Pravda, 05. 05. 1939., S. 1

БроЗ 12.387 Година XXXV

Београд, петак 5 мај 1929 године, Влајковићева 8.

ПРИМЕРАК 1 динар

ПОШТАРИНА ПЛАЂЕНА У ГОТОВУ. МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА: за нашу земљу 20 дин., за иностранство 50 дин. — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Чек. рачун бр. 53220. — ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈА 25552, 25553, 25554, 25555; АДМИНИСТ РАЦИЈА 25551. Број фаха „Правде" на пошти 54.

Сутра ујутро г. Гафенку стиже у Београд

рекао је г. Гафенку, одлазећи из Рииа

Г. Гафенку је изложио италијаиским државницима гледиште румунске спољне политике и тражио информације о држању италијанских државника по питању Подунавља и Балкана Румуаска штампа придаје велики значај пучу г. Гафенка по еЋропскнм преа оница/а п

Како је г. Рузвелт дошао на идеју да упути посланицу Предлог г. Рузвелто садржн све елененте потребне за решење светске и привредне и политичке крнзе Да ли ће доћи до међународне конференције

Вашингтов, 3 мај Тек сад стижу појединости у јавност о томе како је иретседник г. Рузвелт дошао на идеју да, у данашн>им прнликама, упути апел Немачкој и Италији, позивајуКи их на једну међународну конференцију, на којој 6н се решила сва пнтања која онемогућују сазив једае друте међународне конференције за разоружаље, којом би био учиаен крај садашњој трци. Многв ће увндети да је за такав корак занста требало имати н ванредну храброст. У тренутку кад свака државл размишља само о томе како да повеКа наоружаље, како да из народног дохотка извуче што више да би се могла увапредити нндустрија за наоружан>е, једном речју баш у тренутку вад се свака држава припремала као да бн сутра избио рат. Карактеристично је да ни саме Сједин>ене Државе кису могле да избегну ову грозницу. Оне су чак први пут у историји решиле да напусте своју традиционалну спољну политику и евентуално прибегну у помоћ групи држава које би биле нападнуте. У тренутку тог дубоког преокрета спољнополитичког држаља претседник г. Рузвелт, којн је у великој мери допринео том преокрету устаде одједном, сасвим изненада, и упућује апел не само г. г. Хитлеру и Мусолиниу, не само немачком н италијанском него свим народима света да у последњем часу одустану од настављан>а политике која може да доведе до катастрофе. На питање: шта је нав«ло г. Рузвелта и како је он дошао на идеју да упути апел Немачкој и Италији, треба пре свега истаћи да лични удео у демократским земљама чак и у Сједиљеним Државама, где је улога претседника знатно веКа него у другим земљама, није никад одлучујуКи. Претседник г. Рјзвслт је шеф највеКе америчке странке. Он сем тога мора да води рачуна и о интересима и начелима друге велике америчке странке, што се најбоље види из оних мера које је он предузсо под утицајем републиканаца. Најзад постоји читав један штаб политичких, привредних, финансискнх и других стручљака који претстављају најразноврсније интересе америчког друштвеног и државнот ЈЈСИвота. Тај штаб има такође своју реч да каже, нарочито кад је у питању овако крупан корак. Личност претседника г. Рузвелта не може ипак бити искључена из овог новог фактора, пошто је она дала своје обележје свим преокретима унутрашње и спољне политике Сједиљених Држава за последњих неколико година. У околини г. Рузвелта знало се веК раније да Ке се нешто крупно десити. Нервоза у Белој КуКи била је послодњих неколико недеља таква да се јасно видело да се у позадини ради на неком крупном кораку. Ово је нарочито било )асно оида кад је г. Рузвелт, напуштајуКи Варм-Спрингс рекао да Ке с« вратити у јесен. ако у међувремену не избије рат. Пре тога на једном састанку Панамериканског комитета он је одржао говор којн се знатно разликовао по својо) нервози од осталих говора. Ово држаље г. Рузвелта дове-

ло )е до опшнрких и разноврсннх коментара у америчкој јавности. Тврдило се углавном да је г. Руз велт уверен да Ке окоро доКи до рата. Он је сем тога својим најбли жим сарадкиуама изјавно да ова ко не може више да се наставн и

Г. Рузвелт да Ке неминовно доКи до катастро фе, ратом или сломом. ако свет не одустане од вођеља политике и привреде засноване на наоружаљу. На интимним сасганцима са својим најближим сарадницима главки предмет разговора био је тај како да се спасе човечанство које свесно срља у пропаст. После оваквих конференција г. Руз волт је редовно немирно спавао. На тим састанцима стручљаци оу изнели цифре које су јасаго говориле о свеггској катастрофи кО )а се приближује. Г. Рузвелт је приметио да садашља еволуција политике и привреде мора неминовно да доведе до рата, који би бацио у пропаст не само зараНене силе него и оне које би се одржале по страни у сукобу, па чак н оне које би покушале да од рата направе трговиму. Утврдило се да слабљење Европе. које се све јасније изражава, има тешке последи це по америчку привреду која је нсминовно повучена у кризу, уколи ко сама у себн не крије клицу која слаби привредии организам. Пре ма то.м мишљељу произвадња неко рксних артикала за наоружање до води до Корсокака који Ке се једног дана преггворнги у привредни крах, уколико се не тражи други излаз у рату. Да би томе стао на пут, г. Руз велт је са својим сарадницама и сл факторима каји имају утицаја на привреду и политику Сједињених Дджава решио да упути последљи апел свима државама које су се налазиле на челу огромне ак ције за повеКање наоружања. Јер не треба заборавигги да апел упуКен Немачкој и Италији преггставља сличну опамену свим оста лим државама дл је дошло време да сс стави тачка и пође другим гтутсм. Пре него што је сасггавио свој апел г. Рузвелт је позвао своје сараднике и са њима последљи пут прс*>-чио праве разлоге данашње кризе. У чсму се састо)н она? ПримеКује се пре свега да се вв

ше од половине злата налази ј Сједињеним Државама. Злато * даље напушта остале земље и од лази у Америку. То је довело до неједнаке поделе злата, данас још јединог инструмекга за размену. Ова чиљекица има, међугим, » свој крупни привредни разлог. Злато је салсо израз општег еко»омског стаља. Ако се оно нагомилава на једној странн на штету зсталих земаља. то је знак да на јодЈгсу страЈш постоје сви условн за нормалку трговину н, следстве но томе, за нормалну производн >у. Запгго, дакле, у јсдним државама постоје ти нормалки услови, а у друм кх нсма? Г. Рузвелт одговара на то питаље истим одгово ром који употребљава и Немачка. Има држава које немају довољко оировина. Сировкне морају да купују. За љих треба да дају девизе. Девизе одлазе тамо где има сировина. Држава која купује си ровине, остаје без девизе и тиме се одређује и кретаље злата. Једини је излаз, дакле, да се изврши праведнија расподела кзвора сировкна у свету. Како? Анек стгјом новкх територија? Осваја љем? Не, одговара г. Рузвелт, Тај метод је неправедан, опасан и супротан међународном моралу који треба да постоји, ако свет неКе да падне у хаос. За освајаље кзвора сировина и тржишта потребно ј< имати оружје. Оружје треба произвести. Производња у земљи мора да се развије на штету свих осталих арткка.\а за потрошљу пКоизводљу дакле стварнкх добарм, што доводи до оног стаља, у коме се свет данас налази, зато што изазива исту појаву на друтој страки. Зато г. Рузвелт одбацује овај метод и предлаже да се све заинтересоване државе оастану, да свака кзнесе своје захтеве и да се опоразумно изв-рши та тако потреб на подела. Зато је потребно сазвати једку међународну конферен цију која би једино могла да суве рено реши тај проблем. Пошто би тај проблем био решен, били би отрањени и узроци данашње привредне кризе, а политика држава не би се више сводила ие освајаље и наоружаље па би се могло приступити најзначајнијем проблему, проблему разоружаља. Али пре тога треба решити још једну ствар. Узалуд би се извршила нова расподела извора сировина, ако се у исто доба не би омогуКило свакој држави да има и своја одређена тржишта за пласман својих производа. То би понова довело до данашљих аутаркиских система, који неминовно доводе до пристакка на граиице и до екопанзије. Зато г. Рузвелт. на кра)у, продлаже да се приступи проучаваљу проблема специјалних врста трговинских уговора, закључених на основу кнтереса и потреба поједиких држава, али увек у оквиру врховног интереса целокуп не заједнице, који ое састоји у одр жаљу слободне трговине у свету. Из овог система би произ>пп.\а једна врста плаиске, контролнсане слободне светске трговине, што би отклоккло »гедостатке претераног либврализма, а усто време спре-

Рим, 4 мај Агснција Стефани јавља: Пре Но што ће напустнти Рнм, румунски министар иностраних послова г. Гафенку дао је претставницима штампе изјаву, у којој је нагласио Да су његове посете великим европским престоннцама имале информативан циљ, да се он враћа у Букурешт потпуно обавештен и да се ннгде ни на шта није обавезао. Г. Гафенку је даље рекао да је у разговорима са разним европским државницима стекао уверење да су и сви они свеснн озбиљности садашње ситуације и опасности по европску цивилизацију ако се прибегне методу оружја. Из свих тих раалога г. Гафенку је изјавио да је оптими сга. На крају своје изјаве, министар спољних послова Краљевнне Румуније одао је хвалу духу разумевања и правич ности, који влада у Риму, из ражавајући своје најискреннје жел>е за пгго боље односе између Румуније и Италије. РУМУНСКА ШТАМПА О РАЗГОВОРИМА У РИМУ Букурешт, 4 мај Посети г. Гафенка Риму и раз говорима које је том приликом г. Гафенку имао са италијанским водећим лнчностима у румунским политичким круговима придаје се изузетно велики значај. Румунска штампа сматра да ће ова посета румунског министра иностраних послова италијанској престоници имати за резултат не само повољан преокрет за даље италијанско-румун ске односе, већ и успостављање искрене сарадње и пријатељства нзмеђу два латинска народа, при јатељства које је у своје време било умањено. Г. Гафенку, веле листови, имао је у Риму прилику да у једној пријатељској атмосфери објасни и изложи какво Је гле «ште Румуније на међународну ситуацију, а у исто време да се информише о спољ ној политици Италије у Дунавском басену и Балкану. Из доса-

дашњих изјава г. Гафенка, веле листови, Италија поздравља чвр сту жељу Румуније да се она не меша у идеолошке сукобе који данас деле велике силе, као и њену решеност да брани границе и независност. Једна слична политика, вели се даље, морала је да иаиђе на пуно разумевање и код Румуна, јер Је она главни ослонац н снага фашизма чији је аксиом: о границама не дискутовати, већ их бранити. Лнст „Курентул" сматра да Италија и Румунија стварно нису ни бнле никада неспоразумне. Овим се, веле листови, делкмично нма да објаснн срдачно пријатељство којим је примљен г. Гафенку у Риму, као и атмосфера поверења, у којој су раз-

чило враКање аутаркиским затво реним прквредним рсжимкма. Г. Рузвелт је изјавио да Ке настојатн да дође до међународне конференције чак и ако г. Хитлер у свом одговору на послакицу бу де одбацио предлог. Г. Хигглер је говорио о недостацима међународних конференција, он је рекао да Немачка има горко искуство са таквим саставима који имају за циљ да сгворе један блок против другога и тиме онемогуКе решење оних питања која су у једним државама сматрана као битна. Он, међутнм. није категоричкн одбио да учествује на једној конференцирг. Рекао је чак да би то било могућно. али да Ке у том случају иза сваког немачког делегата стајати јодан наоружани војник а иза цело делегацкје целокупна снажно наоружана немачка нација. И ту су остављена отворена вра та, тако да, ако г. Рузвелт заиста буде настојао да окупи јодну конферекциЈу, па макар у ту сврху мо рао да пристане на концесије Немачкој и ИталиЈи и да се задовољн јоднам ужом конференцијсси. он да би се могло надати да Ке доКи до тог међународзгог оастаика, који је, по речима г. Рузвелта, једини у стаљу да опасе човечанство. Р. Мнловаповић

Г. Гафенку говори вођени. Румунија Је по свом географском положају и појединим особинама свога народа пацифистичка земља. Поред тога, крвно сродство које ве зује наша два народа, као и заЈедничке политнчке идеЈе, све то везује Букурешт за Рим. Зато постоји оправдана нада да ће разговори које је г. Гафенку имао са италијанским државницнма, са којнма је приликом свог боравка објаснио и рашчнстио односе између Рима и Букурешта, утицати на повољниЈе италијанско-румунске односе, ко је сваки Румун искрено жели. Иако се говори да ће се информативни пут г. Гафенка завршнти његовом посетом Рнму, јуче се сазнало да ће се г. Гафенку, на повратку са свога пута, задржати и у Београду ради састанка са своЈнм београдским ко легом. Ова посета Београду Је чАсто информатнвног карактера.

Овом приликом г. Гафенку упознаће г. Цинцар-Марковића са своЈим утисцима коЈе Је добно приликом своје посете евронским престоницзма н заједнички са својнм југословенским колегом расмотрити садашњу међународну ситуациЈу. Свакако, ве ли се даље, два миннстра иностраних послова расмотриће и сва питања коЈа интересуЈу две прнјатељске зе.мље. Г. ГАФЕНКУ КОНФЕРИСАО ЈЕ У РИМУ О ОДНОСИМА ИТАЛИЈЕ И РУМУНИЈЕ Рим, 4 мај Агенција Стефани јавља: У току разговора између г. Гафенка, Дучеа и грофа Чана претресана су питања која инте ресују Италију и Румуннју. Раз говори су протеклн у атмосфери срдачног пријатељства и на задовољство обе стране. Г. Гафенку је синоћ напустио Рим. Г. ГАФЕНКУ У РАЗГОВОРУ СА НОВИНАРИМА Рнм, 4 мај Рајтер јавља: Приликом одлаока из Рима румунски министар иностраних послова г. Гафенку разговарао је са новинарнма, којима је том приликом рекао, да у свим европским престоницама државницн нмају исте погледе на рат. „Сваки је свестан, рекао је г. Гафенку, шта доноси рат. Сваки је свестан да би и победннци и побеђени изгубили подједнако. Чињеница, да је народ свуда све стан овога, претсгавља најсигур нију кочницу рату". Говорећи о заједничким привредним интересима Румуније и Италије, г. Гафенку је додао да је срећан што је био у могућности да пречисти сва та питања која тангирају Италију и Румунију. УРЕЂЕЊЕ РУМУНСКИХ РАТНИХ ДУГОВА Вашингтон, 4 маЈ ДНБ јавља: Румунски посланнк предао Је данас министру иностраннх послова г. Халу предлог румунске владе о уређењу румунских рат них дугова, који износе око 64 милиона долара. Текст овог предлога објавиће се доцније. У РИМУ Г. ГАФЕНКУ ПРИМИО ЈЕ АМБАСАДОРЕ ПОЉСКЕ, ФРАНЦУСКЕ, ЕНГЛЕСКЕ, ТУР СКЕ И ГРЧКОГ ПОСЛАНИКА Рим, 4 мај Рајтер јавља: Пре свога одласка у Букурешт, румунски мкнистар иностраннх послова г. Гафенку примио је амбасадоре Велике Бритамије, Француске, Турске н Пољске, као и грчког посланика.

Идуће неш почеће у Стошму конференцијп министарп спољних пословп нордисш земаља

Копенхаген, 4 мај Рајтер јавља: Потврђу\је се вест да ће 9маја почепи у Стокхолму разговори иамеђу агинистара иностраних послова Данске, Финске, Норвешке и Шведске. На овом састанку расправљаће се међународна ситуација у вези са последњим међународним догађаЈима у Европи. НЕМАЧКИ АМБАСАДОРИ У ЛОНДОНУ И ПАРИЗУ ВРАТИЋЕ СЕ УСКОРО НА СВОЈЕ РЕДОВНЕ ДУЖНОСТИ Берлин, 4 мај Рајтер јавља: Сазнаје се на меродавном месту да ће у најскоријој будућности, а вероватно још сутра,

отпутовати на своје дужности немачкн амбасадори у Лондону и Паризу. НЕ ИЗВОЗИ СЕ НИКЛ ИЗ КАНАДЕ ЗА НЕМАЧКУ Отава, 4 мај Авас јавља: Претседник владе изјавио је да је потлуно нетачно тврђење да су Немци за своје наоружање увозили никл из Канаде. Претседник владе подвукао је да је свега 1 °/о канадског никла упућено директно у Немачку. Највећи део канадског извоза иде за Велику Британију и Сједнњене Америчке Државе, које затим ову робу делимично упућују Немачкој.