20. oktobar

ОМЛАДИНА БЕОГРАДА прославља Светску омладинску недељу

Ове године омладина Београда прославља Светску омладинску недељу у време претконгресног такмичења, Југославије, снажно манифестујући тежњу да својим радним акцијама покаже своју решеност да ради у духу начела Светске федерације демократске омладине.

· Првог дана, прославе, 21 марта, одржани су митинзи у школама, предузећима, насељима и установама. На њима се омладина, упознала са устројством и циљеви“ ма Светске федерације демократске омладине и са херојском борбом омладине против остатака фашизма у Шпанији, Грчкој, Индији и Индонезији. Тог истог дана омладина Београда поздравила је бучним манифестацијама споразум Југославија— Пољска.

На 78 митинга, колико је тог дана одржано у основним организацијама ||! рејона, присуствовало је преко 7000 омладинаца. Око 2500 омладинаца | рејона одржало је 41 митинг. У Четвртом рејону на митинзима је било окупљено 90% омладине из рејона. Одржани су митинзи и на факултетима Београдског универзитета и они су били масовно посећени.

Сутрадан, 22 марта, одржане су рејонске конференције на којима су говорили чланови ц. 0. УСАОЈ-а о значају Светске омладинске недеље.

Михаило Швабић, члан о. УСАОЈ-а рекао је пред 1500 омладинаца, 11 рејона да се треба борити за мир, а не примити мир по цени ропског живота, Борба за мир није што и пацифизам.

Са свих рејонских конференција послати су телеграми Свет: ској федерацији демократске омладине и Организацији Уједињених народа.

23 март је посвећен посети гробова палих бораца. Још 22 марта четврто насеље Четвртог рејона пошло је са рејонске конференције на Славију да окопа кружну алеју гробова црвеноармеца. И у осталим рејонима, врше не. су, припреме за свечани дан посете палим друговима. У | редону. 350 омладинаца учествовало је на уређивању 5 гробница, и 8 гробова црвеноармејаца, на које је положено и 15 венаца. 1000 омладинаца посетило је гробове код Кнежевог споменика а око 1500 омладинаца је посетило гробове на Славији. Масовно су посећене и бањичке жртве на Новом Гробљу и гробови код Вуковог споменика. Студенти су положили венац на гроб Жарка Мариновића. Тога дана обилази“ ла је- омладина из рејона пордице палих другова, и писала им топла писма. Увече одржана је свечана академија универзитетске омладине У свечаној, сали Правног факултета, на којој је говорио Милорад Пешић.

24 марта је омладина посетила обданишта, домове и патронате. Том приликом однети су разни поклони и омладина је изводила, разноврсне програме, Студенти су изашли на излет, трчали крос на Звездари и Бањици и дали приредбе под ведрим небом.

Омладина Београда удвостручила је напоре у данима прославе на пољу обнове. 24 марта је 400 омладинаца уређивао Универзитетски парк. 26 о. м. омладина железничке станице у Земуву завршила је локомотиву која је према обавези требало да буде готова до ИТ конгреса.

Сваког дана Градском одбору УСАОС-а стизале су стотине пи. сама упућене совјетској, шпанској, грчкој, италијанској, индонежанској, пољској и чехословачкој омладини,

Одржан је и кроо за првенство Београда, као и футбалски турнир на коме је победила „Цр-

вена звезда“.

Тако је омладина Београда још једном, и у току прославе, направила корак ближе ка, конгресној заставици.

Марија ГАЈИЋ

__КРОЗ БЕОТРАЈ _

Зашто стоје београдски сатов

Цео Београд се такмичи за Први мај. Цео Беопрад ради на обнови и улепшавању. нашега. града.

Само београдски сатови — стоје. Стоје ' тврдоглаво „ударнички“, Отоје смешно, заборављени. И то баш у ери кад време иде најкрупнијим корацима , кад дан доноси догађаје и тековине за коју су некад били потребни месеци ни године,

„Дванаести је час“ за поправку, показује сат код јувелира Петковића

САМО ЗА СТУДЕНТЕ

Од неког времена афиширају се по у лицама Београда, а нарочито БулеФаром Црвене армије плакате којима се позива на матинеза у Студентском дому. Против тих игранки нико ништа нема, али треба истаћи да се на овим плакатима никад не заборавља да назначи да је »приступ дозвољен само студентима и ученицима«, На улазу се тражи најпре легитимација и ако посетилац није студент или уче ник, не може ни да уђе. Пре неки дан пошла је једна група радника и радница из фабрике »Замко« у Студентски дом на матине, То су радници који раде. ударнички, у првомајском такмичењу да ју све од себе да би радном народу, па и нашим студентима пружили што више ципела и сандала, те су рачунали да ће наићи на другарски пријем у Студент. ском дому, Али, на улазу у салу раднике су дочекали са речима: »Не може, другови, без студентске. легитимације«;:

— Па зар и сад разлика -као у старој Југославијир — протествовала је једна радница.

— Не знам другарице, али ове игран“ ке су само за студенте. Обратите се Син. дикалној подружници Техничког факул“ тета, јер она тако одређује.<

Да ли тако заиста одређује синдикална подружница ма ког факултета не знамо, али се не можемо помирити да се и данас покушава да уноси они, стари систем одвајања омладине која се школује од оне која ради по фабрикама

и предузећима. Ако се једна приредба објави онда нико нема права да онемогућује, приступ омладини, а најмање радничкој. Најмање би то смело да се деси када се ради о приредбама наше студентске омладине; “= Б.

Некад није била тако неопходна утакмица са сатом, као данас. Сваких пет минута драгоцен је отсек времена. Сваки радни дан радног човека обухвата низ момената који су тачно омеђени тачним временом. Радних људи је много, — а часовника је мало.

Добити у времену, раднти преко времена — то су свакидашње пароле нашег првомајског такмичења. А неопходне справе, другови и савезници у том такмичењу, сатови, — стоје Безнадежно стоје. Они служе за у крас, или боље: за рутгло.

Ратно разарање скинуло је сат са Хипотекарне банке. Иста је судбина задесила и традиционални сат пред палатом Албаније, због кога се сквер звао популарно „код сата“, А настрадао је и часовник на палати Риунионе. Само не тако „смртно“. Зато би га требало кренути са „мртве тачке“, која се данас налази на десет минута до шест.

Сат у излогу драгуљарске радње Петковић неуморно показује да је већ „дванаести час“ да се оправи. Али његов сопственик, изгледа, није осетљив на ту опомену.

А где су сатови на стубовима» Оатови са три лицаг Где је онај са Теразија2 Где, онај код Техничког факултетаг Нама није парола: време је новац. Наша је парола: време је успех. Л ако је тако, требало би се побринути за те неопходне справе, за њихово поновно намештање н правилан рад.

У граду који се развија из дана у дан, у коме се ради тако с вољом и тако много, чабовници не смеју да

стоје. ж

Требало би поћи од примера часовника на дому Југословенске арми. је, који је пре рата био само намера, а који данас тачно бележи време и ввонким откуцавањем обавештава читав крај о времену. Нека он „повуче ногом“, како то кажу бабе, па нек прораде м остали сатови. Крајње је

време. Ј. л.

Сат на Дому Југословенске армије, који звонко откуцава сате и обавештава цео крај

Кафеџика која тражи пензију

Оставио је Таса Максимовић, бивши кафеџија, својој удовици, Марији, кућу од шест станова. Због те куће многи су мужеви долазили пијани, многи синови су се коцкали целе ноћи. Многе мајке, многе жене и деца трпели су због ње,

от

= с =>

Јер да се заради кућа од шест станова, треба доста бурића да се преточи у полиће и чаше.

Марија Максимовић је лепо живела пре рата од прихода које је убирала од станара. А сада, кад су кирије мање, не може тако лепо да живи. То је озбиљно забринуло бившу кафеџику. Забринуло је толико, да је одлучила да тражи пензију од Народне скупштине. ИМ није остало само на одлуци. Упутила је уредну молбу Одбору за молбе н жалбе Народне скупштине и, поред осталог, навела да је та кућа у ствари њена пензија »која је сваком раднику и чиновнику данас загарантована«. А, ето, њена »загарантована< пензија, коју је »зарарила за своју старост«, смањила се та» ко, да она не може од ње да живи онако како је навикла пре рата, кад је, продужавајући трговачке традиције кафане, наплаћивала »>добру« кирију.

Било би тешко објаснити Марији Максимовић, бившој кафеџики и сопственици куће од шест станова, да не траже пен зију ви они који су задужили м овај на род и ову државу, а да је доиста пара. докс да тражи пензију неко ко је на ненародном послу зарадно кућу од шест станова, и који том кућом и данас располаже. КАФАНА „НОВО БРДО“ |

Идући улицом Књегиње Олге, опазио сам групу грађана окупљену пред једном кафаном из које је допирала граја и дрека. Пришао сам ближе и одједанпут испаде кроз врата један пијани гост, а унутра указао се призор који је открно каква се јазбина скрива у тој кафанн. Около су седели пијани гости, а један је стајао и из свег гласа жалио се да је опљачкан и да му је газда ка

фане скинуо капут за неплаћених три литра вина. Од једног госта – сазнали смо да је тај човек пре једног сата имао при себи 2.000 динара, којима је плаћао пиће. Но, док смо ми о томе разговарали међу пијанима је настала туча почеле су летети флаше и столице. Али прозор се ни један није разбио, јер газда, као практичан човек, прозоре лепи само са хартијом, пошто се у њего,

вој кафани свакодневно догађају овакве сцене. :

Тако, док се наше власти боре са највећим напором да реше станбено пи-

тање, овакве просторије још увек кори. којекаквих

сте власници дазбина, Ка-

фана >Ново Брдо« само је слика великог броја бифев и кафана којима су преплављене све улице нашег града.

Драгољуб ЂУРИЋ

ПРОЛЕКНА ОФАНЗИВА ЈИ

Али, може јој се објаснити да се Народне власти брину за све оне који су неспособни за рад и немају никакве приходе. Само што кућа од шест станова одузима бившој кафеџики могућност да се користи бригом Народних власти,

С. БУРИНА

ФРОМТОВСКИ ОПИСИ

И | ЖЕНЕ Ш РЕЈОНА ТАКМИЧЕ СЕ

љА ПРВО МЕСТО

Антифашисткиње 11 рејона, ставиле су себи у задатак да заузму прво место на листи такмичара и зато су на свим пољима развиле пуну активност. У току овог месеца оне су повећале број чланова патрона. та за 919, тако да сада њихов слалан месечни улог износи 89.137 динара. Рачунајући и приход са разних приредби, тај улог је овог месеца изнео 145.724 динара. За помоћ патронатима дато је и 2.366 радних часова, а само жене из Краља Милутина улице исплеле су за Обданиште бр. 7, 35 џемпера.

Културном ни политичком уздизању жена рејонски АФЖ посвећује нарочиту пажњу. До сада, су организоване 182 читалачке групе које редовно посећују 1144 жене. Аналфабетским курсевима обухваћено је 79% неписмених жена, а 26 од њих с успехом су завршиле течај.

Желећи да помогну народним властима у раду на нормализовању цена, намирницама, жене се боре да открију све случајеве шпекулације и црне берзе и до сада су пријавиле 14 шпекуланата. У радовима на одржавању чистоће и улепшавању града учествовало је 526 жена, које су дале 3.524 радна, часа.

У рејону је отворено 12 кројачких течајева и посећује их велики број жена. Али жене раде и тешке радове; оне се брину да обданишта буду снабдевена поврћем и узеле су на обраду преко 6000 квадратних

ПО ИН» ВОалотсума 22.

Стари грбови и старе навике

Док сваки пионир схвата какве су се промене десиле у нашој земљи и шта треба да значи нови дух у нашим школама, управно особље појединих школа грчевито се држи старих навика, Не са мо да им је стран дух него се не труде ни по форми да прилагоде своје поступке новим настојањима наших власти. Као типичан случај може се узети пример Приватне француско-српске школе у Београду која је 26 марта 1946 години. не упутила акт Министарству просвете Србије на коме се налази утиснут жиг са

"(его

грбом Краљевине Југославије, _ Овоме није потребан никакав коментар, али бар ради прнближне оцене шта значи такво држање једне просветне установе рећи ћемо да је то исто као кад би Српско-француска школа у Паризу упутила Француском министарству просвете акт са грбом Бурбонске династије, Када Управа школе није променила своје држање према највишој просветној установи наше Републике, како ли се тек односи према ученицима н наставиг

га0: 29 паста 1215. •,

~ мутеђагаћа Реозчеке 'Отрје

Уа

обзек ха Озпотла МазауФ

ф Оеодсабо»

тако мора

У Народном магацину у Кнез Михајловој улици продаје се малинов сок по цени од 110 динара литар. Поред тога, плаћа, се 16 динара, за флашу. То би све било у реду кад би прода» вац хтео да издаје литар малине са флашом. за 126 динара. Али, није тако. Сваки купац који нема флашу мора, да оде на горњи спрат, тамо купи флашу за 16 динара, и донесе је доле продавцу. Тек тада, добија литар малине. Тако целог дана, иду купци доле и горе и носе празне флаше од једног продавца „На-ма“ другом, закрчујући и без њих закрчене степенице. У продјном одељењу на, спрату један ми је службеник рекао да „тако мора да, се ради“, Ја,

да се ради

мислим да би сваки добар трговац узео од купца, 16 динара и предао одељењу које рукује флашама и на тај начин уштедео труд и одељењу и купцима.

Јер кад на један начин треба, да се ради, изишла, је и смешна, парола: тако мора да, се ради. Љ. Максимовић Шеноинна, 11

метара, земљишта. Земљиште је

већ узорано и током ове неде.

ље почеће се са сетвом. | Косовка КЛЕЧАК-БОГДАНОВИЋ

ж

РАДНО | РАСПОЛОЖЕЊЕ У УЛИЦИ ДИМИТРИЈА ТУЦОВИЋА

Има недељу дана како је оживела у: лица Димитрија Туцовића. Отпочело се са окопавањем травњака и скверова, уз шалу и разговор.

Међутим остали су већи комплекси, али је одлучено да се и они прекопају. Тако је радна група од 23 фронтовца, жена и омладине, радећи вредно у су. боту од 4 часа по подне до пола осам увече, прекопала комплекс од 800 квадратних метара. А поред тога копало се заједнички пред кућама старих и болесних, Посао је текао уз песму и нико се није уморио.

Са радом је настављено и у недељу изјутра. Копали су радници, чиновници, помоћници министара, шездесетогодишња Александра Тошић и много омладине. .

Сваки од копача дао је најмање че тири радна часа, а било их је који су

дали далеко више, Ј. МАСЛЕША

(вили

ЗАРА, НАМ ПЕРМЕНЕ У

Помогли су нам другови из Армије...

Уређује се Универзитетски парк. Улаз жу се добровољни напори да он буде пријатно одмориште после рада ин свеже игралиште за децу.

МИ радна јединица шестог разреда 2 о« дељења Четврте женске гимназије изашла је да допринесе том уређењу. Двадесет девојака уз шалу им смех, уз бучан ра« зговор, весело ради. То весеље и удар“ нички рад зауставља пролазнике. "Они посматрају како посао нагло одмиче, За стаје и један официр наше Армије. Он тражи нешто погледом и кад налази слободан ашов, узима га и прилази де војкама:

— Да вам помогнем, другарице, г #

Ученице се радују:

— Напред, друже. .; о.

За овим примером полазе још два в• фицира и настаје весела утакмица. О. младинке се умарају, али неће да за0• стану. Леја се примиче крају а настаје већ сумрак. Официри морају у касарну.

— Хвала на помоћи, довикују омладинке. их

— Доћи ћемо опет, кад будемо сло бодни, обећавају официри. = Весна ШЕВИЋ

Ученици Стручне учитељске школе у Београду такмиче се са СУШ из Загре. ба. Најважније тачке такмичења су: средња оцена учења 3,7 а владања 5; 15.000 радних часова ни дати 10 ученица за организовање аналфабетског течаја. Победник одлази у посету побеђе» них на њихов рачун, До сада су учени це СУШ Београд дале 4387 радних часова и побољшале су успех у учењу, је“ дино је 4 разред заостао у учењу,

Зора КАЛЕНИЋ

11.608 радних часова дала је Шеста мушка гимназија за обнову наше земље, а били су се обавезали да ће до краја такмичења дати 15.000 радних часова; У радној бригади од 350 омладинаца нај“ бољи је Први батаљон, а најбољи по« јединци су: Глигоријевић, – Павичевић; Машић, Гајић, Ренар, Степановић и Ђурић. Ударници бригаде имају предност у добијању текстила и обуће, |

Владимир КАЊУХ

Седми разред гимназије из Обреновца посетио је Седми разред Шесте женске гимназије у Београду. Ово је враћање посете коју је учинио седми разред Шесте женске у Обреновцу. Гости су оби• шли камионом неке делове Беотрада п били на Авали, После тога су колектив« но посетили биоскоп. Овај радосни дан је веома много допринео учвршћењу пријатељства ученика из Београда и из Обреновца, које је почело пре три ме• сеца, Љубица МАРЈАНОВИЋ

Главна улица насеља Бањице, Паунова, није цела асфалтирана. На извесним део лавима улице прелазило се са асфалта У дубоко блато или прашину. Пошто је то сметало саобраћају, грађани насеља оправили су онај неасфалтирани део уч чице. Са стране су ископани канали 88 воду, дугачки око 100 метара а испод чесме је продубљен пропуст за воду. У раду је учествовало 62 фронтовца и 47 омладинаца који су дали укупно 498 радних часова, Д. ИВАНОВИЋ

АФЖ н омладина »Октобарске слободе« посетили су ннвалидски дом у Топчидел руг Они су инвалидима разделили пону“ де. После тога су разгледали дом, који је постао права школа за учење инва“ лида, и одиграли заједно са инвалидима неколико народних кола. М остала омла“ дина требало би да посећује инвалиде 4 да односи разне понуде,

Марија АНДРЕЈЕВИЋ