Prosvetni glasnik, 01. 09. 1894., S. 14

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

401

страна особито добра. Да бн се јаче пстакла та добра страна Речтта г. Б. К., доста га је упоредитн са француско-сриским речникои иок. Настаса ПетровиЛа, у коме је избор речи тако рђав, да би човек с раздогон могао мпслнтн ејеауктор више на уму имао лексикални луксуз и пикантерије него пшта друго. Мени се, дакле, чини, да г. Б. -К. добропознаје праву меру ђачке сорГа тегђогпш, теда је према томе удеспо избор речн, што је веома важан услов, а није лак посао. У свему осталом потпуно се слажем са реФератом г. про <еееора Шљивића, јер да је г. Б. К. велику кодичпну речи негде погрешно, негде непотпупо превео и протумачио, да на нногим местима споредиа зпачења додазе пре главних и обратно, то је г. Шљивић са свим јасно доказао, наводећн сндне примере из Речника г. Б. К. Сдажем се са преддогом г. Шљивића, да писац свој Речник, према горњим прпмедбама, нсправи; додајем да би добро бндо да се: а) уз Француске речи, које имајувише значева; б) уз неправидне гдаголе, у њиховим најтежим обдицима; в) уз оне гдаголе, којн се мењају са е1ге иди ат01г, иротивно нашим; г) уз речп које су најобнчнпја срж гадицизама: дометну што је могуће краће н обичније реченпце, како бн читадац п дакше запамтно значење речи п боље схватио неке битне раздике у оба језика. 19. Фебруара 1894. Београд Симо Матавуљ Савет је одлучио: да се овај речник овакав какав је не може примити за понуђену потребу. Г. Шљивићу је одређен хонорар у педесет (50) дин-, а г. Матавуљу у тридесет (30) дпн. VIII. Прочитан је реФерат г. Јов. Мподраговпћа, проФесора, о књизи: „Ђаковање—Царовање", од Д. Ј. Путниковића, и тај реФерат гдаси: Главном Просвегном Савету. Прегдедао самкњигу „ Ђаковање—Царовање" од Д. Ј. Путниковпћа, учитеља, и част ми је поднети Савету мншљење о њој. У овој књизи писац је покушао да изнесе сеоској омдаднни најкориснпје поуке, па је за то узео начнн угдедања, То јест, он је бпо ђак, бпо је добар ђак, добро дете, у добрпм прндакама, добро се учпо п слушао старије, те су га сви водеди, радио је оно и опако што и како данас већпном сви ђаци, особпто сеоскп, треба да раде, и

тај свој живот, свој рад, своје срећно ђаковање износи мдадим читаоцнма на углед. У првоме чданку /Баковање— Даровање", као у неком уводу, писац износи, како је ђачко доба најсрећнпје доба у жпвоту. У другоме упознаје читаоце са својим укућанима, које ће помињати у даљем причању, Онда додази нолазак у шкоду и обична осећања из тога доба. За тим додазн чданак „Стари и нови буквар". Овде је гдавно бпло, да писац изнесе, како се пре, у старо доба, читање и писање учидо много теже но данас. У чланку: „Откуд ветар дува" ннсац упознаје децу с физикалнпм законом, да се при сваком испаравању троши топдота, те, по томе, да се расхлађују она тела, на којима се то врши. У чданку: „Нема здравља без чиста ваздуха" описује се гостовање код тетке у Чедарима, нечистота ваздуха по сеоским собама, особпто знмн, разговор оца пишчевог с пашеногом својим — течом пишчевим, о чистоти ваздуха п о здрављу. Отац је шкодован човек и казује му важност ваздуха, и како би требадо радити па да и сеоске куће и собе буду здраве; а пашеног је његов добар човек, па сдуша све, приводи у дедо, и већ идуће године хвади се како су сад сви много здравијп. У чданку: „Мраз орач" лепо се показује, како мраз ситпи земљу и колике услуге чини земљорадњи. У идућем „Влаго у ђубрету* нзносп се кодико вреди ђубре и како ваља да се негује, те да буде јаче. У чданку: „Слана и дим" износн, како су он п деда браниди воћњак од сдане димом. Ту додази учитељ Бранков, т. ј. пишчев, и објашњује како дим брани воћке од сдане. Сад додазн чданак „Моја баштица". Он се деди на два одељка. У првоме, „Како је постада моја баштица", казује како је водео с дедом да ради у баштн, па му је овај по мадо дедио, да само оп сеје и гдеда. У другом „Каква је бида моја баштица" казује распоред у њој, и најраздичније обдике леја. Онда додазп „Калеиљење воћака". Овде уиознаје читаоце најпре с кадемљењем у опште, па посде с кадемљењем гранчицом под кору и расцеп, с кадемљењем спајањен и пупољком, у које се време кадеми, шта се на шта може кадемпти и како се чувају кадеми. У чланку: „Моја радионица" хоће да изнесе шта све деца могу да праве, те да се још за рана навикавају на рад и промишљеност, особито у сеоскоме животу. Учланку: „Нашадепа домовина", писац је хтео да изазове иатриотска осећања. За тоје изабрао овајначин: да се попне на највише брдо, одакде ће донекде очима, а носде у мисдима, да прегдеда све српске земље, и да се сети свега шта је о њпма учио. Па иошто у око-