Prosvetni glasnik, 01. 07. 1903., S. 87

I

НАУКА И НАСТАВА 87

једној шко ш једанпут недељно па чак и ређе. Експериментатор з ~ша увек да пази, колико су ученици пажљиви и да ди им огдеди нису додијали; сва така посматрања и опаске треба детаљно прибележити. Ношто је извршење ма каквог вежбања и решавања задатака при огледима ученидима доста тегобан посао, то се у њима често пута појављује тежња да употребе сва могућна лукавства: да би добро израдили задати посао, они често прибегавају дошаптавању, записивању и т. д. Експерименгатор мора добро пазитн на све то и забележити ученике, који су прибег.ш сдичним мариФстлуцима, и не треба вршити ог.геде са више од 15—20 ученика у један мах и то само онда, кад неколико експериментатора пазе на ученике. Ири том се могу десити најразноврснији сдучајеви; бнвају, нпр., сдучаји, кад се огдеди могу вршити над 40 ученика од један пут, и то онда, кад је разред добро дисциплинован и кад наставник добро пази на ред. Ја нећу овде описивати, какве начине дошаптавања и занисивања употребљавају разни ученици, и како их можемо опазитн; такав опис могао би бити користан за психолога, који није навикао бивати по школама, а не за оне, којима је у главноме и намењен овај чланак, т. ј. за наставнике, којима су и без тога нознати сви могући мариФетлуци ученички, те умеју с места да опазе оне, који записују или дошаптавају. Ето такви су гдавни оишти услови, ко.ји могу утицати на ресултате огледа и на које треба обраћати већу иажњу. Сада ћемо разгледати, како треба вршити саме огледе. Колективни и индивидуални начини ексиериментисапа. Постоје два разна начина за прављење огледа: индивндуални и колективни. У првом случају огледи се врше над сваким учеником посебно; најзгодније је за то призивати два — три ученика у одвојену собу и показати им у чему ће се састојати огледи. Нридиком вршења огдеда треба имати на уму све горе наведене усдове. Такав метод дозвољава да свакога ученика посматрамо из бдиже, да га пропитамо и у опште да га детаљније нроучимо; но, с друге стране, при индивидуадном проучавању ученика није могуће извршити онолико огдеда, кодико при кодектнвном; индивидуални метод односи много више времена и ученицима, и екепернментаторима. Нма огледа, при којима је неопходно употребити индивидуални метод, — а. то су сва мерења физиодошких Функција, а такође и проучавање брзине психичких процеса, неколнки огледи над пажњом, над осећајима н над памћењем. — у опште сви они случајеви, при којима се морају употребити и применити прибори, или при којима је екснериментатору нотребно да изврши што год над сваким еубјектом иди да разговара са њилг на само. Пма, међутим, читав низ огдеда, које можемо вршити колективним методом; у тим случајевима и намеће се иитање, који је метод згодније употребити.