Pravda, 25. 06. 1933., S. 11

БР ОЈ 10.283

ПРАВДА, » ЈУН 1533 Г0ДИН6

СТРАНА

У Суботици, студентском Елдораду, где цветају дипломе крај лепих жена и безбрижног живота

Субогичко иоаориште

СУБОТИЦА, Јтиа. Као што је некада ђачжи ко«>и«оси ео<адрон давво тон приђатном животу Субопше, тако данас студенгн ара&пог фа*у*гета ожизљују С у< З отиоу саојо* студнтжо« б«вбр|ОК< вошћу, с&ојим лубавиим ■ нељуОаввим ввалтурама, сво1т1 уГурсузлупниа. Алн Суботичанн, и-чи боље Суботичанке, араштају то великодушао својим љубимиима, јер да није в»нх ио бн оживљавао суботичнн чор во ■ учиале буџаке кначе тике Суботице, ко би анимирао колачарниие ко би одржавао жиаот иоКи/Тк локала и младгАсш и авонко вапевао ■.ров суботичку иоћ. Ко бн вабазљао « лагао девој-ке. Једна млада ■ депа Суботичавка вз прз-|сс речи горко мн се јада: — Непрестаио нас плаше укидав>ез* факултета. Ако је нсгина, онда је то стрзшно, асо ннје истана онда је веукусно. • Иваче суботнчко студентско друштво врло је необнчно и шарено. Свазсако најнеобичније, најшареније и најжара-ктеристичннје у целој земљи. То су махом доОро лознати и једнодушко признати студентски ветерани широм целе Краљевиие, који орославе десетогодишњице својих ородубљених и још незавршеннх сту дија кзбегавају једнно из скромио« сти. Суботн^всл факултет претстазља не *у зрсту сТудентСког Сибира, где су стсгтине прогнаншс студената иашли гостољубиво уточиште. Преим>-ћство, наравно, аиају Београђани и то како према броју, тако и према упливу, којн нмају на околину. Од четнри стотлне студевата онн чиие трећину. Нихо не треба да посуми,а да разЛозн, нз којих су дошли ов»о у доброврљно изгнанство, вису чисто ндејне природе. Тако су, на прнмер, једни дошли у сукоб са г. Ж/гаојином Перићеи прилико-м дисхусије о извесиим правним теоријама, која с< разаила за вре^е испита нлн су се разишли у гледиштима са г. др. ДрзГољУбОИ Аранђдлозићем у погледу извесних начел> ћлх пигзња. ДругИ се, опет, нису мотли сложити са г. др. Живанозићевом тројном поделом кризичног дела. Трећи нИву успели да убеде г. др. Рељу Поповића у пОтребу иззеске коректуре Римскога права. Четзрти су се разочарали у г. Пржића, који на пжгиеним испитима никачо иеће да поштује прИтаип рагнопразности кандидата у погледу преписиван >а. Пети су оиеннли г. Бартоша као претерано строгог. Шесги.„ |едном речју, сзе чисто идејни, прининвијелни разлози, преко ко;их један свестан студент не може да преће олахо._ И тако се цело то друштво буитовидеа, разочараИихЈ несхваћевих и омражених обрело у С>"ботиии да ту, под очинсхом, и, често, дирљидаом наклоношћу наставника, дема^гтује инфамна тврђеи.а, ко ; а су о и,еиу хтелн пакосници да протуре у Београду. И по годинама стзрости субстички студенти т>иу рекорд Од даадесет и пет година, па до.<. али то би већ бкло индискретно, јер се међу студентима налазе и бивши миннстри, велики жч-панн, угледни јазни радници и друге важне личност«, за које се као у воску држало да имају бар пет-шест факултета и по неколико доктората. пошто су уђе* хтели све да знс : у и да у свнма питан^има буду најпозванији стручњаии. Шест хиљада београдских студевата не осећају се у тој мери као четири стотине суботичкнх. Александроза улииа са својом околином претворена је у Латински кварт; сама Александрова улица у Булевар Сеи Мител. Баш овггх даиа су исгжги и су<Јотички Латински кварт врло је жив. На све стране само разго-вори о пнеиеном, усменом, о ДУИЖУ кож |е пао, Мнлојку ко;и је положио, о Сави који ће дипломираги и о онима, којл на то имају слабе изгледе. Суботлчаике са ретким стрпљењ?» учес-гву!г у овим актуелним сту дентским конверзацијама. као што еу до пре нежолико голина стрпљиео слушале ћаке-«о»«,аНике, кзла су ови разви али отппирие разговоре 6 Кошичкои спорту, о касарским и варошким уои#нма и томе сличном. Пр»*прем1 31 испит углавиоМ се свђтоји из тих угодних разговора дна њ" се допуни још извесним ппаиаисгвима, првпорукаш. и. у коЛИКО то недостаје, прочитаваи»ем иввод«, иа брзу руку, Уоствлом и аио «е ве

ложи овога рока, вашто Је следећи рож, илн боље, следећи рокови? А суботнчзсим сГудентима се не журћ. — Када саи изГурао десет годлна, гсворе обкчло, изгураћу још и један семестар вкше. Један семестар! Стварно са философстсе тачке гледишта то не претставља сазршено ништа. И тахо живот тече као у бајшг, Правн студентаки, безбрнжни жизот. Лепе суботичке жеие долазе диевио на прећутне саСтанке у колачарнкш п Корзо и и „Мин»он". У пријатном штимунгу, од пет до седам, између одлнчног колача и изарсиог сладоледа, полећу погледи, продорни и убојни као стреле, којима тридесетогодишње неискуство сгудентСко Срце не може одолети. Слоразум је брзо готов. Још један миг, још једна реч, још један геСт и господнн тај и тај постаје сихпатија госпође те и те. Да би се ствар упростила пронаћен је, у нстлну згодаи начик. Госпођа каже гостодину: — Криза је. Треба пЛедети. ИмаМо једну собу која нам је излишна и коју иожемо нзДати. Господин аминује. ГоспоЈ)а истаине објаву: •— Намепггена ооба издаје се сгудентима И гао иеком случајиошћу }ави ее студент нз колачаринце. Господин је добио оджелу. гоопођа друштво За разоноду, а студеит... и стан који, иаравно, никада неће платиги. Тако су сзи у ћару. Због студената поДелиле су се суботичке жене и дезојке у дза неприј*тел»ска табора. Жене су увеле приређивање журева, на којима се, обично, врше „ближа" упознавања. То нзазкза право огорчење код девојака, које полажу већа права на студентска срца. Зато оне покушавају да, прир?ђиван>ем журеЂв са своје стране, нззрше контра-напад на нелојалног противника, али го не уСпева, у колико се, у осва)ању терена не Послужв ИСтим „оруђем", којим се служе и нлгеозе кон«урентклн.е — жене. Не треба мислити да изиошење оеаквих ствари претставља Бог зна какзу индискреаију, бар ие за Суботииу. — То ништа вије иеобично, — рећи ће вам сзака Субототанка. — Н»ши су људи јако аапослени. Од окретних игара нграју једино покера, фарбуле, затии домииа и шаха, а ми тако волимо играти. Једиа илада и елегантна женипа укорева ме озбиљно: — Ви сте у Београду сувише строги преиа слроткм женама... као Турии._ Судећи по иззесним анацима, казаљерство, уколико не прелази гра ниие вербалних изДашлости, ни)е у неком нарочитом проавату: букетод десет ружа — пе? динара; каваљери, ако нису истоаремено и мужеви, плаћају само сзоје „цехове", уколико ту до крајности досадну дужност нису препустили својим дамама. Таасо да\\а плађа свОј сладолед, а господнн

ево), дама хупује улазницу за себе, а господин аа себе, наравно, у колиКо дама не купи за обо)е. * Постоји и једна права правпата студентска тројка, која претставља страх и трепет иеле Суботице. Један јс Беотрађании, (едан ириогорац. а један ко зна одакле. Готово не прође вече да они ие напразе који испад било иа улнци, било у лохалу. Њихови су подвизи обично у гоме да се у лохалу препуном света тобоже потуку и онда направе таказ пакао да гостн што пре потраже тилазе. Сопственлци локала довољно их већ поанају да бн се усудили да се одазову на њихово изазиввчко: „плати!" Један члаи те дружине ручавао Је и вечеразао читав месеп у једно« ресторану. Кад је био тужен,

си в МУЕЛ?, СВЕМЕ 111ЈЕ

гЖ

— ЈеСте, висам платио, али нека гаада каже зашто— била је погодба да ме он бесплатно „костира", под условом да са својом дружлном правим испаде и растерујем публииу његовом конкуренту — суседу. Ово је, затим, био повод аа дуго парииче«,« еуседа. И док су ее оии V бескрај тужилн суду због нелојалне конкуренције, проузрокоззч су коба настаеио је своје подвиге. Други члаи ове тројке, Беогрвђаиин, ^аабавља" се на тај начии пгго обичио богато руча у неком јевре)схом рестораиу н на крају. лзлазећи, са иотком у руаи, добапи као У»гред: — Газда, ово Хитлер плаћа1 Ту је и један Београђаиин ко!и, иначе. у Београду претеидује на „бо ље друиггво", а који се овде ж аабавља" иа тај начин што се сваког прбог сеЛи ■ што том прилтасом „заборавља" да исплати своје рачуие у хотелу, ресторану, пе чак и незнатне позајмИпе, узете од келнера. Бизарност ових ^абава" збнља ее »е може оспоритн. А.ти кадД ге помисли да би без студената живот у Суботиии био тахо беспомоћно досадан, тагко убистве но штур и безвредан,. онда се не тре ба ни чуДИти што Суботичани, ипак, воДе своје студенте. Нигде у земљи студенти ве живе тахо студентски безбрижно као суботтвси и идаде у земљк они иису тако мажени. Нагсло«>ени су «м професори и жене, келнери и девојке, кочИЈаШи и повериоои. Дв није нлх звр бч било Факултета. зар би то.тике трговнне како-тако радиле, зар би се жене тако елет#ртнв. носиле и пртсосно држале, зар 6и девојке та ко чежн»иво уздисале, зар бл многи мужеви нзгледали тако одморни, згр би у први сумрак тако голииазо замирисали ћевапчићи Од „Оријеита" и затрештале тамбурашипе код „Камлле", зар би жтеот у Суботици био живот?„ ЗаГо, студенти, Широм целе Краљезине, ако дођете у сукоб или несугласицу са својим професорима или ако вам се ваши професори, једноставно, не допадају, пођите у Суботнц>', студентски Елдорадо, где су професори тако питоми и где цвета' ју дипломе крај леннх жена и без« брнжиог живота... Брана Оимеоиовкћ ТТТТТТТТТТТТТТТ»ТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТТ

Обоје поспешује, да Вам пут потамни, ■ и<^говремено умањује опасност од сувчаИаие. Завиђаће Вам ва Вашој здравој смеђо) бојњ Алв пазите аобро, никада се немојте Сувчати сд мокрим телом, него се увек пре ватарите. Н1уеа-Сгетв н Шгеа-Шјв су недокучиви, иедостиживи, јерсамо они садржавају еуиернт. Н1УЕА је јефтина: Сгегае: Диа. 3,50, в. 12. 25.

У недељу ће се одржатн на Сави трке моторних чамаца

Једаа чаиац који ће учествовати у тркама

У недељу, на стадиону Аде 11иганлије на СавИ, одржаће се тр*е Моторпих чамаиа. Трке ове вр.те првн пут се приређују у Београду. По броју пријављених учесника види се да за њих влада велико интергсова ње. Љубитељи спорта на води има; ће пријатно вадовољство да пеема јтрају ове утакмнце. Тренинзи из ста зи одржавзју се. У суботу по'.ле подне биће извлачење ста{>тних бро 'јева. Стаза ће, решењем Капетаиије прнстаништа, бити затворена, тако да. ће такмичари моћн весметано Аа возе. Распоред трка је сЛедећи: 1) туристнчки мотори од 5—8 кон. ских снага и чамци од о—7 меТара дужине;

Група енгпеских туриста у Бањој Луци БАЊА ЛУКА, »4 јуни. — ГБ. М. изв. „Правди"). — Синоћ су доиуто вале у Бања Луку на турнеји кроз Југославију, нз Лондона примарнус др. Катарин Вилин и примариус др. Хенриет Аплбај. Угледне гурист киње вадржшле еу се у БањоЈ Луии Једаи цео дан в интересовале се за здравствене прилике у Врбзској бановини, као и за разне туристичке објекте, а аатим су продужиле за Бихаћ и Плитвичка језера, где ће ее такође вадржати дан-два.

2) рибарско-моторна трка са моторима од 3—6 коњских снага (ду жииа стазе 4 километара); 3) спорт ска трка мотора од 8—16 коњгкнх снага С4ужина стазе 8 километчра); \) Тркачки мотори са тркачким чам иима Јачина до 20 коњских снага, дужина стазе 16 километара; 5) В' ли ка туристичкд трка стабилнич могора преко 50 коњских снага (дУжина сТазе 16 километара); 6) СсеииЈалне тркачке иашине преко С Л коњскнх снага са тркачким стспенастим корнтима (дужина стазе 32 кнлометара): 7) Оишта трка мотора са лреко 40 коњских снага ХДужина стазе 2о кнЛометарв).

Укрштене речи — броЈ 13 — 1

•

'♦

Водоравно: 1.) индуст. биљка, 4.) врста трговачке радње н пијаие, 6.) врста острва у Ти*ом ОИеану, 7.) пробисвет, 9.) Град у Сиријн (би тка 179в г.), 10.) грчко божаиство, 11.) египатско божанство, 13.) нота. 14.) столеће, 16.) Трагедија од Волтера, 18.) предлог, 19.) апострофи раНа свеза,. 21.) врста спорта, 23.) одузео, 25.) кзОалистИчка и мађиони чарска реч, 26.) старииа, 27.) егзотнчна биљка и цвет. 28.) папска Црк ва и дворац у Риму. Усправио: 1.) стар (подругљиво), 2.) плин, 3.) форма, посуда, 4.) лађица, 5.) прератно име Једне луке на Балтичком Мору, 7.) два предмета исте врсте, 8.) женско име, 12.) град у АустралиЈи, 14.) латинско слово, 15.) упитиа заменииа, 16.) врс та мајмуна, 17.) дворац ДалаЈ Ламе у Тибету, 18.) врста Црквене песме, 20.) проналазач гасног оСВетљења (17691804), 21.) трн Једнака сугласника, 22.) врста игре картама, 23.) мртвач ка постеља, 24.) ради земљу. РЕШЕЉЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ — БроЈ 12 Водорааето: Т) пвр, 4) Шзнбл, 6) параваи. 8) Пар«, 9) Атос, 10) иат\реи, 12) Неров, 13) тал, 14) дар, 17) ами. 18) Мапои, 20) Кил, 21) кит, 22) Аргоиаута. Усправно: 1) Кама, 2) паритет, 3) Рнварол, 4) шарап, 5) Латен, 6) Паи. 7) тт, 11) ура, 14) да, 16) ам, 16) рв, 18) ипгг, 19) ока, . _ _

Привредне вести ТРБОВЉАНСКО УГЉЕНОКОПНО ДРУШТВО

Љубљана, дне 20-6 19зЗ. Данас Је одржана главна скупштина Трбовљанског угљемокопног друштва. којоЈ је претседазао гбсподин АпсЈге Еиђие(, г.очасни Гузериер Вап^ие бе Р|апсе. Чисти приход износн нгкои сзих отписа прибројивши прошпогод >Ш1љи пренос Дии. 4,100.74^.87. Главна ск>-пштина закљуЧила је, да Се Пензлони фонд чииовнишТва дб* тира са Дин. 250.000.—. у ^езерзни фонд уложи Днп. 2,000.000. , а прео« статак од 1, В50.746Л7 преиесе ла но« ви рачун. Како је образложеио у извешта1У Управног савета, постоје раз.-ози, који су проузроЧИли одгоду исплате за годину 1&31 одређене днзидеиЈе још и даље. Главна скупштина потзрДила је кооптацију господина Васллфе Николајевиђа 8(гапс1(тапа Зз упрссног свветннха и изабралз господу: С1аибеа АиЈагпопа, др. Иво Бешсозкћо, Рви1а Сћариуа, КаутопсЗа ОеК?1а, Гсгпагба СгеппгсЈа, 1псг. Ап»опа КНпага, А(Јо1Га Миепсћа, Кј1*агб№ 5кићеса I Раи1а Уегпе(а поновно у Улргз ни Савет. 52291

НАШ ТУРИЗАМ

СТРАНД ХОТЕЛ РОКДН СЕЈ!11Е - НД НСРЕ

Н| мЈлепшеи уавишеном полож ј. игпре* еамог мор» — (куп*.1Ишт»1. Угохва сјеповита бвшт« — гже ћ«те испол дрвета мајпрнјатније ручати у 1лаговини у купа^ лншиим костимима и у пижамама. Одлична грв1)анска иувнжа. За сва потребна оО&вештеља обратитв се иа Управу »утела или Г. Пстру Филнповићу, новннару Бе&грвж. Хотел .Москеа' Балкансна >. 51777

КРДЉЕВИЦД Најстарије морско купалиште Пола сата оа Сушак-РнЈеко и станнае Пласе 5177«