Prosvetni glasnik, 01. 07. 1903., S. 78
78
ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК
згодно и тешко; многи од метода, које су употребљавали психодози у дабораторијама придиком испитивања нормално одраслих .Ђуди, не могу се употребити у шкодама и — обратно — начин експернментисања у шкодама не може се употребити у дабораторији. Оцена тих разних метода, детаљно опнсивање начина, како треба вршити огдеде, како треба сводити ресудтате и како из њих треба изводити закључке — то је садржај првог деда овога мога рада. Друго, ја сам се дотакао оних питања, која су бида проучена, и оних ресудтата, који су већ добивени при тим проучавањима; у том другом деду задржаћу се само на гдавнијим, бољим радовима, јер би иначе обим овога списа био сувише ведики. Сем тога ностараћу се да именујем и она питања, која се могу већ и сада изучити експериментадно. И тако, задатак овога рада веома .је ведики, због чега ће у њему бити и празнина; то је тим пре могућно, што у дитератури још нема радова о експериментадној недагогици, радова оваквих какве ја износим. ПРВИ ДЕО Методи, који се употребљују ири нроучавању деце Педагогика у овом обдику, у каквом се предаје у шкодама свих земаља, пре се може урачунати у ред вештнна, а не у ред наука; и одиста, она је основана, од части, на чисто теориским расуђивањима метафизичког карактера, а од частн нак на посматрањнма, која су вршили педагози већином без одређене строго научне системе, често са предубеђењима само да би доказади преимућство овога или онога метода предавања. Прн том су, готово увек, нодатке прикупљади људи, који нису имади довољне спреме, — људп, који нису имади онај ред мисди, који се задобија посде дугогодншњег занимања природним наукама, а који се огдеда у способности критичког посматрања Факата која истражујемо и ироучавамо. Примена ненаучннх метода при решавању најопштијих питања из наставе и васпитања деце доведа је дотде да се развију ови многобројнн системн педагошки, који су распрострањени по свима државама. Па ипак сад ће свакоме бити јасно, да педагогика мора кад тад постатн одређена, потпуно тачна наука, која би указала на боље начине васпитања и образовања деце. Кад будемо потпуно добро знади, каквпм је законима потчињен физички и психички живот дечји, кад будемо знади, како утичу разни спољашњи усдови на тедо и душу детета, онда нам неће бити тешко известн оне методе, које морамо употребљавати при васиитавању и обучавању деце. Према томе гдавни усдов, да педагогика посгане науком, јесте проучавање закона физичког и психичког детињег живота. Ето, то су питања, од којих је неопходно потребно почињати;