Prosvetni glasnik, 01. 07. 1903., S. 94
94
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
исте земље. Сваки иокрет њихов, у позитивном или негативном правцу, показује не само морално здравље дотнчног народа, него и спрему његову у дрпљењу материјалног благостања и остваривпњу свога културног и национал.ног задатка, Али, као што благостање једног дома или једне задруге не потиче само из брижљивог схватања дужности нојединих чланова у међусобним и заједничким имовинским односима, него п у односима њихове цедокупности према своме ближњем, у чијем задовољству лежи и јача сигурност за своје душевно спокојство и материјални напредак, исто тако и скуп таквих јединака, оличен у држави једној, не сме заборавити како на своје националне, тако и на своје културне задатке у целокупном друштву. Свако одступање у томе погледу значило би нредати се саможивости и излагати се непријатностима у свима могућим евентуалностима, чега су последице неминовне несреће н опасности. А кад је у питању још не само ближњи по општем човечанском појму, него и , крв крви твоје" онда је дужност свакога преполовити своје угодности и поделити их са саилемеником и сродником својим. Политички развој многих држава дао нам је у томе лепе прнмере, а негдашња Италија, са својим раскомаданим државицама на Апенинском полуострву, у многоме може послужити данашњим малим државама као најбољи нример у кренљењу њихових националних нада и ободравању нодузетних смерова на јединсгву раскомаданог племена. Од идеала п смерова да је се могло доћп и до внтешких нодвига, требало је за то имати однеговане и спремљене ноборнике, у чијим срцима била је дубоко урезана дужност према санлеменицима и њиховим патњама, и који су могли с готовошћу на самопожртвовање развити заставу народног јединства, Ревносно схватање задатака данашње културе, и топло подржавање осећаја и тежњи племенског јединства живо нам показује Италија како својим културним радом ван својих граница, тако и начнном васпитања своје омладпне, у чијем срду сваког дана и након три деценије од уласка у стари Рим, са узбудљивим појачањем урезује по које место, чија судбина беше да изостане од оиштег уједињења, помињућим: Тренто, Ницу, Корзику, Малту I. Брига позваних Фактора италијанске краљевине за васпитање и трговачко-индустријску спрему својих грађана не задржава се само на територији апенинског полуострва, него пде и ван граннца њених, допирући у сваки кут, где њени сународници живе, те негујући на тај начин у њима патриотске осећаје, потхрањују се и оживљавају и код околине трговачки и економски односи према њиховој Отаџбини. У овоме погледу највећа заслуга принада талијанском Министру спољних послова, чији се систематски и брижљив рад на просвети и трговачко-