Prosvetni glasnik, 01. 12. 1910., S. 108

1196

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

1909. по новом школском закону од те годино. Она ће имати разне одсеке (сада само четири) са пет година учења. Ученици морају имати барем прогимназију и не могу бити старији од 17 година. Под надзором министарства војног су: војна гакола, војна машинска школа, поморска школа и школа за спрему резервних ОФицира. Војна школа имала је војну гимназију, тако звану кадетску школу, и две године за стручну спрему. Пре две године укинута је војна гимназија и остао је само стручни двогодишњи одсек, у који се прима огракичени број ученика, који су свршили гимназију и положили испит зрелости. После две године учења у војној школи полажу испит и у војску ступају као потпоручници. Под министарством за земљорадњу и трговину стоје две ратарске и једна виноградарс ко-воћр ска школа, које су у реду средњих школа, примају ученике из прогимназије и имају три године учења. У ове три школе ишло је 1909/10 године 116 ученика, који су биди сви интерни, а имале су 20 наставника. Сем тога има још осам нижих ратарских школа, које су 1909/10 школске године имале 204 ученика и 35 наставника. Под истим министарством стоје и трговачке шоле, две државне, две приватне и једна, коју издржава Трговачка Комора. Све важе као средње школе, имају прогимназију као основу; најбоље су државне трговачке школе у Свиштову и Бургасу, код којих учење траје четири године. Имајошразних стручних школа, које издржавају или држава или општине, друштва и приватни људи. И оне су под министарством за земљорадњу и трговину. 6. Педагошки виши течаји. За спремање наставника за прогимназије, које су школским законом од 1909. године приближене основним школаиа, заведена су од 1. октобра 1909. два педагошка виша течаја, у које се примају само абитуријенти гимназија и педагошких (учитељских) школа, да се за две године спреме за наставнике у прогимназијама. Један је течај за историско-Филолошке а други за физичкоматсматичке предмете. Од 1. септембра отвориће се и течај за нове језике. Педагогика и један модерни језик (француски или немачки) обавезни су за оба течаја, а специјални супредмети: а) у историскофилолошком течају : бугарски, исгорија, земљопис, познавање друштва и закона и религија; б) у Физичко-математичком течају: математика, природна историја, хемија, Физика, хигијена и гимнастика. Учење се завршује испитом, који даје право на звање кандидата у прогимназији. Да би се избегла сувишност у таквим кандидатима, број ученика у сваком разреду ограничен је на 30 и не могу се отварати паралелна одељења. Овим течајима унрављају ваљани гимназиски наставници, који поред своје плате имају 600 дин. годишњег додатка. Поред теориског образовања ученици се вежбају и у шкодском раду хоспитовањом и држањам предавања у прогимназијама.