Pravda, 25. 06. 1933., S. 12

/грана

ПРАБДА, » ЈУН 1953 ГОДЧНЕ

број 10.285

Данас поетодне у четчр« часа, .диподрому Дукавског кола јахача и К«ез Миханло", одржаће се пети летњи тркачхи лан са одлнчнчш про грамом, који, налазим, >\>пште тгје потребно нстицати. Поред дербија програм нма н велику трку „Дунав", кој - ће исто тако бити врло ннтересантна. Попгто сам о гр.та«а која трче у дербнјч' већ опширно говорио, то се ка њима данас нећу иного задржаватн. Могу само рећи још то да ове године дербн изазнва много већу пажњу н кнтересовање с тога пгго нема снгурног фазорита, већ грла нзлази са поаједнакнм шажгама. Општн ханднкал. Дужта стазе 14о0 метара. Уписани су: 1.) Внолета 59 кг. 2.) Инкогнито 67 кг. 3.) Малн 65 кг. 4.) Изис 64 кг. 5.) Дискобл 65 и по кгр. 6.) Идеја 62 н по кг. 7.) Хеј Хоуп 59 кг. 8.) Бачка 58 кг. 9.) Гаврош 2 56 н по кг. 10.) Стредац 54 и по кг. 11.) Вилра 53 и по кг. 12.) Јавор 53 кг. 13.) Шери 52 н по кг. 14.) Ловћеа 51 кг. 15.) Али^би 50 и по кзг. Пошто Инкогнито, Мал?1, Изис, ^Дискобл н Идеја »осе највеће терете, то се чинн да се на н»их рвога пута не може рачунат«, ма да је врло могућно да ће се н поред <гога добро држати. Ја бих зато уттутно на грла са мар>им теретом. Нзрочито обраћам паж јј»У на шта.ту г. В. Илића (Гаврош 2, Стрелац, Шари), која су грла омарзком исттуштена из ханднкапа, те <жх рекао да им нема такмаца. Треба обратити пажњу и на ове: Лов#»ен, Алиби, Бачка. Трка двогодих грла. Дужтана стазе |000 метара. Угтисани су: I.) Калча 56 кт. 2.) Карселија 54 кт. 3.) Косовка 54 кг. 4.) Зила Равијојла 54 кг. 5.) Прашума Б5 кг. 6.) Румба 55 кг. 7.) Косово Б6 кг. 8.) Бајадо 56 кг. 9.) Златко $1 кг. Прво место бн требало да припадре шталн г. Ђ. Дунђерског (Прашума, Румба). Овој пгтали дајем прво џесго јер су оза два грла већ заурела по једног прво место. Прашума јје, у прбној трци двогодих омнца, била прва, испред Косовке н Лиди$е. Румба је претпрошлог пута са 'Дорћолцем наттравила мгртеу трку, ЈЈСггред Косовке. Друго би место требало да припадне Л>убичееу (Косов|са, Камелнја). Не би било никакво рзненађење ако би овн другн потирли са .^ела оне прве. Трка и Дунав м . Дужина стазе 2400 *етара. Угтисанн су: 1.) Грлица 57 р по кг. 2.) Флерт 52 н по кг. 3.) Осветник 54 н по кг. 4.) Иванка 51 |сг. 5.) Изабела 56 кг. 6.) Инга 56 кг. 7) Рамзес 54 н по кг. 8.) Афродита 62 и по кг. 9.) Диагорас 54 и по кр. В0.) Војвода Гојко 59 и по кг. 11.) Шери 51 и по кг. 12.) Мали 59 и по |сг. 15.) Фирге 52 и по кг. 14.) Алхецист 59 н по кг. 15.) Хоуп Гон 58 р по кг. Група је врло добра н баш језбог !Гога врло тешко указати на победрнка. Ипак, с обзиром на држање свнх ових грла у појединим тркама, нарочито у последње време, ја мнСлнм да би прво место требало да припадне државној ергели „Љубидево" (Иванка, Инга, Изабела). Друго бих место дао шта.ти г. Чу.тића (Хоуп Гон, Алхемнст). Треће би ибсто требало да заузме Шери. Исто тако би могла да се образује и друГа група, Грлица, Мали, Војвода, која би била у стању да горње потисне. Илак држим да су првн снгур|вији. Југословенски Дербн. Дужина стађе 2400 м. Уписани су: 1.) Јавор 2 58 Кг. 2.) Јунона 56 кг. 3.) Велебит 58 гг. 4.) Мистер Икс 58 кг. 5.) Атлан•тида 56 кг. 6.) Дум Дум 59 кг. 7.) Ро јбинзон 58 кг. 8.) Великан 58 кг. 9.) Ја Стреб 58 кг. 10.) Скадарка 56 кт. 11.) На Ну 56 кг. 12.) Субрета 56 кг. 18.) Бриганд 58 кг. 14.) Грст Хоуп 53 кг. Ц5.) Шавил 56 кг. Из онога што сам већ нзнео о обим грлима види се да су Робинзон и Дум Дум били од почетка добрн ■ да су се и ове године држали добро Нарочито је Дум Дум показао своју велику класу. Јастреб и Великан, из штале г. Илића, трчпли су Иромснл>иво, али је Јастреб био бзЛ>и. Велебит је имао и добрих и сла бих трка. На Ну исто тако. Шавил н Грет Хоуп били су добри. Наро»гато Јв прва била прошле године »ична, док ове године није оправда Иала увек наде. Грет Хоуп ове гоДине није трчао, али се говори да је у одличној форми. Ако би трча5ги као н раније, прво место би тррбало у овој великој трци да припад Не штали г. Ђ. Дунђерског (Дум 'Дум, Робинзон). Друго би место *ребало да припадне штали г. В. ИЛића (Јастреб, Великан.). Треће би *«есто требало да припадне штали Јг. Р. Чулића (Грет Хоуп, Шавил). 5Ако је, пак, онај први у форми у каквој се прича да је, онда нема

сумње да је прво место овој штали сигурно. Не могу а да не споменем и ова два грла: Велебит, На Ну, коЈа су у стању да учине свашта. Нарочито ова друга, ако понови своје трчање из трке омица, биће врло опасна. Најбол>е време до сада Је дао Силан (1927 г.), 2,38'/». Прошле године је време износило 2.59 1 /*. Највише дербија је добила штала г. Ђ. "Дунћерског, пет пута: 1924 г. (Тип Топ). 1930 г. (Спнридион 2).

Кад човек хок да се жеаи о::о(Догађа се у бироу за склапање бракова) о: -о

Јастреб 1931 г. (Бон Жур). По два дербиЈ'а добиле су штале г. В. Илића, 1926 г. (Цигарета), 1928 г. (Мервејц) и ергела Камендин 1922 и 1923 г. Од џокеја на дербију је највише

Грет Хоуп добио првнх места Томбац (четири), затим долази Вондра са два дербија. Велтер хандикап. Дужина стазе 1200 м. Уписани су: 1.) Изис 65 кг. 2.) Славна 65 кг. 3.) Идеја 63 кг. 4.) Хеј Хоуп 60 кг. 5;) Виолета 59 1 /* кг. 6.) Петер 59 кг. 7.) Бачка 59 кг. 8.) Гавран 2 57 кг. 9.) Немапара 55 кг. 10.) Видра 54 кг. 11.) Јавор 53 1 /* кг. 12 ) Монастир 4 53 кг. 13.) Дивља Јарушица 52 и по кг. 14.) Алиби 51 кт. 15.) Балалајка 46 кг. 16.) Сискра 2 43 1 /* килограма. Ако не би бнло изненађења, на циљ би требало да дођу овим редом: државна ергела „Љубичсво", штала г. Чулића (Петер), Алиби, Јавор), Виолета. У овој трци је интересантно да Гаврош 2 и поред свог доброг трчања носи мање од Славне. Препонска трка. Дужина стазе 2800 м Уписана су: 1.) Скопљанац 67 кг. 2.) Јадран 62 кг. 3.) Хани 60 кг. 4.) Искра 2 60 кг. 5.) Хепн Екд 64 кг. 6.) Зрак 70 кг. 7.) Илијана 60 кг. .8) Напниугар 61 кг. 11.) Идеал 67 кг. 11.) Играч 57 кг. На циљ би требало да дођу овим редом: Хепи Енд, Напниугар, Зрак. С. Б.

Одличае дупли програм цене: 5.-, 7.-, ложа 10.- дин. КАМИЛА Х0РН - ВАЛТЕР РИЛА

Е ЖЕНЕ

Назаборављени КРАЛ> МАСКЕ Лон Шанеј Фантом париске опере •• 57МВ Најновији Парамунт журнал.

У недељу МАТИНЕ у 10 час.

Покрали џамију

ТУЗЛА, 24 јуни. — (X. В. Д. изв, „Правди"). — Мали сенат Окружног суда у Тузли одржао је данас, суђење Мухамеду Исајбеговићу и Ме хи Шећербеговићу, које је државни тужилац у Тузли оптужује да су месеца септембра прошле године у селу Рахићи, срез Брчко, ноћу оби ли тамошњу Вакувску џамију и из ње украли ћилим. Тај ћилим пронађен ј "е касније код оптуженог Шећербеговића у часу кад га је покушао ад прода у једној трговини у Грачаници. На данашњем суђењу окривљени се међусобно терете. Суд је одложио данашњи претрес с тим да се саслушају још неки сведоци.

БИРО ЗА КЛШЊЕ - БЕОГРДД. ОШНШ ВВДЗб прима опкладе по „Нх-оМви" и „З^аг^-оЛ&и" соло и везано за све трке у земљи и иностранству. Најближи тркачки дани: Београд, ЈУГ0СЛАВЕНСНИ ДЕРБИ 25 ђгва Будимпешта 24 и 25 јуна. Програми свих трка домаћих н странгас на расположељу у нашој кавцеларији. 55286

Директор бироа (телефонира): Молим вас да ме толико не узнемиравате! То је страшно. Добро, наћи ћу вам такву жену да ме никад нећете заборавити А сад збогом! Ало! Прекинута веза? Хвала Богу! Мара (улази са леве стране): Добар дан, господине. Директор (устаје и клања се): Изовлте госпођо. Стојим вам на распо ложењу. Мара: Је ли ово бнро за склапање бракова? Директор: Да. Уђите, госпођо. Из волите. Мара: Ох, ја се тако бојим. Днректор: Немате разлога да се плашите. Жене имају засебан улаз, а исто тако и мушкарци. Дискусија је пословни ннтерес. Седите. Мара: Данас сам први пут у животу на таквом месту. Директор: Мој бнро је камен теме љац данашњег друштва. Дакле, ког желите? Милионара, уметннка нлн кнеза? Мара: Зар имате кнеза? Директор: Петра кнеза , трговца дрвом. Диван човек. Прави лиферант. Него пре свега треба да вас уведем у списак. (Пише): Ваше име? Мара: Мара Барић. Директор: Колико вам је година? Мара: Тридесет две. Директор (пише): Шеснаест. Код мене је шеснаест оно исто што код вас тридесетдве. Јесте ли удовица или распуштеница? Мара: Девојка. Днректор: Колико имате деце? Мара: Не будите дрски! Директор: Молим лепо. Још неколико специалних питања. Шта желнте од мужа? Мара: Верност. Днректор: Не захтеваџте оно што је немогућно. Хоћете ли малог, високог, дебелог илн мршавог, грбавог, слепог, глувог или немог? Мара: Не знам. Директор: Добро. Наћићу вам фи ног мужа. (Телефон звони). Директор (телефонира): Ало! Ко говори? Ох! Овде погребнн завод шта, погрешна веза?.. Сумњам. Марта (уплашено); Шта? Па где сам ја? Директор: На добром месту. Хтео сам да се ослободим једног грозног кандидата коме ниједна женз није довољно лепа. Страшан човек. Дакле, госпођо, јавићу вам кад треба да дођете. ДРУГА СЛИКА

Спацић: Добар дан! Директор: Кад вас видим, менн је рђав дан. Спацић: Био сам прнморан да дођем овамо. Неко је за време нашег разговора прекинуо везу, а кад сам вас мало пре опет позвао јавио се погребни завод_ Дакле, ја сам одлу чио да се по сваку цену оженим. Директор: Ви нисте озбиљан кандидат. Јесте ли билн на оној адреси? Спацић: Управо се враћам. Зазвонио сам на врата и угледао неко жен ско страшило. Пардон, Кажем, станује ли овде госпођица Буба? Ви сте сигурно њена мајка? Не, одговара она. Ох, не.~ Ја сам то лично. Природно је да сам одлетео као ветар! Још једном сам се окренуо и она ме је погледала. То је био историски поглед. Директор: Па кажем ја да ви нисте озбиљак кандидат. А св^ђа ли вам се Стевка? Спацић: Која Стевка? Директор: Стевка Јојнћева. Спацић: Кзко можете да овако шта питате. Па она је слепа. Директор: Да, али само на једно око. Оно друго је орнгинално— од правог стакла. Можете да куцате по њему. Знате шта? Узмите Персу Леви. Спацић: Јој— Немојте нн да је спомињете. Директор: Јесте лн говорили са њом? Спацић: Хтео сам алн она ми ннје дозволила. Директор: Шта сте )ој реклн? Спацић: Рекао сам јој да нде. Директор: У цркву? Спацић: Ни говора! Да нде дођавола. Днректор: Вн компромнтујете мој биро. Вређате мн све кандидаткнње. Ожените се већ једном. Бнћу најсрећнији човек на свету. Спацић: Моји услови су: млада, елегантна и фина линија. Директор: Па зар Јеца Илићева нема фину линију? Спацић: Има огроман нос. Днректор: Зашто јој гледате у лице? Спацнћ: Морао еам. Има такве ру пе од бопта-з да сам од беса добио срчани- напгд. Диремор: Атн она кма зато писту прсшлост. Спацић: То ми није показала, њушка јој је фантастична. Јој... Директор (очајно): Имам још једну наду. Фина кандидаткиња. До-

вешћу је лично. (Одлази): Чекајте ме овде. ТРЕЋА СЛИКА Директор (улази): Госпођа ће одмах доћи. Будите љубазни према њој. Ох, колико муке са вама. Платићете ми то. (На вратима звони). Директор: Пст, ето је ваша дама. Довешћу је овамо и вићете јој одмах скочити на врат. Разумете ли? Спацић: Дозво-ите ми бар да 1е пре тога видим кроз кључаоницу. Директор: Добро Кроз кључаоницу свака жена изгледа лепша. Спацић (прилази вратима и гледа кроз кључаоницу у другу собу): Јој Па ви сте полудели. Зар не знате, животињо, да ми је та фурија упропастила младост. То ми је прва жена са којом сам се дадно развео. (Пада у несвест). Директор (очајно): Но, ту партнју сам давно удесио—

РАСЕЈАН

Путннк који у ноћном авиону хоће да ставн цнпеле пред врата.-

СЛОНОВИ ЗУБИ

— Слушај, мама, може ли се слону извадити зуб? - Наравно, дете моје.- Па колико инјекција треба да му се изваде зуби без болова?^.

СТРАШНО

— Погледај оног човека. Он слика само на чосечјој кожи. — Страшно! — Да, он шминка глумице у I зоришту.

Југсшовенски дерби ш —о::о ■ « — ПРОГНОЗА. о:со НА СТАНИЦИ Госпођа Ребека опрашта се на ста ннци са својим Ицигом. Кад се вол креће, вели Ребека: — Е па срећан ти пут! С Богом пошао! — Шта значи „с Богом пошао"? чуди се Ициг. Бог ва.Ђда неће пу« товати трећом класом!

НА КОНЦЕРТУ — Овај виолиниста јако ме потсе« ћа на Гетеа. — Како? Па Гете уопште нцЈе знао да свира на виолини. ^ Па баш зато.

ОБРАТНО — Кад год увече иопнјем шољу чаја, не могу да спавам. — Код мене Је баш обратно. Кад спавам не могу да пијем чаЈ. ТО НЕК ПОКУША Једвн обућарски шегрт стојн у менажерији пред тигрк)вим кавезом и посматра како укротитељ прилази разјареној тигрици. Хладно глсда сцену неко време, затим вели, оОраћајући. се присутнима: — То није ништа! Нека он покуша код моје газдарнце да издржн пола.сата!

НЕК САМО ИДЕ Једна госпођа, која већ дуже време узалуд чека „од срца порода", пита свога лекара не би ли можда добро било да проведе лето у којо Ј бањи, на пример у Соко-Бањи. — Н.^аи нии^а против! всли стари к>;ћни лекар. Идите мирно У Соко Бању, па ако бања не помог« ■не, можда ће соко плмоћи.

ДОБАР ЈАХАЧ Пукооски лекар покушава у мане жу да |аше. После неколико неспрет них скокова кљусе се ритну и зба« ци га. ГоЈазни лекар остаде непоми чан на земљи. Притрчавају му сви, забринути, да виде ннје ли какву те жу озледу задобио. На то лекар, јопј увек у лежећем ста<ву, опрезно окре« ће главу и пита тихо: — Је ли отишла та мронва?

ХУМОР СОВЈЕТА —Комунисти се шале на своЈ рачунКаква је разлика између Мојснја и Лењина? пита^у се у Руснји. Одговор: код Мојсија су прво дошле муке, па онда ослобођење, а код Лсњина прво ослобођење, па онда муке_ * Једноме Американцу показују неку московску улицу где лежи неколкко дасака н балвана. — Ми имамо сад петогодишњи план, велн један Рус значајно. Видите ли ово дрво? За пет година ту ће бити огромна палата. Иду обоЈица даље, Рус н Амсрнкаиац, и долазе у улицу где лсжи неко старо гвожђе. — За пет година овде ће бити огромна пећ за топљење, као у Америци! велн Рус. Иду даље, н стижу у улицу где, пред неком колонијалном радњом, сгоји маса људи у дугој поворци. — Шта ге то? пита Американац. — Ми имамо петогодишњи план! велн Рус. То Је колонијална радња, и људи чекају на жнвотне намирнице. За пет годнна ова улнца бнће мала да примн сву масу која чека на жлвотне намирнице1 * »Успели" петогодишњи плаи је уопште предмет сталног исмеЈавања. Тако седи на углу улице старац Рус н јада се на саој живот: — Седим ту, немам шта да једем, немам шта да пијем, подерано ми )е одело, мрзнем се од зиме. Па ипак, волео бих још да поживим 25 —30 гоДина. — А зашто би волео још тако ду го да живиш, баћушка? питају га. — Па, анаш, волео бих да виднм кад ће то да се остварн петогодишњн план. • Један комуннст држн великн го-. вор: Петогодкшњим планом учиннли смо права чуда! виче он. На пример подигли смо пристаниште у Лењинграду. Шта је, другови, пре било у Лењинграду? Ништа! Баш ништа! А данас 25 бродова свакоднсвно прнстижу у пристанипгге, а 30 бродова свакодневно остављају пристаништс. Овде прекида говорннка један радник: — Шта ви то говорите о 25 бродоаа који оваки дан стнжу н 30 бро дова који одлазе? Ја радим на пристаништу, и знам врло добро да._ — Ти не знаш ништа, друже! од-. говара му говориик. Ти, како ми се чннн, уопигге не читаш новине! * Прича се да у Совјетској РуснЈа има један упнтнн лист којн садржи и ово питање: Имате ли сродника? а) Ако имате, који су од њнх у* бнјени? б) Ако ннсу обнјени, — аапгго нн* су? нб.