Pravda, 29. 04. 1934., S. 13

— 25- iv-34

Министар саобраћаја г. Милосављевић особљу свога ресора

Пошго Је преузео послове свога ре сора Мннистар саобраКаја г. Светислав Милосав.-невнћ упутио је свем особљу ресора саобраћаја следећу наредбуЈ „Указом Њ. В. Краља од 18. априла постављен сам за Министра саоораћаја н ову дужност примио истог дана. Саобраћајном чиновнкштву н служ б&ннцмма нисам непознат, јер сам у току рата 1915.. 1916., 1917., 1918. године, као шеф Војно-железннчке службе стллно бно у њиховој средиаи подносећи с њима до краЈа све ра гне патн>е и напоре. а 1927., 1928. го дине на положају Мннистра саобраћајв нмао сам такоће прилике да улознам тешку и деликатну службу свеколиког саобраћајног особља. Преузнмајући по другн пут место Министра саобраћаја сматрам за дуж аост и осећам особиту пријатност да свем особљу упутим свој искрени старешински поздрав н пожелнм најлепши успех у раду. Како само такав резултат омогућава савршенство саобраћајне службе од које зависи нрнвредно-економскн и култур«и жи вот земље и све функцнје савремене државе препоручујем: 1) Завоћсн>е примерног реда и дис

по могућству нешто и з"згредно привреди. Најзад са задовољством констатујем да по својнм досадашњнм резултатима рада у свима правцимл, као и по својнм тежњама које и сада испољавају у развитку службе<ннх постова и акцнје за оснгурање пр-)-

Мнннстар г. Мнлосављевнћ

« I феснона.тних ннтереса, саобраћајнн пиплше у грана«,.собр.ка,««. ЧНН0!МНЦ11 „ служвеници <*их грзна ИАЛ љ Т .'|"У *6е заслужују „оју пажшу н п У ну потпору. Ја сам чврсто убеђен да се у вршењу многобрсјних и тешхих дгжности које су мн додељене кзо Министру саобраћаја, могу увек снгурно ослонити на њих и да ћемо својим заједничким напорима досгићи напред истакнуте циљеве и испуннтн све наде које у нас Краљ и Отаџбина полажу". '№11Ш11Ш!Ш111ШПШ1Н1П111ШП1!11Ш|1|1Ш1гаШШ11ГО11ШШ|Ш11111Ш! Бомба са сузним гасом на предавању г. Хоенберга

потреба V органнзацији саобраћаја. Свн су дужни водити рачуна о томе, да се одржазају коректни лнчнн и службени односи. Старешиноки углед може се очузати личним прнмером, а ауторитет Управе — строгим придржазањем законасих прописа, као н принцила празичност« и човечности 2) Тачиост и уредност, као две глав не познтивне особине саобраћаунил органа. — Озе одлике треба развијати и примењивати стално н до мач симу-ма, јер сама природа саобраћајн* службе рачуна са секундима и милиуетрима. И најмање отступање у том смислу доводи у питање љулске животе и људске тековине. — Саобраћајнн службеник мора имати поред темељне н ста.тно допуњаване стручве спреме и карактерних врлина још

«ПШ1Ш111П1Ш1ШиШ11Ш1[1Ши1Ш111Ш1ПШ1111!11ШШ1Ш11ШШ11ШШ1ПП1В* Ппафсн се срушио у ростошу В^ршава, ,28. апрал Дара^ се у једном ресторану срушио плафон! Раљена су трн лица.

Беч, 28 алрнл Јављлју из В^гаернојштата да су га мошњн легигимистн приреДили сни високу свест о сзојој одговорностч ноћ један збор са предавлњем на ко и >т1отребљнвостн А то значи да се ме је говорио прннц Хоенберг. У увек и свуда рачуна на његову■ умеш- почетку предавања бачена је у салу ност н трезвеност. Иначе, онај ко Сс | Једна бомба са сузним гасом кО|а толнко заборази да у служби илн је пзазвала панцку међу присушим. гаом приватном животу буде неура- Полиција је интервенисала са успехом чунљ/га и несиг\'ра-н. он се самим тим аутоматсми уклања из своје стр\т<е и лишава свих права коЈа му је држава дотле пригнавала Нарочито нагла шавам да ћу према сваком таквом службенику, ко!и својим пороиима и неурач\-нљизошћу проузроку?* какв> саобраћајну незгоду или катастрофу, бити безобзиран и немнЛосрдвн. 3) Оданост својој дужности и служби. — Сваки озбиљан и савестан саобраћајни службеник треба да се стара да врши својуулпгу, не само онако како је она прописаан и како му је усмено нарећено, већ и како сваки моменат, у саобраћајној служби, и свака прилика, у земљи, налажу,- пошто се у законима. уредбама, правилницима и расп и с""а не може све предвндети, нити се извесне ствари могу у појединостнма излагати и објашњавати у превише ограниченом времену. Према томе, кад је реч о одговорности. нико не треба да се правда изјавом да ово или оно пнтање није спадало у његову дужност, или да му за то и то ништа није било нарећено. Јавља се често потреба да се по могућству изврши и туђ посао, у интересу службе, и то по својој личној иницијативи. Обраћати пажњу и на ситнице и размишља ти озбиљнс и с љубављу о свом по слу и о послу својих најближих. Баш онда кад се сматра да је све ј у реду и да је све учињено што је дужност налагала, можда је настао критичан тренутак јер се неприметно изменио неки услов. 4) Ваљан саобраћајни службеник увек је готов и на самопожртвовање, а мисао му је воднља: што више и што боље допрннети- усавршавању саобраћаја и снази Отаџбине. — Државно урећење. јавна безбедност, од бране и благостање земље не могу се ни замислити без комплетног и беспрекорног саобраћајног система, а још мање без родољубља и наиионалне свести саобраћајног особља, које је позвано да предњачи примером у чувању и заштити народних теков*ча и државних интереса. Љубав према уједињеном народу и једчнстввној Држави налажу му да одбијз од себе све непријатељске утицаје и сугестије којима је циљ слаб- I љење и поремећај наше саобраћајне организације. б) У данашње тешко време економ ; ске кризе. улога саобраћајног особља постаје изузетно тешка и компликована. Многе невоље у привреди и ! трговиии биће ублажене. ако се саобраћајне прилике побољшају у нај- ј већој мог.ућој мери, и ако се заведе ј највећа разумна штедња у експлоа- [ тацију саобраћајних средстава у набавкгма орућа и утрошку материјала И кадгод се буде питало: колико се успело и за које време. треба се такоће интересовати и другима и- ' стицати за пример ако је то постигнуто са мннимум утрошка кредитз и материјала. Особнто се не смеју задово.-кавати мање важне потребе на Рач\н оних које су по свом општем карактеру неопходне и неодложне Способности и савесност одговор»их наредбодаваиа огледаће се дакле и у рапиона.тном искорншћавању одобрених средстава и старању да се

: п р а в д а Милнонска парница ПорПић — Чехословамкн ерар завршена Новн Сад, 28 отрил Парнииа измећу г. Јерка Дорбића и Чехословачког државног ерара, ко1а тра|е већ десет година данас се завршава пресудом Избраног суда > Новом Саду. Тужилац у овој парннцн је г. Јерко Дорбић, трговац нз Шибеника, који је тужио Чехословачку државу због одговор«ностн чехословачог Мннистарства трговлне. О току овог десетогодишњег спора „Правда" |е опширно писала. Избрани суд радио је по овом спору око две године. Он је састаз. љен овако: Изабрани судија тужиоца г. Јерка Дорбнћа је г. др. Милан Секу. лнћ, адвокат из Новог Сада; изабра ни судија за Чехословачку Државу (когз |е наименовао Срески суд) г. др. Душан Медаковић, адвокат из Новог Сада, а председник је г. др. Милета Новаковић, професор јавног прзва на универзитету у Београду. Правозаступници тгжиочеви су г. г. др. Мита Арадски и др. Звонимир Пншкулић, адвокати из Новог Сада, а чехословачки Ерар заступао је г. др. Милан Матић, адвокат из Новог Сада. Стручњаци за процену спора су: за тужлоиа г. Душан Секулнћ, секретар Удружења трговаца у Новом Саду, за Чехословачку државу г. Коста Миросављевић, претседник Трговачке коморе, а судсжи стручњак г. Војнслав Станковић, днректор банке. А. Б. 1111!П11П!ПШ1Ш11ШШШ1111ШПШП111!Ш1Г.1<111Ш]1Ш1111111111Ш|11 ! ;!!1!11!1!11 Удовица која је ропипа мртво новорођенче Новв Сад, 23 април У Каћу }е јуче завршена истрагз против удоваде Јелисавете Изеде. у чнјој је кући наћено једно мртво новороћенче. Јелисаветз има 31 годину а са муже-м који ]е умро имала је део )е деце. После смрти ктужа, она )е одржавала интимне односе са извесним човеком и плод тих веза био ,е дете. Неки Јелисаветкни суседи приметн ли су да је Јелисавета у бременитом стању, али после нису видели да је родила дете. За озо је сазнала и жандармерија која је повела истрагу и у Јелисаветиној кући пронзшла мртво новороћенче. Приликом саслу шавања, Јелисавета је нзјавила да је одиста имала интимне односе са неким човеком из Каћа, али да је родила мртво новороћенче. За ова) случај није смела да јави властима, јер се бојала да ће је сељаци из нстог места осућивати због тога што је Лао удовица роднла дете, а поред тога има још два детета од саога законитог мужа.

Страна 1С

Конференција о јавним путевима у Новом Саду

Одданас популарнии омиљени певач 10 ШЈЕ ШШ

У тонфилм ПРЕМИЗЕРИ

НАЧЕЛНИК ТЕХНИЧКОГ ОДЕЉЕЊА Г. ГАСПАРННИ НАЛАЗИ ДА БИ СЕ ОТВАРАЊЕМ ЈЕДОГ РАЦИОНАЛНОГ КАМЕНОЛО.ЧА УШТЕДЕЛО НАЈМАЊЕ 15 МИЛИОНА ДИНАРА

|(„М1 ЦШМО АМОК")

Оперетз о млалом и заљубљеном мексиканцу. — У женској главно! улози АНА МАРИЈА КУСТОДИЈО Додатак: Факс новости и Ники Иауз у боји : ПРИЧЕ СТАРОГ КРАЉА ВЕЧЕРЊД ПРЕТСТАВД У БДШТИ

Ускоро најсензационалнији филмски програм до данас у Београду 1Једино Коларац уз огромне трошкове добавио • је оригииални тонфилм у коме су снимали свој живот на ледено) санти ЦрЈКУСКИН бродоломци руског брода \Л1Г1И 2.

На|већа техничка сензапија! Драма у којој је приказан напор модерне технике да од олова створи злато

ЗЛАТО

ХАНС АЛБЕРС БРИГИТА ХЕЛМ

Цене: лзжј 10, сталсви 15, деца 5

Нови Сад, 28 април | У Трговачко-индустријској комори у Новом Саду одржана је конференција по питању јавних путева у Дунавској бановини, на ко)ој је г. Ђор1>е Гзспарини, начелник Техничког одел»ења Д>'навске бановине, одржас један информативан говор, нагласивши ове моменте: У Дунавској бановини има 863 к^. изграђених државних и 3225 киломегара изграђених баиовшмжих гптч 1 ва; 125 к.глометара државних и 2167 километара бановинских категориса них али неивгра1>ених путева. Свч ови путеви имају макадамски коловоз и њихови елементи, колико у погледу успона и крлвина, толико и у погледу ширине и система коловоза, углав, ном не одговарају захтевима данашњег аутомобилског саобраћја, који не трпи смзњивање брзи«е, бнло због великих нагиба, рђавнх кривана, узаног, изрованог или блатњавог коло» воза. Основна питањз при проблему пу. гевз јесу финансијско питање и пита. ње камене индустрнје. По финансијском питању г. Гаспарини пружио 1е податке из којих се види како су се од доношења Закона о банским управзма до данас кретали кредити за путеве. За државне путеве по државном буџету утрошело је: У 1930-31 год. 15.189.632 динара „1931-32 , 17,289.002 в 1932-33 „ 11,670.556 „ 1933-34 и 9.031 800 в 1934-35 „ 8,580.210 У истом раздобљу за бановинскс путеве из редовних бановинских сред става утрошено је: У 1930-31 год. 37.958.777 динара „ 1931-32 . 21,820.000 п 1932-33 „ 15.448.840 „ 1933-34 „ 11.367.600 Колико ће се одобрити по бановинском буиету за 1934-35 годину још се не може знати и то ће зависити од висине у којој ће се наплатити бз. новкискјј приходи. ПОред ових ре10вннх буиетских средстава, од откупнине личног рада свакогодишње стоји на расположењу за путеве око 16.000.000 дннара. Средствима којима се данас располаже н према пензмз које се плаћај> за камени матернјал може да се набави просечно око 50 куб. метара туцаника за сваки 1 км. пута, а то није довољно за редовно одржавање I! оправку рђавих деоница, а камо ли за градњу неизграђенмх путева или за израду неких модерних бетонских асфалтних или других система. За градњу 2302 км. неизграђених путева потребно би било преко 340.000.000 линара. ако се рачуна просечно само по 150.000 динара за сваки километар. После овога г. Гаспарини је прешао на питање индустрије камена и рекао: Логично би било закључити да је напред поменуто смањење кредита изазвало погоршање у стању путееа, али то није тако. Стање путева, и упркос редукције кредита, побољшало се, јер је највећз пзжњз обраћена питању цена каменог материјалз н у овом погледу се успело толико дз се кзменоломимз, којима се још у 1929 годи«и плаћало за 1 куб. метзр туцаникз зб вагон или шлеп каменолом 174, 153, 148 и т. д. динара данас плаћа 80. 61. 80 и т. д. дннарз, пз се на овај нзчин до данас учинилз на набавци камена једна уштеда од 43.205.168 динара, која је допринела да се стзње путевз побољшз и поред редукције кредита. Док су сви обласни одбори у 1929/30 години за своје путесе набавили укупно 89.2Б7 куб. метарз, Бзнскз упрзва, захваљујући снижзвзњу ценз кзмена. успела је да ову количину непрестано повећав з и го V 1930/31 нз 120 767. V 1931 32 на 140.840, у 1932/33 на 153.830, а до краја рачунске 1933 34 године набавиће се око 180.000 кубних метарз. Очигледно је да је ова повећанз и удвострученз потрошња камена морала допринети побољшању путе«а. Из овога се види у каквој зависности стоји рзд на путевима од ценз кзменз и рационалности индустрије чамена. Кад <се поред овога имз у внду да је за државне и бановинске путеве и зз насипе у току 1930/31, 1931 32 и 1932/33 зз набзвку камена потрошено укупно 118.000.000 динара и да се за овај материјал свзкогодишње у Дунзвској бзновини троши око 40.000.000 динзра, тада је очигледно да проблем камена игра првокласну улогу и да се морају до чајмзње мере смањити колико продукциони толико и транспортнн трошкови. Г. Гзспзрини мисли дз би се отварањем јеаног рационалног каменолома на Фрушкој Гори на продукционим и транспортним трошковима :вакогодишње уштедило најмање 15 милиона динзра, што би довољно било да се предузеће амортизује са једногодишњом уштедом при пуном капзцитету. Док се још дзнзс зз 1 к\бни метзр туцзникз плаћа цена од 60—80 динара н високи транспортни грошкови, г. Гаспарини мисли да продукциони трошкови. без аморгизације. из јадног рационзлног кзменоломз не би износили више од 30 динзра, тзко да би се. по његовом рачуну, на продукционим н транспортннм трошковима учинила уштеда од најмзње 60 динзрз просечно за :взки кубни метзр каменз. Г. Гаспарини изјављује да ће пре или доцније морати доћи до отварзњз једног рационалног кзменоломз на Фр\'шкој Гори, пошто ћемо и ми морати ићи путем којим-иду све културне земље, да продукционе и транспортне грошкоее за дробл^ени камен сведу

на најмању меру и мисли да је немогућно приступити ма каквом интен знвнијем раду на оправцн и градњи путева и регулацији река у северном делу Дунавске бановнне док се овај каменолом не отвори. Г. Гаспзрини је на крају, изјавио чућење да се у присредним круговима овоме питању не обраћа онаква пажња какву би то питање заслужило. Са свих страна чују се захтеви да се приступи интензивном раду на оправци путева, а са многих страна онемогућава се оно без чега је томе интензивном раду немогућно при-ступити. Овој конферениији присуствовали су, поред чланова Саобрзћајног одбора Коморе, од стране Трговинског оделења Банске управе г. др. Миодраг Димитријевнћ, а од стране инжењерске коморе претседник г. Стеваи Радивојевић, затим г.г. Каћански и Стефановић, коморски већници. После исцрпне дебате, на предлог г. Гаје Грачанина, директора „Путника" у Ноеом Саду, решено је дв се поради на осннвању Удружењз зл јавне тгутеве и у том циљу на идућој коиференцијм поднеће се предлоГ статута. А. Б. т1ПШ1|.МНШ111ППШ1ШПП!ШШЛПШПВППЛт]ШШШ1Ш1тшННПШВВ Испитивање нзборног рада Лекарсне номоре Дунавске бановнне завршено Нови СаД, 28 април У лекарскнм круговима Дунавсче бановине са велихим иитересовањем очекује се исход прегледа рада У* праве Лекарске коморе Дунавске ба« новине. Као што је познзто, нарочнта комиснја прегледава ааминистративни и новчани рад Коморе поводом тужбе неких угледних лекара из Новог Сада, Крагујезца и Смедерева. Прва комисија, нз челу са г. Дејановнћем, инопектором Крзљезсле банске управе, која је иопитивала из борни рад Управе лекарске коморе, завршила је свој рад и преко Банске управе извештај је упућен Министарству социалне политике и народног здравља. Као што је „Правда" забележила лекари су се жалили да приликом по следљих избора часннштва Лекарске коморе Управа изузетно стзвила број из гласачког списка лекара на опољни коверат и гиме је, по њиховом навооу, повредила тајност гла сањз. Затим да сви лекари нису примилги глаеачке листе. У Новом Саду пронеле су се вести да је комисија установила да Је одбор на скупштили, која је руковала гласачким листнћима, обележавзо свакн листић 6ројем<та*о да Управа зна тачно ко је гласао за, а ко против. Поводом тога неки лекарн упутили су телеграм министру социалне политнке и протестују против таквог рада Управе Лекарске ком-јре. Комисија за испитивање нозчзног пословања Лекарске коморе, како изгледа, имаће још дуго да ради. Има да се утврди да ли је по налогу прет седннка новац држан у прнвзтној банци. Како је тај посао комплихован, није нскључено да ће се комисија проширити уласком још којим чланом, експерта за банкарска питањз. Има да се устанози да је збиља секретар у овој Комори плаћан 30.000 динара. Има да се установн и то да ли одговара истинн да ли је зндање Коморине палате имало свега 15 присталица, док су остали, хиљаду лекзра уопште нису прнсуствовали скупштини, на којој се о зидању зграде говорило. Протиз зидањз згра де, како сазнајемо, најенергичније су устали лекари из Крагујевца. Због 1ога они су поднгли тужбу преко бана. у којој су нзрочито подвргли критици Управу због тога што је дала зграду у зидање без јавно расписаног конкурса. Комисија ће прегледати рачуне и у том.погледу да ли су ЧЛ2НОВИ Упрзве нзплзћивзли дневнице зз седжше по 400 дннзра за два дана и трошкове, јер како тужба нзводи, било је случајева да су некн члановн били у ствари удаљени свега пола дана од свог места, те према томе прнпадало нм је само пола дневнице. Интересантан је онај део тужбе, који говори о томе дз је Упрзва имала препорученим писмом послали гласачке лнсте, алн Управа је то урадила посредством лица, чија дужност иде да разносе пошту. Тужбз налази да је тиме и држзвна каса оштећена- са 2000 динара пошта ри-не. Управн се ставља на терет да је отписала 45.000 дннара дужне чла нар^-не, а да то није кроз буџет спро вела. А. В.

двалд Изванредан роман прве идезлне љубави РЕВОЛТА Узбуд .Ђнв садржај, жнва радња, прекрасне сцене су одлнка овог филма. Додатак: БИМБО н Домаћи филм. Сннжене цене 5.-, 8.- н 10.- дин. У 3 сата сва места по 5.— днн.

У недељу у 10.30 часова мзтнне днвног ианличног филма РЕВОЛТА Сва места по 5.— динара. «4)719