Učitelj, 01. 04. 1932., S. 38

596 Вида Лесковац

Да дечји цртежи могу бити интересантни по науку, на то се до скора није мислило. Корадо Ричи, италијански научник, био је први, који је издао једну књигу о дечјим цртежима. То је било крајем прошлога века. Тек после тога имамо живо интересовање за дечје цртеже. До данас најбољи рад о дечјим цртежима је дело скоропреминулог великог педагошког радника Кершенштајнера.

Споменућу овде пре свега неке карактеристике дечјег цртежа. Оно, што је карактеристично за дечји говор, карактеристично је и за дечје цртеже. У развитку језика код детета у почетку нема засебних речи, него једна реч означава читав смисао. Код првих цртежа дечјих опет нема засебних црта, него први дечји цртежи су опште слике. Дечји цртежи дакле не претстављају у почетку поједине предмете, већ се њима означава један појам. Све животиње дете црта у почетку једнако. М мачка, и вук, и лисица, и слон у почетку се не разликују једно од другог. Сваку од ових животиња дете црта у почетку са једном те истом округлом главом, на којој су уши, очи и две црте између очију, које претстављају њушку. Затим свака ова животиња има труп са репом и четири ноге. Тек доцније дете црта слона са сурлом и лисицу са репом китњастијим и већим, него што је у вука, или у пса итд. Човека дете црта такође увек једнако, јер дете не црта неког извесног човека, већ човека уопште. Све што зна о предмету који црта, дете то и црта. Доказ за ово су нам т. зв. рентгенски цртежи. Тако на пр. дете нацрта фасаду куће и у кући сто, столице, остали намештај, децу, људе итд. Или на пр. човека у профилу прта са два ока, јер зна да човек има два ока. у

Интересантно је да дете не увиђа тешкоће при цртању, те црта прво теже ствари. Тако дете најпре црта човека, па онда животиње, а затим кола, локомотиве, вагоне, а још доцније цвеће и дрвеће. То долази отуд што дете најпре црта оно, што га највише интересује. Интересантно је да су први цртежи човека еп јасе. После цртежа еп јасе имамо мешавину између цртежа еп Тасе и профила, а прави профил се јавља тек око 10—12 године. Животиње дете црта у почетку са главом, која се ништа не разликује од људске. Иначе животињу црта увек из профила (глава еп Тасе, тело профил). Ови цртежи дечји су шематски. Перспектива и рељеф са сенком јавља се врло касно и то само код даровите деце.

После свега овога биће нам разумљиво зашто су часови цртања за нашу децу још увек често досадни и зашто деца често овај посао не раде са весељем и задовољством. Знамо да јеу сваком послу најважнија ствар: изазвати у деце љубав и добро расположење за тај посао. А посао за који деца нису способна и за који немају интереса, не може се радити са весељем и љубављу. Само слободно цртање, при коме се детету даје прилика да слободно и спонтано изрази свој унутрашњи свет: своја схватања, своје склоности и способности, има вредности, како за нас, вас-