Pravda, 25. 06. 1933., S. 8

С1глпА

ПРАВДА, гб ЈЈ М 19&ј 1 иДИНћ

БРОЈ 10.285

Ходочашће на Ајватовицу о: :о — СВЕТА СТЕНА НА АЈВАТОВИЦИ. — ЖИВОТ БОЖЈЕГ УГОДНИКА "АЈВАЗ-ДЕДЕ. — ВЕЛИЧАНСТВЕНАОКОЛИНА ВАРОШИЦЕ ПРУСАК.—

БУГОЈНО, 24. Цео муслниакски свет у Боснн н Херцеговини, на необкчко свечак начин, гтрослазља сеомн гтонелељни« после Ђ>-рђевлзна ходочашћем на Атватовицу, која се налази у близибосзнске варошиие Прусак. ГТрусак лежи у непо

[Деда бно је много дирнут овом на'родном несрећом. Он је, уздајући се у Божју помоћ, сваког Јутра одлазио до те стене, пео се на њен врх, који је по природи био удубљен, н ту је молио да се божанском моћн ова стена распукне и да низ њу потече вода. Увејс-Деда је ова-

Варошица Прусак лежи у нам- < средној близшш Бугојна, у коме су ко долазио четрдесет дана пре изла некала боразила чгвена два м>-слн-ј ска сунца. Четрдесете ноћи Увејсманска великана Ајваз-Дедо и Ћа- Деда је сањао да је стена прсла и фи-ефендија. С једне стране ромаи -јБода потекла. Раном зором. праћен тичног Пруска гфостирл' се поља и | великим бројем верника, Увејс-Деда до.тине, а са друте стрма брда обра- кренуо је према стени. Када су та-

сла густом црнопорнцом. На једном крату коче се разва.тдае старог рим ског града, а у крају званом Срт иа.тззи се величанствена џаиија са Ћафи ефендијиннм турбетом (гробиицом). Са старог римског града пру жа се величанствен поглед на све стране тако да човек остаје очаран нес.тућеним природним лепотама. У б.тизини саног Прл _ ска налази се Ајваз-Делина стена, до које сваке године иде на ходочашће хиљаде муслиманских верника кз целе Босне и Херпеговкне. У очн самог дана ходочашћа верржги се окупљају у Пр>-ск\', где је њихов долазак поздразљан пугоем прантја. Одатле, следећег јутра сви полазе до Ајваз-Дедкне стене. Целим гптем до те традкционалне стеI хафизи, хоџе и ученици мејтефа (версгсих школа) уче (читају) илахије, на које цео овај иногобројни варод прати са „амин". Да би се схватило како је дошло до овог ходочашћа, које у много чему потсећа на оно у Меку, потребно је да се поближе упознамо са личношћу Ајваз Деде. Ово, међутим није право име његово, јер га је овако прозвао муслимански народ у Босни и Херцеговини. Његово је право име Увејс-Деде, а пореклом Је из Анадолије. Он се после освајања Босне још 1463 године доселио у Босну и населио се у Пруску, где Ј *е годинама проповедао Ислам. У оно време варошица Прусак много је оскудевала у питкој води. У близини варошице није било ниједног врела, а да се зода доведе са Ајватовице спречавала је једна велика стена. Према народној предаји, која се и данас верно очувала, Увејс

мо стигли, верници су тешко веровали својим очима. Велика стена пукла је преко половине, а низ њу се сливала бистра изворска вода и кретала према Пруску. Догодило се то баш седмог понедељника по Ђурђевдану. Због овог великог чуда међу верницима настало је велико весеље и прангије и пушке одјекивале су данима после тога. Када ј *е поменути шеих Увејс-Деда био одликован оволиком Божјом милости било му је четрдесет година, а после тога Је живео још тридесет и седам година, пошто ван и цењен од својих верника и свега муслиманског народа у Босни и Херцеговини. Да би Богу одао своју велику хва лу, што је народ спасао тешког зла, УвеЈс -Дедо је сваке године седмог понедељника од Ђурђевдана окружен непрегледним бројем верника из свих делова Босне и Херцеговине ишао до велике стене, и овдс захваљивао Богу на великој милости, којом је избавио своје вернике од тешке невоље. Авајз-Дедина света стена налази се пет километра од Пруска. Она Је висока око стотину метара. Стране ове стене су потпуно стрме и на неким местима толико су нагнуте да изгледа, да ће се сваког тренутка срушити велики комади. Посетиоци овог краја диве се величанствености ове стене и нема сумње да ће романтична околина и ова „света стена", коју ј *е народна традиција подигла на степен једног светишта. дакас сутра привући велики број из летника и туриста из целе наше зем

ље и иностранства.

Т. X.

Конфучијев (истем колектнвиостн и моралног права био је фаталан за кинесио царство — ШТА ЈЕ ПРЕТХОДИЛО ПАДУ МАНЏУ ДИНАСТИЈЕ. — ПРОРОЧАНСКЕ РЕЧИ ЈЕДНОГ ЕНГЛЕСКОГ НАУЧНИКА. — НОВА ЕРА о: Кина, ова стара културна земља, коју смо од најраније младости сматра.ти земљом вечитог иира и задовол»ства, постала је, нма већ више од двадесет година позорница неспо којства и немира, због којих је кинески народ претрпео неизрецнве невоље. Оне су биле изазване револуцијама, грађанским ратовима, глађу, поплавама и другим страховитим катастрофама. Врло је поучно пратнти Кин\' у њеном стремљењу ка новом за ових последњих двадесет годнна. У многим крајезима данашње Кине примећује се толнки преображај духова, какав свет до сада још није видео, а чије резултате данас нико не може сагледати. Да бисмо лакше схватили ток догађаја у Кини, треба да узмемо у обзир три важна иомента: акција др. Суњатсвна и његовог апендикса „Савезке лиге", која се доцније називала „Куомингтанг". затим водећу и на лево оријентисану радикалну пар ти-ју и. најзад, садашњу аитуацију, уколико нас она може интересозати. Мишљења о политичкнм питањима много се разилазе. Док једни осуђују водеће личности револуције и счатрају да је садашња ситуацнја у Кини необично озбиљна и угрозавајућа, дотле се други труде да покажу како је садашња ситуацнја далеко од тога да изазива забркнутост. Крајем 18 века циновско кинеско царство највише се проширнло. Њем\- су тада прнпздали: Амур, Маншрија. источни Туркестан, Моиголија. Тибет и задња Индија. Становништро се у току века удвостручило

тода биле уперене против њега. Први трговачки контакт са страицима био је у 16 веку, али је после две стотине годкна показао форме које су довеле до репресивних мера, нарочито од онда када је увоз опиума, који је служио само великим интересима енглеске трговнне, заузео зелике дименсије. Одбранбене мере кинеске владе довеле су до т. зв. „опиумског рата" (1840—1842) између Кине и Енглеске, затим 1850 до велике Таипинг — револуције и, најзад, до поновног рата (1857—1860), у који се умешала и Француска. Ми ровни уговор донео је, поред отварања читавог низа лука и од страна па тражено консуларно судство, про тив кога се Кина још и сада бори. Таипинг револуција могла је бити угушена тек године 1846 уз помоћ страних сила. У конфуцијанској држави није би ло никаквог смисла за милитаризам, пгго се примечивало већ у овим рато вима, а што ће се усиоро Кннезима још више осветити. Према потреби биле су вршене импровизације војне снаге, осредњег броја и прилично добро одржаване, али то све није иогло бити довољно. Ова војска није имала етичке подлоге, а тиме « један фактор снаге, кога се нијед на војна сила не може одрећи. Из ових прилика у државиој конституцији, може се разумети зашто Кина, поред све своје огромне пространости и огромног броја становника. није никако могла постати велика сила. Она се одрекла одржавања одговарајуће сталне војске

и достигло 300 милиона. Заостала и ! морнарице и морала се кроз векове спора економска политика, која је позиновати сили и економској моћи дзтирала још из средњег века није других, мањих и слабијих, а гдекад могла водити рачуна о тако великом и културно нижих, народа. прирасту становништва, из чега су ) После увоза опиума. дошао је усе изродиле тешке унутрашње_ трза- воз пам>ка н друтих артикала за вице. коЈ *е су трајале од 1774 до свакоднезне потребе, чиме је кине1*32 године. јском обр-п- и трговини нанесена веСве до почетка 19 века економски. 1 лнка, штета. Тако је и могло доћи алминистративни, наставни и васпит до тога да се број незапослених нани систем и право, — све је то још ГЛ о повећа. невоља и немаштина да Увек почивало на конфуциском мо- постају све веће и веће и постепено ралном праву. Насупрот политичком. !захвате и више кругове. Фннагнсијеке социалном и привредном развоју у ! И евоље подризале су и морал држав културнијим западним државама, ми не администрације и њеннх органа. у државном Конфучијевом систему ј Конфукпијански народни чнновиип« видимо једну друштзену форму без 5 ИЛИ потиснути , а на њихово меличног колективитета. који се под вр ^ дошли су коруппионаши. ло строгим васпитним системом сма I Нови непријатељ произишао је трзо морално високим. Највећз бри , из И арода. Из сарадње са странцима 13 централне владе била Ј *е да одр- ј створила се нова категориЈа грађажзва ред у унутрашњости земље и | иа КОЈ - и су брзо и много зарађивали да одбије сваку сметњу која би се и брзо се прилагођавали страним указала споља. Прозннције о' у мно иогледима на живот. Смисао конфу гочему самостзлна подручја, цијанског колективитета пао је као , жртва личних инхереса. Старе дру-

Царега личност значила је више не го ли номинално стециште разних, често контрадикторни. интереса. Иако се овај систем могао одржавати кроз векове, ипак су најезда странаца и њихових трговинских ме

штвене навике сматране су као теш ка препрека за проширење стране трговине. Ова „Нова Кина" ишчекивала је државне реФорме увођењем вапад-

не културе и социални преображаЈ* народа уз помоћ демократских стра них народа. У међувр^мену Гпд 1858—1897) еко номски тешко угрожено царство имало је, поред великих унутрашњих политичких струјања и из тога про изишли слабост, и велике териториалне губитке: Амур и обална провин ција Лиаутунг "припали су Русији; Анам и Кунгчуван Француској, Бур ма и Вехаивеи Јапану и Клаучоу Не мачкој. Ратни поход 1894—95 затекао је Кнну сасвим неспремну. Јапан је тада употребио свој стари борбенн метод и У неколико, каткад огорченнх, бојева показао своју велику надмоћ- 1 ност. У спору око Кореје ово мало острвско царство са својих педесет | ми.тиона стало је уз Кину, иако ду- ] ховно, ни финансијски, ни милитарн стички, није било спремно да се бори против „јапанскнх варвара". Потребни новац прибављан је Ј *авним прикупљањем, а војска је убрзаним врбовањем, под доста повољннм услоаима, била употпуњена. Међутим, није било врсмена да се од овнх, на брзу руку сакупљених, војника ство ре добри ратннци. Ови импровизова ни борци носили су горди назиз „хра бри" и то зато што су ту реч носили исписану великим словима на грудима и леђима. Овај необични у* крас требало је да застраши непријатеља. Дописннк „Стандарда", који се налазио на самом ратипггу, нзвепгтава да су Кннез« у битцм код Пјен ганга, полозином августа 1894. када Ј *е нзненадно почела падати киша, отворили своје кишобране од харти је, премазане воском, и да су тако сами да.ти савршене мете јапанској војсци. Када оу Јапанци заузели }едан стрми брежуљак, кинески генерал Јен, који се налазио у свом још незаузетом утврђењу, истакао је парламентарну застав>' и поручио Јапанцима да жели да се борба преки не, пошто је спреман да преговара о гтредаји. Јапанци су му одгозорили да је то проста ствар и да ће они положај сместа и заузети. На ово је кинески генерал одговорио да предаја на овако великој киши не 0и била баш пријатна, јер би његови војници јако покисли и зато је питао Јапанце да ли би хтели причека ти бар још дванаест часова, докле ће киша, вероватпо, престати. Јапанци, који су у томе наслућивали неки ратни трик, нису, разуме се, пристали. Исход овог рата био је више него пораз, јер је он значио прекретншгу у историји Кине. Енглескн гео граф А. Р. Калкун средином септем бра дао је овакво мишљење о исходу војног похода: „Што се Кине тиче, није потребно пожелети улогу пророка. У Ккни се често догађају немогуће ствари. Па ипак, последице овог рата могу бити замашннје него пгго то нко може помислити. Међутим, једну тачку, која се односи на сам рат не смем испустити нз вида: буде ли рат трајао, и.ти буде ли ускоро закључен мир, треба очекива ти могућност великог устанка кнне ског народа, који ће за последицу имати пад династије Манџу. Тада ће земља спасти страшни хаос. То није немогућно. Централна влада нема никакве снаге, љубав према отацбини Кинези не познају, а чиновништзо је до крајне мере подмитљизо. Мож да ће заузимање Пекинга и Мукдена бити знак оппггег устанка против ди настије. Манџури су једна гомила стрз наца у Кини. Они своје земљаке нису могли поставити на високе поло жаје, јер V Кини одлучују испити на којима редовно побеђују Кинези. Буде ли настало какво превирање, династија ће аутоматски пасти... Да ли ће препорођај Кнне доћи под вођ ством странаца, тешко је рећи..." Калкун је, нажалост, имао и сувише право. Срамни пораз од стране малог, презреног Јапана, присило је династију да јавно абдицира. Ера ре форми отпочела је!

Посета кћери Лава Николајевића Толстоја у Риму о::о — ТАТЈАНА ТОЛСТОЈ ПРИЧА О СВОМ ОЦУ. —

Свнреп зпочин пијаних младића над другом

БЕЛОВАР, 24 јун. — (А. Ј. изв. „Правди"). — Ретко свиреп злочин однграо се у селу Новаки*ма кра<Ј Кркжеваца: младић Иван Бенчак у винограду се опио са својнм друтовима Степаном Месецом и Влажом Чегецом. Посвађали су се о-ко неке маленкости. Из свађе се развила туча, у кв')ој је, према обрани о»птуженнх, Бенчак навално ножем на Чегеца, на што га је овај свалио на земљу, па су га после ударали шакама и гушили. Месец је помогао Чегецу, те су онл заједнич>ки страховито изударали Бенчака, бацајући га о земљу и давећи га, а затим су га газили нотамб и ударали коцем, тако да су му сломили лобањску кост. Смртоносна рана крварила је полагано, те је несрећна жртва у страховитим боловима умирала за не колкко сати. Данас, на суду, после саслушања сведока, суд је донео пре суду којом се Месец кажњава са 4 године робије, а Чегец а з годлне. Сенату је претседавао судија г. Богослав Соколић, а били су чланови колегијума г. г. др. Милић и Ердељап. Оптужбу је заступао државни тужилац г. Сенен Могоровић, а обра ну г. Гервајс. , . ..

Г-ђа Татјана Толстој са унуком Леом

РИМ, јуна. Поподне у пет прола зкм кроз Авенткн. То је миран крај где ста нују, у својкм малим вилама, пе*1 оионисани профеоорч уннверситета и државН1 чиновници. Пред враткма вила леже велики и мир ни пси. На пролазнике се уопште не осврћу. Позв а т сам у Виа Сан Анселио, од кће ри Лава Ни колајевића Толстоја Татјане. Ма лн врт, велики пас. Собарнца у белој хаљи ни отвара ми врата и у том тренутку нестало је старог Рнма и ја се осећам као да сам у Руснји, у прератноЈ* Русијн. Татјана Толстој, настарија ћерка Лава Нкколајевића, љубазна је дама. Прошле зкме навршила је сеаамдесет и осму годкну. Стан јој је удобан, пун слика н књнга. Унаоколо руски радози н ћилкмови. На средини малог салона руски сто и столнце. У једном углу фотографија дизног детета. — То је мој уну*, објашњава Татјана Толстој. Л>иђи, Лео Албертини. Ово дете има све услове да постане велики уметник. Деда његовог оца Ђусепе Ганоса био је Ј *едан од наЈславнкјих италијанских песника, а мајчин отац је Лав Николајевић Тол стој. Са интелектуалног гледишта сјајно порекло, зар не? ГДЕ СУ ТОЛСТОЈЕВА ДЕЦА Говоримо о породици Толстој *. Где су шесторо деце која су се поред одра Лава НиколаЈ*евића заветовала да ће поћи стопама свог великог оца? Да видимо. Најстарији син, осамдесетогодишњи Сергије живи уМоскви као професор Консерваториума. Ћерка Татјана чији сам гост живи у Риму. Трећи син Иља, кој*и необично личи на оца нма у Америци своју фарму Он нма дугачку браду н носи руско народно одело. Четврти син Лава живи у Паризу. Двапут се о^кенио. Из првог брака има осморо деце, тада је Још ишао стопама свога великог оца, а из дру гог брака само једно дете. Пети син Миханло живи у Паризу и бави се продајом непокретности. Најмлађа ћерка Александра, којој је данас четрдесетосам година живи у Америци као обична сељанка на својој фарми По некад одлази у варош и држи предавања о свом оцу. — Сви се љутимо на Александру, каже госпођа Татјана. Она је у сво јим мемоарима страховито напала на шу мајку. Написала је да је наша мајка загорчала очев живот. ГОСПОЂА ТОЛСТОЈ ЗАГОРЧАЛА ЖИВОТ СВОМ МУЖУ? Жена великог писца хтела је да одвоји мужа од читавог света. Желела је да никад не напише ниједан ред и да се одрекне литературе. Гости који су долазили у Јасну Пољану често су одлазили веома разоча рани. Је ли, дакле, тачно да је жена затровала мужу живот? — Данас, кад смо и ми стари људи, потпуно разумемо нашу мајку, прича тихо Татјана Толстој. Она је обожавала нашег оца, али је у току времена дошла до једног закључка: литература је потпуно одвоЈнла му жа од жене и оца од породице. Веран својим идејама, Толстој је имао намеру да раздели целокупну сво* ју имовину. Наша мајка је очајавала, видећи да ће јој деца доћи на просјгчки штап. Око њега су се оку пили толстојевци, банда хистеричних људи и жена. Истина, било је међу њима неколико вредности, али сви остали злоупотребљавали су поверење нашег оца. Ми, деца, гледали смо тада у оцу само генија и нисмо разумевали мајку, која је страховитим отпором бранила децу одмужа, а и нашу нмовину. Признаћу нешто: данас увиђам да је наша мајка била друкчија, него какву смо је ми познавали. Отац је добро познавао мај ку и волео је до краЈ*а живота. Знао је да су сви они сукоби н љубомора према страним људима и литератури последица велике љубави према мужу. Али он је имао свој велики задатак, свој ' позив, који ни због жене није хтео да напусти. — А његова деца? — Његова деца нису прави људи. Заветовали смо се да ћемо поћи његовим стопама, а учинили смо само то да од прихода његовнх дела нисмо хтели да прнмимо ни једну пару. Преживљавали смо страшне дане л

јер као што вам је познато комунисти су нам одузели две стотине хектара земље, иако смо после очеве смрти поклонили сељацима око седам стотина хектара. Поштовали смо жељу нашег оца, иако су у то време много чланови наше породице гладовали. ТОЛСТОЈ И КОМУНИСТИ — А комунисти? упитао сам. У Мо скви поштују Толстоја и толстојевце? — Не. Између комуниста и Толсто ја велика је провалија. Они воде про паганду и тврде да је Толстој прави отац руске револуције. То, међутим, није истина. За мога оца била Је светиња све оно што се данас у Русији разара и гази: слобода човека, владавина без силе и потпуна слобода мисли. Наш отац био је због тога најогорченији противник оне идеје која је у данашњој РусиЈИ основни принцип владавине, материјализма. Госпођа Татјана вади из Ј *едног ро мана старе, пожутеле, фотографије. Једна фотографија приказује Толсто ја на коњу, а иза њега група сељака. Упитао сам, има ли можда фотографију Толстојеве обућарске радионице. — Немамо, одговорила Је ТатЈ*ана Толстој. Многи су криво тумачили страст за овом радионицом. Наш отац никад није имао намеру да по стане обућар. Испричаћу вам како је дошло до тога. Једног дана увече сви чланови породице седели су у великој соби. Ми жене везле смо ручни рад. а мушкарци су пушилч. То је био страшан дан за нас, децу, Јер смо имали задатак да опа осло боднмо хистеричних Енглескиња, ко је су у групама долазиле да виде великог пнсца. Једну смо силом удаљн ли, јер је хтела да пуза на колснима од очеве собе за рад до излаза Јасне Пољане. Наш отац није знао колико се боримо за његов мнр. Одједном је изишао из своје собе и рекао. — Није у реду да жене непрекидно раде, док ми уисто време непрскид но пугаимо. Мало се замислио и додао: — Научићу обућарски занат. Ето, то је све. И мом мужу је направио једне ципеле. Он их је носио извесно време, а онда их ставио у библиотеку између Толстојевих де ла и написао: „13 и 14 дело". Отац је видео ове ципеле у библно теци и рекао: — Кс зна, можда су ово два највреднија дела._ Госпођа Татјана Толстој вади албум очевог пријатеља, чувеног руског сликара Росинског, који је у петнаест великих слика насликао историју последњих дана генијалног писца. Ћерка тихо објашњава и ме* ни се чини да видим Јасну слику тих дана. БЕСМРТНА СЕНКА Зима 1910 године. У три сата уј *утру Толстој * се облачи. Обичну сељач ку бунду и чизме. На хоризонту се примећује нови дан. Толстој седа у кола. Крај њега лекар, а напред ста ри кочијаш Јефим. Петрушка јаши, и држи лампу у руци и осветљава пут. На станици улазе у купе треће класе. Тако је путовао Лав Ннкола јевић Толстој * својој сестри Марији у манастир. Неколико дана доцниЈе ћерка Александра иде по њега. Пу -.ем је добио назеб и кад су стигли у Астрапово имао је темп-грату ру од 40 степени. Даље се не може. Шеф станнце Озолин ставио је Толстој*у на расположење своју собу и у овој бедној стражарској кућици Толстој умире. На ноћном орманчићу стоји мала лампа и баца на бели зид сенку великог покоЈника. Чертков који је цео живот п кветио Толстој"у узима оловку и чрта фигуру на зиду. Нека бар сенка остане. И данас још у московском Т -лсто јевом музеју гори мала лампа » баца своју сенку на таЈ* исти, крсвет н зид на коме се налази Четрковљев цртеж. Посети још није крај. Госпођа Та тјана Толстој узима грамофочску плочу и у том тренутку чујем глас Лава Николајевнча. Уморан ста рачкиглас. Нисам сноб, али тај глае хтео сам да чујем неколико пута. Госпођа Татјана је радо пристала д* га слушам пола сата. Затворио са* очи и уједном ми се учинило да се налазим у Јасној Пољани. Пре двадесетчетири године...

▼тттттттттттттт

Завршена православна рва V Добоју БАЊА ЛУКА, 24 Јуни. — (Б. М. изв. „Правди"). • — У српско православној цркви у До,боју завршавају се унутрашњи декоративни и спољни радови. Црква је покривена бакром и по својој архитектури спа да међу најлепше српско-православ не храмове у земљи. Трошкове з> подизање храма сносе, углавнои, православни грађани града Добоја. Отварање и благослов храма извршиће се најсвечаније још у току ове године.