20. oktobar

.

Како се у пракси склапа

Установа грађанског брака. да нас је заведена у свима деловима културног света. М код нас;-Уу крајевима преко Саве и Дунава, грађански брак је постојао и пре овог рата, док га у Србији, није било. Ту је склапан искључиво црквени брак. Међутим, благола рећи народноослободилачкој борби, данас имамо ни:у Србији установу грађанског брака.

Но, у отсуству једног позитивног закона који би ову правну материју, регулисао, обзиром да се предлог закона а грађанском браку „налази још увек пред. Народном скупштином, „закљућење грађанског брака данас је факу. тативно. | |

Сви бракови склопљени у току народноослободилачке борбе пред војним властима или пред месним народним, одборима, кас и они склопљени после ослобођења, имају. чисто. привремени карактер, све док се у, Народној скупштини не изгласа закон с грађанском браку. После »бнародавања овога закона у роху од једне године сви брачници венча ни овим браком дужни су да своје бракове региструју код матичара. У. случају пак да,то у овом року не чине, брак се гаси, губи снагу легалности.

Иначе, процедура је везма јел. ноставна. За свега десетак. мину та бављења код матичара или код месног народног одбора будући браћни пар стиче сва 32 конска права м обавезе, постају пуноправни брачни. другови.

Ако будући брачни . другови желе да склопе први брак, а југословенски су поданици, пре 0 што дођу код матичара, морају од надлежног Народног одбора прибавити један докуменат н предати га матичару. На име, дужни су лати своју изјаву, сваки брачник за себе, да лосада нису ступали у брак и да једно с другим нису, ниукаквом сродству. Присутни сведоци ову из: јаву потврђују. Из ове изјаве мо“ гу се видети и сви други потребни подаци, као: дан, месец им година рођења брачника, Њихово занимање, стан и друго. Ова се изјава прелаје матичару.

== Молим вас, ви сте сведоци, а ви брачници, пита матичар, коме је стало до тога да има чисту стиуацију.

— Да, веле ови.

Сведоци подносе своје личне легитимације. МИ У

— Ви тврдите да су пред, нама друг НН. и другарица НН,, вели матичар обраћајући, се све: доцима, желећи да утврди идечтитет будућих брачника.

— Да, веле сведоци. |

Затим се матичар обраћа будућим брачним друговима.

— Да ли другарице, желите да ступите у брак с другом НН.,»

—_ Да, вели ова отсечно и кратко. | | и њу а

— Да ли друже, желите, да ступите у брак с другарицом На о

= Да. .

Матичар оглашава: | — Другови, брак је склопљен. Тиме је обред венчања, читав овај церемонијал завршен. Нови брачни пар се смеши. Сведоци им честитају. а После, овога матичар приступа чисто административној _проц:дури увођењем ртребних података у матичну игу. П> унетим полацима, матичну књигу потписују брачни другови, сведоци, претседник месног одбора, ако се венчање врши код Народ ног одбора, а у Београду, помзћник повереника одељења УНУ трашњих послова. као и матичар. Овај повереник, односно прет' седник месног, одбора, „иначе присуствује читавом овом »цере монијалу«. од почетка до краја, јер се пред њим уствари, кас ог" ганом власти, и склапа брак Потом матичар издаје брачници ма на употребу уверење, односно потврлу о склопљеном браку Га име таксе прелаје му, се 0 динара и то је све, „што се мора платити на име венчања. 6 По завршеном „послу „брачни пап и свелопи Ри а одмах затим пред матичара ступа, дру ги пар. Остали будући супруж· ници чекају у ходнику. »Навала« је велика, матичар просто, нема времена да одахне. Дневно. се склопи по десет до петнаест бра кова. | ; За стране поданике је одобрење од, стране ског претставништва, |. Са добијеном потврдом 9 склопљеном браку и !едн М мол: бом тпеба тражити промену пре зимена У одељењу унутрашњих послова ИНО, 4 потом. с дебије. ним одобтењем, тражити измећу назлитпој легитимапији. Колико је ова тек вина народ ноослоболилачке 6 рбе популар: на види се и по томе штоје У Београду од 16 маја до, 5] иде: цембра 1945 године, закључено преко хиљаду бракова. : МИША СИМИЋ

потребно дипломат

Ме

Ру ораојов с

а дата (Из Књиге Шпанија између смрти и рађања“)

ДУ ЈУ ПРИ дим а. ђ;

Пристаниште је отворило сво-

ја уста, из уља н прљавштине приспели смо у даљину. Далеко, круто, издиже се тврђава Монт-

:хуих. Штампа је тог дана доне-

Фортуне, Хозе Салнеда Коељо и Хозе Секо Мартинеса.«., | Државни тужилац... прелистава

ла,

ла вест да, је. приспео један па-

роброд . са, животним „намирницама, Крупни редови слова позивају народ Барселоне да поздрави совјетски, брод. _

Неочекивано, као брдо, издиже се, пред нама, брод. Огрог; ман, зарђао, тежак, стоји ту, а на стакленим окнима округлих прозорчића приљубљена. сива, празна, опустошена лица,

Питам крмара: »Колико је9а аи

их

>Свакодневно се једни одводе, а други доводе. Стално их је око двеста осамдесет.,,« |

Бродске степенице гибају се. На. средњем крову чуче три оптуженика. Два човека из цивилне гарде стоје поред њих, са, пушком „уз ногу, Напред, за вели: ким. столом, седи дванаест људи, Један од њих говори: »Народни суд претреса'данас дело побуне против републиканских. државних власти и народа Барселоне, извршено од, стране оптужених, бивших официра, Хозе Монтуа

акта. Глас му је исувише јак за малу бродску просторију, у којој седи око стотину људи. Он не говори присутнима, већ напоље, онима на Рамбли, густо накрпа-

ним возовима који на

одлазе

фронт, милиционерима, у рово: вима. Његови кратко потшишани бркови јеже се, руке дрхте, док описује онај дан, овековечени датум, 19 јула. | |. ЈЕ"

Говори, о, плану основе Хотел Колона. и о крви палих „Описује бруталност „тешко "наоружаних, који . су у незаштићене слабине народа сејали смрт из митраљеза: "Прекопута великог кладенца на Тргу. Каталања, стоји шарени венац од цвећа. Непрестано цвета, обнављан невидљивом руком. Стотине таквих венаца има по Барселони и, сваки од њих казује да је ту пао један, човек, који је бранио правни ред у Барселони. У име мртвих, овде се мора су дити. Ко је пуцаор« ~ | је: лити, Ко 1е организовао ту смрт Ко је за њу дао наредбур Ко је пуцаоР« 1

Седих коса ни благ је претседник Он прозива имена, као да би хтео рећи: не плашите се ако сте. невини. Некоме је занат да мрзи, наш је да нађемо истину,

Хозе Монтуа, Фортуна одгова; ра кратко, војнички, Лице му је, детиње. Из бледе овалне маске лица гледају уплашене очи.

»Занимање 2 «

»Поручник планинских стрелаца. Гарнизон у Фигуерасу. 19 јула на отсуству у Барселони. (О у касарни Пе-

самнаестог увече, дралбес...«

»Педралбес«, каже мој сусед. Ту реч усекњује у џепну мара“ мицу. »Готов је«.

Глас претседника је непромењен: »Јесте знали шта се у касарни Педралбес спремало.«

»Нисам ништа знаол |.

»Није ништа знаос, каже глас претседников. Звони благо, као одјек, 4

_Један од дванаесторице устао је: »зШта сте тражили у касарни Педралбес, кад сте били на от суствур« деина У оручник ћути. Питања ..са судског стола хипнотишу. [Тихо је у малој дворани, док претседмик. понавља питање. | ЗЕ о сам у посети код прија

4 ГИ

т6љ, | ли 5 4 ју оно Еби један УЗ другог ЈУ таоци у бродској

чекоју елушаоцу 8

ЊЕ у

торијн. С главама напред пити к ниједна реч не про Та не, „А. др ЕН Јела ПОН“ »Како сте«, Каже један промукли, тешки глас са судиског сто“ ла, како сте онда, преузели команлу над једном четом, када сте били, само у приватној посети код пријатеља « јел | Јелан МГАЦширЕзАт И а

са. пушком. У, уц Е пе ва степеницама — са. па крова и предаје цедуљу претсед“ НЕ 59 ф зе У ИИА ИЕ: Б

претседник, оло [ | же та цедуљу Људима Који, седе са њим за столом. Рањен је У

#58 РЦ за Њ | Златној кући, за време борбе. Је ли тако, Хозе Монтуа Фортуна 2«

И онда: »Овај човек каже, да није. ништа видео, ништа знао, ништа учинио,« УБ: >

Милиционери, _ доведени. са Фронта, сведоче. Људи који су се борили пред Хотел, Колоном и Златном кућом. Разгледају оптуженог и кажу:

»Он је то.« | ;

Ни Хозе Салиедо Коело, капетан. 13 пешалиског. пука, није' о завери ништа знао. Његово је лице строго, покрети отсечни; »Не, познајем. Монтуу — не знам ништа — пристао сам добровољ-

· на суду.« Присудитељи су умор;

ни, Много се пушило, дим лежи над главама, Један милиционер каже; »Пуцао је.«

Судија пита: »У ноћи између 18 и 19 били сте код кућер Спа: вали сте, док,

«Тако је, господине ниче.«

Станодавка оптуженог говори о његовој невиности. »Кирију је увек уредно плаћао, обично пре рока но после. Из добре је куће, па ипак, има срца за наше људе. Никад није дошао пијан кући.« .

»А у ноћи између 18 и 19 јулара Њене усне би да се отворе, диже руку, као да ће даље говори“ ти, и ћути. Заклела се да ће истину говорити.

Јелан подофицир са шкрипавом тешком обућом, црвено-цр-

претсед-

ном оковратном марамом_ око брадатог лица, машинским пи: штољем о појасу, диже руку, око које је наруквица од револверске. муниције, и показује на оптуженог; „у касарни Сан Педро, у дворани застава, видео сам га.4 „Тај исказ је челично чврст. Човек који га је дао један је од организатора отпора.

Хозе Секо _Мартинес пред судиским столом, глас, је дрхтав.

„За тренутак, овај брод, се по: тапа, све се гаси им, на дну неизвесности, покушавам да мислим његовим мислима, Како то изгле; да кад се стоји пред неким који је. уперио пушку 2 Јесам ли на некој ливади, или у подруму Од» некуда се утискује у моју свест умирујућа, слика човека који ве; ди: свршено је, немам се чега плашити, јер ништа није ни рђаво ни добро. Тада ми у мозак капље да то. није истина. Страх стеже стомак, хвата за гркљан. „Чврсти глас државног тужиоца трже ме. иза сна; Три пута он тражи смртну. казну. исти

"»Монтуа је знао за побуну. Шест дана раније, присуствовао је договору побуњеника. То је доказано. Капетан Коело спадао

стоји његов

ЂОРЂЕ АНДРЕЈЕВИЋ-КУН: ИЗ

је у организаторе побуне. Поручник Секо стајао је на челу стрелаца из Златне куће.«,

„Као лутке седе тројица, . непомично, Руке. двојице млађих мли' таво висе, капетанове леже на коленима, као отсечене. =.

Државни, тужилац је. ућутао. На. дан кад је избила побуна У Барселони, требало је да се: одржи светковина мира у парку Монтхуиха. Пабло Казалас је нмао ла диригује Девету симфонију. Уместо човечанске музике Бетовенове, „чуло се је тикстак машинских _ пушака, . звиждање граната: осам стотина | мртвих, палих да Република остане на ногама.

Из речи државног тужиоца, све дока и оптужених, саставља се филм тих дана. Видимо како 13 пук напушта касарну у Педралбесу, маршира низ улицу Тарагона, према центру града: Друге колоне. долазе из Сан Андреа: са и Каље де Герона. Цим им је да поседну Универзитет, Телефонику, Хотел Колон и Златну кућу.

Радници на улици алармирају цивилну гарду. Рибари, радници, сељаци и гардисти заузимају Универзитетски трг, освајају Трг Каталуња, Предвођени Перезом Фарас, узимају. главни стан четврте дивизије, одакле генерал Годед руководи побуном. Браниоци Републике продиру у ар: тилериски „арсенал и запоседају касарну Педралбес. Погинули 0зчавају пут тих лана.

Први бранилац узео је реч. Маленог је раста. Глас му је, топао, ганут, убедљив. Прво покушава да сруши логичну зграду опту жбе. Као да топлота, речи, доноси утеху, побуњеничким официрима, оживљавају им лица. Бранилац говори о страхоти коју су побуњеници нанели Барселони, целој Шпапији, Говори. о патња“ ма које је народ поднео, о нео-

опходности немилосрдног _ уништења непријатеља републике: »Немилосрдан мора бити овај

мач, али мора праведно погађати. Мислнте изнад доказа, испитај: те млада срца „људи, који-су у незнању подигнути. Уживите се у свест ових оптужених официра, који нису ничему научени, 0' сим мртвој команди и њеној безусловној послушности. Зар не верујете да се њихова кривица састоји у погрешном _ тумачењу појма о дисциплини Зар не ве: рујете да би се и они могли за нашу ствар борити, да су разу: мели циљ народа Можемо ли узети живот овим љулима зато што су били незналицер«

Иза мене, јелан човек тихо плаче. Глас браниоца · вибрира.

Претседник каже; »Хозе Монтуа Фортуна, имате завршну реч, «

Усне човека отварају се, али ништа не кажу. Претседник чека, учтив је, »зНишта»«

Опет се усне расклапају, / уста се крећу, као да би говорила, и ћуте. Тада један промукли звиждук цепа нечујну реч. Тупо, да. леко, урлају гласови, Немирно гледају, људи у судској лворани у светле кругове малих прозо ра. Претседник је дигао своју Уску "руку: и 5

»Усред одлучивања између живота и смрти," морамо прекинути«, каже, он. »Морамо претрес прекинути, јер, брод улази. Ве: лики догађај за опустело приста ниште Барселоне, У овај претрес спада и да се зна како смо у самљени. Јер пријатељски „народи ћуте. Један велики и слободни народ шаље нам свој поздрав.« О. БИХАЉИ-МЕРИН

ПРВОСЛАВ КАРАМАТИЈЕВИЋ: Нотшење рањенпка

аљењ

брига 0

„Опште је позната ствар да је београдски Универзитет један од најпознатијих на свету, Своју славу он је стекао на првом ме: сту услед херојског држања бео градских студената, који су још пре рата, а нарочито за време рата, · водили одлучну борбу противу фашизма и реакције, за бољи живот омладине и радног народа уопште.

Чињеница је да је у Београду, па ин у читавој земљи, све до рата, само звање студент у себи садржавало оличење незадовољства. Није онда ни чудо са коликом је мржњом н бесом реак“ ција гледала на београдске студенте и тежила ла их шт» више економски сцрпи и удаљи од утицаја на ширу јавност.

Такво је стање било све до рата н сасвим је логична последица да (су. многи студенти, Када су се 6 априла јавили у војску. грубо одбијени издајнички ге: нералштаб се бојао да да ору жје У руке студентима, јер је знао да ће га они знати употреоити (онако како је најбоље).

Када је после 22 јуна Комунистичка партија позвала наше "ароде на оружану борбу против окупатора н студенти су се међу првима ставили у службу на“ роду. У почетку као обични борци, на многим местима као одлични организатори, а каспије као стручњаци и војни и полистуденти су

тички руководиоци, за време читавог рата играли важну улогу у нашој народно

ослободилачкој борби.

„Одмах по ослобођењу Београда ту су се нашли и многи стари студенти, од којих велики број на одговорним положајима у војсци и администрацији. „Неколико месеци после тога, почетком лета прошле године, 0 држан је један састанак на коме је одлучено да се помогну настојања наших народних и универзитетских власти ради што брже обнове и отварања београдског Универзитета. У том циљу формиран је и привремени Ак· циони одбор, пред који су се поставили тешки и 'одговорћи за: Хаду ниши пети Бешњи

На првом месту требалл је окупити онај број студенага који су, се, тада налазили у Београду: установити у сарадњи са

ЦЕМИ 2

диклуса

„Партизани“

ЗГВОДОНН УВО

студентима

професорима, стање у коме се читав Универзитет налази, после четворогодишњег пустошења ни пљачке окупатора,

У том циљу формиране су разне комисије и одбори при Акционом одбору, а убрзо затим ни иницијативни одбори стручних удружења на скоро свим. факул“ тетима, који су. одмах започели са радом. Многе је послове требало урадити да би се омогући“ ло отварање Универзитета, а то је било утолико теже што је већина. студената тих дана била у војсци или заузета другим пословима. ·

Ипак рад се успешно одвијао. Успостављени су добри односи са професорима, који су, често не жалећи труда, помагали да се рад што боље обавља. Убрзани су грађевински радови на разним оштећеним институтима и слуша“ оницама, Развила се широка активност за набавку разног инвентара и потребних учила. Прикупљени су многи стари уџбеници, а приступило се и штамлању нових.

Као један од највећих проблема требало је решити питање исхране н смештаја хиљада студената из унутрашњости. Тај за“ датак примио је на себе скон"мски одбор и успело се да се о способи дом студената, дом сту-“ денткиња, а ускоро ће бити и »Гајрет«. Сва три дома заједно треба да приме око. 1200. студената, највећим делом стипснди: ста. Осим тога броја комисија за станове, у саралњи са станбзним отсецима рејона, успела је да нађе станове за око 700 студената, Такође је у изгледу да се од једног, дела зграде задужбине Луке Ћеловића створи нови студентски дом. «

Питање исхране решено је оспособљавањем Академске трпе. _ зе у којој се сала храни „ко, 1400. студената, али је њен капаџитет много већи и може да исхрањује Џ и до 5000 стулената. а

Излавање новчане помоћи си“ " ромашним студентима врши. као и пре рата. потпорно удружење. _ Оно је, поред редовних прихола, добило и новац од сабирне акције која је вођена; у Безграду и унутрашњости Србије, у Вејводини, а сада се води у Босни и Херцеговини. 1

Злравствени фонд је такође обновио свој рад. Извршен је преглед свих студената ни омогу“ ћено бесплатно лечење. А

Културни рад и фискултура ни су досала достигли ону висину коју би морали да имају, али је то сасвим разумљиво Када се има у виду колики је број много важнијих проблема трелало решити пре него што је започео | редован рад на Универзчтету.

Најзад вредно је напоменути да је постигнут и значајан успех у учењу. До сада положени испи“ ти показују да су студенти најозбиљније схватили да је нашој. земљи потребан што брже : дар добрих стручњака без којих је немогућа обнова земље, За те. успехе треба захвалити гакође групном учењу, које у многоме олакшава рад и подиже квали-. тет учења, јер осигурава континунтет а искључује шаблонизи“ рање, отклањајући _ истовремено и нелостатак уџбеника. '

Сви ти постигнути _ резултати омогућили су да је на београд“ ски Универзитет примљен исти број слушалаца као и пре рата када се радило под нормалним условима. 5

. . Р „Све то показује да су београдски студенти, следећи свет, традилије, схватили своју ду: жност и да својим радом дока зују да су на правом пугу да по“ стану права народна интелиген-

ција. ; у з МАКСИМ ШТЕР, студент медици е