20. oktobar

% _____Божићу, великом празнику, __благом дану, — како га наш на___род назива — радују се сви, и ___ деца и људи. Божић — благ дан — пуна уста и пуно срце, те ми__ дина свима обузима груди. ___Божић се прославља не са го__ стима и намерницима већ са до___маћом чељади и на домаћем ог__њишту крај наложених бадњака ___на простртој слами при мало о__билнијој и богатијој трпези не__ го обичних дана, Са свих страна _ журе се сви да за Божић стигну _ својим домовима, да се са своји__ма тога дана нађу заједно, да поделе светковање Божића, Много народних обичаја, нај___више веровања и надања везано ___је за тај дан, Још на месец-два __пре Божића и домаћин и домаБа _ћица припремају, састоравају се, . ___приодвајају, да се нађе за Бо____жић, јер се не гради Божић ____уочи Божића. Израније се припреми и пригони кући све што је потребно: и дрва и храна за сто ку и све остало, те да се и чељад и домаћа стока на Божић и око Божића мало учине рахат, : одморе и разбашкаре! А стара ____ бака, још чим се запости божићни пост, почела окупљати _ дечицу око себе, па им прича о бадњацима - весељацима и учи их да певају песмице о Божићу, те их тако припрема за тај велики благи дан А када већ Божић ~ дође, онда се све ради по јед| ___ном утврђеном ритуалу, од кога ћ се ни за длаку не отступа. ДомаО ћин и домаћица у извођењу тога | к ја ала играју главне улоге. их сва чељад припиткују како ___ће урадити ово или оно, а где ____ нема старијег иксана у кући, онБе у да се иде у комшилук, те се пита и тражи објашњење, да се не би погрешило и урадило нешто како не треба и не ваља!

На два дана пред Божић — на Туцин-дан, коље се божићна пецивица (прасе) и божићни брав (јагње, ован или овца). Крв од заклане пецивице и брава не хвата се и не даје се псима као обичних дана, да не би курјаци ударили У овце. и пецивица и брав уреде се и набију на ра: жањ, па се остављају да се на Божић изјутра испеку. На Туцин-дан се изнесу из куће све столице „јер се на Туцин-дан и на Бадњи дан нема када седети ва софру да се једе, већ се једе с ногу стојећи, а уочи Божића и ва Божић седа се по простртој сла

“ми. На Туцин-дан и на све дане

- "Божића и између Божића (великог и малог Божића тј. Нове године) не ваља се љутити, свађати, псовати и ударати. Ко подигне руку на кога, све ће му чиреви по рукама у току наредне године искакати!

На Бадњи-дан рано, пре него што је изгрејало сунце, домаћин са једним од млађих мушкараца и са воловима иде у шуму по бадњак — весељак, Собом по“ несе — обично у рукавици — мало жита, обично зоби. Кад иза: бере дрво за бадњак, првенстве-

| но церово дрво, а ако нема тога ки онда какво има — посипајући га житом поздрави га са: „Добро јутро и честит ти Бадњи-дан ! Затим се прекрсти и каже: „О помози Боже и Божићу“! — и сече бадњак само секиром и то са једне, источне стране. Први ивер, : који падне приликом сечења бад“ ____ја је планинка. Она тај ивер пре. њака узима те даје домаћици, коко целе године држи у млекару, ___ међу карлицама са млеком, да 5 би јој се хватао кајмак дебео ___као церова кора. Оборен бадњак ___не пресеца се ту у шуми већ се цео заврзе на волове и тера влаком кући. Пред кућом домаћица дочекује бадњак и бадњачаре са __врућом — обично закађеном ра_кијом и са врућом погачом, коју __ домаћин ломи преко јарма док су још волови у јарму. Влачег __— ланац у коме је дотеран бад__њак — не скида се са бадњака, Ма већ остане тако да се увече у 5: __ њему увуче бадњак у кућу. Бад__њак се сече тестером на четири ___дела: два већа дела за Божић а _ два мања се остављају за мали ___Божић — Нову годину. Од врха __бодњака отсече се таркач, којим ће полажајник таркати бадњаке. У први сумрак су већ сви послови готови, те се тада уносе бадњаци — весељаци у кућу. На огњишту већ ватра добро гори __=— весели се — како то народ ка__же. Бадњачари, који су секли Њ _ бадњак, уносе најпре први бад____њак вукући га влачегом на влаци, како је и пред кућу догнат. __Отворивши врата стављају бадњак на кућни праг, посипају до_ маћицу и сву чељад, која их оче__кују У кући са житом из сита и _ поздрављају их: „Добро вам ве"че, и честит вам Божић!“ Дома" ћица и чељад посипају житом адњак и бадњачаре и отподрављају: „Бог вам помогао и че“ ожић!“ Затим уносе "_бадњак и постављају га на пријеклад уз ватру, са десне стране ватре, окренувши зарубак "клис горе. На исти начин уноси и други бадњак и постављају га на __ ватру са леве стране. Пошто се _ бадњаци унесу у кућу, више се ико У кућу не прима од путни. а или намерника, јер први који

ЕМ Б

МЕ

1

А у“.

ј 5:

то је позвани положајник.

деј

Ако

та

после тога У кућу треба да уђе,

Бо

се наложени бадњаци одмах од ватре припале, ако се одмах „почну веселити“, како то народ каже, то је онда добар знак пријатни су Богу и Божићу!

Истим начином уноси се у кућу припремљена слама те се ра" застире и просипа по целој кући.

Пошто је слама свуда по кући лепо разастрта и пошто је један део, где ће се седети, прекривен шареницом, домаћица доноси кашику-две меда и ставља га на клис првог бадњака. Тада најпре домаћин, за њим мушка, а затим женска чељад, прилазе бадњаку, прекрсте се па се клањају и целују бадњак говорећи: „О помози нам, благи Боже и Божићу! Срећни нам бадњаци — весељаци!“ и затим пољубе бадњак, лизну мед са њега и говоре; „Како ми љубили весељаке, тако се љубила чељад у кући! Како ми љубили и лизали весељаке, тако се љубиле и лизале: краве телад, овце јагњад, козе јарад, кобиле ждребад, крмаче прасад, квочке пилад!“ Чељад потврђују: „Амин, да бог да!“ Затим се опет пре» крсти, пољуби бадњак рекавши: „Нека нам је са добром срећом и у добри час!“ Чељад прихваћају: УИ свој браћи!« Тако се изређа редом сва чељад. Затим сви поседају око ватре и око весељака, те се послуже ракијом и наздраве и поздраве бадњаке-весељаке. После тога сва чељад се моле Богу. Домаћин припали у углу куће, пред иконом, свећу. Кадионицом окади сву чељад и целу кућу. Дода затим кадионицу домаћици или некоме од млађе чељади, те окади редом све остале грађевине, сву стоку па и пчеле. Домаћин и сва чељад моле се Богу и Божићу на. себи својствен начин. Одмах за молитвом седа се по слами за постављену софру. Нема ни столова ни столица, те се софра простре по слами и седа се по. слами. У врх софре метне се једна празна врећа, обично у којој се доноси брашно из воденице. Преко вреће се простре неки застирач и по њему се постављају јела. Да се не би устајало и трчкарало око вечере припреми се све јело и пиће, да се при вечери буде што комотније. Пре него седне за вечеру, сва чељад пољубе дома. ћина и домаћицу У руку, затим пољубе и остале старије људе и жене. Јело се не једе док се домаћин и сва чељад не обреде са чашицом ракије и са уобичајеним здравицама. Затим најпре домаћин узима залогај хлеба, умочи у со и каже: „Заповедајте да узмемо по залогај хлеба! Ми хлебу, хлеб срцу!“ Чељад му одговоре: „Де, у добри нам час било!" Вечера почиње. Тада се никоме не устаје нити се који од чељади коме одазива, ако случајно неко из комшилука или од намерника зовне, Народ верује, ако домаћи пас за време вечере уочи Божића не залаје, то је добар знак. Значи да кућа нема непријатеља и да ће сва чељад у кући огодинити, тј. сва ће жива и здрава дочекати идући Божић. При јелу се не жури ни вечерас ни на Божић, већ се тенени, разговара и договара. Праве се планови за целу наредну годину — све се то ваља н ради о Божићу. По вечери софра се не прибира нити се мрве са софре купе, већ се простирач са врећом заједно купе и сутра дан тако простиру, И тако сва три дана Божића. Нешто од посних јела остави се, да се поједе на Крстов-дан уочи Богојављења, Сва чељад спавају на простртој слами. Ватра са бадњацима тарка се да се не би угасила, већ да целу ноћ гори, али се води рачуна да бадњаци не би прегорели, пре нго буде дошао положајник. У соби где чељад спавају остави се обично лампица или гасарче да светли сву ноћ,

У прве пијевце — одмах иза поноћи — чељад устаје те прнставља — уз ватру пецивице. То се огласи пуцањм из пушака. До зоре су пецивице већ готове пи тада се очекује и дочекује положајник. Он улази на иста врата на која су унети бадњаци, посипа чељад са житом и поздравља их: „Добро вам јутро и честит вам Божић!“ Чељад га дочекује са житом и отлпоздравља: „Бог ти помогао, и честит ти Божић!“ Не рукуујћи се са чељадима положајник се прекрсти, па помакне мало унапред оба бадњака, да све у дому иде У Напред, говорећи: „О помози нам благи Боже и Божићу! Срећни нам и весели били бадњаци-весељаци!“ Затим узима припремљени таркач, таре њиме по запаљеном де“ лу бадњака и говори: „Оволико мушкијех ин женскијех глава! О-

волико оваца и новаца, коња и волова, крмака и трмака, здравља и среће, ћара и мала и својих

добара!“ Положајнику _ затим принесу троножну столицу те седне крај огњишта, Домаћица га полије водом те умије руке и огрне га губером: да би млека било као воде и да би се скоруп кајмак хватао дебео као губер! Положајник обдари са неким звечећим новцем огњиште, Затим се љуби „Мирбожа“ са домаћи. ном па са осталим чељадима.“ „Мирбожање се врши на тај начин, што се двоје љубе по три пута и изговарају: „Мир божији! Христос се роди! Мир божији! Ваистину се роди“ Тако се „мирбожају“ и сва чељад у кући. Домаћица затим донесе парче печенице, те се њоме омрсе«најпре положајник а затим остала чељад. :

У понекој кући пре положајника уводе у кућу вола дешњака или овна или нешто од дома“

ће стоке, ради среће и берићета.

у стоци, Домаћин је још увече наредио Које ће од момаће чељади ићи у цркву на богомољу, и та чељад иде у цркву рано, пошто се богомоља на Божић рано обавља. Са положајником чељад доручкује на исти начин како се вечерало, Софра је пуна, свега и свачега, зашто се целе године припрема, штеди и оставља. Разуме се да не изостаје замеђена — врућа ракија која се на Божић изјутра, макар и са врло мало шећера или меда, мора припремити. Пошто се доручкује, положајник иде својој кући, а домаћа чељад остају сама, намирују и нахране стоку, осоле је (обавезно је да се сва стока на Божић осоли) те да и стока осети благ-дан. Домаћица спрема чесницу — погачу од пшеничног брашна, коју пече у црепуљи крај бадњака. У чесницу се замеси нека пара обично сребрна. Приликом ручка домаћица ломи чесницу преко главе и дели чељади по један ко. мад. Сматра се да је нарочито срећно оно чељаде у чијем се комаду нађе та пара.

Иако је Божић велики празник — велико црвено-слово — на Божић ваља радити сваки посао. На Божић треба ухватити вола у јарам, на коња метнути седло, самар или ам, плетила треба да плете, везиља да везе, ђак да чита и пише, ковач да кује, мајстор да мајсторише. Да би сви послови у току идуће године напредовали и ишли за руком!

Унета слама износи се из куће трећег дана Божића изјутра и ако се разнесе по воћњаку те се ставља на сваку воћку, да би боље родила и напредовала! Тада се у кућу уносе столице, клупе и столови.

Ето, тако се у главном прослави Божић у широким слојевима нашег народа на селу.

Последњих неколико година тешке окупације нисмо могли прослављати Божић онако како смо били навикли. Ове године дочекујемо и прослављамо Божић у слободи. Нека нам је сре" ћан н честит!

Прота МИЛАН Д. СМИЉАНИЋ министар пољопривреде

| __У село дође, запали ватре, - пободе барјак. И поток просу из ока младог, јаук из груди. О ко су ови звјерови људи

што смрт донијеше — ко су, ко су2

— „Мирјано, момо хајдучка, море! Коме си срце предала своје,

„од чијих усни усне ти горе ко ли ти синоћ походи дворер“

Четник се кеси. Мирјана ћути. шта да му рече кад мржња пали кад срце су јој отровали,

зар да га смијехом топлим дочека кад јој убише... брата, човјека!

— „Што ћЋутиш, грле, умукла што си2

Дај да ми рука

прође по коси —

еј, за хајдука

не чувај очи

ни пожар ноћи

ни пожар ноћи!“

Зашуми вјетар — оспе се грана у сјени стоји вита Мирјана. Талас се груди немиром диже

и једа пламен образе лиже, срце би хтјело криком да скочи и да угаси те подле очи

о, да не буде те подле змије што људе пије, што људе пије!

— „Још ћутиш, је ли Лабуде бијели,

гдје ли су чете крвничке сада,

гдје дан дањују

ноћи ноћују —

шани ми, шани Мирјано млада!“

Ускипи срце — полети собом,

не шапћу усне већ бију громом, оловна мрака пуне су. боре

не шапћу усне — гњевом говоре: — „Крвници гдје сур Ето их — ту су, продали главу давно сте русу!

Засуће смијех сунчева трака гдје челом заигра петокрака,

гдје сину лица јуначка, мушка,

и осветничка гдје плане пушка; гдје момци дођу радост процвјета бескрајним жаром младих љета!

А вир

Гдје ви прођете трава не ниче нит смијех бљесне, сунце не кличе, у таму тоне срце без сјаја —

— издаја издаја издаја издаја!“

Поскочи четник. Псовка зајечп, хтио би угушит тешке ријечи. Вриснуше њедра. Блијесну кама

и мрак забрижда у зјенама.

Злочин се мрко надви над главом и крв пропишта, меканом травом...

ДУШАН КОСТИЋ

ЈЕ

Наука је постала из тежње и потребе човека да прво позна реалност и да затим, у тој реалности, постане и сам активан чинилац. Из тог поступног реда У развоју научне мисли произлазила је и подела наука на чисте — апстрактне науке и на примењене науке. Прве се задовољавају тиме да упознају све појаве и дешавања у природи, да их објасне и нађу законске односе међу појавама и њиховим узроци“ ма. Примењене науке иду даље и то познавање појава и њихових узрока искоришћавају у циљу стварања нових објеката и нових услова живота на земљи.

Упркос тој привидној и вештачки створеној разлици међу наукама она је остала по суштини и садржини једина. Та подела означава само ступањ и поступак, поделу рада у науци. Данас се више не сматра да приме-

њене науке имају у виду само материјалистичке циљеве, а да

су чисте науке незаинтересоване у прогресу. У самој природи је корен те нужности да знање мо» ра бити и умење, а ово прелази даље у стваралачку моћ и неодољиву тежњу да се она реализује у делу. Стварати нове облике ствари и живота, мењати прилике н услове опстанка на вемљи, продужити дело божанског стварања; мењати услове опстанка на земљи, усавршавати природу а преко ње и самога себе, ето то је задаћа, то је смисао живота, Тиме што је та активност човека свесна и смишљена, што су његове творевине плод не толико његове физичке снаге колико његове духовне моћи, она се битно разликује од творевина органског н анорганског

света. Мако по обиму од ових далеко мање, оне као одлику носе на себи печат духа и воље. Наука је та која ту, божанском вољом човеку подарену моћ развија и усавршава, која му открива путове, даје моћна оруђа за ту његову активност. Успех човека у њој јесте права мера моћи и вредности науке. Тај крај-

њи циљ и обједињује све ње-

не гране, све њене степене у једну једноставну и недељиву целину. У потреби а толико исто и у нашој страсти да све подрвжемо подробној анализи, ми и науку делимо на разне групе и гране. Много има таквих подела. Свака нова разликује се од ранијих а ниједна од њих није добила опште признање. За нас овде таква потреба не осећа се, већ напротив ми их овде окупљамо око једног истог стожера. Јер је један и исти извор, јер је један и исти крајњи циљ њихов. Све су оне плод једног истог духа, а све се старају да тај дух учине још моћнијим У његовом стваралачком стремљењу: да обогате садржину живота, да усаврше природу“ око себе па кроз њу и своју сопствену. У колико се примењене науке разликују од оних чистих то долази само отуда, што оне, полазећи од ових, прилазе непосредно к циљу, који им је обоима општи, заједнички. Пут и начин метод је код једних и других један исти, мада примењене науке У понеким случајевима, при блиском додиру са циљем, иду и корак даље н интуицијом, Ко-

"ја је значајан чинилац њене ми-

саоне акције, попуњује оне празнине које у нашем познању још

из нирнобершког суда

Геринг: — Замисли, Хес, онима у Брјанску су већ пресудили, а нису им узели ни признање

као олакшавајућу околност!

Хес: — Хвала Богу што ми нисмо тамо!

КУЛИћу-нарофно добра

нису испуњене постигнућима чи стих наука. Тиме се примењене науке, а међу њима нарочито техника, приближују уметности, тој даљој грани духовне активности човека. На тај начин сва та активност духа постаје још једноставнија целина, у којој нема граница ни прекида.

Па ни тај стваралачки дух није разбијен, није подељен на независне особе јединке, већ он чини општу, заједничку моћ, он је заједничко и недељиво благо рода људског. Та заједница је источник и начало сваког појединца, дух, и без ње и ван ње не. ма услова ни могућности за њихов постанак и опстанак, Зато и наука има карактер народног добра, а никако не сме бити сматрана као искључива својина појединца, којом он може да располаже по свом сопственом расположењу. Да она није то увиђа се још и из те истине да они до научног знања нису дошли искључиво својим трудом и благодарећи само својим способностима, већ да је, напротив, то њихово знање сума знања стеченог радом многих поколења у току многих векова. До могућности да дођу до научног степена појединци долазе и благодарећи жртвама које чине други и друштвене заједнице да се створи могућност научног рада и опстанак научних радника.

Једни се отказују да уче да би други могли то да учине. Истину ћу рећи кад кажем да је, без сваке сумње, многи Галилео Галилеј, Њутон, Мендељев или Тесла умро идући за овцама, за ралом.

Научници н научни радници морају, дакле бити скромни У процењивању самог себе. Али, они ће наћи довољно основа својој радости,и поносу у томе што је вољом судбине њима додељена та улога да они буду ти ретки судови у којима се гаји м даље развија та чудотворна моћ 40. века. Довољно је за њих славе и задовољства ако се покажу те улоге достојни.

И прости народ наш одувек је познавао н признавао вредност науке, За њега наука 388чи божанску истину, а она јен божанска правда. Зато је он био пун и дубоког поштовања према људима од науке и с искреном радошћу гледао на њихове у: спехе. Није то проста случајност што данашња народна влада да. је и непобитна сведочанства 9 томе да и она дели с народом тај однос према науци и ,научним радницима и што тим вредностима придаје и њихову праву цену. Тај „20 октобар“ орган Народног фронта, не увиђа, може бити, колико је и сам учинио части науци тиме, што је у свом првом броју од ове нове године дао места овим редовима у којима се истиче природа и вредност науке.

Ето зашто се наука мора вратити своме праисточнику — народу, да одужи свој дуг према њему, да обогати садржину Жи-

вота, да га улепша и олакша. ·

Тек на томе широком и поузда“ ном темељу наука ће моћи да брже и боље расте и у висину. биће већа вредност И слава њена. КИРИЛО САВИЋ, професор Универзитета

=

ис Ло