20. oktobar

ДА ЛИ СЕ КОНФЕРИШЕ СУВИШЕ2

У овој мо мишљења активиста ЈНОФ-а Београда о __ свим питањима која се постављају пред рејон-

ске одборе Јединственог народно-ослободилачког фронта Београда.

На крају ове ударне недеље 9 децембра одржана је конференција свих секретаријата НОФ-а улица, установа, предузећа, УСАОС-а и АФЖ-а првога рејона. Приликом подношења извештаја ударника један од другова је изјавио да у њиховој улици П. није одржана ниједна политичка конференција, јер су сматрали да је много важније радити него одржавати конференције. Затим је истакао да је било много радне снаге за раскрчавање улице, али да посао није могао бити обављен с потпуним успехом, јер се није имало довољно техничких средслава. Ово није усамљен случај да се с подцењивањем говори о значају ' политичких конференција. Цело питање постаје у толико интересантније што се оваква мишљења већином чују од добронамерних грађана, који често упорно бране гледиште да се у ослобођеном Београду“ претерало с конференцијама.

То, међутим, није тачно. Не сме се заборавити да се у Београду већ више од двадесет година није смела јавно чути истина и да се врло ретко могла чути. За време окупације већ рђаво стање још више се погоршало. Преко радиа, у биоскопу и позоришту, кроз штампу и пропагандне говоре могла се чути само лаж и клевета о На: родно-ослободилачкој војсци и братској Црвеној армији,

Један од првих задатака да"нашњих политичких конференција је да упозна грађане с правом истином о нашој херојској војсци, о тековинама и гиљевима Народно-ослободилачког покрета, решењу нашег внационалног питања, дичној Црвеној армији и другим приликама у С.С.С.Р. Да разголити лажи и клевете наших непријатеља и да тиме створи повољније услове за рад и обнову наше земље.

Истина и конференције морају бити на висини, ако се жели да буду корисне и поучне. Али, на први поглед и неуспела конференција није за подцењивање, јер и на њој се науче многе ствари, ако ништа друго, а оно како не треба држати и водити конференције.

"Нетачно је да конференције ометају конструктиван рад. Напротив, оне му дају прави смисао и»значај. Тек онда, кад је рад прожет расправљањима и критиком, он добија своју праву друштвену вредност.

Да је на почетку ударне недеље одржана конференција свих грађана улице П. и да су се упознали са задацима који се постављају целоме рејону у току ударне недеље и напосе њиховој улици, сигурно је да би с много више успеха био окончан рад на раскрчавању и чишћењу улице. Не би се могло десити »да је било и сувише радне снаге, а премало техничких средстава", јер би другови и дру гарице на првој конференцији поставили питање набавке потребног броја техничких средстава. Затим, да су се у току ударне недеље одржале једна до две конференције и на њима поред расправљања о економском и политичком значају ра~

"сазнају зашто раде,

рубрици деносмће- да грађана улице П, продиску-

ловало о новим техничким, политичким и другим проблемима а у циљу њиховог отклањања, сигурно је да би се постигао за оно време највећи могући успех. Али конференције нису само нужне ради савлађивања техничких потешкоћа у раду, него и зато што рад тек кроз конференције добија свој прави смисао, своју "друштвену вредвост., .

На конференцијама грађани за. кога раде, од коликог је друштвеног значаја посао у питању и т. д. Уче се како треба и како не треба градити. Активним учествоБањем у демократским самокритикама добијају још већу вољу за правилним радом, јер постају живи сведоци новог и бољег времена које настаје за наш народ. Сазнају ко нам је пријатељ а ко непријатељ. Изграђују се политички и постају способни да у најкомпликованијим ситуацијама заузму становиште најбоље одговара економским, социјалним, културним и политичким интересима народа. Пре-

стају да буду роботи и постају.

политички свесни грађани, који знају шта хоће и зашто раде, Добијају све већу и већу вољу и љубав за друштвено користан рад и после конференција одлазе на посао с песмом, освежени добронамерном критиком и објашњеним циљевима њиховога рада с одлуком да у будуће сврше двоструко више посла него раније.

Ето због чега је погрешно становиште друга ударника из улице П. у Београду, не само да није претерано с конференцијама, него се оне још увек не одржавају у довољном броју, те их је стога потребно повећати.

Јер само кроз конференције. рад „постаје пријатан и драг, а за

друштво и народ даје највећу корист.

Др М. Бесаровић

које ·

Закључена је Ударна недеља...

удернички РИД београдских рејони

дао је задовољавајуће резултате

Закључена је ударна недеља. Њу је објавио осми рејон, остали су је прихватили. Ударнички рад није .почео једновремено, али је „но жив и резултати су више него задовољавајући. [10казало се да Београђани умеју раде. Показало се да воле свој град, а исто тако, да имају разумевања за све акције које се заједнички. предузимају, чак и онда кад су те акције покревуте, не у корист самих грађана града, него у корист војске илн грађана читаве државе.

У ударној недељи учествова ле су и жене и омладина и Бредно је истаћи да је у многим рејонима баш омладина била покретач свих акција и да је она својом. предузимљивошћу, дала импулс и пример. Уз песму чишћене су улице, румених образа, од' одушевљења, агитовало се за давање крви, сакупљане су смучке п вуна, све у заједничкој радости. што је најзад дошло' време кад се несметано може радити и кад је тај рад спште користан.

Многи рејони су продужили свој ударнички рад. Они га неће у оудуће: напустити, све док то буду захтевале потребе Београда и потребе читаве наше земље.

Примери за углед

Градском „одбору, који води акцију прикупљања помоћи за пострадале крајеве наше земље, пристижу прилози са свих страна. Поред наше омладине која се је сва посветила тој акцији и одбори ЈНОФ-а и друга удружења одговорила су позиву Градског одбора својим прилозима. Тако су ових дана приложили одбор ЈНОФ-а Повереништва финансија !5.000— дин. Савез наб. задруга држ. службеника 25.000— дин. Ратни инвалиди 50.000— дин. Дрварска задруга „Зеленгора“ 19.000.дин. и много другог материјала.

ОБНОВА ЈЕДНОГ КРАЈА БЕОГРАДА“ КОЈИ ЈЕ МНОГО СТРАДАО

Најпре бомбардовање 6 априла од стране Немаца, па онда свирепа окупација, бомбардовања пред ослобођење и, најзад, уличне борбе, — све је то догринело да Београд сасвим измени свој некадашњи лик. Сви су крајеви страдали. Међутим, највише је, по свему, био погођен ара то јест данашњи трећи рејон, због тога што се налази поред Дунава и што је у њему знатан део индустрије.

Последњих шест месеци, кад су учестале ваздушне узбуне, живот на Дорћолу скоро је сасвим замро. Радње су разлупане, куће многе порушене, свет

- се разбежао, раселио. Изгледало

је као да овде није никад било живота.

Кад су настале уличне борбе за ослобођење Београда — опет је Дорћол био на мети. Наша народно - ослободилачка војска ослобађала га је улицу по улицу, уз непрекидне и крваве борбе, а Немци су, у току тих седам дана, безобзирно палили и рушили све у повлачењу. Према подацима одбора Н.О. овог рејона непријатељ је упалио близу стотину кућа. о

Највише је, ипак, била погођена Војна одећа, у којој је би-

јокажито са болито сбе

ло смештено око сто вагона разне робе: готовог одела, рубља, чарапа, обуће и дувана. Немци су знатан део робе извукли, а затим су обили магацине и настала је пљачка, да би најзад дигли један део зграде у ваздух.

Сада се овај крај Београда, под руководством реонскогН.О. Ф.-а и народно-ослободилачког одбора, подиже и опоравља од ратних недаћа. Свет се вратио својим кућама, радње се отварају, пијаце су поново оживеле, Прорадиле су већ и многе фабрике __које нису биле сасвим упропашћене. Прорадила је, на пример текстилна фабрика браће Бешевић, фабрика трикотаже „Елка“ такође обнавља рад, а индустрија сапуна „Јасна“ исто тако већ ради за војску. Поред Електричне централе, која је прва донела радост светла Београђанима, настоје и остала индустријска предузећа да приону на посао обнове.

У свима овим предузећима оКупљају се радници који су већ организовали своје Народно - ослободилачке одборе.

У кратко, обнавља се привредни живот.

»20 ОКТОБАР«

ЈЕДНА НОВИНА КОЈА ЋЕ ЗБЛИЖИТИ ЉУДЕ

УЛИЧНИ И КУЋНИ ОДБОРИ НАРОДНО - ОСЛОБОДИЛАЧКОГ ФРОНТА

Кућни и улични одбори ЈН.О.Ф, су сасвим нова појава у нашем јавном животу. То су последњи огранци Јединственог народноослободилачког фронта Србије као опште политичке организације нашег народа. Као политичко тело они стварају потребне услове за што правилнији, оржи и правичнији рад народних власти. Њихов је задатак старање и брига о економским, културним и политичким потребама чланова. Они пред народним властима тумаче жеље и интересе својих грађана, обавештавају чланове о унутрашњој и спољно-политичкој ситуацији и ИТД.

Раније, за време бивше Југославије и под окупацијом, било је правило да се грађани једне улице, па чак и становници исте куће не познају. А ако су се и познавали то је било тако слабо, да једни о другима. нису могли да кажу поближе објективно ни неколико речи. Сваки је живео за свој рачун и није га се тицало какви су му суседи, па ни најближи. Да ли су то били способни столари и инжењери, физички и интелектуални радници; каква им је била стручна спрема; да ли су то били политички и морално честити и неискварени људи; да ли су били коцкари и пијанице или вредни и радини домаћини; добри родитељи и брачни другови или не итд. То све. није оило тако важно, јер од међусобног познавања становника једне куће и улице није-ни зависило да ли ће Јанко или Марко радити овај или онај посао. Много је било важније у каквим су пословним, политичким, роддинским и пријатељским Односима стајали Јанко и Марко с онима који су били надлежни да им повере вршење зове или оне јавне службе.

Кратко речено, није зависило од средине у којој се живи шта мисли о појединцима, него од пословних, политичких, родбинских и пријатељских веза, па је зато и обраћана много већа пажња „корисним“ познаницима него најближим „неинтересантним" суседима.

Данас, у ослобођеном Београду кад се ооразују прве народне власти, које настају, слободвим демократским учешћем и избором свих честитих грађана настају велике тешкоће услед недовољног међусобног ња. Јер, ако треба да неко буде изаоран и да му се повери одређена дужност, онда је неопходно и да га познају они којима је дато. право избора.

Помагање народне власти

Оснивањем јединствених народно-ослободилачких фронтова појединих улица и већих кућа пружа се могућност грађанима да се међусобно упознају на заједничком раду.

Али не само што се кроз ЈНОФ улица и већих кућа грађани упозвају и у стању су да најспособнијим ин најпоштенијим поверавају одговарајуће послове и дужности него су и сигурни да ће и сва питања и проблемиу њиховој кући односно улици битинајОрже и најправичније решени. Они као политичка тела обезбеЂђују потребне услове за правилан и брз рад народне власти.

Тако, на пример, кад се постави питање снабдевања огревом, одбор ЈНОФ једне улице, на основу „тачно прикупљених података преко својих чланова, 0могућава рејонском – народно-ослободилачком одбору, као органу власти, да изврши правичну деобу огрева.

Или, на пример, Отсек за социјално старање _ НОО некога

народе

познава-,

рејона одлучи да подели милион динара породицама које немају никаквих средстава за живот, а'немају способних чланова за рад. Одбори ЈНОФ сваке веће куће, односно улице дотичног рејона доставиће спискове поменутих самохраних породица и помоћ ће бити брзо и правично подељена.

Ако се, даље у рејону поведе '

акција за убирање прилога у вовцу и у стварима било за рањенике, обданиште. или неку

другу хуману сврху, онда ће се постићи потпун успех једино а-

ко тај посао буду свршавали одбори ЈНОФ улица и већих кућа.

Тако. ће исто преко одбора ЈНОФ улица и већих кућа бити најправилније "решено питање радне снаге, добровољног давања крви, прикупљање скија и многих других проблема у свакоме поједином рејону.

Прилика за сарадњу свих поштених Београђана

2. „»

Многи добронамерни Београђани још увек стоје по страни обнове Београда, а хтели би ин вољни су да допринесу нормализовању живота (у престоници. Лутају, распитују се, како ће ин на који. начин...

Проблем је у суштини врло прост, Сви треба да ступе у народно-ослободилачке фронтове својих кућа и улица и тамо ће добити, према својим способностима, одговарајуће послове.

Не сме се, исто тако, заборавити да су оснивањем одбора ЈНОФ улица, и већих кућа позвани на сарадњу сви честити и поштени грађани Београда, без обзира на упол, године "старости," занимање, “ образовање и материјално ста:' ње и да постоји опасност за 0оне, који и даље остану по стра. ни, а немају оправданих разлога, да се сами искључе из средине свога народа.

М. Б.

"На дан уочи Нове године слободе бегграђани ће се одрећи свога хлеба у корист пострадалих

На састанку рејонских рукдводилаца Одбора ЈНОФ-а Београда, одржаног 18 0. м. под претседништвом друга Мутаповића, изнет је на дискусију предлог #81 рејона, да се сваки Београђанин одрекне свог једнодневног оброка брашна у корист пострадалих крајева наше земље, а у духу сабирне акције за пострадале, која је сада у току. Пошто је предлог свестрано расмотрен, одлучено је да се он изнесе пред грађане свих 16

. рејона на широким рејонским . конференцијама. Уколико се предлог прихвати од стране

свих грађана града Београда, а ми у то верујемо, — јер нови. Београд све више доказује да достојно носи назив главнога града Југославије, — у пострадале ће крајеве отићи око 8 вагона брашна, добивеног из братске Совјетске Русије.

Пао је предлог да се Београђани одрекну свога хлеба на дан 31 0. м., последњег дана у години. Нека тај дан буде празник нашег лишавања и залагања за оне којима је данас потребније од нас. У очи Нове Године, која ће, за народе Југославије бити боља и срећнија, нека и то буде скроман поздрав нашој браћи у пострадалим крајевима.

2