20. oktobar

)

аи нота папама. == ФРА

КУЛТУРНИ ЖИВО

ПРИРЕДБЕ БЕОГРАДСКИХ СРЕДЊОШКОЛАЦА

НЕКОЛИКО РЕЧИ |

О КУЛТУРНО - УМЕТНИЧКОМ РАДУ У СРЕДЊИМ ШКОЛАМА

само онда ако се систематски негује, ако се стално по плану

Око њих гладна чељад окупљена. Кледе и мирнвб стоје младе љубе, носе у оку села попаљена, гримасе клача, зверињске им зубе.

Ништа сем голих душа деце своје понеле нису у беспутне горе, ал“ дебра шума има дивљег зеља

· Пре неки дан одржана, је приРедба Друге мешовите учитељ-

ске школе у дворани Коларчевог универзитета. Програм је био разнолик; било је рецитација, фолклора, песама, хорског певања и један чин драматизације романа „Како се калио че-

увежбава и На тај начин ствари продубљују до потпуног саживљавања, па у крајњој линији да се са тако добро припремљеним стварима | иступи пред публику. Ми се данас б6о-

и с младог храшћа дарива им коре.

Душе су клача мрачније од мрака пећина шумских, срце студеније од стена горских, испод којих мајка,

гримо против формализма у це- с песмом о нади своју децу крије.

локупном нашем раду, боримо се против површности и недовољног уношења у ствари а оваквим начином рада на културно-уметничком пољу у средњим школама постигли би тачно оно што се не жели, нанме на брзину спремљене програме,

лик". Неоспорно је да је за извођење тог програма уложено доста труда и о уметничкој вредности појединих тачака могло би се говорити, на пр. рецитација „Јама“ од Г. Ковачића или ритмичка стилизација, Ћопићеве песме — али је општи утисак једне просечно бо-

И догод буде тих дубоких шума клонути неће никад млада љуба: зна она да ће једном обгрлити

дечицу њену мушка рука груба.

Доћи ће отац с пушком, ока мека, пронаћи ће их он у збегу тајном и цело вече на његовом крилу

Првеслав Караматијевић: ПАРТИ ЗАНКА

ље школске приредбе.

Када смо пре извесног времена писали о томе да се у нашим средњим школама рад на културно-уметничком пољу не осећа, и да, би га требало систематски по једном утврђеном плану неговати, свакако се није мМислило при том на што већи број средњошколских приредби, на њихов квантитет већ на квалитет. Културно - уметнички рад у школама је врло потребан, и он се може правилно одвијати

Зашто се дела домаћих композитора мало изводе

На једном скорашњем синдикалном састанку у Музичкој академији, приликом извођења најновијих виолинских композиција. наших београдских композитора (Милојевића, Логара, Рајичића и Коњовића), повела се између композитора и извођача инструменталиста интересантна дискусија о томе — зашто се дела домаћих композитора та“ ко мало изводе,

Питање су начели композито“ ри. Они замерају извођачима, нарбчито виолинистима, што не поклањају довољно пажње де. лима наших композитора. 'Они бе питају који су разлози томе» је ли то ствар личног укуса или обавештености наших репродук: тивних уметника, или за то постоје извесни објективни разлози. Како му драго, јасно је да је то једна нездрава појава, која не наноси штете само композитору, него у првом реду нашој младој музичкој култури. Наши композитори могу да се правилно развијају само ако имају могућности да своје композиције чују у најбољој, концертној, изведби, јер само на тај начин биће у стању да запазе и исправе своје недостатке. Овако, ме ђутим, док њихове композиције годинама леже неизведене, они су присиљени да компонују И даље и тако гомилају евентуалне грешке, тапкајући у месту. Са гледишта правилног развитка наше националне музичке културе, репродуктивни уметници несумњиво би били дужни да изведу јавно свако домаће муаичко дело, како ради ауторо“ ве оријентације, тако и ради о. дабирања нашег музичког блага. То је можда једна тешка жртва која се од њих тражи, али жртва која је неопходно по“ требна. Јер како се може иначе знати да ли је неко дело успе. ло или није, ако уопште није из“ ведено, и то добро изведено, "Концерти су 32 музичаре оно што су изложбе за ликовне У метнике: искуство и контрола за даље стварање. Без тога нема уметничког напретка једног на“ рода. Отуда је апсолутно потребно Да се репродуктивни уметниши жртвују у највећој могу“ ћој мери, ако не за вољу самих композитора, а оно бар за да“ љи процват наше музике, Ми композитори спремни смо да признамо да је труд Који они у то треба да уложе врло ве лики, н да они за то морају бити на неки начин и награђени. То би се могло решити тако да Радио станица оваква извођења боље хонорише, а с друге стра“ не да се спроведе једна добра организација сблистичких кон. церата на којима би уметници имали прилике да изведу и дела домаћих аутора. .

На то извођачи одговарају: Пре свега, модерне композиџије уопште, и наше и стране, сем ретких изузетака, Нису много привлачне ни за извођача ни за публику; за извођача оне су некако неспретно писане, а за пу блику нису довољно благозвучне. Затим врло се тешко. уче, поготово напамет. За то их У метници и избегавају. Уметник не жали труда да простудира и тежу ствар, ако зна да ће тиме трајно обогатити свој _репертоар; али не воли да учи тешке ствари које ће само једаред или дваред јавно извести, вај по.

следњи разлог је можда најважнији; њиме се не руководе са мо наши уметници него сви Уметници, и то је сасвим природно. Стога би наши композитори, а и модерни композитори у опште, требало да воде више рачуна о специфичном звучном карактеру и могућностима инструмента за који пишу. Ма да нико од извођача не мисли да композиторима прописује како треба да пишу, ипак се у њи ховим делима може наћи доста звучних неравнина, тврдих и тешко савладљивих места, што необично отежава њиховог технич-

ко савлађивање и природно "у

бија интерес за њих. Код та. квог стања ствари сасвим је разумљиво да се извођачи радије окрећу старијој, стандардној ли-

тератури, коју публика више во-

ли, а која је њима утолико бли. жа што су у њен дух и начин извођења уведени кроз систе• матско дугогодишње музичко школовање, То су објективни разлози због којих се савремена музика, наша и страна, релатив' но према броју композитора и извођача, врло мало изводи.

С друге стране, и наш музички живот није постављен на здраве основе. Нашим репродуктивним уметницима не пру: жа се довољно прилике за јавне наступе, због чега гони У великој мери губе вољу и по. лет за студирање тежих про• грама. Сем музичких емисија Радио станице и донекле симфониских Концерата Филхармоније, наш је концертни живот готово потпуно замро. Готово сви наши репродуктивни уметници остају силом прилика неактивни и неискоришћени. Ако неки уметник и добије ретку прилику за какав већи наступ, он онда разумљиво изводи оне „захвалније“ ствари којима ће се што боље афирмирати пред публи. ком. Стога ово питање треба узети озбиљно у расматрање и дати уметницима прилике за што чешће јавне наступе, па ће онда и домаћи аутори, као и савремена музика уопште, доћи до јачег изражаја. Данашња ситуа. ција је неодржива; И док се ово питање ' концерата не реши како треба, не може бити речи о правилном развитку наше му. зичке културе. Од оваквог стања сви трпе штету: композиторима се не изводе композиције; репродуктивни уметници губе вољу и полако се запуштају; наш музички подмладак не развија се правилно, пошто нема прилике да слуша велика и нова дела музичке литературе; а наше масе музички се не васпитавају. Штета је, као што се види, општа. На ове оправдане разлоге композитори опет одговарају, да би они врло радо прихватили једну другарску сарадњу са из. вођачима, у циљу отклањања чи. сто техничких недостатака У њиховим композицијама. Јасно је да они не могу да владају подједнако свим финесама поје“ диних инструмената, нарочито гудачких, н за то су они без да. љега сагласни с тиме да им из: вођачи инструменталисти помог“ ну својим саветом и искуством Разуме се, под претпоставком да им се иначе остави пуна слобо: дачу њиховом уметничком из ражавању. С друге стране, да би се извођачима дало више пот“

стрека за рад и да би се наградио велики труд који они улажу у студији дела ове врсте, они су мишљења да би требало предложити Радио станици да повећа своје хонораре за извођења дела домаћих и уопште савремених композитора.

Што се тиче оживљавања на: шег концертног живота није се залазило У подробнија расправљања, Моје је мишљење да би тај проблем требало овако поставити. Музичка академија, Ра. дио станица и Филхармонија, као наше највише и заинтересоване музичке установе, треба“ тло“ би “да узму иницијативу за једну планску организацију нашег концертног живота. Оне би имале спроразумно да саставе концертни план за целу сезону, у којем би се у општим кенту. рама предвидели сви концерти домаћих репродуктивних уметника, распоређени по месецима, тако да би извођачи унапред благовремено знали када ће и шта ће изводити. Овим концертима, лепо стилизованим, треба ло би обухватити сва она дела која су од интереса за нашу музичку омладину и ширу публику, како историска тако и са. времена, домаћа и страна, про праћена згодним уводима и тумачењима. Музичка академија имала би да се стара око солистичких и камерних концерата, док би филхармонија имала да уврсти домаће солисте У своје симфониске _ концерте. _ Радио станица, опет, вршила би преносе тих концерата и пружила им материјалну подршку. Најзад, Коларчева задужбина ставила би на расположење своју концертну дворану уз најповољније услове,

Све су то послови које би је“ дан мали одбор састављен од претставника Музичке академије и Радио станице могао без ве“ ликих тешкоћа савладати, И с тим би се могло почети одмах. Користи од таквога рада биле би многоструке: музички живот би оживео и кренуо правилним путем; публика би дошла до добрих, разноврсних концерата; наш музички подмладак упознао би се са музичком литературом; Радио станица би обогатила своје музичке емисије; репродук“ тивни уметници добили би прилику да јавно концертирају; и, најзад, Композитори би чули своје композиције.

Мери ЖЕЖЕЉ

недовољно увежбане једном речи на недовољној уметничкој висини. Није довољно поједине ствари само научити, да би оне добиле своју праву вредност, 0не се морају продубљивати и до танчина увежбати. Пример првог чина, „Како се калио челик“ на приредби учитељске школе је најкарактеристичнији за брзи, на дохват, недовољно простудирани дилетантски рад. Мислимо да није важно хоће ли ова, или она школа имати раније приредбу и то у дворани Коларчевог универзитета, већ је од првобитног значаја уметнички ниво програма. А. он се никад неће постићи ако се ствар добро и дуже времена не буде увежба.вала. Неоспорно да то све не искључује потребу повременог иступања појединих школа са добро припремљеним програмом, али свакако не на, Коларчевом универзитету, већ у оквиру школа или у оближњој сали у рејону. Уопште руководиоци школских приредби требало би са мало више скромности да приступају таквом начину рада. Двора. на Коларчевог универзитета, морала, би да одржи реноме центра великих репрезентативних

приредби. Јелка КОСТИЋ

Филмски ХРОНИКО

РАБА ТОРЕ а

Монголија у борби за слободу, за у ништење многовековног јарма, који су наметали њеном сиромашном и намерно баченом у страховиту заосталост народу домаћи експлоататори, удружени са и“ ностраним капиталистичким концесионарима, — то је тема филма »Сухе-Батор«.

Филм »Сухе-Батор«, који ће се ускоро појавити на платнима наших биоскопа, продукција је Ташкентског кино-студиа.

Овом филмском делу, богатом новим психолошким и фолклорним садржајима са далеког монголског тла, дао је врло студиозна и успела режиска решења искусни совјетски филмски редитељ С. Деревјански. На сценарију, који је, напоредо са радњом у Монголији, увео у филм сцену сусрета Лењина и Стаљина (улогу Лењина игра Штраух, улогу Ста. љина — Голдштаб) са Сухе-Батором, ра» дили су Б. Мапин, Е. Хецревин и А. Зархи. Аутори музике су познати, композитори Арапов и Пушков.

Веома су снажне у филму сцене, које приказују догађаје 1921 године — огромно значајну улогу Црвене армије у ко. начном ослобођењу Монголије од њених старих угњетача, удружених са остацима белогардиста под командом грофа фон Унгерн Штенберга (ту улогу сјајно је обрадно славни совјетски уметник Черкасов). Те године Монголија се пот• пуно ослобађа и почиње да се гради на чврстим темељима демократског и народ“ ном благостању упућеног поретка.

Жива радња, у, непрекидном _ низању догађаја, у грчевитом сукобљавању те. жње ка истини и слободи са силама мрака — усто пропраћена музиком ком. позитора, који су савесно ушли у мон. голски фолклор — успешно се удружује са идејном вредношћу филма >СухеБатор«. УЧАПАЈЕВ«

__Ових дана приказаће се у Бедграду нова копија одличног филма »>Чапајев«, који је већ даван код нас у мају прошле године.

Приказивање нове копије овог филма временски се скоро поклапа са 20-годишњицом смрти Дмитрија Фурманова, значајног совјетског писца, чији је роман »Чапајеве, познат и нашим широким читалачким масама, написан на основу врло активног, присног учешћа у подви. зима Чапајевљевих бораца. Зх.

Једна сцена из филма „Чапајев“ — Чапајев (Борис Бабочкин) ! Фурманов (Борис Блинов) 5

пружаће деца руке за колајном.

Божидар КОВАЧЕВИЋ

РАД БЕОГРАДСКИХ РЕЈОНА

ЗАЈЕДНИЧКО ЧИТАЊЕ У ЧЕТВРТОМ РЕЈОНУ

У смислу упутстава Извршног одбора, Народни Фронт ЈУ насеља форми. рао је у насељу 9 уличних и 2 насељске читалачке групе, које редовно одржавају своје читалачке часове и раде са задовољавајућим успехом. о. вим читалачким групама обухвзлени су углавном грађани, који нису могли бити обухваћени читалачким групамз по предузећима н школама, — дакле — домаћице м грађани слободних про. фесија. Ове уличне читалачке групе организовали ву и руководе заједнички Народни Фронт и АФЖ. Руководство ових група организовано у форми насељских („матичних“) читалач“ ких група, којих има 2 у насељу. Овим читалачким групама обухваћено је укупно око 40 најактивнијих Фронтоваца, који имају највише услова и воље за културно-просветни рад. На састанцима ових група, а у сатласности са предлозима слушалаца из Уличних _ прупа, с израђује се општи план читања за сваку наредну недељу. Штиво се одређује према просечном културном ниво-у и интересо. вању самих слушалаца. Поред тога ттто слушаоци обеју насељских чита. лачких група читају и обрађују посебан материјал који одговара њиховом вишем степену знања, — они на сво. јим састанцима продискутују и материјал који ће се читати на уличним чит. часовима: на тај начин, припре. ма се и обезбеђује руководство за, Уличне групе. Читалачке групе, основане на пбтлуно добровољном учешћу грађана у њима, не само да се нису распале или замрле, него су напротив понегде (на пр. у Граховској и Вардајској улици) толико нарасле, да се јавља потреба деобе једне групе на две. Читалачки часови, који су тако распоређени, да не ометају остале ак. ције и приредбе у насељу и рејону, одржавају се редовно. Захваљујући правилној организацији рада, а нарочито правилном изббру материјала и руководства, интересовање грађана (нарочито жена) стално остаје веома живо. Најтежу техничку сметњу прет-

ставља недостатак подесних просточ рија за читалачке часове у нашем на сељу.

Р. ТАУТОВИЋ

У У РЕЈОНУ СКУПЉЕНО ЈЕ ДО САДА 4257 КЊИГА

Питање културног уздизања села једно је од важних питања које су ставиле себи. у задатак наше народне власти. Али иницијатива одоздо, из широких народних слојева, која се манифестује и у садашњој акцији ва окупљање књига за село, показује же љу грађана Београда да потпомогну народне власти у остварењу овог великог и племенитог задатка.

Сиромашни грађани У рејона и 9 вом приликом показују разумевање за настојање око обнове и изградње земље онако како то захтевају инте“ реси данашњице.

Они су до сад скупили 4.257 књи“ га, ма да акција још није завршена, Књиге пристижу и даље свакога дана. Сем тога они су скупили за куповину нових издања 11.003 динара. У организацији посла истичу се Пи ш насеље. Ово последње је само скупило штреко 2.500 књига и дало 3.000 динара за куповину нових књига,

Треба истаћи да се грађани не држе принципа „чишћења“ својих библиотека, уколико их имају, него да дају и књиге од вредности, које ће заиста помоћи културној изградњи села. Међу књигама се налазе у по више при. мерака многобројна послератна изда“ ња совјетске и наше литературе, па наши и светски класици, затим поучне књиге из разних области практиз. ног живота и рада.

Сем тога грађани се кроз извршне уличне одборе претплаћују ва ваше дневни и недељне листове на 3, 6 или више месеци. Листове ће слати библи» отТекама и читаонипама по селима ле. сковачког, крагујевачког и нишког округа. Само ШП насеље скупило је 8% сеоске читаонице 57 претплата на „Се“ љачку борбу“.

НОВЕ КЊИГЕ

и. дларин: ПОРЕКЛО ЖИВОТА. Превод др Синише Станкевића, Култура, Бесђрад — Загреб 1946, латиницом и ћирилицом, страна 113, цена 12 динара. , .

Анатол Франс НА ПРАГУ НОВОГА ДОБА. Јевтина библиотека, свеска 5. „Просвета“, Београд 1946, ћирили“ цом, страна 43, пена 8 динара,

н. В. Гогољ: МРТВЕ ДУШЕ. О руског превели Милован и Станка Глишић, Редактор др Мираш Кићовић. Државни издавачки завод Југославије, Београд 1946, страна 525, цена 80 ди нара.

В. Н. Столетов: ЗАШТО БИЉКЕ ИМАЈУ ЗЕЛЕНУ БОЈУ. Наука и живог, свеска. 10. „Просвета“, Београд 1946, страна 37, цена, 5 динара.

В. Г. Анањев: ВАСПИТАЊЕ ПАЖЊЕ КОД УЧЕНИКА. Педагошка библиотека, свеска 8. „Просвета“, Београд 1946, страна 67, цена 10 динара.

В. Јерминов: АНТОН ПАВЛОВИЋ ЧЕ. ХОВ. Велики људи пи њихова дела. Превод с руског у редакцији др Вида Латковића. Култура, Београд Загреб 1946, ћирилицом и латиницом, страна 134, цена 10 динара.

СТАЉИНСКО ПЛЕМЕ превод Николе Николића, прелговор М. Јарослав.“ ског, илустрације Н. Жукова. Омладинско издавачко предузеће „Ново поколење“, Београд 1946, ћирилицом страна 420, цена 100 динара. _

Ичколај В,. Гогољ: ТАРАО БУЉБА, "превео с руског Никола Николић. Омладинско _ излавачко – прелузеће „Ново покољење“, Београд 1946, ћи рилицем, страна 1797 цена 40 динара.

о М, Уљанова: ДЕТИЊСТВО И ППКОЛСКЕ ГОДИНЕ ЛЕЊИНА. Превод Николе Николића, илустрације Б. Дехтерова. Библиотека пионира.

А,

Омладинско _ издавачко _ предузеће „Ново Покбдљење“, Београд 1946, ћи-

рилицом, страна 31. Иво Ћипико: ПАУЦИ, роман, Српски реалисти, „Просвета! 1946, ћи-

рилица, страна 179, цена 35 динара.

ТВЕЂА. РЕОРГАНИЗОВАТН ВИД

на сакупљању књига за село

На позив Градског културног одбора, Градски одбор Фронта покренуо је, почетком марта, акцију сакупљања књига за село. У ту сврху осневани су, при рејонским одборима, скупљачки одбори, који су били дужни да организују сакупљање књига у рејону ни да о току акције извештавају Градски културни одбор. Али, мако је ова акција ол великог значаја за продубљивање веза између трада и села, фронтовци јој нису поклонили довољно пажње, а и скупљачки одбори нису задовољили својим радом,

Једнно Пети рејон чини изузетак, јер је у њему акција озбиљније поведена, тако да је сакупљено 4.500 књига; осим тога сабрано је 11.039 динара, извршена је претплата на 57 бројева »Сељачке борбе« н преузет је патронат над 23 сеоске књижнице. Међутим, и поред тога што је број књига прилично велики, избор књига не задовољава, тако да многе књиге неће моћи да се узму у обзир за слање у село, У осталим рејонима акција је слабо вођена. Из свих тих ра+ злога потребно је да се досадањи скупљачки одбори измене н да у њих уђу агилнији м предузимљивији _фронтовци, који ће вредније водити и до краја спровести ову корисну акцију,