20. oktobar
"
|
|
=
МЕ У 1
. годишњим скупштинама
~
“
„СТРАНА 4 _
синдикалних подружница
априлу и мају месецу одржаване су прве годи-
ште скупштине од осни.
вања синдиката, које су као · такве прве слободне годишње скупштине на којима су радници и намештеници изнели биланс свога пословања за протекли временски период почевши од оснивања. Карактери“ стично је да се при организацији скупштина више водило « рачуна о начину спровођења и дневном реду, уместо да се обратила пажња на правилност и садржај поднетих извештаја, Тако је у много случајева организација скупштине-у потпуности успела на штету садржајности и квалитета рада. Извештаји по секторима били су често преопширни, Нарочито су извештаји сеуретара обухва“ тали рад свих сектора, због чега се дешавало да другови задужени по тим секторима понављају чињенице које је се кретар већ изложио, Извештај о раду подружнице треба да обухвати глобално рад у протеклој години и да нагласи ва жније позитивне или негатив“ не моменте у раду и производ“ њи. Међутим, многи извештаји донели су бројеве о количини готове робе у килограмима или броју комада, не помињући у“ спехе или тешкоће при самим пословима, нити _ побољшање или опадање квалитета производа. Овде је било потребно нагласнти да су извесни по» слови завршени пре или после предвиђеног рока и да је ква-
литет рада побољшан или опао, Извештаји о _финансиском пословању били су у већини
случајева преопширни, _изно шени су непотребни детаљи, тако да је било тешко на скуп“ штини водити ма какву плод“ ну дискусију, јер се губило У мору ситница. Мали је број подружница код којих су благајнички извештаји били кратки и садржајни, где су дати потребни подаци у целини и свим осталим питањима којима се бавила финансиска контрола. Дужност финансиских контрола била је да поднесу извештај у коме.ће да се назначи исправност или неисправност пословања, као и постојање или непостојање пуноважних пи. смених докумената, а благајууник се, поред глобалног изве„штаја, требало да дотакне те"шкоћа У раду,
Економско-задружни _ сектор се у већини случајева удаљио од предмета о којима је требало дати извештај. Већина другова задужених по економским питањима упустила се У расправљање питања расподеле унутар самог предузећа, док је све оно што је битно остало од њих скоро незапажено. Требало је дотаћи питања општих потреба нашег чланства, правилности и неправилности при расподели, питања разлике у ценама и питања о те шкоћама _ расподеле уопште. Било је потребно да економ“ ски извештачи пријаве запажену готову робу која лежи У магацинима и не излази у ра“ споделу, Сва таква запажања по питању економско-задру“ жног сектора стављати меоном одбору, Који би о тим случајевима извешта“ вао више форуме. Одавде би, на основу добијених података, могла да се изврши правилнија расподела и исправе све запажене неправилности,
Један од највећих пропуста после годишњих скупштина јесте неупознавање нових члано. ва подружница са радом који је У току, као и необавештава“ ње о дужностима сваког сек“ тора.
Политичким питањима тако" ђе је посвећена велика пажња, На свим годишњим скуштина“• ма додирнуто је питање Трста и Јулиске Крајине, при чему је са пуно искрености одато признање ставу и одлукама наше народне владе.
Гледајући на наше неинску“ ство и недостатке У кадру добрих и искусних функционера, ми смо у протеклој години, поред свих тешкоћа и незгода, коракнули добрим кораком на. пред. Годишње скупштине су поставиле одлучно низ ствари при чему треба нарочито забе“ лежити одлуке о продужењу
такмичења о чему се дискуло- 4
вало на 709, годишњих скупштина. |
Нова руководства, изабрана на годишњим скупштинама, У већини _ случајева нису више делегати појединих одељења или _ струка по предузећима, већ су изабрани они који ће најбоље радити, без обзира на струку И одељење. Овакав начин избора претставља добар корак унапред, нарочито ако се упореди са бирањима кота су обављана раније.
Данило ЛУКИЋ,
секретар Месног одбора у
требало је до,
—тоОВ РТВ
СРЕДИШТА КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНОГ РАДА У СИНДИКАЛНИМ ПОДРУЖНИЦАМА
РАДНИЧКИ КЛУБОВИ
акон више од годину да-
на рада синдикалне ор-
ганизације Београда показале су врло лепе успехе на уздизању _ Културног живота радничке класе. Паралелно са јачањем и развијањем синди“ калног покрета развијао се у најразноврснијим формама и културно-просветни рад, има. јући за циљ васпитање и културно уздизање радничке класе и њену мобилизацију на што бржем изграђивању наше земље, Док су у септембру 1945 године зидне новине излазиле У 200 синдикалних подружница, данас оне излазе редовно у 500 подружница, а по свим већим предузећима и установама издају се и зидне новиче по одељењима. На активирању снага за културно-уметнички рад постигнути су такође доста. добри резултати, Тако је у мају 1945 године било три културна друштва и три културногуметничке групе, док се данас тај број попео на 18 културно-уметничких друштава и шест културно'уметничких група.
Осим тога, културно-просветни одбори у синдикалним подружницама развијали су своју делатност преко усмених нови“ на, читалачких група, читаоница и разних приредби. Међу“ тим, било је и пропуста. Тако је најмања пажња посвећена одржавању предавања, дискусија и курсева, те није посвећено довољно пажње планском одгоју радника и омогућавању учења и просветног уздизања по фабрикама и установама. Тај рад је најчешће препуштан слу“ чају, појединим кампањама или иницијативи појединаца, а врло ретко је то била брига културно-просветног одбора или уопште синдикалне подружнице,
Потреба за још ширим кул' турно-просветним радом, за систематским васпитањем и пру: жањем знања из свих области политике, науке и уметности захтева стварање културно-просветних центара у синдикалним подружницама, што би значило потребу одређених просторија за развијање културног живота. Ту улогу треба да узму на себе раднички клубови, који ће свестрано развијати сав култур“ но-просветни рад. Неколико мањих предузећа могу заједно о: бразовати раднички клуб, Управа клуба ће руководити и преузети на себе задатке доса-
· дашњег културно · просветног
одбора при синдикалним подружницама, У неким предузећима већ постоје просторије у којима се одвија жива културно-просветна делатност, као што је то У „Рогожарском“, – „Београдској текстилној индустрији“, „Пролетеру“ итд. али то још нису постала места у која радници и намештеници стално навра“ ћају да читају, дискутују, слушају радио или слично. Ове просторије су искоришћаване само повремено, било за културно-просветни или који дру“ ги синдикални рад. Међутим, бољим уређењем, удобношћу и чвршћом организацијом раднички клубови ће убрзо поста“ ти зборно место свих радника у њиховом слободном времену.
Управе радничких клубова бира чланство. Оне су одговорне за свој рад како управи синдикалне подружнице тако и самом чланству, што омогућава бољу организацију у раду. Осим тога, У радничком клубу одвијаће се рад по секцијама (за зидне новине, усмене нови. не, за предавања, за приредбе итд.) у којима треба окупити што већи број чланства. Потребно је нарочито развити што обимнији рад преко предавања и дискусија, за који ће синди“ калне подружнице имати пуну подршку од рејонских народ“ них универзитета.
Према свему овоме, пред синдикалне организације Београда поставља се као један од важних задатака организација радничких клубова свуда где је то могуће, а синдикалне организације даће им, поред тех“ ничких основа, и пун садржај снажног културно - просветног
рада. Управе радничких клубова преузимају улогу културнопросветних одбора, али тамо где се засада не могу одмах остварити раднички клубови треба да културно-просветни одбори наставе са својим ра дом, посвећујући већу пажњу одржавању предавања и ди
скусија, као и уопште васпит- .
но-политичком раду. Прелазећи на оформљавање културнопросветних центара у синди. калним подружницама и ства“ рајући тако материјалну базу за још успешнији рад, желимо да радничка класа што савлада све оне недостатке који су заоставштина живота У бившој Југославији, развијају“ ћи своје стваралачке способности и елан у обнови и изград» њи своје срећне будућности,
Аница МАГАШИЋ, члан Месног синдикалног већа
ЈОШ ЈЕДНА НОВИНА НА ЗАДРУЖНО-ПРИВРЕДНОМ СЕКТОРУ
берберско - фризерске задруге
брже |
— И то ми је нека
не дају ти ни слободу кретања по
24 МАЈ 1946
демократија. Поставили милиционаре и улицама!
олм ко мо шмш ст ет ње
Радници „Миброна“ и „Нестора“ се тавмиче
Готово сва предузећа Петог " рејона, извршила су у потпуности предвиђени план првомајског такмичења, често пребацујући норму и истичући вели. ки број радника који због свог свесног и преданог рада заслужују похвалу.
И фабрика „Микрон“ извршила је свој задатак у потпуности.
Омладина, предузећа нарочито се истакла у раду и дала преко 1.000 добровољних прековремених радних сати.
На _ свечаној конференцији радници су скромно и непретенциозно говорили о себи и даљем раду за народ и обнову. Богдан Матовић, који је упростио Морзеов апарат, рекао је на тој конференцији: — Нисам пронашао ништа, ново. Била, је то само ситница, коју смо усавршили, али пронађено није ништа, ,
На конференцији су радници овог нашег предузећа прецизне механике прихватили са одушев-
Радионица Прве берберско-фризерске задруге у Нушићевој ул. љењем предлог о продужењу
Угледајући се на многе новоосноване занатлиске задруге и фризери Београда, основали су своју прву фризерскоберберску задругу. = За врло кратко време задруга је разгранала свој рад и прикупила, велики број сталних муштерија. Цене услугама, су знатно ниже од цена у приватним радњама а рад много савеснији, тако да су сопственици фризерских радњи отва.рањем задруге добили конкурента који ће их приморати да, и сами обрате пажњу и у својим радњама савесније обављају посао.
Радионице задруге задовољавају све захтеве хигијене, услуге су јевтиније, а поступање са посетиоцима услужно и коректно. /
Фризерска Задруга засада, располаже великим фризерским салоном у Нушићевој улици, великим салоном на Булевару Југословенске армије и мањом радионицом у згради хотела „Москва“. У фризер-
ским задругама засада је упослено око тридесет радника.
Управа народних добара сво. јом помоћу у просторијама и материјалу треба и даље, као и дасада, да излази усусрет фризерско-берберској задрузи, како би она могла да отвори своје филијале у свим деловима Београда. Тиме би се помогло не само задругарима већ и широким слојевима радног света Београда, јер су услуге у задружним радионицама, много јевтиније, хигијенски 60. ље, а опхођење са публиком примерно Уз то у задружним берберско-фризерским радионицама могао би бити запослен велики број сиромашних фризера који сада, немају посао, нити средстава за, самостално вођење радње,
Задругарство је и на овом сектору доказало своју велику вредност, зато треба помоћи даље отварање фризерско-берберских задружних радионица. >
У досадашњем раду радничко културно-просветно друштво „Абрашевић“, иако је вођено само од неколицине чланова, привремене управе, показало је знатне успехе. Било је извесних мањих пропуста, али, у укупном раду свих секција, друштва, ти пропусти послужиће новоизабраној управи да убудуће, користећи стечена, искуства, културно-просветној делатности „Абрашевића“ да 0нај правац који друштво треба, да има, |
Претседник нове управе „А. брашевића“ Драги Стаменко-
вић говорио је на скупштини
Са годишње скупштине културног друштва „Абрашевић“
„АБРАШЕВИЋ“
„росветни/ср пред новим задацима
о смерницама, будућег рада, Он_
је нагласио да је један од најважнијих задатака ,„Абрашеви. ћа“ окупљање свих снага, талената, музички обдарених радника и намештеника Београда, у једно тело, које ће достојно заступати радни народ главнога града и омогућити уздиза-
ње и образовање талената, који
постоје међу радницима. Друштво „Абрашевић“ има за дужност образовање кадрова уметничких руководилаца, кроз стручне курсеве, одржавање предавања, и организовање уметничких одбора, а, тиме приближавање уметности на-
родним масама, од којих је она и потекла,
У свом будућем раду „Абрашевић“ ће организовати гостовања по унутрашњости наше земље и иностранству. Добро припремљеним и уметнички обрађеним програмом показаће се радном свету и грађанима, шта је способна да учини радничка, класа,
Композитор Славенски дао је идеју и обећао своју највећу подршку за организовање Доброг и репрезентативног радмзичког оркестра који би наступао заједно са хором.
На скупштини „Абрашевића“ дато је много добрих и кори. сних предлога, на чијем ће се остварењу радити у наредним месецима. Нова, управа, у коју су поред Драгог Стаменковића, ушли Димитрије Капетановић, Жарко Докић, Миле, Јанковић, Павле Стојановић, Бранка Мирковић и други, обећава да, ће уложити пуне напоре на усавршавању организације друштва, и рада У њој, каке би друштво, као по чланству најбројнија, установа ове врсте у Београду, остварило у потпуности постављене задатке и било достојан претставник 80.000 синдикално организованих радника главнога града
првомајског такмичења и позва. ли су предузеће „Нестор“ на утакмицу, са жељом да, ова, предузећа дају све од себе како би у току следећих месеци производња била још више побољшана, и С.Б.
РАДНИЦЕ ТРИКОТАЖЕ „ЕЛКА“ НАСТАВЉАЈУ. ТАКМИЧЕЊЕ
Раднице трикотаже „Елка“ одлучиле су по. завршетку такмичења да такмичење наставе и даље. Оне су одлучиле да, послове које су у првомајском такмичењу завршавале за девет часова обављају за свега, осам радних часова. Задатак за нову организацију рада у шпулерају већ је постигнут.
Раднице „Елке“, поред оста.лог, поставиле су себи у задатак, да раде један сат прековремено за обданиште и раднички дом.
Фрањо В. ШАРИЋ
Тестераши и њихов рад
У низу проблема, које има да реши Месни одбор Општег мешовитог савеза, проолем те. стераша поставља се као питање које захтева најхитније решење.
Тестераши спадају У ону врсту најамних радника која нема сталног послодавца, Послови су сезонски и с времена на време, када рада нема, тестераши су приморани да се прихватају других радова, који ће им осигурати Мотребна животна средства.
Међутим, доласком тестераша са Космета и Македони“ је, стање домаћих, београдских тестераша, постаје прилично тешко, јер стално посла нема, Конкуренција се, због већег броја придошлица, повећава и много је оних који остају без своје редовне зараде. Једини излаз из тога стања је мења“ ње занимања до бољих време“ на, када ће бити довољно посла за све. | Месни одбор Општег мешовитог савеза покушао је да то питање реши тиме, што би новодошле тестераше окупио по заједничким становима. Тај покушај је пропао због недостатка станбених просторија и због приличног неразумевања од стране тестераша, који су дошли са Космета и Македо“ није. Ови последњи приморани су данас да станују по предграђима, У бедним избама за које често плаћају нереално високе цене и бивају гексплоатисани од својих станодаваца. Пре извесног времена отпочело је рад Градско предузеће за снабдевање огревом и једи. но оно могло би да реши животна питања решење је једноставно.
Градско предузеће за снабдевање огревом има своје дрваре одакле се врши расподе“ ла дрва грађанству, На свакој дрвари може да се запосли известан број тестераша, који би били стални радници предузећа, добијали месечну (или акордну) плату и при деоби дрва били би додељивани грађанима на рад. Тиме би се помогло и тестерашима и грађанству. Известан број тестераша не би могао да добије овакво стално запослење. Њих би требало упутити-на друге радове. Најбоље би било да свака дрвара има своју мотор„ну тестеру на којој би одмах по куповини дрва могла и да
тестераша, То:
секу, У том случају тестераше би требало упослити на дру“ гим радовима.
Али, док прилике и средства не омогуће овакав начин рада на дрварама, животно питање тестераша може се привремено решити само сталним запо-
слењем од стране Градског предузећа 3за снабдевање огревом. УЛАРНИЧКА ЗНАЧКА Комисији 30 ратне злочинце
На свечаном састанку синдикалне по« дружнице Државне комисије за ратне злочине предата је сребрна ударничка значка Милану Милутиновићу за ње гово неуморно залагање у раду, про« налазак нових и савршенијих метода рада и подизање производње за преко 6062.
Милан Милутиновић је један од дво“ јице најбољих такмичара од 1800, коч лико их је зачлањено по подружница“ ма правосудних установа. Његови дру“ гови се поносе успехом који је ов поч стигао и настојаће сви да покажу шта бољи успех у даљем току такмичења;
Нада БОГИЋЕВИЋ
== к /- ла ој) РЕКА |. РАДНА ЕЧИПА · ' У ПЕТРОВЧИЋУ
Радна екипа Државне фабрике Вуг којичић из Земуна, која се састојала од 36 људи, посетила је село Петров“ чић. Том приликом је сашивен 151 коз мад разних делова одеће.
По завршеном послу приређен је 34“
' једнички ручак са мештанима, а затим је одиграна футбалска утакмица изме« ђу момчади из Петровчића и радника фабрике Вукојичић која је завршена са резултатом 111,
При одласку је за пионире радна група предала 30 готових панталоница и 25 књига које су поклоњене сеоској књижници. Милош ЦАЈИЋ
ПОСЕТА СЕЛУ ВИШЊИЦИ
Синдикална подружница Државне ко“ мисије за ратне злочине дала је при“ редбу у селу Вишњици. О сарадњи града и села говорио је Урош Бјелићу Програм приредбе састојао се из хор“ ских песама, рецитација и скеча.
Другови из града и села растали су се после неколико одиграних кола У најбољем пријатељству.
Мила РАДОВИЋ
ПОДРУЖШНИЦА БРАВАРА У СЕЛУ СЛАТИНИ
Подружница бравара број 12 органи“ зовала је посету селу Слатини у Сре“ зу космајском са радном групом коју су, поред бравара, сачињавали димари, бербери, обућари, кројачи, лекар, зу" бар и сајџија. Радној екипи придру“ жила се и културно - просветна група Министарства правосуђа.
Целокупан рад извршен је на велико
се уз минималне издатке, и задовољство сељака, Влад. ЈЕВТИЋ