Pravda, 29. 04. 1934., S. 16

Страна - П Р А В Д А ~ 29 -IV -34

Цмс Париза дели рупам иезлиосленн м радницниа прире^ен од студенага Љубавка пксма која нису послата Писма као докумекта малих н великих драма у животу Збирка непосланих л>убавнкх писама

Шене кулуче за порез Богате сељанке у ФранцускоЈ до Оровољно оправл>ају друмове Париски листови забележили су нсдавно овај несвакидањи случаЈ: На француском острву Кесан, које се налази на Атлантском Окену, недалеко од обала Бретање, већ дуже време могу се лриметиги лепо одевене младе и сгаре сеља<нке како врше гежак посао туцања камена и оправке државних друмова. Међу сељанкама иа друму мо гу се вндети старице од 60 година и младе девојке од 16 го-

Енглескн путопнсац. пре седам деценнја о Во.водннн н Ердељу Заш1.мл>ива запажа »»>а енглеског писна коЈн Ј« пр« 70 годнна обишао ВоЈводину н Ердел* Менталитет ердељских Румуна за време аустро-угарског рсжима Из једног старог пугописа, со«аца- Али н руму«аки н иаписаног 1§ол године, вадимо џараки елеменат много полаже ове занимљ»«ве поједи«ости. ,на саоје о6разован>е. Се.1>аци су Писаи путописа је енглески шрилично ПИОМСНН што ме је књижевник Чарлс Бонер кош зачудило. ДомаКм занатти неоје у Војводнпи и Ердељу про- иа развијепи, нарочиго ћилнвео дуже време. | марство. Овако лепе и умегннч Дунав ]е заиста величажггве- ^ израђене Кнл»шове нисам

на река. Он испуњааа човекову видео ни у Лондону, ни у [1адушу неком неопиатвом мелан* днна. Оне иарљиво раде и до холијом. Достојанстввно и мир ^ пј рум^и ул«» у сада су већ неколико друмова н< * вал>а|у се његовм галл«.и Р У» Ч* УЈ* М 5

кроз плодну и лепу војвођаи- мару: ску рзвницу. Овакве су сигурчо — Молим једам пар1 све жеие- члштп гнк ттј посао америчке рахе. Рајна и То значи да тражн боцу виове жене. зашто раде таЈ посао поеиа Дтааву тоави на и боцу минералие воде Еркоји и сами мушкарци врло не- 1емза % "Р 6 " 3 мунаву иравп ии С„, п1иим „,, п а. гадо обавт.аIV потоци. Еитлезн, који И1су би- дељ ооилуЈе мииора.ишм в .да Жене су испоичале стоанци- ли у Аме Р и " и ' Теба да дођу у иа и патриотска дужиост је саа су испричале странци Во ј водш -, да виде шта и [ф1 . ког Ердељаиина да троиш гу ма да |е осгрво Кесаи уследкри ■ч'' 1 зе и беспослице миого страда- ва импозангна река! . шч01ам , у Ео . Људи су овде у Бачкој и Ба- * румунокиа! школама у с.р нату невароватно гостољубиви. Дељу овако уче децу: Госта везују ско<ро ланцем за — Ко је наш прамдеда? — Ромул. — Ко су били наши претци? — Чувени римски цареии и

на острву дотерале у ред. Зачуђени странци упитали су

ло и да њнхови мужеви ннсу у стању да плате држави порез, ко ји дутују. Пошто мужеви мора

ју да раде по виноградима н и не . пуштзЈУ га данима, н»ивама, жене су понудиле вла- дов< се ни Ј е прејео и препао

ди да кулуком замене пореско Доброћуднији народ нисам у плаћање и влада је на ову по- |жи«оту још сусрео, а ммого сам пагрицијм. држава обишао. Прости сеља- — Именуј нехолицину њнх!

нуду пристала. Свака жена кулучи добровољ| ци 0Д-™™ 0 С У ориецјтисани у . ТпоЈл« П и Један француски часопис до-1 ћу да ги мало свирам на хар- [,о само онолико, колико одго- еп Р опско Ј политици. Они знају цезар, Аутуст, 1ројам, ци< шао Је на орнгина.тну идеју, за- \к>ници. Буди мн верна. Ако ме нара внсинн пореза њенога му- тачн0 и географију Енглеске и иерон, Верги .тнЈе, /1мвиЈе. мо.тивши један париски женокн гтревзриш, убићу те .." | жа. Тако богате жене, чији му-' имена министара на влади. | Т° ^ зг>ве поштовање граднклуб да прикупи међу сво]им| (На жалост, ово писмо није жеви плћају већн порез, мора- 1 Ј е Даи учител, изненадио ме ^ија и расе. чла«ицама и познјшм мушкар- стигло до драга«е. Брод је убр- ју још недел>ам раднти на о- Ј е својом начитаношћу. Не са- У једноЈ књижари у Брашову цима сва она А>уба»на писма, зо кренуо на далеки пут и та-правци друмова, док жене сиро мо Д а Ј е прочитао ове енглеске грзжио сам географску каргу која су некада наинсана, али ко се заљубл>еном морнару ни-' машних сељака и рибара са два класике, него је чак и неке м-)- &{хдел.а. Жен је п>ружила прилика да оде на гри дана рада исплаћују држа- Ј е путописе читао у немачким Ка-ко то, уттитао сам за-

нису послана аареса»нтима ски клуб ревниано се одазвао ов-^м позиву часописа и редакццја је сада објавила на^анимљи-вија л>)ЧЗавна писма. Колико малих и великих лрама и грагедија може се из гих писама прочитати! Та писма су дирљиви документи како неки људи доживљују заиста трагичан удес. Једна четрдесегогодишња жена писала је свом '2о* годишњем обожаваоцу, али пи смо није послала: „Нисам за вас, ви сте много

састанак и да свира на хармо•ннци). • ЧОВЕК ЈЕ ЗАДОВОЉАН. Један сељак боравио је у вароши и трговац је успео да му иатури један барометар. После пеколико дана сељак је понова . . у-1 лита: — Но, како сте задовољни ба рометром ? — Савршено. Опкако сам тај млађи од мене... Ја сам решена Оаромегар обесио о кров, у се* да прекинемо сваку везу. Ви ме ста _ шо данас воЛите, али сутра, наћи Ј ћете неку млађу, а ја ћу се кзјати због своје лудосги. Молии ва<- да се ирема овоме писму уп^ављате (Закључак: пошто писмо *ије послано, дама је ипак пошла за много млађег мушкарца...). Једна жена коју је муж напустио, овако је писала своме мужу:

ви порез. ТАЉЕРАНОВА ОСВЕТА. —

нооинама! А ја баш не ласкам чуђено, овде нису ооначене жусеби да сам славан писац. паније и границе? Врдељ је дивчЈа земља, гтрази ~~ Није потргбно, одговорио Славни фра-нцуски дипломата рај на земљи. Ту сам наишао ми К књижар, Румун по на/родТаљеран имао је на двору вели «а нешто што још ни у Енглес- иосги. Можда ће се већ кр->з чи број непријатеља. За време кој не постоји :дечје забавиш' недељу даџа све изменити. До* нладавнне цар Наполеона, трн те. Изгледа да бисмо ми Бнглг- се понова будете вратили у Ер* стрије дворске даме сасвим гла з« могли много шта да научи- Д е љ, границе ће бити већ на са«но су критиковале Таљерана, мо од овог просгодушног на- свим друтом месту.. док се он налазио у 1 посредиој близини. I Најобразованији елеменат су ослобођење упорно и са верНаљућени Таљеран дуго Је Саси, потомци досељених Сак- ским фанатизмомпосматрао даме. Једна од њих упита Тљерана: — Шта гледате?

— одговори мирно Таљеран.

Коко је сестро покрола брато Живот пише фангастичне р°манв Авантура Француза коЈи се вратио из Амерпке

КАКО ЈЕ ПОСТАО СИГНАЛ — Гледам дворске етарине! ЗА СПАСАВАЊЕ „С. О. С". Многи не знају како је постзј познати сигнал за спасавање И С. О. С.", који се даје бежич«им телеграфијама када се путнмци неког брода илм члаиови неке уда.1,ене експедиције налазе у опасности. Захваљујући овом знаку иноге хиљаде људи су већ спасе«и од сигурне смр-

Црнва хотимнчно д'!гнута динамитом у вазшх Како раде данас амерички ар-

У Америци грађевинска де.-.атност није попустила, и поред велике коизе и бсспослице. И данас се у већим варошима Сједиљених Држава подижу но ти Мкоги нисле да је сигнлл ги, огроини облакодери и при

жеша се заплакала и дуго није изабрал збо,- тога шг0 С у томе се руши велики број ста ногла да се прибере. | почегна слова енглеске рече- рих гр|,евина. НаЈзад је замолила Бруниера нице Сев оу р са у ЛС " (спасите! Амерички архитектн врло ра " '* | наше детС ) т 0 („ЈЈ тачно. То Дикално уклањају еметње при

Парнз, априла Једна у кримнналнии летопи„Отишао си, али ја те чекам сима нсзапамћена крађа десила јер знам да Кеш се вратиш Нс се недавгно у Паризу. Богагн да је саслуша. м^гу да те заборавим, свакога Фраицуз Фрелерик Бруниер - Украла сам од вас новац, отТамо' Еш-лези "вешто игаом" 1 своме Р а ДУ Ако је нека зграда часа чекам да се отворе врзга врагио се после седамиаестм-Чцжзиајем После кра1>е отишла биновати по већ постојеКем см-, ста Р а и Д а се сруши да *ш и да се појавиш на прагу.. Та годишњег боравка у Јужној А- сам у овој ста« и прегледала Стручњаци нам друкчије'У ст У пила иест0 модерном обла вера ми одржава живот. З нјм мерици у Француску да са у-јсадржину кожне торбе. Ту сам, обј ашњавз ју овај сигнал за спа :1 °Д е РУ. архитекте без размиши.,„ поред новца, нашла и многе оа савање По Морзеовн« знацича љања П °Д ИЖ У ста РУ зграДУ Д и " ше документе и... свети Боже... за „ово пС « служе гри тачке, за " ам|,то » У ва "У х Та "° се п0 " Тч Л* II >|<1 М/ПИ1 ПШШПЛ ГЛ1. ГТ1Ј0101 вцлппвгил П1ГШОМ.А Тл

да Кеш жзлити оне часове које штеђемим новцем почне уира« си [фовео без мене". (живот у својој отаџбини Он се (Црввном оловком муж покај у Калеу упознао са јелном >а«нич додао је: „Жежо, имала си редно лепом и младом Францус

право!").

ј кињом, са кој'ом се одмах опри

Жена једнот ухапшеног тр- јатељио и повео је у Париз.

товиа писала Је своме мужу:

У једном предграђу Пагриза

мV.!? /пч, ' г I ит1\\.| Ји м. Ту Се млада жена поо»ово гу- 0 « цртице Так0 у стизава експресно рушење То шила у сузама и на крају теш- случају■ вглике опасностн омом се ' ,,а Р авно ' чннн самч тачп ' ко* муко« изговорила ове рс- г ћсио к и лаи«у да преко бе- где го суселн У " колнни ст ■™ : с , жичног телеграфа достави св«- 1зг Р аде Д° п УштаЈ У и где не по- Брате моЈ драги, опрости ма сганицач Дв а ј сигнал. Исто '7°{" опасност Р>' шења Д Р* ГИХ |л,л ' пги, ц ,ил ' -.пгтпи I зград. Но најчудннји је случај који

„?.,ам да сн само жргва кле- Бруниер н његова лепа прија- твоЈоЈ грешној сестри... тако и станице вр10 хаЈ . вете и да ћеш као невин биги тељица руча.т су у једном ре-| Бруниер Је срдачно стегао 1 1ају мај ј едаоС таван сигнал И ускоро пуштен из затвора. сторану После ручка млада же- свој загрљај Младу же«у чијл 33 ^ 0 ' с ' амо и иза 5 ра на п, и Правда морз победиги Не за- иа се извинила да мора да оба- трагедија је потом обЈашње«,). ^.„>33 за 0 вај сигнал бораж да те много волим Та ви неке хитне послове и да ће Када је Бруниер пре седамна- . моја љубав нека ти даје Ст)аге се ускоро вратити. Тек што јс ест година отишао у Америку, ЕНГЛЕЗИ ИСПРАВЉАЈУ КО за борбу против мрских клевет- она отишла. Бруниер је напрл-! оставио је код куће у Фраицус- РИТО ТЕМЗЕ- — Ет-леска реиика!" вио једно врло непријатно от-^кој родител>е и седмоголншњу ка Темза. која се често помиње Седаинаестогодишњи гимна- криће: дама којој је поклонио сестру Ои Је доцниј« добио од у енглеским кн.ижевним делима аија.1аи пише: ,своје пуно поверење, оанела му родитеља писмо, да Је његоаа и новинама, трсбз сада да се „„„„ „Целога вечера. седео сам у је кожну торбу, у којој ]е било мала сесгра побегла од куће и подвргне регулисању. Једна гру „ ®„"„„„ ес Т башти и гледао у звезде Тра- 40 000 долара ниЈе се могла више пронаНи. па посланика предлаже влали , е Д „ '!".'. жио сам гв01у слику међу зве- Разочарали Бруниер Је одмах Бруииер није заборавио сво- да се темза у доњем току ис- '™ ^тиДла ™ !,,, адама Твоја безосећајна и мр- поднео пријаву полицији „ ис- ју сестру. али је био уверги да прзви копањем канала Тиме бн г аовољна иајка љуто Ке се ка- трага је поведеиа. Увече се Бру се са њом никада внше у живо- се у близини Темзе добили вејати. што нас је раставила ча ние;р вратио у ресторан да ве- ту иеће сресги Није ни сањао Ки комплекси звмљишта, а и из тако груб на мн Остај ми срек- чера На своје највеКе запр-:-, под каквим необичним охолно- глед реке би био лепши, саобра |,ењу' новТ Оиа Ке бити почнгнз и мисли на мене, принцесо пашКење приметио је за једним стима Ке о« овоју одраслу се- Ка., бродова лакши Према про. нута у МО дерном стилу Иако из бајке " јстолом своју пријатељицу из стру по.«>во видети. Је«ту послани«а, канал би се њене размере бити гига.ггЈедан морнар писао Је својој Калеа, против коЈе Је по.»ео 1 Саовим Је приролио да Је копао између Гртича и Би- С ке архитекти верују да радови драгани у вароши: |пријаву због крађе 40.000 до- Бруниер све опросгио својој се терсона. у дужини од четири , К о довршен.а нове црквене „Јуче кала сам рибао палу- лара Кад га је она угледала, стрги и преузео старање о њој километра Трошкови ових рз- -траде неКе грајати дуже од 3 бу и мислио сталио на теГ,е Мо без речи му је пружила кожну Она му је обеКала да ће скре- дова не би били челики а Лон- педел»е. жла се у истом грекугку и ги торбу. у којој је Бру«иер на- н>'тм са пута греха, којим је та- дон би добио велими број ио-| Тако се зида у Америци, и то рибала под? Сутра увече доћи шао недирнут новац. Млада ко дуго лутала. 1вих плацева за подзање кућа. у доба највеће привредне кризе.

су недавно забележили амерички листови у вези са зидањем нове цркве у Делавару (Оха;о). Пошто је црквена општина желела да се нов црква подигне за непуне три недеље, стара црква морала се експлозивом срушити. Стручњаци су поставнли

рршине. На месту где је била стара цр ква, одмах се приступило гра-