Pravda, 13. 06. 1934., S. 11

Страка

13 - VI 34

Борба побеђује игру Нови првак света убрисао је за нос лепоту дејства бољег такмаца Што се ишло даље, домаћии је све више узимао маха

Соботка је окинуо главом, али Је вратар скренуо лопту напоље

планичка хвата све.>

Рим, 11 Јув Од вајкад? су битке, између ова два супарника, биле веома тешке. ,Чс сто су се сгршазале нерешено, а ако би која дружина морала победити, онда је свега један згодитак решавао ствар... Случај је хтео да ста0И протианкци и .сад не изненоре о• Јјорба је опет бира-ж.естоКа. Прилично дуго она се кретал% у знаку обостраног узрујања и сасвим прооечнот ногомета. Касније Је посте пено бивала све боља и најзад се. средином, претворила у дивовскидво бој, који је гледаоде узбуђивао до крајње мере. Овдашњи посматрачи нису умели сакрити страх чак ни онда кад су њи хови љубимци постигли изједначење. Чии се утишала радост, настала јс бојазан да гости, који су тек тада уопоставили прекрасан скупни рад, по ново не затресу мрежу. Мени јс , међутим, било јасно да је дотичним изравнањем одлучена занимљива утал<мица. Као што сам тачно предвидео, домаћин се латио претерано оштрих средстава, кад се уверио да друкчије не иде. Повређено је лево крило, ко је .је затим, у једном надчовечанском напору лостигло сјајан погодан. Ни•је.дуго потрајало и већина играча госта добило је повреде, које су биле судбоносне. Чета, у којој је наизменично храмало шест младића, није више могла одолети бурном и силовитом налету једанаесторици ван редно спремљенкх бораца. Дошао је потом и победоносни зго дитак и посматрач се морао чудити кад је приметио да гости не грабс време и не улажу много труда око изравнања. Њих није више држала онага. Све да су и убацили другу лопту, шта би им користило? Морали би се такмичити изнова, а ово не би били у стању да издрже.... ♦ Да је побеђена чета могла предвидети озледе својих играча и да је у самом почетку залела онако пожртво вано као онда када су многи били ћопави, ствар се свакако не би свршила овако. Чехословачка је у уводу извела низ допадљивих навала. Долазила је врло често пред циљ, али је пуцала слабо и згоде су пропадале једна за другом. Међутим, ни Италија није господарила својим жив цима. Чамбал је без округлог предмета трчкарао лево и десно и она је тако имала прилично сло бодан пут, а.ти је такође гађала рђа во. Монти је покушао да смањи број противника на десет. Удесио је Свободу, али матори курјак се некако опоравио. Нешто касније Алеманд* је згужвао Пуча, којег су морали из нети напоље. Кошћалек је пре тога био тако саплетен да је пао главом на земљу и скоро се онесвестио. Крчил је вукао леву ногу... Под оваквим околностима ИгалнЈи, заиста, није било мучно да узме узде у своје руке. Али управо у ово несрећно доба за госте, десило сс нешто неочекивано. Пуч се вротио иатраг. Његово самоодрицање поздравио је господин Мусолини дугим пљескањем. И лево крило Је своЈски

легло на посао. Изненадво продире и стушта бомбу лолувисоко. Комби Је хтео да одбије десном песницом, али није погодио као што ваља и лоп та се нашла у провидну кућицу. Завладало је опште запрепашћење. Шта да се ради? Зар је могуће савлаЈзттт ћслаЗог Зенишека и преварити баскослозног Планичку?1.. Изглед&лв је неизводљиво, али се ипак збило тако. Орси, сјајно послужен од Ферариа, преместио је лопту на десну ногу и топовски упутио у супротни горњи кут.

ШнаЈдер, капитен „Вина" Било Је остало још мало времена до краја и гост би поуздано однео победу, да Је његов средњи ред био способнији у подупирању одбране. Као што сам јавио јуче, победоносни згодитак получио је Скиавио. Он, је пред самим вратима примио лопту од Гваите. Послужење није било особито спретно, јер је вођ^ навале добио кожу испод себе, али Је срећно закачио и јако убацио испод стативе. Победа домаћина не би се могла

назначити као изричито заслужена, али како је оспорити кад је његовз чета имала несумњива преимућсгза у оној пресудној борбености, која данас игра тако велику улогу. Шга Је Чехословацима вредело што су за око играли знатно лепше?! Али јсдно и.ч се мора признати: Они су израдили далеко више згода за пуцање. Међутим, овом чињаницом не мо гу се нарочито закитити, пошто је от крила неумешност у пуцању. Смело би се, без претеривања, казати да је Свобода крив што његова чета није направила изненађење. У два маха њему ј« лопта догурена дивно и тај лаф, који иначе бије као из пушке, дозволио је себи раскош да се намешта, иако је као од шале могао затрести мрежу. Пораз носе на души долекле и ови играчи: Чамбал, који никад није био на правом месту, који ни;е бно довољно срчан и који није додавао као што треба; Соботка, који Је дуто возио; Крчил, који није држаз крило и Чтироки, који је гдекад био збуњив. На другој страни највише су допринсли што је однесена мршаза по беда: Орси, који (је прелазио ванредно паметно, и затим средњи ред Бертолини, Монти, Ферарис, који су на својим плегћима снажним радом из вукли успех. • Прилично необично Је да источна страна није била сва попуњена. Ово се свакако даје објаснити једино ску пим ценама и укидањем ловластица.Приређивач је, наиме, стекао био убеђвње да се игралиште мора испунити до последњег места, али Олизу пет хиљада седишта зјапило је празно. Сама пак утакмица посведочила је оправданост оне пословице: Бој не бије свијетло оружје"... Чехословаци су — може се рећи — играли сувише лепо. Оно што су они изводили у навали, Италија уоп ште није кадра да учини... Један њихов играч повезе лопту. Таман добијете утисак да је мора изгубити, а он је извео прекрасан покрет телом, прешао противника и додао као по концу свом саиграчу, који се открио у прави час. Овако су се они често приближавали капији, али су и противнику остављали доста вре мена да нагомила препреке. Највише се свидела лева страна, која је усхитила и пристрасни свет. Да је било сгмо нешто више одлучности и брзине у тим насртајима и да су истЛ били крунисани пуцањем од свег срца и без оклевања, домаћин би се «ашао у безизлазном положају. Запажена је потом изванредна игра главом Кошћалека, прекаљеност Зенишека и непојмљива сигурност Планичке. Италија није играла по земљи. Само гдекад у навали и то обично на левој страни. Радила је дугачким и високим лотггама; Ништа није препуштала небу и сваки играч се залагао најмарљивије. Мали Орси, за којег човек на улици не би дао ни две па ре, био је најбољи човек плавих. Ако је негде запело, ово је било само код искусног ЗанипЈека, са којим није знао изаћи на крај. Меаца је опет више играо помагача него спојку. Као што је напред назначено, главна заслуга припада средњем реду, који је од утакмице направио изразиту борбу и који је дејствовао искључиво целисходно. • Вечерња штампа није канда имала времена да се осврне на објашњења. Она је донела само приказ тока битке и кратко убеђење да је победа, макар колико била тешка, испала заслужена. Ово се тумачи околношћу да је у наставку дала мушкију и опаснију игру, која би још обилније уродила плодом, да је, рецимо, морала бити још продужена. Владимнр Кустудић

Г. ДР. АНДРЕЛЕВИЋ СЕ ДЕФИНИТИВНО ПОВЛАЧИ Г. др. Михаило Андрејевић, интернапионални секретар Ј. н. с.-а по повратку из Италије, поднео Је неопо-

ПРЕД БОКС МЕЧ КАРНЕРА — БЕР.

Каренра се Јавља у сну Беру. („Газете да ла спорт")

Г. др. АнДреЈевић зиву осгавку на звање интернационал ног секретара Ј. н. с.-а. Г. др. Андре Јевић намерава да се дефинитивно по вуче из спорта, како су нам данас из Јавили његови пријатељи. ПОПУЛАРНЕ УЛАЗНИЦЕ ЗА ВЕЧЕРАШЊУ УТАКМИЦУ Приређивачи вечерашње утакмице пустили су у претпродају карте за утаммицу са „Вином". по вр.то полуларној цвни: ложа 30 динара, трибина 20 и стајање 10 динара. •Госги су задовољни ордачним пријемом у Београду. Они се надаЈу да ће се београдској публици претстазити у правој светлости. У том смис лу дали су намизјаву капитем тима иктернацноналац Шнајдер као и вођ лута г. Колиш. У случају да не наступи Хорват њега ће заменити ег*>с«оки. Утакми

цу суди у месго г. Јована Ружића г. Макс Амес. ПОСЛЕ СЕДАМ ГОДИНА „БИТОЉ 4 Н4ГТУПА И ПОБЕЂУЈЕ „БАЛКАН" I Олимпијски дан у Бито< ЦЈ Битољ, 12 јув У оквиру олимпијског дана овде су на игралишту Радничког приређе не две ногометне утакмице. У првој је „Југославија" победила „Кајмакчалан" са 2:0 (1:0). Судио је добро г. Коста иимовић. У другој Је после седмогодишње паузе наступио „Битољ" за чији је наступ владо огроман интерес. У својој првој игри после толико зремена „Битољ" је по бедио „Балкан" са 3:1. Победницн су одлично играли. Најбољи играч на терену био је играч „Битоља" Риста Мариовац. 0.н је сам дао два гола док је први гол дао Никола Димитријевић. Публика је победу Битоља" срдачно поздравила. Судио је врло добро г. Димитрије Темељковић. В. В. СЛУЖБЕНО ИЗ МЕСНОГ ОЛИМПИСКОГ ПОДОДБОРА Обавештавају се чланови управе М. о. п. да ће ге седница управе одр жаги у четвртак 14 овог месеца у7.30 часова увече у просторијама Јутосло веноког ногометног савеза (Обилићев венац бр. 36/1. Умољавају се сза господа, која су имала ма коју ност у вези са приредбама „Олимпн ског дана", да изволе средитн с»в материјал и поднети 0 своме раду из вештаЈ на поменутој седници. — Секретар, Е. Давидов.

Зашто је једрнпица ннжењера г. Драгнше Станнсављевнћа нзломљена прнлнном пробе са вучном запрегом аероппана

командом, нормално

Молим цењено Уредништво да изволи оштахшати као доттуну написа, који је у „Правди" нзишао 10 јуна ове годиие. Са једрилицом, коју сам изградио уз техничку контролу целокупног материјала, који је претходно испитан за употребу на једрилицама, извршио сам пробе на аеродрому „Београд'' са ручним стартом. Пробе су биле апсолЈтно успеле, а пробе једри.тице са вучном запрегом аероплана вршене су 8 овог месеца пошто се довршио уређај на моторном авиону за вучу једрилица. Ову пробу сам извршио сам на својој једрилици, која Је вучена аеропланом, којим је пилотирао г. Аца Станојевић. Над са.мим аеродромом на висини од 30 метара, пошто ме је дотле извукао аероплан, откачио сам помоћу аутомата једрилицу од авиона и спустио се нормално на аеродром. Одмах затим г. Станојевић је гтредложио да измењамо улоге и да он седи на једрилици. Ја сам са аеропланом деколирао нормалио. Једрилицом Је управљао г. Станојевнћ и одмах још у почетку лета узео је са једрилицом нагло висину доста изнад нивоа авиона, желећи да овим надлетањем избегне струју авиона, у коЈу би евентуа.тно могла доћи једрилица. У овом превлачењу Једрилице једриличар Је пре шао нормалу тако да је довео сигур ност лета у опаоност. Тим наг.тим пењањем у висину дугачки жичани кабл од 120 метара који спаја једрилицу и авион, нагло је затегнут и нскривио уређај, којим Је закачен на моторном авиону. Да би избегао ово трзање једрилице н довео уже у нормалнији вуч ни положај једриличар је дао ногом команде за правац доста лево и заузео тако дивергентан правац кретања према вучном аероплану, те је тим е поставио једрилицу скоро у попречан положај према авиону тако да је конструкције једрилице претрпела један јак бочни удар струје и трзај вучнога аероплана, који је проузроковао лом главног завртња што држи вертикални стабилизатор, а затим се одмах са њим заЈедно откинула и команда за правац. Кад је једриличар осетио да једрилица не реагира на команде за правац, повукао је збЈТћено Једрилицу

још која функционисала. стио је једрилицу са тичне висине и лри извлачењу из седишта, да употреби падобран, гурнуо дубннску команду, поставио једрилицу- у понирући положај и тако је искочио. Једрилица је у том положају пала на земљу а Једрнлнчар недалеко од ње слустио се падобраном. Према стабилности једрилице. чнје су крилне команде, као и команде за дубину нормално функциониса.те, овај лом ниЈе претстављао катаст^офу, већ је једриличар могао да се откачи од залреге и нормално да се слусти на аеродром. Овим решењем, могу с правом рећи» једриличар бн имао 90°/о сигурности за нормално слуштање. Међутнм, решењем и скоком са падобраном из висине од 40 метара доведен је у крајњу опасност живот, јер и сам конструктор падобрана „Ирвин" каже да је скок са падобраном испод 50 метара сигурно смртоносан. Оваквим решењем је и судбина једрилице била решена. Завртањ, који се одломио, по својим нормама одгоеарао је постављеном месту у поглеау чврстоће и издржљи вости, а да ли је био наломљен и-ли не — дан је на микроскопско испитивање. Унапред захвалан Уредништву инжењер Драгиша СтаннсављевиН пилот Аеропута, конструктор Једрнлице

■11Н11ШШ1ПНШШ „УРЛНИ Ј&" РЕК0РДНИ УСПЕХ - 12. ДАН Најлепшн фнлм послелњнх година о коме опст говорн иео Београд

Марта Егерт Ханс Јарај Музика: франц Шуберт Режија: Вили Форст Н0ВИ ЖУРНДЛ. - Поч.: 3, 5, 7, 9.30

ЦЕНЕ10 и 15 ЈДОН.

швиншшннниев