20. oktobar
КАКО СЕ УПРОПАШЋУЈУ НАШИ ТРАВЊАЦИ
Поветде још има заостале траве у травњацима. Тако је овај травњак, У Жегошевој улици бао чак и шимширом етрађеч. Али због чесавесности људи и жена, Београђана и оних која послом лолазе у Београд, трава се затире: 66. зобзирно се ко њој гази, з ево, и седи т спава.
„Да' ла овом улапом пролазе милацајии> Ла ли је ко ставио њима у дужност да опомињу несавесне и да одржавају, из тај начин, неопходан ред у главном траду државе»!
Кј
БЕОГРАДСКИ ПАРАДОКС
Док су зидови наших кућа, плотови, излози и: сва могућа и немогућа, места увек при. руци« онима. који лепе илакате, па су. зато, и поред „свих апела = акција наше улице као вашаришта, овај ракламни стуб на Палилулској пи јаиц стоји ненскоришћен и зарђао услед тога. Чудновато је, заиста, да се нико није преварио да на право и одређено место 'залепи плакат!
ж
НЕ САМО ШТО НЕ КОРИСТЕ, ВЕЋ И ШТЕТЕ. „ „
У дворишту Фронта 1 рејона, у Поенкареовој 25, хиљаде испражњених кутија од конзерви чекају узалудно на тран спорт. Оне су сакупљене вредним рука ма: пионира и не само што не користе никоме, овако неупотребљиве, већ се из те 'хрпе распростире задах који куми ваздух свој околини,
, ж
ДА. БИ МАМА МОГЛА ДА РАДИ, МОРАО ЈЕ ДА ПОЂЕ И СИН,
подружница помоћног особља ради, заједно са омладином, на простору порел Скупштине, _ према Косовској и Влајкозићевој улици. Настојнише и кућне помоћнице спретно уклањају чиглу и камење из земље коју прекопавају, а поред њих, У колипима насмејан мали шан »надглада« посао Да би њег ' 1'ма ма могла да-ради, морго је да пође н син. Ала ов се на пролећном сунцу додоб осећа и весело чавржа уз, звехет
Друга
бро дсеза. ашова И мотика,
руте
Радници данас гледају на рад као на питање части
Главни одбор ЈСРНЈ, својом одлуком од 11-1-1946 године, дао је иницијативу 3а првомајско такмичење, и оно траје већ два месеца. Изко нас од Првог маја, када ће се добити коначни резултати, дели још месец дана, у могућности смо да констатујемо лепе успехе на пољима производње, радне дисциплине и техничког усавршавања алата и машина,
Полет, у раду и самопрегор У извршавању обавеза сведоче да ваши радници и намештеници иду за светлим борбеним тради“ цијама београдског пролетари. јата, који је, у бившој Југославији и за време окупације, био увек у првим борбеним редови. ма за остварење лепше и боље будућности наших народа. У духу тих традиција и данас се самопрегорно ради на остварењу бољих материјалних услова за живот и изграђује боља и срећ.нија будућност.
Радници =» намештеници су јот У прошлој години, припремајући се за прославу Првога маја, организовали такмичење, знајући да је то најбољи пут за остварење благостања. Мако је организовано у несређеним при ликама, без искуства, са тек по, стављеним синдикалним органи“ зацијама, оно је дало добре резултате. Шта више, оно је омогућило да се касније, у току
| године, развије стваралачки по |дет у раду.
Година дана је отада прошла и ми се данас налазимо У новом првомајском такмичењу. Искуство из прошлогодишњих так>
|мичења омогућило нам је да о 'во такмичење много боље при
премимо н организујемо. Преузимање конкретних оба
веза У такмичењу од предузећа
и унутар предузећа, од стране
сваког појединог радника, омо»
тућило нам је развијање поје.
диначног такмичења. Такав на» чин такмичења остварује све боље и веће резултате. Сарад“ ња наших синдикалних подру»
жница, управа предузећа и тех:.
ничких стручњака у припреми и руковођењу такмичења дала је богате резултате У досадашњем току такмичења. Успеси које вакодневно бележи наша штам. па постигли су се и стога, што је наша народна власт, уз пуну подршку радника, У протеклој години средила и организовала пормалнији рад и функциониса“ ње наших предузећа и устано» за. Осим тога, наша су преду“ зећа ове године много боље снабдевена, што је такође један од услова већих такмичарских “спеха,
Синдикални рад и активно Упествовање у политичком живо. ту Народнога фронта омогућило је нашим људима да отклоне тара штетна схватања и поглеје, а да усвоје нове односе пре“ ла раду. Зато данас радници зледају на рад као на питање части, и отуда је овај, невиђен у нашој земљи, полет и самопрегор на послу. Рад данас о могућује не да се појединци 60»
Пумпао, не пумпао — _ патка остаје патка 27
НАЈВАЖНИЈИ УДЕО У ОБНОВИ ИМА РАДНИЧКА КЛАСА 1
, ара
Такмичење отвује (ве Оде
— Зитооо краљ! Добили смо већину.
гате, већ да се побољшавају материјални услови свих радних маса. А кроз такмичење ми да нас брже испуњавамо задатке који стоје пред нама у вези са обновом земље. То значи, да кроз _ такмичење _ припремамо све услове за остварење благостања у нашој земљи,
За време рата су наши рад» ници стајали у првим борбеним редовима, а данас стоје у првим редовима у својим предузећима и установама, на испуњавању општедржавних задатака. Рад: ници су свесни да је данас једино могућ пут до срећније бу“ дућности у што бржем оствари. вању општедржавних задатака путем такмичења. Београдски радници озбиљно су схватили новогодишњу поруку маршала Тита и труде се да учине све да 1946 година буде година великих победа у обнови наше земље., О томе нам говори висока 0цена, дата на најауторитативнијем месту, од потпретседника владе Кардеља, који је у свом експозеу у Скупштини, поред о сталог, изјавио: „Најважнији удео У обнови индустрије имала је радничка класа. Она је не виђеним полетом и пожртвовањем узела да обнови и оспосо» би предузеће по предузеће, Ови напори радничке класе сада се још систематизују планом прво мајског такмичења,“
Досадашње чакмичење иста. Кло је у прве радничке редове многе такмичаре који изналазе нове методе рада и усавршава ју алат и машине кроз самопрегорне напоре, Ти радници треба да буду потстрек за нове радне успехе свим радницима и намештеницима нашега града. На њиховим примерима треба да се васпитавају сви радни Љу. ди, да стотине и хиљаде других, користећи њихово искуство, достигну их и престигну, дајући нове примере херојских напора на подизању наше производње.
Душан ШИЈАН
а
СТОНОГА
РАДНИЧКА ОМЛАДИНА КОРИСТИЋЕ ЗЕМЉИ СА ЈОШ " ВЕЋИМ ПОЛЕТОМ
ЗНАЧАЈ ЗАКОНА О
Нови Закон о шегртима, који је изгласан у Народној скупштини 30 марта, наишао је на оду“ шевљени пријем код читаве радничке класе а првенствено код самих шегрта, јер се тим законом укида стари закон и уредбе који су шегрте терали да буду не ученици који би се доцније развили у стручњаке већ робови мајстора. У старој Југославији постојао је Закон о радњама, где је било унесено и неколико ставки о шегртима да се са шегртима поступа човечно, да се не смеју тући, да им се мора пла• ћати, итд. Тако је писало у 38 кону, а у пракси је било да је шегрт добијао свакодневно ба» тине, како од мајстора тако исто и од помоћника,
Плата тегрта кретала се од 5—7 динара на дан, приликом ступања на занат обично је било 5 динара, и та плата му је била све док се не ослободи — после три или четири године. Кад се тражила повишица (уколико се смела тражити) одговор је био прост: „Не заслужујеш више“. Међутим, било је шегрта који су већ после годину и по учења за» ната успешно замењивали по моћника кога је мајстор плаћао 35—40 динара дневно,
Радно време је било од 10—14 а некад и више часова дневно. То се нарочито дешавало по ситним предузећима, нарочито се-
зонским тј, онима који су ради“ „ли преко лета (лимари, бравари, електричари и др.), који су УјУ“ тро били у радионици у 5 часо» ва да би могли да однесу на грађевину алат и материјал,
· вратак код старе фирме
НОВОГ ШЕГРТИМА
ако.би се приметило да се Ујутро не може лонети потребно за цео дан, онда су шегрти увече после рада носили материјал, а то је било обично до 10 па и до 12 часова ноћу.
У закону је била ставка да шегрти морају ићи у школу. Експлоататори шегрта нашли су пута:и начина да то иде на леђа шегрта. У школу се ишло недељом и празником а доцније четвртком увече, у дане кад је требало, да се шегрти одмарају и да се фискултурно уздижу, мајстори су их слали у школу.
Ако је случајно неко од радника и шегрта тражио да се макар ин такав закон поштује за час би се нашао у затвору као антидржавни елеменат, а одатле је протеран у родно место као скитница. Против носилаца тадашње власти радничка класа почела је борбу штрајковима. 1939 године у предузећу „Висунг“ због ненздржљивог оста. ња, 100 шегрта је ступило У
штрајк. Обратили су се властима |
за помоћ позивајући се на закон, али их је тадашњи члан кварта истерао из канцеларије. Штрајк им је трајао 7 дана, а после тога су се запослили по другим предузећима, јер за понису имали услова.
Тадашња штампа осим листа „Политике писала је најпогрдније о томе штрајку и о шегртима и тражила оштре мере против њих.
Нови закон гарантује шегрти“ ма право да за време радног времена посећују школу, курсеве, а што ће умногоме разбити нејасноћу код наших поштених и добрих руководилаца предузећа, који често пута баш на том питању греше, иако су сва оста ла питања решили онако како и садашњи закон прописује. Њима није било јасно. да ли ученик има право ла посећује школу за време радног времена или не, тј. да ли му се време проведено У школи урачунава у осмочасовно радно време, Е
Данзе су шегрти важан фактор у изградњи земље, а у ње ном будућем напретку они ће одиграти још већу улогу. У новој Југославији шегрти имају своје организације (Синдикат, УСАОЈ) кроз које се они оспособљавају за велике задатке ко ји пред њима стоје, а да ће они успети то се већ данас види, јер се многи од њих за свој рад У предузећу похваљују јавно. На свечаном састанку Месног син» дикалног већа међу осталима јавно је награђено и похваљено и 5 шегрта.
(Новим Законом дат је још ве: и полет радничкој омладини, а нарочито шегртима, за рад на обнови земље, за њихово стручно уздизање, како би још боље могли да користе својој земљи, својој народној власти У којој виде чврсту гаранцију за очување својих стечених права, за за: штиту од експлоатисања и туче.
Ратко ПЕТРОВИЋ
Џ
иверје
КАДА ЋЕМО НАУЧИТИ ДА ЧУВАМО И ШТЕдимо У Краља Петра улици 19 налази се хре жавни магапин Гратекса. Ту се свакодневно довози лобро упакована, роба 4 разашиље се задругама У упутрашњост.
Али, а поред многих упозорења од ру“ ководилаца, в поред писења кроз нашу штампу, сав змбалажни материјал, #3 кога се роба вади (сандупи, хартија, кутије, шинице којим су сандупи оковг» нију, бана се на празан плац у суседству, да тамо кисне, труне # рђа, да га. деца разносе и упропашћују,
За нашу привреду то је огромна ште= та и било 6: потребно да се они који наређују да се амбалажа баца а плац и излаже невремену позову ма одговор“
вост. д. КАБИЉО
У ВРЕМЕНУ АКЦИЈА ЗА СКУПЉАЊЕ КЊИГА
Ко је за то одговоравр
У Узун Мирковој улита, у дворишту; одмах до зграде ИНОса, за време оку“ папије подигнута је дрвена барака у ко“ ју су доношене књиге што су их Немпиа покупили пљачкајући библиотеке.
Пре неколико месеци барака се сруз. штила на све те књиге. Депа су разно сила прозоре, кваке и друге делове ба“ раке, а исто тако и разне књите у ле“ ним кожним повезима.
Грађани Краља Петра улипе У више су махова упозоравали да се књиге по“ купе, уколико нису оштећене, = остало да се пренесе на прераду.
Али госпођица у >Смровиви«, којој је то у више махова јављано, вишта није предузела.
Јављено је п секретаријату ИНОа, зли нема резултата.
И тако пропада око два камиона књи“ га за чије спасавање нико није одго“
воран. д. КАБИЉО
МАЛО ЧУДАН НЕХАТ
Пошта из Ваљева примила је 23 фе= бруара дописну карту на којој је нале• пљена поштанска марка штампана У предратној Југославији са сликом бившег краља Петра Џ. Место да ту дописницу врати пошиљаоцу Иванки Тодоровић на Ваљева, улица Војводе Степе број 96, · пошта је испоручује гдресанту У Београду. Мене чуди како је могло да промакне Иванки Тодоровић, па после чиновнику у пошти и да се употреби марка која већ пет година нема никакве вредности и која носи лик. Петра Карађорђевићаа , кога народ одавно не признаје за свога краља.
Јован ВРАНИЋ Пошт. служб. Адмирала Гепрата 64
не
ГРХБАНИ БЕОРРМА Ернан
“>
~
КАКО ЗАШТИТИТИ СТАНАРЕ У СУТЕРЕНУ
Одржавање чистоће за станаре суте« рена, тежак је проблем. А тежак је сто га што има много нехатних и небрижљи“ вих, који станују по спратовима и воде рачуна искључиво о себи. |
Сматрам да данас треба н мора да буде реда, па у то име износим тешкоће са којима се боримо.
Да би у сутерену мотао да буде лобар ваздух, да би се избегла влага, потребно је што више држати прозоре отворене.
Али, кроз те отворене прозоре чепре . стано улази прашина, прљавштина, вода и разни отпаци. Становници са спратова
.
тресу тешихе, крпе од чрашине, истре“ сају пепељаре, бапају љуске од јаја им омоте од бонбона. Осим тога, сва прљаве штина балкона, на којима се хране пси, честа се и опира тако, да то пада пред сутеренске прозоре ни прска унутра. А деца са спратова, коју нико зе опомиње, бацају шљунке, кутије од шибица н лоше тапе од хартије на пролазнике и све 10 доспева такође у отворене сутеренске прозоре, |
Чако они са спратова, з вишта нису пажљевији ни пролазници. Они бацају горуће пикавце ју прозоре, пљују, убацу- | ју непотребне хартије, трамвајске и био< скопске карте, гуме з2 жвакање и друге | отпатке. “
Немогуће је ма кота поставити да >чува стражус 2 прозорима сутерена. Може се једино апеловати на свест гра» ђана, ла не чисте своје одаје на рачун туђе хигијене и да не сматрају отворе“, не сутеренске прозоре ва места на која треба да бацају своје отпатке,
Рада Р. РАДОСАВЉЕВИЋ Шавијићева 107
по