20. oktobar

Кад Иранци читај

у новине...

У свим градовима Сирије проглашен је општи штрајк у знак протеста против извештаја анкетне комисије за Палестину.

— Зашто се наше питање не скида. с дневног реда скупштине Савета безбедности, а питање Сирије се уопште не постављар

· (Наставак- са- прве стране) мерички, британски и француски „стручњаци“, Какви су то стручњаци којима није јасно да само праведно решење претставља У-

месан предлог у таквој ствари као што је питање слободе. за Јулиску Крајину и: Трст. Да ли ти „стручњаци“ стварно знају ко је био савезник, а ко непријатељ; ко је победио а ко је побеђен> Ти стручњаци као да ни. су пречистили ни питање да ли су њихови народи водили овај рат за обезбеђење слободе и мира. У свету или за продужење политике поробљивања.

Тек је година дана прошла „ткако је престала да се пуши крв оних који су пали у борби за победу слободе и демократије,

а фашистичке клике у Италији.

дижу главу и поново намерава. .

ју да наставе стари питању, Јулиске Крајине. и, Тр: ста, на том „питању пред, Париском конференцијом

министара спољних послова, .сви ·

непријатељи слободе и мира у свету, сви Ти разним бојама“ обојени „демократи“, а нарочито у Италији, процењују своје планове и свој положај, Од одлука које ће бити донете у Паризу зависи хоће ли још безобзирни-

је прећи у напад или ће се по. |

влачити. | Ј пи“

Што се нас тиче ми се не-можемо огрешити о жртве овога рата, ми не можемо напустити демократске идеале за које смо се борили у току четири године. Нећемо изневерити вековне те“ жње наше браће из Јулиске Кра-

посао, На.

које стоји.

јине и Трста да и они заједно.

са нама буду слободни. Ми не смемо допустити да и-

талијански империјалисти поно: “

ве своје злочине према Југосла-

вији. Зато се: ми не можемо сло“ ·

жити ни са каквом одлуком ко. ја 'је противна оправданим и извојеваним правима становни“

штва Јулиске Крајине и. Трста :

за присаједињење Југославији,

Љубиша МАНОЈЛОВИЋ.

Наши. друмови

-Добри путеви су један од најважнијих услова за лак саобраћај, а тиме и за економски напредак земље. На слици "је један Лео асфалтног друма измећу“ Ђедграла и Новог Сада,

којом се'саобраћај брзо одвија, |

а довопеди покрај друма остављају на: пролазника пријатан

утисак:

ПОСЛЕ: ДОНОШЕЊА УРЕДБЕ О ЛИКВИДАЦИЈИ ЗЕМАЉ

ин

СКЕ УПРАВЕ НАРОДНИХ ДОБАРА

ЈАЧА КОНТРОЛА НАД УПРАВОМ НАРОДНЕ ИМОВИНЕ

Влада Народне Републике Србије прописала је уредбу о ликвидацији Земаљске управе народних добара Србије, Управе народних добара Војводине и Управе народних добара Косова и Метохије.

Досадашње управе народних добара укинуте су. Правно обухватање, имовинско-правну заштиту и евиденцију све народне имовине, имовине под се“ квестром и под управом на територији Србије вршиће Одељење народне имовине Претседни“ штва владе Народне Републике, а за Војводину, Косово и Метохију одељења народне имовине Војводине“ односно Косова и Метохије, а исто тако и отсеци народне имовине при окружним народним одборима и Извршном народном одбору града Београда. ма Рана

Према овој уредби сва имовина, уколико не спада под не. посредну контролу Владе ФНРЈ, предаће се, без одлагања, на. пословно руковођење и управу министарствима и народним од. борима. Приликом предаје водиће се рачуна о томе да ли је једно предузеће од општег ин“ тереса или има више локални

ПОТРЕБА ПОДИЗАЊА ШУМА И ВОЋЊАКА ОКО БЕОГРАДА

| један предлог за пошумљавање околине Београда

о пре стотину и мање го. 1: дина шумски појас до-

. пирао је непосредно до Београда. О томе имамо сведочанства многих путника онога времена, где се описује непрегледна шума кроз коју се пролази чим се изиђе из Београда па кроз целу Србију. Људи из околних села око Београда још памте да је пре 50 па и 30 година шумски појас 'заграђивао прилазе Београду, Остаци тих шума још се виде око Авале, код села Болеча, око Врчина итд.

Неразумћим ИСкоришћавањем

кроз: дуги- низ година: шуме: су.

уништаване, "Роме дусмнокО ДО +

принела два светска рата, када је непријатељ. немилосрд“ ном сечом преосталих шума оставио пустош, Тако.је у прошлом рату посечена дивна Липовичка шума, једини већи комплекс који се дотле одр. жао и био заштићен. Тако је осакаћен и парк на Топчидер“ ском Брду који је тешком му“ ком подизан читавих 20 година,

_ Захваљујући свему томе, од некадашње Шумадије, царства шума и зеленила, ми данас имамо исувише много голети, неплодног земљишта које ки“

ше спирају. Колико је то ого-

љавање утицало на климатске прилике, запазили су одавно и сељаци и пољопривредни струч“ њаци, али се мало шта преду“ зимало за обнову шума. Међу тим, ТОКОМ овога рата сви с тешко осетили несташицу др. вета, не само као горивог материјала већ нарочито као грађевног, Ту несташицу ми и да-

нас осећамо и. осећаћемо је.

још доста времена. Шуме су нам осакаћене. а у Србији мо“ же се рећи уништене,

У ери привредног препорода који се поставио пред народне власти, питање обнове подизања и гајења шума долази на једно од првих места. Задатак такве врсте и таквог обима за“ хтева општенародну сарадњу и дубоко појимање значаја шу“ ма. Само тим путем, масовним трудом и бригом целог наро“ да, шуме се могу обновити, проширити и одгајити, Зала: гање појединаца или поједи“ них села не може много кори“ стити ако остали људи не бу“ ду свесно прихватили идеју. Само општим старањем шуме се могу подизати, младари очувати а зрела шума правил“ но користити, У

За Београд и београдску о» колину шуме имају посебни значај, Прво као заштита од опаке кошаве, затим као ре“ гулатор дневних и ноћних тем“ пература, а најзад Као чини. лац у одржавању влаге.и о свежавања ваздуха. За велика градска насеља, где прашина од саобраћаја, дим од фабри“ ка и разна испарења куже ва“ здух, близина шума ствара

"могућност правилне измене ваздушних струја. Зато се код

планског подизања великих градова нарочита пажња увек обраћа такозваном зеленом по“ јасу, то јест подизању парко“ ва, шумовитих крајева, који се називају градским плућима, Београд, који нарочито оску. дева у парковима и шумском зеленилу, а чија је околина такође оголела услед пустошења, "захтева да се пошумљавању те-

" сичијег

' заних, а исто тако и воћарски

рена око њега посвети посебна пажња.

„Недеља шуме“ добро нам долази да се проуче све могућ. ности пошумљавања Београда и околине, како би се још ове јесени могло приступити извр. шењу постављених и проучених планова за пошумљавање, Значи да у овом времену треба темељно поставити план, проучити га, извршити све припре“ ме тако да се најесен може приступити спровођењу замисли. У питању пошумљавања искуство је. научило_ „људе . код нас, да: се служе багремом који не поставља велике захтеве У погледу земљишта, брзо се развија и даје добро и корисно дрво. Међутим, једна идеја се намеће кад је у питању бео. градска околина, а то је да се споји практично са корисним. Ево како би та замисао изгледала. Пошумљавање околине, која је услед временског утицаја тако оголела да се тешко може користити за друге садове, пошумити мешовитим садницама багрема и,четинара. Такав предео налази се изнад војног стрелишта у Бубњу потоку и протеже се до близу Врчина на југ, а према истоку иде до Болеча и Лештана.

Ближа околина Београда је земљиште на коме нарочито добро може успевати воће; трешња, вишња и орах. Читав појас треба тако изделити да се за будућност подигну орахове шуме, трешњеви и ви. шњеви садови, међусобно одвојени четинарима и багремовим шумама. Багрем би у таквом распореду играо улогу заштитника младих садница. Он ће се временом постепено крчити тако да остану комплекси орахових, тренњевих и вишњевих шума заштићени појасима другог дрвећа, За ову намену из“ гледа да је најпогодније земљиште на истоку од Београда, почев од Лаудановог Шанца па према Вишњици и Миријеву. Простор око Звездаре, то јест Астрономске опсерваторије је исто тако погодан за орахове и трешњеве шуме. Пошто кошава са те стране нарочито прети Београду, тај појас шума требао би по дубини бити најдубљи, како би се заштитио Београд од снажних удараца ветра,

Јужне и југоисточне падине Београда на којима леже Ми“ ријево, Мали и Велики Мокри Луг и Кумодраж требају се делимично претворити у садове багремова, трешњара и вишња“ ра. Врхом брегова треба спро.

"вести један појас багрема и

четинара. Северну страну Ли» Потока од Авале до Раковице треба такође пошу“ мити мешовитом лишћарском и четинарском шумом. Најзад, жарковачка гола брда и каме“ њар треба претворити у по: шумљени предео

Кап начело за распоред шума и воћњака треба узети: да по-

"крај путева који воде из села

у село и из села у Београд, треба да се поставе шуме као и врхом брегова у циљу заштите. Унутрашње парцеле поделити засадом шума и „воћа, та• ко да се добију пространи комплекси шума међусобно ве-

засади,

Овакав начин распореда по“ шумљавања изгледа да би најбоље одговарао · будућим потребама, а истовремено би претстављао изврстан начин при“ вредног искоришћавања простора. Багремове саднице би испочетка имале да штите слабије и нежније растиње, а багремов цвет би био изванредна паша за пчеле. Уколико воћке буду напредовале и јачале, багрем: се може крчити, остајући само У спољном појасу као заштита према кошави.

Распоред воћњака и шумапаркова може се:тако " извести

да се“ смењују, - ослањају једни! на друге-и сви заједно образу:

ју један широк појас шума и зеленила око Београда. У споразуму са сеоским народним одборима може се за идућу јесен извршити распоред сађења и осигурање садница, тако да сељаци сами одлуче о земљи“ шту које ће се наменити којој врсти садница и пошумљавања.

На овај начин простор око Београда претворио би се ве ликим делом у воћарски крај, што би много значило за нашу привреду.

Не треба заборавити на крајње користи које се од оваквог распореда пошумљавања могу очекивати, После низа година орахова, трешњева и вишњева стабла се морају проређивати и замењивати новим. Дрво које се тако добије биће од велике користи јер је увек цењена врста. '

Тако се: многоструко. може исплатити подизање шума и воћњака око Београда. Питању треба _ приступити. пажљиво, проучити све услове, и поста“

вити план који се већ од идуће

јесени може извршивати,

'М. К. ИВАНОВИЋ

значај. Сва индустриска и занат.

ска предузећа већег значаја, рударска предузећа, трговачка предузећа и радње већег значаја, новчани заводи, осигура“ вајућа друштва, кредитне установе, пољопривредна добра, шуме и шумска предузећа, грађевинска' предузећа, апотеке, дро“ герије и предузећа за израду и расподелу лекова итд. предају се на пословно руковођење и управу министарствима. _Међутим, станбене зграде које нису у склопу пољопривредних добара или индустриских предузећа, мања пољопривредна имања, трговачке и занатске радње, предузећа локалног и мањег значаја, све покретности које се састоје из кућног намештаја и др. долазе под управу народних одбора. Посебним прописима регулисаће «се привредно искори“

шћавање, отуђивање, прошире“

ње, смањење, спајање, раздваја. ње и т. сл. ове народне имовине,

Пред управама народних до. бара био је тежак задатак: да се правно обухвати и спроведе пуна евиденција целокупне народне имовине односно имовине која је долазила под удар За кона о конфискацији било да је она конфискована у целини, секвестрирана или стављена под принудну управу. Најпре је требало извршити правно обухва“ тање, процену и евиденцију. Управа народних добара, једним делом,, извршила је тај задатак. Али, треба имати у виду да то није нимало лак и једноставан посао. И он до краја још није спроведен иако је у току.

Ликвидацијом Земаљске управе народних добара положај се мења из основа, Према ранијој организацији посао је ишао до“ ста споро и није било довољно јединства у раду. А самим тим отежана је пуна контрола над целокупном управом народних добара,

Сада ће се извршити дефини“ тивно разграничење и подваја“ ње имовине која је досада долазила под управу Земаљске управе народних добара, Према прописима Уредбе целокупна имовина долази под управу министарства или народног одбо• ра. Тачно је одређено која пре“ дувећа си врсте имовине имају припасти „министарствима, а ко“ ја. народним „одборима,

Најновија уредба Владе Народне Републике Србије имаће далекосежне последице по даље регулисање овог веома важног питања, Пре свега извршиће се класификација целокупне имовине: предузећа, установе и добра од већег, општег значаја се издвајају, а остала долазе под руководство и коришћење народних одбора. На тај начин створени су правни предуслови да се целокупна имовина рационалније искоришћава, а истовре мено да се спроведе и јача кон. трола. Многа предузећа нису досада довољно рационално ко“ ришћена. Земаљска управа, и поред напора које је чинила, није била у стању да овај принцип спроведе до краја. Спрово“ ђење контроле такође није било довољно чврсто. Нарочито је било замршено питање станбених и других јавних зграда ко“ је су пале под конфискацију. Посебан проблем претставља пи: тање покретности.

Ситуација се сада мења, Сва предузећа и установе од већег, општег значаја укључиће се у производни план стручних министарстава уколико досад Нни-

су. Нема сумње да ће она бити рационалније коришћена него ' што је то био случај досада. · Контрола над њиховим радом. јача и боље организована. У

Народни одбори, односно Из-. вршни одбор града Београда, стављени су сада пред нове за» датке, Читав њихов рад, у по: | гледу управљања народном 'имовином, мора да добије нове и | боље организационе форме. Као ' што је предвиђено Уредбом, сва предузећа и установе локалног | карактера долазе директно под њихово руководство. Један од главних задатака народних од: бора био би да изврше попис и процену целокупне имовине, уколико то није досада учињено, : По чл. 28 Закона о конфискаци- · ји и извршењу конфискације > срески народни одбори дужни: су доставити народном среском “ суду тачан попис непокретне и. мовине ратних злочинаца. и народних непријатеља који су у току рата стрељани, убијени, погинули или побегли. Народни одбори су, углавном, извршили овај задатак али не у потпуно сти, Има случајева да имовина таквих народних непријатеља још није правно обухваћена нити стављена под управу. Народ“ ни одбори треба то да учине у што краћем року и да имају пуз ну евиденцију целокупног ста«.: ња на својој територији, .“

Преузимањем станбених зграз да, занатских и трговачких пре« дузећа у своје руководство, на= | родни одбори морају имати план, рада и свако предузеће и уста“ | нову да најрационалније кори“ сте. Досада сва та предузећа, У ' првом реду занатска и трговач“о ка, нису рационално коришћена, Контрола је један од битних! предуслова за позитиван уз спех. Искоришћавајући ова пре дузећа и спроводећи пуну контролу над њиховим радом, на ' родни одбори створиће сигуран“ извор прихода, а истовремено ' одговорити својим задацима“. Општу врховну контролу врши“) ће и даље Одељење народне и-'! мовине Претседништва Владе: Народне Републике Србије али: директну контролу У раду, над правилним искоришћавањем предузећа, имаће народни одбори, који ће руководити тим преду“ зећима.

Управљање народном ·имови“ ном је један од најтежих и најсложенијих проблема. Земаљска управа народних добара, према садашњем стању и развитку наше привреде, не би могла да одговара својим задацима,

Влада Народне Републике Србије створила је сад могућности да се овом проблему приђе ор- ; ганизованије и боље према да нашњим условима и потребама.

Уредба о ликвидацији Земаљ- | ске управе народних добара и_ завођењем новог начина управ-.. љања народном имовином ство“., рила је потребне услове да се, та имовина рационално користи ·. и омогућила је спровођење јаче контроле над управом народне , имовине.

Заштита народне имовине мо-, ра бити најпреча дужност сваког поштеног грађанина и родо. · љуба наше земље, а њено ко: ришћење за општенародне по-' требе један од главних задатака сваког трудбеника. Е

Два основна проблема управе народних добара: рационално коришћење и јача контрола над управом у току су да буду Ко. | начно и ефикасно решена. )

М. МИЛОШЕВИЋ

Девети меју Риму

–

— Величанство, решење питања Јулиске Крајине и Трста одложено је...

— Дивота!' Ускоро -ћемо моћи да продужимо изг Рмаже нашу радост да подели -с- нама јадни наш Бенито,

радњу империје... Штета само што не