Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke, S. 82

ти

Почетак скупљања и издавања ови народни пјесама (као и остали свију моји књижевни послова) био је у Бечу 1814. године изненада, а што оне оволико умложене сад на свијет излазе, слава је свијетлога и честитога кнеза од Србије. господара МИЛОША ОБРЕНОВИЋА. Премда је било људи, који су њему на моје очи говорили, да је ово скупљање пјесама само спрдња и беспослица, но он је опет не само мени пјеваче набављао и дангубу им плаћао, него ме је јоши богато обдарио, да и на свијет издам. Кад Србљи своје народне пјесме боље познаду, онда ће се

ова његова заслуга знати достојно цијенити.

У Липисци На Божиј дан 1823.

Толкованије

Аја уја! уј уј!

Ајкача, (у Сријему и у Бачкој) камџија, што ратари ћерају волове њоме.

Ал, у светрима књигама наштампано је мјесто али (ал'), које понајвише значи но, а ђешто и или (н. н. у књ. Ш. на стр. 6. у врсти 7, 8, 9; а одма у 10 врсти значи но! [У трећем издању књ. П. п. 89. стх. 134—37)), Но (у овој !. књ, у пјесми 344 [624] ал је (Турск.) име прилагал., и значи црвен.

Амбер,“ некакав цвијет (или коријен од траве; Турци розолију зову амберија).

В. С. Б.

неколико Ријечи,

Анума,“ госпођа

Арашлама,“ аршлама.

Армагани, дарови.

Аста,“" болесник (говори се као као прилагателно име, болестан).

А шик,“онај, с ким се ашикује.

Бази, т. р!. не знам управо, или је кутија, или су гајтани на сату.

Беар,“ цвијет. ~

Борме, мјесто Богме |због гријоте).

Валаа!“% вала, Бога ми!

Виђу, видим.

Дајана!“ држ се!

Делалија + (дели Алија) човек, који је дели (луд или сулудаст.)