20. oktobar
ВИШЕ БРИГЕ ЗА БЕЗПРИЗОРНЕ
Укпонимо децу-препродавце са улица
За време рата, деца која су била без надзора и храниоца издржавала су се од ситних продаја за које су их робом снабдевали разни црноберзијанци и шпекуланти; По ослобођењу, велики број ове деце уклоњен је са наших улица и смештен у домове. Па ипак, услед стечених
Фризерски салон Браће Грозданић на Теразијама заузима један од најпространијих. локала. Па ипак, места има само за „изабране“. А они који не знају
њама, могу узалуд да чекају читаве сате.
Једне суботе неколико жена, већином запослених, једноставно обучених, а међу њима и две у
какав ред влада у оваквим рад-.
У БЕОГРАЈ
Салон за „старе муштерије ·
1 да ме познају, газда горопадно поче да виче;
— Видите — нисте наша муштерија и шта хоћете! Наше старе муштерије имају првенство и то је наш ред!
Питам се само, кога претстављају те старе муштерије, То су обично оне што жале за про. шлошћу, што ленчаре док радни народ ствара... Али, питање је да
ли је за те старе муштерије од којих су можда многе отишле из Београда заједно са окупатором, потребно оставити просто. рије које се много корисније могу употребити за оне који раде за ново друштво, за људе који одржавају и унапређују нашу заједницу, да би заувек нестало свега старог. ДЕП,
навика, па и подржавања несавесних шпекуланата који искоришћавају њихове стечене рђаве склоности, још увек на нашим улицама један мали број деце врши препродају и живи животом нерадника. Таквим животом они се потпуно искључују из живота који води наша народна омладина и све више се одају разним рђавим утицајима,
Борба са овом злом појавом није једноставна и заслужује пуну. пажњу. Досада су уклањањем препродаваца са наших улица били забављени углавном милиција и органи“ социјалног старања. Али, милиција је углавном сводила борбу на терен сузбијања црне берзе, а то није довољно. Тачно је да је црна берза и жеља за лаком зарадом била главни потстрекач да деца почну да се баве продајама, али сада када је велики број артикала пуштен у слободну продају, читава се ствар извргава у једно веће зло: деца се одају беспосличењу, алкохолу, дувану, крађи и другим пороцима, а поред тога — захваљујући околности да могу да се групно састају, омогућено им је да међусобно врше рђав утицај м да потстичу један другог и на поступке које појединац не би смео да поду. зима.
Социјалним старањем пак уклоњена су са улице углавном млађа деца и то она без хранилаца. Међутим, постоји велики број деце која имају родитеље и којима засада није могуће пружити уточиште у васпитним установама, а има и таквих случајева да несавесни родитељи сами упућују своју децу на улични живот.
Као што се види, постоје многи узроци који спречавају правилно вођење борбе против ових малих _ беспосличара. _·Решење проблема није тако једноставно, али ангажовањем власти, антифа“ шистичких и омладинских орга» низација, а исто тако и свих поштених грађана могла би се ефикасно спровести борба за враћање на прави пут ових заведених омладинаца. Пре свега, антифашистичке организације требало би да у својим улицама познају све дечаке препродавце, да утичу на родитеље и да им помогну у преваспитавању деце, а уколико се ради о несавеснасти самих родитеља — да жигошу и пријављују такве случајеве, Питање је исто тако да ли не постоје још увек људи који потстичу децу на овакав живот и који их помажу. Међу децом, нарочито пред вече могу се видети и лепо обучени младићи који обилазе једног по једног и интересују се за дневну зараду.
Незапосленост је главни узрок ове појаве, али сва деца нису незапослена. Међу њима има и ђака, а и шегрта, Разумљиво је да су код таквих случајева најпозваније да поведу о њима бригу саме омладинске организације у школи или синдикату. Што се тиче незапослених са њима је најтеже, нарочито због тога што су многи већ одрасли и саживели се са беспосличарским животом и организују међу децом читаве хајке на оне који ступе на занат, Једне вечери пред биоскопом „Београд“ пролазници су се -окретали чувши повике: „Уа, шегрт! Први дан на занату, па види како је прљав!“ И цела група исмејавала је свог бившег друга који је дан раније ступио да ради као шегрт у Поштанској гаражи. Предњачили су и овде одраслији и на оне најмлађе преносили схватање да је рад срамота. Оваквим њиховим иступањем ствара се увек опасност да се одврате од рада и они који се запосле, Зато би требало и даље разбијати њихово групно састајање; а што се тиче запослених, сва омладина и сви радници у фабрикама и радионицама треба да обрате пажњу на поступање са таквом децом, да би им својим залагањем и примером улили љубав за рад и нову средину и на тај начин их потпуно одвојили од њиховог
' дотадањег живота.
ен иииииии
униформи, чекале су да дођу на ред за прање косе. Док ниједна од ових жена није могла доћи на ред, сваки час се могао чути изнова поздрав: „Љубим руке, милостива!“, „По вољи, милостивар“ итд. „Милостиве“, удешене и одморног изгледа, одмах су добијале места у кабинама. Упитала сам једног од помоћника зашто се не пази на ред, али он само нервозно и кратко одговори: „Ви нисте моја муштерија, ја ништа не знам“, Пошто су н други помоћници давали сличне одговоре, обратила сам се власнику. Овај ме је чудно погледао, позвао неке помоћнике и у-
Грешке се не исправљају мажењем
могло се видети како се вода плави...
Уместо да га казни за његову подвалу, шпекулацију. лаж, контролни орган је равнодушно
Докле ће несавесни шпекуланти ·- млекаџије да нам доносе водено млекор Докле ћемо плаћати 9 динара воду са мало
млекар Докле ћемо давати 15
динара за „чисто млеко“ Ко је рекао: томе криве Да ли народ који — Немој више такво млеко да доносиш..,
плаћа, или одговорни органир Пре неки дан била сам очевидац једног „пијачног“ догађаја код „Цветкове механе“, Одговорни орган градирао је млеко
А млекаџија је одговорио:
— Не, нећу више...
Разговор је био кратак. Очекивала сам да се њиме неће изменити. Због тога сам сутра дан поново изишла на пијацу. Инте-
једноме млекаџији, Било је саме воде: 15 гради! ИМ голим оком
ПААШИ МЕЧКУ РЕШЕТОМ
питао: „Ко од вас познаје да-
му2“ А када су се сви одрекли ресовало ме је да ли ће блага
опомена омекшати контролорову окрутност према грађанима. Да ли ће одржати обећање, Али, на жалост, било је онако како сам сумњала: исти човек, — исто јучерашње млеко! :
Они, којима је млеко неопходно, купују га негодујући, с правом: — Докле ћемо куповати ову воду» Зар нема власти да то спречи Ако смо морали трпети да се за време окупације млекаџије богате на наш рачун, јер нисмо имали коме да се пожалимо, зашто сада то да чинимо» Зар наша народна власт, која је толико учинила за овако кратко време, не би могла да се озбиљније позабави овим проблемом и да га некако реши»
Контролни органи најблаже опомињу окореле шпекуланте - млекаџ ије који редовно сипају воду у млеко,
ње млека требало би да мало више поведу рачуна о својим дужностима. Да буду ревноснији. Да чешће обилазе пијаце. А што се тиче благих окомена, оне нису ефикасне за окореле црноберзијанце, који годинама „крсте“ млеко и продају воду. Много би се више постигло када би се несавеснима одузимале легитима. ције, просипало млеко и поступало по закону.
Марија СТЕФАНОВИЋ У рејон Ш насеље
КОНТРОЛОР: Но, но! Ако опет сипаш воду у млеко.. караће те бога...
ПРОТИВ Драка 4272.
Сме ли се дешавати да инвалиди данас добијају позив на коме пише: „Форладунг
С
слободној полеђини, јер заиста, је срамота да наш инвалид добије данас цедуљу на, којој пише крупно: „Форладунг“, а у
Година, је дана како је Црвена, армија, окончала нацистичко пословање, заузевши Берлин. Више од годину дана, слободни су Београд и Панчево. М док се чијем врху стоји: „Штатфервалсвуда уклањају непријатни 0- тунг“, стаци које је за собом оставио 1 окупатор, Народни одбор у Пан- и чеву, управо његов социјални мил те Фе». отсек, служи се бланкетима, из 5 времена, окупације, на, којима, је албе5 – „Рапсело. текст првенствено на немачком језику. Шта више, ти се бланкети шаљу и нашим инвалиди ма, нашим најсрчанијим борцима, који су, залажући се против непријатеља, највише жртвова. , ли.
Било би смешно тврдити да је то уштеда хартије, јер ако је штедња, у питању, могао се текст на нашем језику штампати на,
сти2 Стјепан ГОЛАЦ
буабуелнаћшло — бгадско родјакагано —
УГ ке. 703 о, Ф
Могтадипу ~ Роу - 46265
лаве то мр.
алтд ашоеотаег
ПИСМА УРЕДНИШТВУ Задстад ДОК. нонадање Носавосности
ЈЕДНА ОПРАВ ДАНА МОЛБА
АМАН, НЕ ЈУРИ ВИШЕ!
лимо народне власти да га опомену и да му објасне да тркалнште није у цен-
тру града. СБ а Драгиша М. РАДОЈЕВИЋ
табла: »Послуга и добављачи на споредан улаз«. Читали су је, нису се згра-
5 бла, 24 жали, чак им је било и оправдано. 6 3 4) 1 ђ Срећом, — то је време прошло, Да|| [| КОЗНИТИ крађу нас се све правилно поставља и човек А је човек, без обзира на његову функци-
ју, на врсту његовога посла. Тим пре је за чуђење што у Косовској улици 35 још увек стоји таква табла, као доказ нека. дање несвесности и господства појединаца. УУ упоно 30 номирнице
У одређеном колонијалу хтео сам да подигнем следовање шпирутуса по Р-2 фера, који готово свакодневно јури 0 карти. Међутим, на моје велико изнена-
Грађани Хилендарске улице моле шо-
Контролни органи за градира- |
Зар у току првомајског такмичења Народни одбор Панчева, није умео да раскрсти са документима, наше тешке прошло.
Било је то многима обично, за време старе Југославије, да на зградама стоји
Али, најодговорнији задатак
ђење, речено ми је да су одговарајући купони — 5 и 6 под »Разно« — “већ н•
Зар станари, који свакодневно пролазе поред ове табле, н даље трпе ову
"у овој борби сносе сами грађани. Пре свега, деца продају сада само ситнице којих има по свим
њавом ни пробом свога мотора, јер по- сечени стоји опасност по живот грађана, деце _ Трагајући, распитујући, дошао сам до | и пролазника ове улице, Погрешно је непријатног сазнања да мој случај није
успомену из ненародне Југославије Воја ЦРЊАНСКИ
продавницама задруга и народ"них магацина и до којих се увек може лако доћи. Значи да они уствари не помажу своје снабде"вање а треба да су свесни даи најситнијом куповином несвесно ометају напоре власти да уклони гову нездраву појаву. Даница ПЕРИЋ
вом улицом, да престане са својом јур“ прометну улицу сматрати за пробно спортско тркалиште, а осим тога, овај мотор прави толику ларму и: диже прашину, што иде на уштрб нерава и здрав ља становника ове улице.
Ако поред и ове молбе овај спортиста буде продужио са јурењем непро-
писном брзином; онда овим путем 'мо- на трговину.
забуна, — како сам био склон да поверујем, — већ систем по коме извесни добављачи раде, јер се показало да се то дешава множини сопственика Р књижица. 6
Крадљивце купона низ Р књижица тре“ ба пронаћи и строто казнити, јер је такав преступ збиља за сваку осуду. Осим тога, требало би им одузети право Миодраг В. ПЕТРОВИЋ
|
Пн
на раду
Омладина
ПРЕД ТРЕЋИ КОНГРЕС ОМЛАДИНЕ
Хоће ли београдска омладина освојити заставицу
Једанаестог маја отвориће се Трећи конгрес Народне омладине Југославије- Он означава да се у животу омладине Југославије завршио један период борбе и рада, самопрегора и вели“ ких дела. И
У Загребу се сакупили најбољи омладинци из целе земље да саберу досадашње резултате рада и да поставе нове оба везе, да поставе план како ће омладина моћи највише да допринесе економској обнови и изградњи наше земље.
Делегати београдске омлади“ не могу уздигнуте главе да говоре о самопожртвованом раду младих људи. У току преткон-
гресног _ такмичења дато. је 1,119.392 добровољна радна часа, не рачунајући ту милионе пла: ћених радних часова радничке и намештеничке омладине у којима су" пребациване норме, не рачунајући милионе часова сту. дената и средњошколаца на учењу. Београдска омладина је очистила близу 12.000 тона ђубрета, прекопала око 100.000 квадратних метара земље, сакупила 100 тона крпа, уштедела народним властима велике своте новца. Листа успеха београдске омладине је дуга. Зато постоји оправдана нада код свих младих Београђана да ће бити нај бољи. 1
Три и по хиљаде београдских
учествоваће
на изградњи „Омладинске пруге“
На осмом састанку активиста УСАОС-а, београдска омладина прихватила је са одушевљењем предлог о одашиљању три и по хиљаде омладинаца на изградњу пруге Брчко—Бановићи. Потребно је било извршити. агитационе припреме и припреме за основно стручно оспособљавање. У погледу оспособљавања отпочело се тиме што је иницијативом школског — секретаријата Треће мушке гимназије формиран курс за санирање пруге чи: јем су формирању помогли ру“ ководиоци Министарства саобраћаја. Испочетка је на том курсу било 300 омладинаца из ове школе, а' касније су им се прикључили иомладинци из осталих београдских радних бри. гада. Засада је. формирано 12 бригада са 2500 омладинаца, углавном средњошколаца, које у свом свакодневном раду кроз основне јединице-чете, решавају постављене задатке и на тај начин се припремају за извршење овог великог подухвата, Универ. зитетска омладина даће још 1000 омладинаца, с тим да ту буде обухваћен један део стручних кадрова, махом апсолвената са Техничког и Медицинског факултета, који ће на разноврсним пословима на изградњи пруге бити стручни руководиоци. На тај начин, може се рећи, да је потребан број од 3500 омладинаца постигнут,
у У досадашњим припремама по. једине бригаде нарочито се истичу у погледу организацио: ног учвршћења, као на пример прва бригада из Првог рејона. Исто тако компактна је и дисциплинована пета и шеста бригада Трећег рејона, које су састављене махом од бораца-омладинаца, који се сада налазе на средњошколским курсевима. У погледу чврстине и развијености бригадног живота такође се истичу седма и осма бригада Четвртог рејона, које су, у по гледу · савлађивања _ основних стројевних вежби, већ одмакле и оставиле снажан утисак. на првомајској паради у Београду.
У претконгресном такмичењу београдска омладина рашчисти. ла је десетине хиљада тона рушевина, уредила многобројне паркове и травњаке, подигла терене за смештај дрвета и угља за зиму, као и низ текућих 34датака, приликом којих је успостављен чврст контакт са народ. ним властима. Свакако да је ова велика активност београдске о младине у обнови, а кроз то и 'У часној борби за конгресну заставицу, дала небројена искуста у погледу правилног искоришћавања радног полета, као и у погледу много потпуније сарадње са народним властима и осталим масовним организаци. јама. И баш због тога, већ у времену одржавања Трећег конгреса народне омладине Југо: славије, штабови београдских радних бригада посветиће пуну пажњу њиховом потпуном учвршћењу, пре свега њиховом
способљавању кроз курс за са• нирање пруге, који ће бити у извесној мери употпуњен практичним примерима. Осим тога, У оквиру општег плана за учвршћење, обратиће се нарочита пажња и на оспособљавање штабова и појединих руково“ дилаца за одређене послове у 0. квиру бригада, Исто тако фор“ мираће се санитет који ће бити способан да указује хитну помоћ на терену. Мирко МИРКОВИЋ, руководилац београдских радних бригада
Сили
за ртљ ВН БЕРАНЕ У
Оливера Логар, ученица ТУ разреда. Прве женске гимназије, проглашена је као први ударник целе гимназије у пр. вомајском такмичењу. Она, као и сви остали ударници, добила је значку Првога маја. Истина, овакву значку мо. гао је свако купити, али ове добијене биле су нарочито драге младим удар.“ ницима јер су биле израз признања и захвалности целе гимназије.
0. Поповић
Чиновници Министарства спољне трговине у оквиру првомајског такмичења свесрдно су се залагали у раду. Међу онима који су предложени Месном син. | дикалном већу за похвалу, налази се и омладинка Катарина Зандер, која, 00• ред посла у канцеларији, где се наро•“ чито истакла, посећује редовно и шко• лу Управа синдикалне подружнице по хвалила је још две омладинке: Наду Кукић и Наду Камарић, које су такође биле врло вредне и пожртвоване џа сво“ ме послу.
Слободанка Мићић
Омладина Статистичког уреда Србије, у заједници са синдикалном подружни“ цом, посетила је село Малу Моштани“ цу. Са собом су повели 3 лекара и ве“ теринћаре, који су указивали стручну по“ моћ. Омладина [е помогла сељацима У оправљању једне читаве улице, која је изравнана, проширена и са стране су прокопани канали,
Воја Чкркић
Једностав"'О..
~
— Поједоше ови пацови све живо! Не знамо шта да радимо. — Море то је бар лако: разде“
о- ди робу и нема шта да једу...