20. oktobar
| ПОстигнућа = ПРОСВЕТНИХ
"| РАДНИКА И НАМЕШТЕНИКА
у првомајском такмичењу
Ихеја такмичења и први успеси појачали су елан у раду Код свих просветних радника и намештеника у Београ: ду: Нема ниједне школе, ниједне установе, ниједног просветног радника и намештеника, који се није упознао са овим начином стваралачког рада. 4197 организованих просветних радника и намештеника У своје 983 подружнице дали су обавезу да-ће све своје снаге ставити У службу народа. Тај рад на културно-просветном по. љу обављају просветни радници и у прековременом добровољном раду, где то потреба изискује. Тако су основне школе извршиле попис неписмених грађана у школским рејонима и образовале аналфабетске течајеве и групе са којима раде. Има подружница основних школа, које воде по 20 течајева. и група, као што је подружница број 65, а приближно и подружнице 48, 69, 77, 51, 56 и 64 и друге, које су допринеле да се у Београду описмени 92.949 лица. | Факултети су поставили себи задатак да у току такмичења пруже слушаоцима што већи број књига, уџбеника и табака, што ће знатно олакшати рад студентима. Неуморно раде на уређивању библиотеке, лабораторије, кабинета итд. Наставни“ ци средњих школа улажу напор на обради предавања научно-
"стручне и политичко-друштвене природе. Овде се истиче Друга
у
извођењу курса за руководиоце народних универзитета; компле: тирао 120 књижница са 24.000
женска гимназија са просветним радом у Белом Потоку, где је др Загорка Ристић бесплатно лечила 1.000 болесника и одржала низ предавања о чувању здравља, Мешовита учитељска школа, која је примерно среди“ ла и организовала рад ове тако важне просветне установе, израдила је план и програм за те чајеве на којима. ће се оспособити руководиоци за аналфабетске течајеве. Заведени рад и ред у школама У којима се ради У више смена са 905 ђака у 4 уУчионице — сведоче о учвршће» ној радној дисциплини,
• Библиотеке су приступиле ин“ тензивном раду на уређивању просторија и каталога. Библиотекар Павле Стефановић унапредио је рад У установи увођењем корисних новина: пронашао је нов начин како да се постигне уштеда у картонима за картотеке. На овај начин потрошња ' картона хартије смањује се за 30 до 35%.
Филмско предузеће ФНРЈ уложило је велике напоре да оствари план такмичења на продукцији документарних филмо ва, журнала, сценирања конгреса; на унапређењу магацина на Таш-Мајдану; У студију, на пропаганди, на културно-просветном раду у подружници, План такмичења је прошцрен и оства. рен стопроцентно у поређењу са ранијим радом.
Музеји су отворени и поста: вили су себи задатак што бржег сређивања збирки и објеката као и припремање стручних по· пуларних предавања' из области археологије, архитектуре и историје уметности.
Музичке школе, уметници, и биоскопи · припремају и дају концерте и приредбе, а приход иде за обнову земље.
Народно позориште је поста вило задатак да са мешовитим екидама посећује села и даје бесплатне претставе у фабрикама, као и да интензивним радом обогати оперу и драму новим делима.
Подружница Министарства просвете Србије спровела је кроз сва одељења такмичење и постигла видне резултате. Рад на дисциплина је ојачала у то: ликој мери, да марљивост у ра' ду и експедитивност У · послу прелази у сталну навику сваког намештеника.
Упућено је 20 учитељица домаћинства на рад“у Војводини у колонизованим селима, које су ударнички радиле на просвећивању жене у селу, на пољопри“ вредно-домаћичким течајевима, на појединачном раду по кућа“ ма и на санитетском прихвата“ њу колониста који пристижу.
Отсек за домове културе, филм |
и радио допринео је успешном
књига. Е Подружница 47 — предузе е
„Просвета“ — предвидело је да изда 50 књига У 11.000. штампа“ них табака.
У првој етапи такмичења крај |
свих тешкоћа, изишло Је
књига. 183.000 — добровољних и по-
требних прековремених радних на културно-просветном паду сведоче 0 појачаној све“ сти просветних радника и учвр“ шћивању радне дисциплине.
· Просветни радници су масов“ но и кроз елан и пожртвовање учествовали у првој етапи так• мичења, а као најбоље такми“ царе из својих редова истакли су 140 чланова, р'
Анђа МИЛИЋЕВИЋ |
“
часова
УЛ
а :
оба.
Постовање Трштансне флхалмониј
у Београду.
Са концерта Тршћанске филхармоније
ролазећи кроз Југославију, Тршћанска филхармонија има част да оживотвори велику жељу — да му зицира У главном граду онога народа који је међу првима устао да се бори против фашизма...“ рекао је у име чланова Тршћанске филхармо: није на њеном првом концерту у Београду др. Бруно Деграси.
Тршћанска филхармонија напустила је Трст, где јој је био онемогућен рад, 15 августа 1945 године. Њени чланови антифашисти Италијани отишли су У слободну ФНРЈ да у њој не спутано, а помогнути од сви“ ју, уметнички стварају. Напуштање Трста, у коме фашизам још није мртав, не значи само протест ових музичара — Уметника и одлажење у земљу где се слободно ствара. Кроз своје концерте, кроз музику високе вредности, онн_ су у на родним републикама ФНРЈ, до сада у Хрватској и Словенији, проносили и реч Трста. Сваки њихов концерт, у великим му“ зичким салама, у предузећима, по фабрикама и рудницима то је и родољубива манифестација за Трст и Јулиску Крајину. Концерти Тршћанске филхармоније опомињу многобројне хиљаде грађана Југославије на неправду почињену нашим народима, а (бурни усклици „правда Трсту Трст Југославији“ испреплићу се са о добравањима музичарима — уметницима. Тако је чврсто повезана национална борба на ших народа за своје право са њиховим културним стварањем и због тога концерти Тршћанске филхармоније у Југославији нису само значајни уметнички догађај, него и значајна ма“ нифестација. '
Тршћанска филхармонија састављена је од 70 чланова, ди-
ригент Филхармоније је Јакоб Чипчи, већ познат београдској музичкој публици са свог гостовања у Београдској филхармонији када је дириговао концерт словеначке музике. Тршћанска филхармонија има и своје солисте, уметнике висо ког квалитета (пианисту, виолинисту, челисту), а њен концертни програм је врло обиман и разнородан. На свом првом концерту у Београду Тршћанска филхармонија изводила је дела Чајковског, Моцарта, Росинија и Берсе. На овом концерту извођени су композитори разних народности и разних стилова _ музичког — стварања. Тршћанска филхармонија је музички колектив високих умет“ ничких квалитета: Под управом диригента Чипчија оркестар Тршћанске филхармоније виртуозно је интерпретирао и монументално _ патетичне ставове Чајковскога, лаке и лепршаве Моцарта и лирски префињене и распеване Берсе и Росинија.
Сем овога концерта Тршћанска филхармонија приредила је у Београду концерте за Југословенску армију и синдикате и свој последњи јавни кон“ церт у четвртак 23 маја, поново у великој сали Коларчевог народног универзитета. После тога Тршћанска филхармонија одлази у Народну републику Македонију где ће приредити концерте у Скопљу и Битољу, а на повратку из Македоније У Нишу и затим у Војводини, у Новом Саду иу Суботици.
_ Тршћанска филхармонија на-
ишла је свуда на одушевљени пријем. Београд ју је радосно дочекао, јер она симболизује осећања, жеље и наде не само Словенаца, него и напредних Италијана Јулиске Крајине.
ренина радари БРАТСТВО СЛОВЕНСКИХ НАРОДА
· Пољска изложба у Београду
У прошлом рату највише су страдале словенске земље нарочито Русија, У-
крајина, Пољска и Југославија, Кроз страдања и патње и заједнички херојски отпор пре ма фашистичком _ завојевачу сковало се братство и савези словенских народа. "Међусобно упознавање учвршћује то брат, ство, продубљује га.
Недавно је отворена У Београду „Пољска изложба“ којој је задатак да упозна наш народ не само са страхотама које су починили немачки злочинци У "овој словенској земљи, него и са напорима и настојањима пољског народа да обнови привредно и културно своју опустошену отаџбину. Варшава некада један од најлепших словенских градова, у првом је плану те изложбе. „Изнад рушевина и пепеда подиже се ни“ кад побеђена Варшава — главни град нове демократске Пољске, понос и слава Пољака“. И низ слика приказује страховито разорену Варшаву, славну уметничку ризницу пољског народа. Статистички подаци о разореној Варшави говоре нају“ бедљивије: 56,7% зграда спа“ љено или потпуно уништено; 16% већим делом спаљено и Уништено; 3,9% мање спаљено; 3,6% са оштећеним кровом. Ти се подаци односе само на Варшаву, без предграђа Праге које се налази на десној страни Висле.
луструју те податке: тамо где су биле историске палате и сломеници од непроцењиве уметничке вредности, затим широке улице и булевари — стрши гомила рушевина постоља са монументалним споменицима ве ликих синова пољског народа стоје празна и поломљена, ужасу разарања као да је једини остао сачуван споменик Николе Коперника, симбол непобедиве снаге словенске ми. слИ... -
Али ствара се нова демократска Пољска, и Варшава се об: навља, а-вољом пољског народа обнавља се и све што је ра-
Изложене фотографије.
зорено. Обновљен је и културни живот, штампају се многобројни листови, часописи и књиге уметнички опремљене; на драмској, оперској и концертној позорници изводе се најпознатија дела светских аутора. Свуда кроз пољску земљу струји нов живот слободе и обнове. -
Пољска изложба у Београду (Кнез Михаилова 17), уз коју се налази и читаоница, стално ће се актуализирати тако. да ће посетиоци моћи да прате путем фотографија, карата, графикона и штампе све оно што се де шава у братској словенској земљи. При самој изложби организоваће се ускоро и предавања, затим приказивање филмова о Пољској и курсеви пољског језика. Својом организацијом Пољска изложба допри“ неће много продубљивању односа између братских словенских народа који фу осетили сву страхоту туђинског завојевања и уништавања, а данас са
"много полета изграђују своје демократске _ народне репу. блике, ~
%
УРН
– ј Г Ђ 4 “~
у“, ИЕ 1: А |
НАЈСТАРИЈА
' 2
ње - ји 1
7
МУЗИЧКА ШКОЛА У СРБИЈИ
МУЗИЧКА ШКОЛА У БЕОГРАДУ
назива се именом свог оснивача Стевана Мокрањца
вадесет шестог маја Му-
зичка школа у Београ-
ду, а са њом и Београд, свечано ће прославити уношење имена једног од, својих оснивача, Мокрањца, у назив школе. Да се ова школа назове именом заслужног и при: знатог Стевана Мокрањца, била је одувек жеља претставника школе и пријатеља наше домаће уметносђи, и, незванично, школа је већ одавно 'од многих називана Мокрањчевим именом. Недавном одлуком наставничког савета школе, да се да име Мокрањца школи коју Ћ он основао са Цветком Маојловићем и Станиславом Биничким 1899 године, врши се дуг школе према свом оснивачу, и једном од наших првих музичара, како по времену кад је радио, тако и по непролазној вредности његових композиција, ствараних непосредно на врелу народне уметности. Друге половине деветнаестог века осетила се велика потреба да Београд и Србија, добију праву музичку школу у којој би се васпитавао музички нара. штај. Тешкоће разне природе, особито У наставном кадру, и материјалне, биле су знатне у приликама тадашње Србије, но ипак је у оквиру Првог бео“ градског певачког друштва 0снована Српска музичка школа у Београду, пре 47 година. Истрајност и заслуге оснивача ове школе биле су особито за Београд, Србију и Македонију
од највећег културног дома-,
шаја,
Кроз ову школу, најстарију у Србији, званој најпре Срлска музичка школа, а затим Музичка школа у Београду, прошли су готово сви музича“ ри који су имали или имају видног удела у музичком жи» воту Београда, Србије и Македоније, а многи од њих су били и непосредни ученици самог Мокрањца. Не само да је школа давала музичко образо“ вање и музичку зрелост многим најистакнутијим музичари: ма наше средине, већ су кроз
Стеван Мокрањац
Филм
њу пролазили и читави кадро“ ви ученика, од којих су многи као спремни просветни музич“ ки радници ширили нашом зе“ мљом музичку културу. Тридесет од данашњих професора Музичке академије у Београду били су ученици или професори ове школе. Скоро сви наставници Музичке школеу Скопљу, и сви музички радни“ ци Македоније, многи наставници Новосадске музичке школе, као и највећи број професора и учитеља музике у средњим и стручним школама сте кли су своје музичко образо“ вање у Музичкој школи у Бео. граду. Утицај школе и на ширу јавност је био знатан, особито преко традиционалних концерата који су били на чистој уметничкој висини,
Мисија школе данас у дани“ ма народних прегнућа ка 06нови и напретку и ширењу културе у што шире народне слојеве, добија шире задатке, и она ће, верна и духу народ“ ног музичког ствараоца Мокрањца, доприносити и даље У све већој мери општој народ“ ној култури,
Свечана грослава ће се одржати 26 маја у дворани Коларчеве задужбине, Почетак је тачно у 10 и по часова. После говора и поздрава извешће се концерт од стране професора и бивших ученика ове школе и то ће се изводити и певати искључиво композиције композитора који су били ученици
ове школе, Др. Божидар КУЗМАНОВИЋ
„ДЕПУТАТ БАЛТИКА“
Октобарској револуцији поред
У учешћа милионских маса, у ње» ним тешким данима, прилазе револуцији и велики људи, мислиоци, на учници, који схватају борбу пролетаријата као борбу за нову културу, за коју су они и живели. Док на другој страни, |на непријатељској, остају ситни интелигенти егомстичких и мрач“
Глумац Черкасов у улози
них видика, лажни научници и мисли оци, који се у својој слабости и ку“ кавичлуку срозавају и отпадају од народа. Филм »>Депутат Балтика« у таквом амбијенту даје мајсторски лик научни ка, професора Полежајева, који сагле• дава циљ Великог Октобра и не штедећи _ себе наставља ,свој ход уз
професора Полежајева
"2 Догађаји, „фрагменти
снаге пролетаријата. Професбр Поле“ жајев, научник природних наука, дао је изјаву преко штампе, да схвата мере и циљ совјетске власти и да одобрава линију борбе Бољшевичке партије. У данима глади, у интригама које све исплићу противу Полежајева, у подлим и ниским жељама ситних професора, стари седи научник израста још више у својој борби. Када професор држи предавање морнарима о животу у природи, радост и топлина тих људи делује на њега снажећи га у његовој старости. Он је доживео и узвишену радост и срећу да му Лењин преко те лефона честита рођендан, распитујући се о његовој тек завршеној књизи и о даљим научним радовима. с
из покушаја стручњака _ да саботирањем осакате "совјетску власт, на другој страни брига совјетске власти за живот интелек“ туалаца, затим стварање првих одреда који одлазе да бране Лењинград, и велика фигура научника Полежајева, ко ји болестан, као изабрани депутат бал-
тичких морнара, долази да им упути борбени поздрав пред полазак на фронт — све су то делови који у је“
динственом бклопу претстављају једну од типичности Октобра.
Филм у коме професора Полежајева игра Черкасов, асистента Купријанова — Меников, морнара Воровјева — Жакећ, делује снажно са изванредно уметнички постављеним типовима, који уткани у херојске дане 1918 године
" дају слику револуције, када се ствара
ла нова епоха човечанства, са новим хуманизмом,
Концерт Колтурно уметничког друштво „Нивбола Тесла“
"недељу 19 маја, пред пуном дво• раном Мањежа, радничко кул“ турно-уметничко друштво Савеза
комуналаца >Никола Тесла« извело је своје треће уметничко по подне са великим успехом.
Први део програма испунили су ме“ тшовити хор »>Никола Тесла«, омладин“ ски хор, група за народне игре и
једна рецитација, док је у другом де. ,
лу приказана позоришна игра у два чина »Негде у Москви«, од М. Чер“. вицког и В. Маса. Бо
Хор »Николе Тесле« са великим је успехом отпевао неколико песама, а омладински хор певао је Другу руко“ вет Мокрањца и песму раду, а фолклорна група, са успехом је извела неколико народних итара.
аи
ИЗ СТАРОГ БЕОГРАДА
( Изградњом модерних зграда и старог Београда (угао улице
палата нестајале су мале и неугледне Ђорђа Вашингтона и Цетињске). 1986 године
куће Снимљено
· Велибо летње позориште
изградиће се на Ташмајдану
ултурно-уметнички – жи-
вот у Београду постао
је масован не само по броју оних који у њему учествују, који га изграђују, него и по броју слушалачке и гледалачке публике, Позоришне при. редбе, приредбе разних кул' турно уметничких друштава и група увек су одлично посећене. Створена је нова публика, из широких народних слојева, која је пре врло слабо или готово никако посећивала уметничке приредбе. Сем тога успостављен је контакт између физичких и интелектуалних трудбеника,
Како су уметничко-културне приредбе по својој посети по стале све масовније, а Београд не располаже великом двора“ ном која би могла да прими неколико хиљада посетилаца то се осетила потреба да се изгради једно велико позори“ "ште, на отвореном простору, Које ће бар за летњих месеци моћи да послужи за масовно културне манифестације.
Према пројекту Техничког отсека Извршног одбора гра> да' Београда такво ће се позо“ риште саградити на Ташмајда. ну, на простору између 1 женске гимназије и Пожарне жо- | манде. За летње позориште овде је терен најзгоднији: од
' разине, на којој ће се налази- ти позорница, до платоа према булевару Црвене армије, виси. на износи осам метара што мо. же нарочито добро да се и:'
скористи за изграђивање гледалишта. Ово велико летњедлозориште моћи ће да прими 8—10.000 гледалаца. Само позориште изграђиваће се етап-
„но, а ускоро ће започети и пр“
ви радови. Свакако би било потребно да се до почетка је“ сени изгради бар један део по. зоришта како би могло да по“ служи за одржавање приредаба. Простор око позоришта биће засађен дрвећем тако да се само позориште потпуно огради од суседних улица и ку“ ћа. У позоришту на Ташмајдану сем разних културно'уметничких приредаба даваће се и филмске претставе, а позори“ ште ће моћи. да послужи и за поједине фискултурне дисциплине. Изградњом овог великог по
зоришта омогућиће се још ши.
ри развој културно уметнич“ ког рада, а културне манифе“ стације обухватиће хиљаде грађана Београда,
Изградња позоришта на Таш-“ мајдану треба да буде заједничко дело народне власти и масовних организација Београда. Масовне организације Уубрзаће изградњу позоришта нарочито својим учествовањем у припремним радовима и планирању терена. Ново велико летње позориште није само привремено пројектовано, оно ће бити стално, содидно из грађено и Као такво претстављаће једну лепу и значајну културну добит Београда,