Prosvetni glasnik, 01. 07. 1903., S. 80

80

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

огледа и посматрања, како треба еве то сумирати, како сравњивати и упоређивати ресултате, које смо добилн при различним огледима. Та иитања до данас су мало покретана у литератури, па њих се није обраћала потребна пажња, премда је нужно, однста, нарочито кад нред собом имате неколико хиљада најразноврснијих посматрања, умети се наћи у њима. То бива често пута теже учинити, него вршитн сама посматрања и правити огледе. Да бисмо изучили разна питања, која се тичу психичког и физичког дечјег живота, могу се употребљавати два разна метода: метод огледа у школама или метод посматрања деце; оба та метода имају своје добре и рђаве стране и при правилно ностављеним испитивањима неопходно је потребно употребљавати и једап, и други. Прво ћемо окарактерисати метод огледа. Шта значи вршити огледе над децом у школама ? Свакоме, који је познат са експерименталном психологијом, јасно је, шта се разуме под речју „оглед", но ономе, који није упознат са тим предметом, врло често бива сасвим непо.јамно, шта може значити оглед, извршен над децом у школама; ми смо, ннр., врло често наилазили на директоре и наставнике париских градских школа, који (дознавши, да ће да. се праве огледе над њиховим ученицима) нису имали тачан појам о њиховој важности; често им се чинило, да ће над децом да праве огледе хипнотизма, па су се бојали за здравље дечје. У онпгге, увек смо морали најпре детаљно да испричамо директору, у чему се састоје огледи, како се врше, и та објашњења увек су готово изазивала дивљење од стране директора, т.ј. лица, ко.ја су најближа педагогици. С обзиром на то, чини ми се, неће бити излишно ако детаљно опишемо метод огледа. Кад има да се исиита каква Физичка особина у деце, онда је лако представити себи, у чему се састоје огледи. У тим случајевима обично се врше мерења разлнчних физиолошких Функција дечјих, — мерења, која се врше са сваким дететом посебно; тако, н.пр., мере дечји раст, тежину, обим груди, количину удисаног ваздуха, број дисања у минуту, број откуцаја срца у минуту, снагу, ко.јом дете једном руком може да стисне динамометар, снагу, којом оно обема рукама може подићи терет са земље, брзину, којом је оно у стању прећи извесно растојање, итд. итд. У свима тнм случајевима најбоље је врпшти огледе у одвојено.ј соби, пуштајући у њу 2 — 3 ученика од једанпут, а то све ради тога, да примедбе или смех другова не би утицали на ученика и кварили му заузет положај. При том се треба сетити, да се ученици обично по мало и збуњују, нарочито у почетку, те с тога неки ресултати мерења, н.пр., број откуцаја срца — пулса, број дисања, чак и мускулна снага не могу се добити нормални, већ више мање ненормални. Запазили смо, да се ученици мање збуњују, ако их позивамо по двојицу или по тројицу од једанпут; тада они, над којима се још не врше огледи, гледају, шта се