Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke, S. 149

сл ~

98. Опет тада, куму.

ФУ нашега милостива кума

На руци му златан голуб гуче;

Волим кума, нег златна голуба: Голуб бити, па и одлетети,

А ја с кумом рујно вино пити.

УДА Опет куму, кад сватови нијесу весели.

Мали куме, камо твоја вала“ Што се валиш од недеље дана, Да покупиш момке п јунаке, Да играју и певају за те:

Ни играше, ни певаше за те: Напише се воде блатушине, Попадоше, ка и орлушине.

100. Опет на свадби, првијенцу.

(РИСАНСКА)

(Ола се златна жица од ведра пеба, Савила се првијенцу око влобука;

То не била златна жица од ведра неба, Већ то била добра срећа од мила Бога.) Част да ти је, првијенче, и црвено вино! Попиј и ту, и другу, да ти обје пробуду!

29) Мјесто »добра срећа од мила Боса“ говори се снахл наша од добра рода.“

сл

и:

98. — 15, 229. Куму (на свадби).