХАПШЕНА У Буднмпештн је нзазвала вглико уз буђењс всст о хапшењу кнегињг Алздар Порцнја. Прг неколшсо мессцн кнегт&а је отвори.та продавннцу дувана на Леопо тдрннгу н пзмамнла од трнестак лнца прилично високе суме под изгоззрам дз је својим везама у стању да им прибавн добра јгамештања. Пре неколико Данз поднета је протнв кнсгнње тужба од стрзне оштећених, који су већиисм пена10нирани чиновници. Она је познат.т н у Бечу, јер је у своје врс*« имала проаес протнв аЈстријокг ргпублике због конфнскзције нмања њене фамплије. Тај је процес тра]ао врло дјто алн се завршио ппак у њену корнсг. Алн ]е 6'нла несрећна, јер ]е оштегу прнмн.чз у ■новцу. којн ]е тада био пзгубпо готозо сзу вредчост. Због Јога је запалз у мзтеријзлну беду и покушзлз у Будпмпеш тн да сг продзјом цитарета п ДЈ-взна спасс нз нсво-гг. НАСЛЕДСТВО ОД УЈАКА... ИСТИНСКО... НЕ ИЗ АМЕРНКЕ! ФранцЈСка взрошица Лзтзи код Арлона (између Марсг]а н Лнона) јс сл неколнкд данз у врло встиком узбуђсњу аа в.с г дз јс јсд тн рЈдарсхн радени+с, пз нмгну Скартннн. нзстгдно сго милиоиа лирз од једног ј јзкз. алн не ујака из Амсрнке, зећ правог ј јаха који ]е умро V татнјааском ззвичзјј - . С о ми.шона лнра! Ннкакво чудо што се згст му њевитом брзнном распрострла '-:роз цслу ВЗрОШИЦЈ". Дз лн је сјмз од сто милис«нз сзсвнм тачнз, не знз св, злн је снгј*оно, дз јг рударски раденн:;, ко]н је тако изненадз постао оогзтзш , сз свнч страна био обаоЈт мо»тбама и ртзннм по нудамз. Како извгштавају фрзнцЈ'схн листови он јг већ вншг од дв: стотннс пнсмених лонула зз брах доо!!0 као и предтоге да учест-зује у фпнансн]скни предузећима. Он је пглстзо најннтсрссзнт ннја личност у месгу. ати се нози бггаташ оградио од свих тих понудз и чека мнрно нз свршаваље свн.ч формзднсстм па дз прими ово ветнко настедство. СЕЉАК КАО МИЛИЈАРДЕР У Беч^ 1 јс овнх данз прн вучеод' грађсвинскнх лозовл, смисије 1920. пзо пзв ни зголигак од двг милнјзрде на лоз се рија 372, бр. ?, који је био продат на рате. Срећни добнтннк, се.тлк нз околинг Беча, отзц ннше дсцс, старнјнх ]е го динз н жнвн у сасвнм скромнн.м, си ромашннм притикзмз. Се вак се појзвно пре грн дана у Бечу н њему је одмзх нс плаћен огромнн добнтзк у новч.гшшЈ .ча Од по 1000 шилннга (1 шилинг — 3 дннзра). Срећпи сељзк јс имао лоз којн је кошгао тридссет шнлннга и плгћао га у месечннм ратама од по три шилн«га. Он јс био дјжз.ч још трн месечне рзте н прнродно, он се одмах пожури^ да платц одоцнелу отптзгу. Затим ]е лепоновзо огромну суму повца у разке бан«е купио својој ж:нп осам кјј !.гр:м ј ] тбЈ'. кз н пожурио у село да јави сиојој бакн радосну зесг. Старз бакз се од ..зда пеће морагп впи1с мсчнти!
,ПРАВДА" ЋЕ ТЕ ТАЧНО ОБАВЕСТИТИ КОЈИ.М ВОЗОМ ТРЕБА ДА ПУТУЈЕШ