Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke, S. 152
60
Испод венца младожењу гледи! Њој говори млади младожења:
«Што ме гледаш, драга душо моја 1» —
«ја те гледам, суђен господару, «Какав ћеш ми сада, наук дати, «Како ћу ти мајци уговети» «Лако ћеш ми мајци уговети : «Доцне легни, а рано устани; «Двор помети, и воде донеси, «И очешљај своју русу косу.»
108.
Опет на свадби.
је асла јабука Ранку пред двором: Сребрно стабло, злаћене гране,
_ Злаћене гране, бисерно лишће, Бисерно лишће, мерџан јабуке; По њој попало сиво голубље, Сви јој голуби гуком гукау, Гуком гукау, бисер зобау,
А један голуб гуком не гуче. Гуком не гуче, бисер не зобље. Терала и је Ранкова мајка:
«И'те одатле, сиво голубље !
«Ту је јабуку Ранко садио, «Ранко садио и заливао,
«Да под њом седе Ранкови свати, «Под њом да седе, вино да пију.»
108. — 16, 94. На свадби.
|)
|()