Pravda, 29. 04. 1934., S. 9

29 - IV - 34

П Р А В Д А

Страна 9

клко живимо

Четрдесет дана раде, а три стотине двадесат пет дана се одмарају ГРАД КОЈИ ЖИВИ ОД СВИЛЕНЕ БУБЕ

Ђевђелија, априлв На крајњем Југу. до грчке границе и жииогари лепа палаика, која ни> мало нс личи на остала места Јужне СрбиЈе. Она је преко обичаја чисга н уређела, са правнм улнцама, до вод>но шнроким и калдрмисаним, та ко да се човек заборзвн да је у Ју жнрј Србнјн, међу турскнм касао!] ма уских и кривудавих ћорсокака. И фолклор је другојачн. На улицама, по каванама, свуда не срећете више типичну јужносрбиЈамску ношњу. Њу |е заменила европска ношња, јер |е Ђеађели|а гранично место, са јаком залеђином и разннјеном трговином. Трговии су, истина, претежно Грцн, али ннје нншта ретко наћи ни домороиа к.оји је успео да заузме вн дно место у трговини свога града. Рат је доста утицао на ово напредно место и оно је дуго година било у застоју. Мећутим, сада. оно се ; *Јробудило, корача сигурним кор«ц«ма напред, пробијајући се доста лако кроз тешка времена. И Ђев ђелнчани се кроз жнвот пробијају МЈедно са својнм главним извозним •ртиклом — заједно са својом свиленом бубом, која их, тако рећи, хра ни и одева. Нигде као овде иије у нашо| зема>и развмјено свиларство. Готово сви становннци гаје по извесну количпну- лептира. који се замотавају у чау РУ. да би после мештани нз ње из»адили свилена влакна. Т1а чак н но»и срески намесиик. прота г. Аддм Кнежевић. који је пре кратког време овамо премештен. са успехом се одао томе рентабилном послу. Свиларство је развијено у овом »рају још од давнииа. за време Тургјка. До ратова' постојала је н једна велика мотачница. у којој је биЛо запослено преко две стотине педесет радника. Произвоћено 1е. у сво је време, преко милион ока годиши«е чаура. али наишли су ратови и огромни засаћени дудињацн су уништени, а са њима пропало је н гајен»е свилених буба. Све потребне инсталације н зграде такоће су пропчле. а исто тако и велика мотачница. коју ннко до данас није ни помишљао да обнови. Сама производња се уизерно омањнла. Одмах по рату пронзвоћеио је свега тридесет хиљада килО( рама. а доиније је производн>а расла. Већ 1924 године се пење на 250 хиљада килограма са одличном це«ом. Један килограм чаура пла ћмр^ге сто педесет дигарал Откупна пена је била више него задовољзва јупа и то даје полета самој производњи. Дудлњаци су ницали на све стра«е, овет је све више поклгњао пажњу овој привредној грани. И. у том се успело. Прошле годнне Ђевђелија |е дала четири стотине хиљада килограма чаура. Њихова пен*. истина. била је кудмкамо слабија. десеткована према оноЈ у 1924 годинл, али су произзођаад опет били задовољни. Страни трговпи су нагрнули. Тражња »е била велика. али капиталистн из инострансгва су гледали да искористе те прилике у своју корист. Мећутим. на срећу, они у томе нису пот пуно успсгли. Произвоћач није много изгубио. Овдашња Свиларска задруга устала је у зашгиту свожх чланова. Њен вредни претседник *. Боривоје Ђуричковић био је успео да Задрузи излејству|е кредит коа Савсза српских земљорадничких задруга н Задруга је помагала своје чланове у огкупу чаура. да|ући им десет динара по килограму унапред. с тим да им доцније, кала робу уновчн. исплаги разли«<у. У томе је Задруга успела Примила је у своје магацкне преко педесет хлљада кило грама чачра. које је доцн*Је боље уновчила од пи1ачне иене и исплатида члановима Још и разлику. пошто је била посгигла цену од преко седамнаест динара, по килограму. Гим свсџим радом Залруга Је учинила д■> се гри»вци нису могли картелисаги ч диктирати цену, те је тако заштитила

преко хиљаду н пет стотина сво>јих чланова. Иако ова грана још није до максимума искоришћена и организована, ипак у три околна среза се она сматра као главно звннмање. Управо. ово занимање је узгредно, јер се свега у годннн на свиларству ралн око четрдесет дана, алн ипак мештани од њсга имају највише користи, веће нсго од свнх других приоредннх послова. Само прошле године Ђевћелта је узела за чауре прехз десет милиона дннара. Кажу да је било н бољих година, када је падало по гридссет до педесет милиоча. Ири|атно је обилазити ова свиларска добрз. Свн свилари су усвоме послу олличнн стручњаци а њнхова производи су одличног квалитета и заузимају другу светску класу. Посао на изглед, није баш комплнкован. Простране дворане за лежење и чзурење бубе са дудињаком сачињзвају све што је потребно за рад око свнларства.. Претерано Је речено да дру!Ч) нншта није потребно за свиларство. Треба много штошта, алн то наши свилари ннсу у могућности да наблве. Стога се Задруга труди да те нелостатке надокнади. Она већ сада има велику сушницу за сушење чаура н потпуно задовољава потребе чланова. Алн ова рентабилна грана и глјвни пркходи овдашњих' земљорадч ка није ипак на оној висини нз к*чвој би тр>ебало да је. Много шо>шта треба уч.шитн. За много ко»ечим овај народ вапије. Ово је грана ко.ој треба заштите, а ње. нажалост, псма. Нел1а нн људи који би прихвашл«. н унапредили ову грану н довели је нс онај ступаљ, бар као у ГрчкоЈ, |де скоро свако сеоце нма своое тчачнице и прсдионице. А како је код нас? 0 овоме нико не води рачуна. Нч ко свиларама не излази у сусрет. ларен је порез на дудињаке, иако би то зомљчште у интересу што интенс.*внијег развијања овиларства трсбх!о ослободили свакнх дажбнна Шта више, порез је разрезан још он да када је један килограм чауро пла ћан преко сто динара. Тахо се и са те стране кочн разанјање свилаоства и не може се постићи принос какав бн могао да буде. Рачупа сс Да Бевћелија зз јсдну годнну може избацити око гри милиона килогрзма чаура, које бн овоме кра^у иг*ле да нруже год-ш!ње прихода пречо педесет милиона динара. Нешто за чнм ЂевђелиЈа највнше тежи то је полнзање свиларске индустрије. Годинама ови људи чекају капиталисте да убаце новац у таква рентабилна предузећа која би се за релативно кратко време амортизовала. Са нешто новаца подигла би се ткачница, предионина н једна мотач ннца и оне би одмах подигле ниво наше свиле. Онда се не бн више догаћало да наша свила (сировина) отшета до Солуна и тамо се мало пре ради, па се врати к нама и продаје по 200*/« скупље. Међутим, претерано Је рећи да се овдашњи нзро^ бави само свиларством. Поклања он довољно пажње и другим гранама. Тако се нагло подиже виноградарство, и то на најбољој подлози, на одлнчном солунском дренку. Овде виноградарн нису као по Србији у виду чокота, већ су све лозе полигнуте на вињаге. Поз нато је асталско грожће. И Јужно во ће: смокве и нар (одлично успева у Дојранском срезу) одлично успеваЈу и уносна су грана привреде овога краЈа. У овоме кра|у јако !е развијено и гајење памука, који. нажалост, прошле го^ине ниј «- дао очек»*ване резулгате, |ер га је суша убила. Производња |е старијег порекла, а влие се развила после балканских ратова, та ко да ланас за>зима огромне комплексе. Принос Је врло добар. Р. Гогнћ

ј вДЛСВУД |

■■■■■ ТРГОВИНА ИНВАЛИДСКИМ 110ТП0РАМА У Сарајеву нма зеленаша и агената, који тргују инвалндским потпорама. Стога је претседник сарајевског Обласног одбора Удружења ратних инвалила г. Божидар Ристнћ упозорно преко друштвеног органа инвалнде да се ових зеленаша и агената чувају. Између осталог, г. Ристнћ каже: „Многи чланови Удружења који примају потпору у Дринској финансискоЈ дирекцији, а нарочито они, који очекују откуп ннвалиде пооеравају посао око пријема разним агентима, који у ствари ништа не раде. већ само измамљују паре. Неки од ових агената иду толико далеко да чак траже упутства од Олбора у Сарајеву. Није потребно нарочнто наглзсити да ови људи само измамљују новац а ништа не користе инвалидима". УЛАЗ - „ДАЈ ШТА ДАШШабачки „Подрннски весник" доноси оест о вечери коју приређује „шабачки комичар" г. С. П. То вече, свакако, може бити интересантно за Шапчане који, ето, имају и своје комичаре, а може бити интересантно и саинм тим што се прнређује у градском парку. Али је најинтересантније да је „улаз дај шта даш". Шабачки комичар није само водно ра*гуна о актуелности програма, већ и о акт\'е.т ности цена. А данас су, несумњнво, најактуелније и најбоље одговара приликама цена: „дај шта даш и ... Р. ПРЕД НЕОБИЧНУ ПЕТНАЕСТОГОДИШЊИЦУ НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ ФАКУЛТЕТУ Пре месец дана штампан Је у овој рубрици напис под насловом „Једна необнчна десетогодншњипа на Пољоприоредном факултету". У овом налису каззли омо, углавном, да ће један професор поменутог факултета, Рус, прославити десето годишњицу свога службовања на садашњем положају. А пошто би ова прослава уједно била и десетогодишњица професорова иеписања, искористили смо прилнку да слављенику унапред честитамо. Истине ради, морзмо данас не> што да испрасимо: утврдили смо да Је господнн професор већ одавно навршио десетогодишњнцу, с којој је реч. и да се сада прибли' жава петнаестогодишњици. Јер Пољопривредни факултет постоји од 1920 годиие. Према томе, десетого^ дншњицу професорске службе и неписа«>а професор је навршио Још 1930 године. То смо утврдили накнадно и сматрамо за потребно да истакнемо претствјећу петнаестоголишњицу, која ће показати да професор н после десет година сооје научне актнвности ннје клонуо и да наставља рад са истом енергијом. М. Г.

ипшпшни

Језива погибчја осмогодишњег синчића архнтекте г. Божнцара Живаднновнћа

Данас, у Један час попоЈете, догодио се тежак иесрећан случај у дворжиту палате цркве Светог Марка. у Краља Александра улици 17. Осмогодишњи Јован, син архитекте г. Божидара Живадиновића, ученик проог разреда основне школе, погинуо је несрећним случајем. Играјуђи се на тераси, на трећем спрату, несрећни малишан се омакао са ограде и пао на бетонску плочу у дворишту. Остао је на месту мртав. Потресена болом г-ђа Жнвалиновић није могла сићи у двориште да види свога малишана који је лежао у локвн крви. размрскане главе. О несрећном случаЈу обавеште« |е члан Петог кварта г. Срећковић. који је одмах послао једног писара да изврши увићај, после чега је леш несрећног детета пренет у просектуру

Д А Н А С у 3, 5, 7, 9*30 „УРАНИЈА приказуЈе ПРЈЕИИЈЕРУ веселог иеманког филма МАЛА СА И0ДРИЦ0М

Феликс Бресарт, Марион Тал, Георг Александер, Тео Линген.

Београд ]е добио Јшћо такси - коње ЛЕПОМ ЈАХАЋЕМ СПОРТУ ДАМЕ СЕ ОДАЈУ ВИШЕ НЕГО ГОСПОДА

Једна симпатична група Београђашси на Јахању

Давно Је то већ установљено у свету"да се н коњи за јахање издају на сат као аутомобил, као велосипед или чамац. Крај Булоњске ш>-ме у Паризу постоји читго низ штала, које по утврђеној тарифн издају јахаће коње на сат, као што то чине и власници ауто-таксиа. Раном зором и вечером алеје Булоњске шуме пуне су коњаннка, већнном парова, унетих уосталом, каткад, страаније у причу и дожнвљавања душе, него ли у вештину и зздовољство соог опорта. Флертовати у свежини јутарњег зеленила, на коњу, крај лепе Амазонке, рстко је задовољство Парижана. Отуда се ове јутарње шетње, више сентнменталног него спортског карактера, готово не могу иепустита из вида када се пише париски роман или париски фељтон. Београд је неко назоао малим Паризом. Тај комплименат био је, свакако. ииспирнсан донекле тежњом Београђана и Београђанки да имитирају живот Парнза. О томе сведочн и најновија установа престонице: установа штале са такси коњима. Ова најновија, за неког спортска, а за неког дистракциона тековииа престонице, налази се на Вождовцу, у Витакосачкој улици. За њено стварање дугуЈе се спорт:ком смислу и истанској љубави према коњарству г. Михајла Нона. Јуче смо посетили г. Нона, који нас је провео кроз своје штале, за сада још прилично примитивне, али оне ће још у току идућег месеиа бити замењене новим, лепнм и сасвим модерним. Десетину коња, добро негованих и добро храњених, свакодневно су ту на расположењу свакоме ко је вољан да се за 40 динара један читав сат продуцира на орнгиналном екглеском седлу. Ако Је ко почетних н има жељу да иаучи јахање г. Ноне ће' му двти најмирнијег коња и, по сниженој тарифи, окретаће га у круг, на „лонџу", од прилике као у циркусу. све док не буде способан да сам влада коњем. А то, под руком г. Нона. иде брзо. Ако је ко јахач, алн не баш најпоузданији, добиће за пратиоца г.

Нона.или когв од њетових помагача, који јаше као прави кау-боји. Г. Ноне је страстан спортисга и коњаник по крои. Своју малу ергелу он гаји са љубављу фанатика. Поред својих коља он прима у пансион и туђе. Он их .негује и храни, а газда само дође да их помилује и појаши и првог да плати за пансион. Прво нкје ишло тако сјајно са такси-коњнма, пр^ча нам г. Ноне. Јахачи су били врло реткн у Београду, а мало је било аматера вољннх да науче овај лепи и елитни спорт. Данас је већ иного боље. Поред страних дипломата, који у великом броју врло често Јаше, и наш соет почиње све више да се загрејава за јахањеИнтересантно је нзпоменути да даме много више јаше од мушкараца. Има их неколико, које су пасиониране јахачице н скоро не пропусте дан а да не дођу у шталу макар само да виде „своје" коње. Међу најревносније јахачице несумњиво се могу убројити г-ђа фон Хереи, затт« супруга данског посланика на нашем двору, г-ђа Нулијен Блекнај, супрута енглеског конзула, Мара Николајееић и г-ђице Ивона Марковић, Даница Јанковић, Белић, Фаркаш и друте. Овај леп спорт узима све вј *ше маха. У околини престонице срећу се све чешће групе јахача; има их који јаше у двоје, као они у Булоњској шуми, а има и правих спортсмена, који јашеуеамљСнички и тражи спортска ужгаања у верању стрмим литицама, у прескакању оборени* стабала и потока, у самоћи, коју ремети једкно дах и рзање коња. Није незнатан број оних, који се тек уче, на ^тонџи", овом лепом опорту. А исто тако није незнатан број оних, | који имају сопствене коње, у сопстве ним шталал«а; њихов број не може I се избројати ни иа прстима обе рун& г 1 Последњих година овај лепи спорт толико се развио у престоннпн и већ толико добрих јахача да се осећа велика потреба за једним затвореним мањежом, без кога нема озбил>ног тренирања у току целе године. Ваља напоменути да Загреб има два затворена мањежа. Бр.

НОВАКОВИЋ" Тонбиоскоп МАРТА ЕГЕРТ је свему крнва.

91 С Ј А Ј А Н д јпли пчопам н ЕРИЕСТ ВЕРЕБ1Ш у одличном велеиузичком тонфилму на немачком језнку у темпераментном филму из мекснканског живота

Внктор Мак Легли

[уншнвн џвнтлмен ■=

Једно лримерно славље

27. т. м. случајно се десих у селу Јагњилу, на домаку Тополе, у срцу 1Думадије. Састах се и са месним парохом г. Милетом Поповићем, који ме позва у његов дом. јер баш тог лана освећиоаше свој нови дом. Тамо видех скупљених: петнаест свештеника, све месне и оближње учитеље, многе граћане из Младеновца и Паланке, из овог места и околнне. Гостију беше о ручку преко стотину лица О ручку беше много поздравних говора до маћину, од свештеника, учитеља и граћана. Изненадкх се оваквоЈ: пажњи, љубави и поштоеању. Из говора дозналох, да Је ово кућа, из које су изилазили свештеници преко 200 година. Десио се Једмнствен случај, да су око 1850 године једнов>ремено били свештеници: деда, снн и унук. Домаћин г. Милета Поповић чува и поштује традиције своје породице. Он је нови дом поднгао на месту старог дома, али, исти темељ н чак исти распоред оделења задржао у носом дому, који је н у старом дому био. Ова пажња и љубав према г. Милети сведочи, ла Је ом у истини примеран свештеНпк и човек, који је све ово и заслужио. Он Је примеран: свештеник, економ, учитељ и добротоор народа. саветник и духовни вођ своје пастве, скоро пола века. Из овога је дома и уважени г. Михаило Поповић прота и претседник Духовног суда београдског у пенсији и садањи днорски прота. Износимо ову лепу слику једног примерног шумадијског свештеничког дома и пример братске љубави, мећу свештеницима и народом. Дао би Бог, да оваквих примера буде што внше. Путник

Селидба Взнеричног одељења Венерично одељење Београдске општнне, које се до сада налазило у ЈедноЈ трошној и старој згради у улицн Браће Крсмановића, првог маја се премешта у Краља Александра улицу број 27.

Ухваћенн нрадљнвцн лађарског ланца Још у децембру месецу 1930 године пријавио је властима сопственик земунског купатила „Лндо" г. Константин Кениг да су неки непознати лопови украли ланац којим се везују лађе у вредности од преко 4.000 динара. Полиција Је по овој ствари повела истрагу и пре неколико дана ухапсн ла Мију БиЈадера, лађара родом из Луштићз. Бијадер је на саслушању признао да је украо ланац и да га је продао Павлу Павићу, такође лађару, н то за 300 динара. Павле Је, међутим, продао овој ланац за 700 динара Обраду Стефановићу, где је сопственик ланца, г. Кениг, једном приликом познзо свој ланац и то при јавио властима. Одмах Је ухапшен и Павле Павић, Јер постоји :умња да су Бијадер и Павић споразумно украли ла нац. Бијадер се на саслушању у полицији брани да Је ланац узео збот* тога што. сопственик ланца ниЈе обраћао пажњу на ланац н према томе БаЈадер Је мислио да Је ланац напуштен н да је тако остао беЈ власника. Павић, мећутим, тврди да је ланац купио од Бијадера, влн инЈе знао нити се о томе кнтересовзо откуда Бијадеру лазац. Л. 5.