Pravda, 21. 12. 1933., S. 1

КРНЗД У НДРОДНОМ ПРОСВЕЋИВДЊУ

Са сви! страна ч>'ју сс жалбе на кризу. У последље време жале се на н>> н просветни радннци. Не стога што су нм плате испод мннимума за а.нвот, јер се плате не могу подиКи нз пуно разлога. већ стога што је један броЈ уннверситетски образованих л»уди без посла. Веле да преко 700 таквих чекају место. Предлаже се да стаж за пенсију буде смањен. те да некн оду у пенсију. да бн овим начинили места. Уколико је таЈ начин згодан и оправдан ја нећу овде расправл>атн. Други предлажу враКаље мајцн земл>и, отварање при вредннх школа као средства за решење крнзе н упосл>аван>е многих МаЈка земља постојн, постоје и они »гоји су без посла, али се они, из пуно разлога не одлучују да се врате мајцн земљи. Око 80—90*/« је на груднма земл>е и од тога имају слабе користн. Због незнања или потцењнвања тога рада, све једно. О свему се може говорити, али се увек мора отворено реКи у чему је зло пгго дави многе, који су свој живот посветилн школи и који данас очекују хлеба за себе. Верује се да би ту навалу иа др.кавну службу тешко поднео државни буџет. А навала постоји. Она је почела од онда кад је за стнцање права на државну службу играла улогу само протекција. После рата чињено је сваком ко је само умео перо да дру руцн. То л је бно почетак оне трагедије, која Је довела до тога да данас неколико хил>ада интелектуалаца седе без службе и без хлеба. Незапосленост у свету ј *е врло велика. Свуда је хиперпродукција интелектуалаца огромна, тако да се они у другим државама лаКају н послова, којн немају везе са н>иховим учен>ем и позивом, за који су одређени. Код нас се не би могло рећи да је велики број интелектуалаца, најмање се може реКи то за земл>у која у писмености народној стоји још доста далеко од доброг стања. Незапосленост данас постоји готово у свима слојевима друштва. Не стога што нема места, веК стога што су места заузелн они који немају квалифнкација или, н поред збринутости, имају јаке препоруке. Кад би се из државне. па н приватних служби, склонили сви они који немају квалификација. Кад би се нз државне, па и приватних служ би, склонили сви они који немају квалификација, онда би било места за многе. Мало више социјалних погледа, више улажења у тешко став>е свога ближњега, па би се брзо нзгладиле невол>е и свањила беда. Данас се незапосленост осеКа свуда. Има је и код занатлија, и код трговаца, индустријалаца и код интелектуалаца. Али канда је беспослица најтежа код ових последњих. Учител>ски подмладак — око 2.000 младих људи — чека постављење. У земљи, где Ј *е проценат неписмених јако упадљив, парадоксално је дз може бити младих учитеља *>ез службе. После рата држава Ј *е отворила један завидан број учитељских школа. Она је то чинила сигурно с планом, јер је знала колико су јој те школе биле потребне н колика је њихова улога у народном просвеКивању. Држава је с правом то чинила, јер се само на тај начин одужујемо народу и подизању његовом Кад је држава позвала тај млади нарапггај да дође у учитељску школу. она му ја самим тим рекла да се нипгта не Орине за службу ДобиКе службу, јер држави су потребни л>уди који Ке се посветити народном просвеКивању. Али држава сада неМа меота за ге л>уде. Они сада трпе без своје кривице, а држава и даље држи један број учитељских школа да овом броју дода још велиии броЈ оиих, које неКе моКи запослити и хоји Ке, после тога. очекуЈ*уКи хлеб, доКи у зеома тежак положај. Држава је дужна да да људима школу и обтазовање. али није дужна да и службу. Али кад држава, у но }ој ј *е писменост врло слаба, позива

младиКе у школу и спрема их за учител>е, она је дужна да им пружи и службу за коју их је спремила у највнше случајева о државном трошку. Буџетска немогуКност ту се чеС1о испречава. Мало добре вол>е и мало конгроле над онима. којн су у служби и без квалнфнкација и без потребе, па ће се лако наКи место многима који чекају. Или хоКемо да остане овако тсако Је н да утврдимо факат да је наступила криза у просвеКивању народа, народа који је и:ел>ан просвете и који не жалн датн на просвету. Потребна је једна праведна н детаљна ревизија службеника свих струка, пенсионера, некнх примања на државним и другим касама и онда би се показало да би било места н за највеКи број оннх што тако жел>но чекају. Данас се у занатскоЈ струци, н у другим, немнлосрдно гонн бесправан рад. Занатлије то изводе како могу н умеју, уз припомоК државне власти, Ј *ер желе да осигурају егзистенцију оних који су квалификовани мајсторн, који сносе све дужности, па траже и своја права. У струкама интелектуалних радника нма пу но оних, који неквалификовано врше неке државне илн приватне функције. Тнме погаКају интересе људи, који су се за ове струке спремали. Пуно је приватних и других школа. о којнма се води мало рачуна н у које улазе многи без потребе. И ту би морала да се спроведе једна контрола. Одел>ење за отварање школа, по селима, морало би повести рачуна о потребама села и сељака. Ако наше село остане какво је било сигурно је да Ке криза просвеКивања бити још тежа. Данас има пуно школа. у којима учител>и раде са 80 и више ћака. Место да се установи једна редовна, а тим сачим и успешна настава. допушта се ово натезање у времену када орне снаге за рад чекају на место. Има маса и оних, који су терет за просвету. Удадбом за кога богатијег човека илн вишег чиновника многе учитељице постају терет и за школу и за оне у Министарству просвете. Невоља је с таквима, јер стално се сељакају из места у месго, за својим мужем, а на дуго осгајање у школи и не мисле. Многе је напуштају чим наврше десет година службе. И о таквим би се морало водити рачуна. Нека имају права да се удају за кога хоКе, али држави ваља осигурати право да се захвали на њиховим услугама чим види да оне нису на месту из велике потребе. Таква места чекају млади учитељи. Код нас је све ближе време кад Ке факултетски образовани људи заузети сва места. Чак и учитељска. Људи са више образовања, факултетски образованн учитељи, потребсу нашем селу. Наше село тражи још посленика. И учитеља и свештеника, и деловођа, и лекара, и апотекара. Тражи људе који Ке V село унети светлости и напретка Многобројне деловође са мало знања и школе нису више за ово време. Правници чекају службу, а нико се ие сети да би тн правници на пословима општине и комуналне политике добро дошли. Велики је број наших варошких и сеоских општина. коЈе се више не могу водити као до сада. За њих су потребни и људн са више образовања и културе. Наш народ још пропада због нехигијенског жнвота и од разних болештина. Масе младнх људи завршавају медицину и непрестано се жале да нема места за њих. Многи би хтели да остану у Београду, али би многи отншли и у село. Треба створити могуКностн тнм људима да буду запослени по иашим сеоским опгатинама. да тамо раде за добро народа и државе. Пуно је места и пуно је начина да се људима помогне. Да се не само смањи беспослица, веК да је у табору ин телектуалаца и нестане, алн треба енергично предузети све да се све ствари ставе на своје право место Многн Ке реКи да то није ни социално, ни хумано. То се мора учннн-

ЈЕДАН СЕНЗАЦИОНАЛНИ ДИПЛОМАТСКИ ПОТСЕТНИК НЕМАЧКЕ ВЛАДЕ

мшг п

II 11ки 11ЈЦ11 1ЈЦД'11'Ш ЈЈИЈЏј АК0 Ј0Ј СЕ 0ДМАХ ВРАТИ САРСКА 0БЛАСТ И Д0ПУСТИ ПОВЕЋАЊЕ ТРУПА РАЈХСВЕРА

ПАРИЗ, 20 децембар (Телефонски извештај) У везн са документом. којн је првн саветник француске амбасаде у Берлину јуче донео нз Берлина у Парнз и о коме је прво јавио снвоКнн „Журнал де Деба". јутрошњн листовв сложно подвлаче да ннје по средн никаква немачка днпломатска вота, веК само једна врста потсетннка, којн се тнче последњнх

Г. Франсоа Понсе разговора франпу^ког амбасадора у Берлину г. Франсоа Понсе-а са г. Хитлером. Ова? потсетажк нзрапкли су -самн Немии. Штампа уједво нгтнче да с обзнром на то пгто ннје у питању нека днпломатска нота, француска влада није дужна датв викакав двректнв одговор вемачкој владн. Листовв сматрају да овај потсетннк, у коме су нзложене гееље н сугестије Немачке, долазв у згодзн час с обзнром ва чвњеннцу да Ке сер Џов Сајмов у петак в суботу нматв разговор са г. Пол-Бонкуром нзмеЦу осталог в о разоружању в држању вемачке владе према томе проблему, Што се твче садржнне овог потсетника. штампа ве даје потпуно једваке податке. МеКутим. подацн

тн, данас илн сутра. Јер ако се то не учини морају се школе, овакве какве су, затворити и свакоме, при ступању у њих реКи: учи. али ти држава не гарантује да Кеш добити службу. Онда би људи знали шта им треба чинити. Онда би се многи, кој*н имају земље по селима, одлучили да се врате мајцн земљи и да је раде на један савршеиији и бољи начин. Поред тога треба реКи свима и свакоме да се државна служба не добија помоКу протекција, веК само квалификацијама. То бн много помогло да се доКе до среКивања у беспослнци интелектуалапа. Наше учнтељско удружење, можда могло би да се позабави питањем места га беспослене учитеље. да изради једаи план и програм њиховог запосљавања и преда надлежнима. То би донело удружењу вишс хпале и угледа него пгго доноси јавно расправљање личних момената и с ј *едне и с друге стране. Све то показује мало свестн о заједници и угледу сталежа. Београд. Влад. К. ПетровиК 11|1||111Ш1ШП11111111Н1НП111Р11(Л1тт111П1111111Н1||||[|НП||1|||П11Ш11!П(1111 Енгпесна неће да забрањује извоз никпа Кахо се он употр«6л>ава за гтроизводњу ратног иатериЈала ЛОНДОН, 20 деаембар У Доњем дому упитаи Је иннистар трговине г. Раисиман да ли ентлеска влала намерава да забранн нзвоз никла нз Енглеске, пошто се највећи део овог метала употребл>ава за пронзводњу ратног иатериЈала. Министар Је одговојжо да Је никл врло важна сировина многобројних ннЛустриЈа и да бн онемогућавање извоза оштетило ове нндустриске гране као и светску грговнну. Према томе. ст сматра да забрана извоза никла не би бнла оправдана. Б.

о садржинн потсетннка моглн би се на основу пнсања париских лнстова овако резимнратн: Немачка тражи: 1.— Да јој се одмах вратв Сарска област без плебисцнта, док бн питање сарскнх рудннка вмало да се решв тск 1935 годнне. 2. — Да се Рајхсвер повеКа на 300.000 људн са војним роком од ■ одину дана н са неограниченим оружањем у погледу дефанзивног оружања. 3. — Немачка пристаје да се завсде војна контрола, једнака за све земље. Немачка пристаје в на контролу хитлеровских формација. под условом да се контролн подвргн\ н парамнлнтарне формацнје у другим земљама. 4. — Немачка нудн суседима вакључење пакта о ненападању, којн би важно 10 година. Сазнаје се, да Ке француска влада на једној од идуКих седнииа проучитн овај потсетник и упутити своме амбасадору у Берлину своје инструкцнје. ПИСМЕНИ ИЗВЕШТАЈ Г. ПОНСЕА О ПРЕГОВОРИМА СА Г. ХИТЛЕРОМ ПАРИЗ, 20 децембар (Теллфонски извештај) Од јуче поподне француско мини-

старстзо иностраних послова сопственик Ј *е једног документа који Ке вероватно знатно утицати на међународне преговоре идуКнх недеља. ТаЈ* документ је писмени извештај француског амбасадора у Берлнну г. Франсоа Понсеа, којн је један саветник амбасаде у Берлину као нарочити курир предао јуче у Паризу надлежним факторима. Извештај садржи саопштење амбасадора г. Понсеа о разговору који је имао са канцеларом г. Хитлером као и оне захтеве које је немачка влада ставила у питању разоружања. Очекује се да Ке француска влада сада проучити оваЈ* извештај н затим известити г. Понсеа о мишљењу француске владе. Овај извештаЈ* Ке вероватно играти важиу улогу у претстојеКим преговорима, које Ке имати француски министар нностраних послова г. Пол-Бонкур са енглеским министром иностраних послова сер Џон Сајмоном у Паризу. Састанак између г.г. Пол-Бонкура и Сајмона одржаКе се идуКег петка и суботе. „Птн Паризјен" том прнликом наглашава да је француска днпломатнја очувала своју потпуну слободу преговарања в да се треба вадатв да Ке разговорв са енглескнм државннцима о питању разоружања теКн врло срдачно.

ПАРИЗ — АОНДОН — БЕРЛИН Француска влада одбнја немачке услове НЕМАЧКИ СУ ЗАХТЕВИ НЕПРИХВАТЉИВИ, ПОШТО БИ ЊИХОВО УСВАЈАЊЕ ЗНАЧИЛО ПОНОВНО НАОРУЖАЊЕ НЕМ АЧКЕ

ЛОНДОН, 20 децембар ИзвештаЈ* којн је примила француска влада од свог амбасадора у Берлнну нзазвао је велико интересовање у енглескоЈ* штампи. Како парискн кореспондентн енглескнх лнстова немају још тачне податке о ставу француске владе према вемачким захтевима у питању разоружан»а, који су садржанн у нзвештају француског амбасадора г. Понсеа, општи је утнсак да француска влада одбнја ове услове. Парнски допнсннк „Дејлн Мела" прецизира да према мишл»ењу француске владе, захтеви немачке владе су непрвхватљнви, јер би њнхово прихватање вначило поновво наоружање Немачке. Дипломатски кореспондент „Мор нинг Поста" вели да није вероватно да Ке француска влада просто одбити преговоре са г. Хитлером. јер би то била тактична погрешка Француска Ке свакако одуговлачи-

ти преговоре како би добила времена да још више побољша своје односе са Француској наклоњеним државама. Енглески амбасадор у Берлину г. Фипс, кој'и је јуче отпутовао за Берлин, према „ДеЈ *ли Телеграфу" известиКе канцелара г. Хитлера о општем утиску немачког предлога о разоружању у енглеским владиним круговима и тражиКе даља обавештења о извесним тачкама немачких захтева. У меКувремену сер Џон СаЈ *мон Ке у Паризу проднскутоватн са г. Пол-Бонкуром о немачком проблему, а исту ствар Ке учинити касније и са г. Мусолинием. После овога пута сер СаЈмона у Париз н Рим, енглеска влада Ке нматн тачну слику о мишљењу које влада у овим престоницама и тако Ке бити у стању да процени изгледе дипломатских преговора измеКу Француске .Немачке и осталих европских сила. Б.

Пред југосповенсно-ЕЈугарске преговоре о вегеринарској нонвенцнји Бугарска Је одредила своЈе делегате

СОФИЈА, 20 депембар. (Телефонски извештај) Бугарска влада већ Је одреднла делегате коЈн ће учествовати у прет стоЈећим преговорима са ЈугославиЈом о закључењу ветеринарске конвенпиЈе између обе земље. Делегати су професори Ветерпнарског факултета у СофиЈи г. г. Павлов и Ангелов. Б.

Данас РумуниЈа гласа Невоље румунсних гласача због снежннх смггова Многи гласачи неће иоћи да оду на биралиште због страховито велике знме н снежннх намета

Букурешт, 20 децембар (Телефонски извештај) У цело) Руиуииж обавља1у се данас избори за румунски парламент. Страховита зкма и огроман снег који |е врло висчж у многии кра|евниа, отежава^у сао6раћа| н зато се рачуна да ће овога пута учешће бнрача на гласању битн врло мало. Има иного бирачких места, која су потп>ч1о отсечена од осталих центара. Моћи ће да учествују само онн који станују у на!ближоЈ околи-ни. Због прекида сзобраћаја на путевима у мнопгм изборним срезовима агитатори већ четири дана но иогу да врше агитацнју.

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА 1 ДИНАР

Број 10.464 Година XXIX

ЧЕКОВНН РАЧУН КОЛ ПОШ1 *НСКЕ ШТЕДИОНИЦ1 БРОЈ И 22и ТЕЛЕФОН АДМИНИСГРА11ИЈЕ И ОГЛАСНОГ ОДЕЉЕЊА 25-551.

БЕ0ГРАД, ЧЕТВРТАК 21 децембар 1933 Влајковићева улица 8

МЕСЕЧНА ПРЕ1ПЛА1А ЗА НАШУ ЈЕМЉУ 20 ДИН., ЗА ИНОС1РАНС ГВО 50 ДИН. ГЕЛЕФОНИ УРЕДНИШГВА: 25-552 25-553, 25-554, 25-555, 25-556, 2.5-557. 25-558

Рукописи се не враћају