Ratnik, 01. 09. 1923., S. 83

ВАЗДУШНА ЛОПТА И ЛАЂА 75

Техника иде стално напред. Оно, што је до пре неколико година само наглашавано о ваздушној лађи сумњајући у њену примену за војничке циљеве, данас је толико усавршено, да се чак организују читаве ваздушне флоте, а да организацију авиатичких ескадрила и флотила и не помињемо, које су иначе по воме пореклу доцнијег датума од ваздушних лађа.

Ове су истина загарантовале потпуни успех ваздухопловству по широким ваздушним просторијама јер се за њих најзад не истражују комуникацијске линије у облику обичних путева или железничких шина нити се тражи нарочита организација редова вожње, графикона, маршута, а још мање она силна организација одржавања и оправки свих могућих обичних и железничких путева.

Што се пак и данас дешавају несреће на машинама за летење и ваздушним лађама то нас не треба да плаши, јер несрећних случајева биће и одна кад машине за летење и ваздушне лађе добију потпун рекорд савршенства.

Сви знамо до каквог су савршества дошли бродови. Па ипак често пропадају и они. Пропао је и онај најсавршенији, најбољи и највећи „Титаник“ но при свем том са организацијом морепловства није се стало. Најзад, зар се не дешавају катастрофе и то често и тако сигурном железничком саобраћају сударем возова или њиховим исклизнућем. Дакле и поред свега, савршенства примене паре и електрицитета и на железницама и на морским паробродима дешваће се несрећни случајеви, но ипак за то они ће се усавршавати и чинити користи целом човечанству за општи социјални и војнички живот.

На ваздухопловним средствима за саобраћај дешавали су се катастрофални па често и смртни случајеви појединих пилота. Било је случајева, да су по неке ваздушне лађе сасивим одлетеле у ваздух и не вративши се никако више, па ипак баш техничка усавршавања ових ваздухопловних средстава дошла је до невероватних резултата, који задивљавају и зачуђавају. Ма ко од нас, у првим моментима посматрања, кад аероплан или један грдан колос ваздушне лађе узлеће, гледаће са дивљењем елеганцију узлета, на ове ваздушне тице као праву играчку, сматрајући ово летење, као нешто, што није природно, што је управо божанско а при том и нешто страшно, те справом може говорити кроз уста једног четворогодишњег детета, које посматрајући први аероплан рече: „Мени изгледа ово тако лепо и тако страшно, да би могао сада плакати и за то што се радујем овој „играчки“ и зато што ме је страх, да не падне одозго“.

Када се баци један летимичан поглед на важније техничке проналаске од почетка 19. века до данас, може се рећи, да се прва четврт 20 века одликује поутпуним освајањем ваздушних струја. „Док је прошли век оличавао еру гвожђа и челика, еру пареи