20. oktobar
"не љага на народном
на па љадаи т==
а,
ФРАНКО: — Мајне херен, нема чега да се плашите овде. Није Шпанија једина земља где се народ не пита за мишљење! = 3
ни и скоро једини „рад“ тога
„краљевског команданта и ми-
нистра“ и његове „војске“. Легенда о „горском цару“, о
„краљевском врховном команданту војске“ који дејствује У „слободним југословенским планинама“, и који ће „чим олиста и озелени гора“ кренути војску на Београд, као што видимо, недчекивано је добила такав „хепивнд“, да је цела режија за један „уносан филм“ покварена овим „рђавим“ завршетком, тако да су режисери и компанија која је „финансирала предузеће“ не само изгубили капитал и изгледе на велике профите, већ, како то лепо каже друг Ранковић, „да има пуно разлога због којих многи његови помагачи и саучесници у страшним злочинима, било они из иностранства, или они који су се, можда и случајно, затекли у нашеој земљи, неће мирно да спавају, после сазнања да је у Руке народне правде доспео најдрагоценији живи сведок свих подмуклих планова против наше државе и народа“. Јер, заиста, од једног алкохоличара и морално посувраћеног типа, његове госе-и помагачи- не~могу се надати 'никаквом херојском и „идејном“ гесту. У свој својој голотињи и моралном ништавилу он ће се и јавно показати пред судом народа и тако разбити последњу илузију и код о-
„них, ако их данас има, који су
веровали у ма шта друго, сем бруталне и злочиначке стварно“ сти коју је за собом оставио овај изрод.
Добро је, управо драгоцено за будућа поколења, што је Дража жив ухваћен. Пред народним судбм најбоље ће он сам разбити сваку илузију о свом раду аза добро народа“, уколико то до данас, по некоме, нису могли разбити јаук и плач. крв и сузе, унакажена и измрцварена тела, згаришта и разарања широм наше земље. Да није тако, могло је од те легенде остати по нешто, што би својим зада-
хом кужило и убудуће нашу средину. Историска правда и овде је била праведна према
српском народу: није хтела ни овога пута да неправедно остаобразу, већ на образу оних који су је и заслужили.
Треба имати једно веома широкогрудо. схватање, заиста, па "веровати да и данас има људи који у заблуди верују У „дражиновштину“ као -идеју „спасења српског народа“. Ако их је било до јуче, данас их више не треба и не сме да буде. То свакако тражи „спас српског народа“ и његови добро схваћени
_ интереси, што је и њихов лични - интерес и добро. Уистину ми
„нисмо способни да тако што заборавимо а да не казнимо“ јер иначе „не би заслужили да живимо под сунцем“.
· _ Милош Б. ЦАРЕВИЋ, министар правосуђа Србије
Највећи издајник наших народа Дража Михаиловић у затвору
Новопрописано упутство за одређивање цена у трговини на велико и мало ступило је на снагу 16 марта текуће године. Ступањем на снагу овог упутства престаје да важи упутство од 11 маја 1945 године као и сви остали прописи који су у супротно“ сти са новопрописаним упутством, Старо упутство за одређивање цена у трговини на велико и мало донето је скоро пре годину дана. И оно је већ застарело, јер је у њему било пуно празни. на и недостатака, па чак и пропуста. За ово време привреда је напредовала, а поглавито трговина. Напредак је истакао нове проблеме за које у старом упутству нису могла да се нађу од“ говарајућа решења. Оно је одговарало условима: и развитку наше трговине пре годину дана. Тада није било скоро никаквих преписа којима би се званично регулисало трговачко пословање у погледу одређивања и обрачу-
.
(тварајмо дечја игралишта
по парковима Београда
Београђани, већ деценијама, све теже подносе оскудицу У парковима и зеленим површинама, Нарочито је тежак положај становништва централних, густо изграђених делова града, којима паркови и шеталишта, треба да надокнаде недостатак сопственог врта или дворишта. Та оскудица у парковима и слободним _ површинама још много теже пада деци каја станују у центру града. А оно мало паркова, што их има ту и тамо _разбацано по Београду, немају у себи ничега што би привлачило децу. У тим парковима, ствараним по беживотном шаблону прошлог века, где за дечју игру није била предвиђена, ни једна стопа слободног терена, владала, је укочена, мртва, атмосфера. Док су одрасли имали своје пуно задовољство у парку, дотле"су се деца осећала “као ту "кавезу: и лево'и десно саме забрањене зоне, а оно што је остало слободно, то није било ништа боље од уличног тротоара: сиво, прашњиво, мртво.
Тиме је хиљадама. београдске деце одузето оно основно што је тако потребно за правилан развој сваког детета: одузето, им је да своје слободне часове могу провести у здравој игри, трчању и фискултури. Одузето им је баш оно што је за дете и његов развој најдрагоценије: слободан простор са доста сунца, ваздуха и зеленила. Тиме је хиљадама београдске деце приморано да своје сло бодне часове проводе по уличним тротоарима и коловозима, по мрачним и затвореним бетонираним двориштима, по напуштеним рушевинама.
То тешко наследство од бивше Југославије и тај велики недостатак у организму Београда, неће се моћи брзо и лако по. пунити. Стварање нових паркова и читаве мреже фискултурних површина и дечјих игралишта, која ће се предвидети генералним планом Београда, изграђиваће се, плански и поступно, током година. Ниједан крај, ниједно насеље неће остати (без дечјег игралишта, без свог фискултурног центра и локалног парка,
Међутим, ми стојимо пред обновом уништених и оштећених паркова. У том послу већ узима масовно учешће свесно грађанство, нарочито наша омладина. Омладина, се с песмом и са ведрим расположењем прихвата свих радова на обнови и уређењу паркова, скверова и дрвореда. Али не треба допустити да они тај посао обаве, да омладина уложи највише труда у обнову зелених површина, а да после тога не ужива У плодовима свога рада. Треба омогућити да обновљени паркови Београда у првом реду послуже баш омладини и пио: нирима, баш оним којима су паркови потребни као хлеб,
Како ће се то постићи; Шта, треба учинити па да оно мало паркова, што их има у средишту града, послужи потребама, деце за игром и фискултуром“
Типично. је за све београдске паркове да у њима није било ниједног слободног _ простора који би био одређен искључи“ во као дечји врт, као дечје игралиште, Уколико су се деца бавила по парковима, њима су остајали само веома ограничени и незгодни узани простори стаза. Тако су паркови углавном служили доконом старијем свету, који је своје по-
требе за мирним седењем на,
|
клупама могао увек и потпуно задовољити, и који је своје детињетво провео по широким пољанама и ливадама.
Данас, када стојимо пред обновом наших паркова, ми те паркове треба истински да 06новимо да их реконструишемо онако како ће они моћи најбоље да одговоре своме крупном здравственом и васпитном задатку: да пруже што већем броју градске деце могућности за игру и спорт на ширини, на сунцу, у зеленилу. Не може се допустити да градски паркови служе првенствено и скоро једино — старијима, а да за оне најмлађе, којнма су ширина, сунце, зеленило најпотреднији, да за њих нема ни стопе слободног земљишта,
План за делимично претварање паркова у дечје вртове и игралишта,
У Техничком одељењу ИНО-а израђени су још прошле године за реконструкцију паркова У центру града планови по којима би у сваком парку један део био резервисан искључиво за децу и био уређен као посебна, ограђена површина, као посебан парковски дечји врт,
Такви дечји вртови замишљени су овако: извесни травњаци ван главних стаза, постају корисне, активне површине, Ту имају приступ само претшколска деца и она пионирска, организација која и спроводи Уређење своје површине у пар. ку. У оквир те површине улази'и басен за купање у топлим данима. На слободном терену треба да се начине просте справе за фискултуру и забаву, при чему ће сама деца, моћи много да помогну: то су разне врсте љуљашки, клацкалица, вртешки, вратило, препоне за. скок у вис, итд. Касније би требало _ изградити и мању зграду, У Којој би били смештени извесни реквизити, ала• ти, а било би веома, корисно да се ту организују и мање радионице, као на пример столарска, механичарска. Од највећег би интереса за децу не сумњиво (била радионица 834, израду авионских модела, једрилица, На тај начин, пионирски вртови постали би не само терен за игру и фискултуру, него би они били нека врста припремног практичног испитивања способности и наклоности деце за будући позив у животу. Највећи део данашње градске деце отргнут је од макаквог стваралачког рада и не може се довољно _оценити од коликог би значаја за развој деце било када би им се дала могућност да сами себи створе потребне уређаје, справе, да уреде и ограде свој врт, да га сами оджавају, уређују и чувају.
Наравно да би било потребно | да пионири добију не само по-
требна упуства у изградњи и уређењу својих вртова, него би им требало пружити и даље сталну помоћ ируковддство од стране културно-просветних 'радника, Тонезначи да би понирске вртове требало. претворити У некакве стручне школе са предавањима, али треба имати У виду како је често драгоцена, и потребна помоћ старијих који ће деци помоћи у раду, и при учењу, па чак и при игри.
У школска дворишта унети више зеленила и топлине
Многа наша школска дворишта, скучена гола, често без
довољно сунца и ваздуха, без жбуна и цвета, пре личе на, дворишта каквог затвора, него на простор за дечји одмор. Школска дворишта неких гимназија, и основних школа дају тежак и суморан печат нашим школама. Кроз те голе, сиве површине зидова и бетонираног тла, без икакве топлине и лепоте, још увек пробија онај ледени дах децоубица бивше Југославије, који су пуцали на на» предну школску омладину, који су свим снагама прогонили сваки напредан покрет у школи, Треба погледати школска дворишта | мушке, женске, УТ мушке гимназије, основне школе, у Дечанској улици, да би. се добила пуна претстава 0 беди тих површина на којима,
треба да се „одморе.и освеже“
ученици, после рада У. школи:
Било би неопходно потребно
да се у таква школека дворишта унесе што више свежине: дрвећа, жбуња, траве, цвећа. То је потребно учинити нарочито тамо где је све забетонирано: треба разбити бетонски покривач и засадити што више зеленила, високог и ниског. Тамо где има више простора, треба омогућити уређење простијих справа и уређаја за спорт и забаву. На тај начин оних 15 минута ће бити много интензивније искоришћено за прави одмор и разоноду. Најзад, тамо где је још више слободног простора, треба омогућити стварање школских и разредних вртова, малих 300-вртова, акварнума. Наравно. да је за ово _ потребна помоћ ин упутство наставника-природњака. Школско двориште треба .да буде важан“ саставни део школе, а дечји вртови по парковима треба да надокнаде деци оно што немају код своје куће: простор за игру и фискултуру у парковској свежини. Што то
су проблеми које би требало решавати у оквиру обнове градског зеленила у Београду.
„Бранко МАКСИМОВИЋ
ТРГОВИНА ТРЕБ
А ДА ВР
ШИ КОРИСНУ ПОСРЕДНИЧКУ УЛОГУ
ПНННННН_____---=======н
навања продајних цена. Оно је тада решавало колико-толико проблем с обзиром на ондашње прилике У нашој трговини.
Трговина је добијала све више маха, јер је била неконтролисана или недовољно контролисана, што је омогућавало већу 34: раду, па и шпекулацију. Али, најглавнији недостатак старог упут“ ства је питање висине предвиђених маржи бруто зараде. Раније одређене марже одговарале су, углавном, ондашњем паритету цена, који је у време доношења старог упутства био: цене из августа 1939 године плус 309/0. Извесне марже бруто зараде нису ни према том паритету биле реалне. Цене у новој производ њи нису се задржале на паритету 1939 плус З00о већ су га знатно прешле, Режија трговачких предузећа није се повећала у и стој сразмери, зараде трговачких предузећа несразмерно и неоправдано су се повећале. Трговачко пословање постало је вр“ ло уносно, капитал и радна сна га почели су бежати из про изводње у трговину. |
Марже бруто зараде морају бити реалне и одговарати стварном паритету цена.
Један од главних задатака народне власти је у томе да утиче на побољшање животних услова широких народних слојева, на појевтињавање све робе, а поглавито оне, чија је потрошња масовна, За то постоје две могућности: снижавање трошкова про“ изводње и ограничавање суви“ шне посредничке добити. У про изводњи се чине велики напори да се трошкови смање рационализацијом производње и повећањем _ продуктивности — рада. Производња се постепено али сигурно повећава, према могућ“ ностима којима располаже наша народна привреда. МИ цене показују тенденцију пада, иако се у суседним земљама опажа поја» ва непрекидног пораста цена. Спровођењем најновијег упутства за одређивање цена у трговини на велико и мало, знатно ће појевтинити роба масовне потрошње. Главни потрошни артикли појевтиниће за 5 до 150 према досадашњим ценама.
Ново упутство израђено је према: садашњем стању наше привреде; "Снижен. је постотак трговачких зарада. У трговини на мало ни једна маржа не прелази 250/ а у трговини на велико 15% од чисте куповне цене робе. До сад те марже су се кретале до д5оја односно 20%. Промењен је и начин израчунавања зарада. Смањен је основни износ од којег се израчунава зарада. Зараде су одређене према садашњем паритету цена. Сада су оне заинста реалне. Оне се више не обрачунавају на целокупан износ ефективних набавних трошкова већ. само на куповну цену. Набавни трошкови и јавне дажбине додају се само као посебне ставке. Предвиђена је обавеза да се при превозу робе има користити најјевтиније превозно средство. Прецизирани су подвозни и превозни трошкови; регулисано је питање продаје робе исте врсте и истог квалитета по разним ценама; продаје робе на кредит; дат, је појам луксузне робе итд. Изрично је забрањено да трговачко предузеће истовремено зарачунава и маржу бруто зараде на велико и маржу бруто зараде на мало, Упутством је прецизи“ рано шта се има сматрати као
рад за ратни блок, _ Тито
и · О НЊРЕ
~ ничиш пали
помагача, брзо ћу саградити кућу!
"Прави смисао одређивања цени
“ тргобинама на мало
и беливо
предаја на велико, а шта као
продаја на мало. оно упутство предвиђа мар-
же бруто зараде за све артикле,
групе артикала који се сада по-
јављују у трговини; узети СУ У
обзир и сви они артикли који су
били под режимом нормирања
цена, као и они који су ставље-
ни под контролу зараде.
Према новом упутству тртовачка предузећа на велико или мало, уместо досадашње праксе тражења да надлежни органи одобре цене, сама обрачунавају цене својој роби. Тиме се процедура око одређивања цена скраћује. Трговачка предузећа,“чим су извршила калкулацију на 0снову упутства за одређивање цена на велико и мало, пуштају робу у промет, подносећи исто времена надлежним _ органима пријаву о ценама са кратком калкулацијом и одговарајућим до« кументима. Она тај посао врше под пуном одговорношћу. Чим роба доспе у стовариште трговачких предузећа, она треба „да добије своју цену.
Новим упутством трговина се усклађује са основним тежњама наше народне власти. Она више не сме да се заснива на шпеку. лантству и да се руководи једино тежњом стварања богатства на штету животних интереса широ« ких народних слојева, Трговина мора да постане средство, актив= ни учесник у привредној изград= њи и обнови наше земље, да врши корисну посредничку улоч гу, али никако на штету широ« ке потрошачке масе.
Појевтињавање артикала ши« роке потрошње, које ће уследи“ ти спровођењем новог упутства за одређивање цена у трговини на велико и мало, одговара реалном паритету цена У данашњим условима наше народне привреде.
Прави смисао новог упутства за одређивање цене у трговини на велико и мало састоји сеу томе да се ускладе интереси свих трудбеника и да се доходак правично одмери према уче“ шћу и залагању у обнови и изградњи земље, и да се на тај начин побољшају животни услови широких народних слојева.
М. МИЛОШЕВИЋ:
а
У суботу, 30 о. м., излази 34 број илустрованог листа „Дуге“. У овом броју „Дуга“ доноси. документарну репор“ тажу о Индији — земљи 60гатства и глади, другу у низу
репортажа које ће „Дуга“ доносити о поробљеним и полупоробљеним _ народима.
„Дуга“ доноси илустровану репортажу са изложбе злочина окупатора и његових помагача у нашој земљи, репортажу о „Трудбеницима
Бора“; студиозни чланак о М. Мусоргском, _ великом руском музичару, поводом
65-тодишњице Смрти; одабра“ ну страну о нашим првоборцима у Шпанији; чланак 0 Димитрију Андријевичу Фурманову, причу А. Драгутино“ вића „Син“, међународни пре глед од Предрага Милојеви-. ћа итд, "
· ГРАДИТЕЉИ МИРА
Сарадња словенских народа претставља
рад за мир, а н4