20. oktobar
ПИНИДУ арги“ ја - „+ ~ . Бг -У' У Г ' Бе: у ари ем Бам 5 Ј
24 МАЈ 1946
“ “ у
и! ! пас "20 ОКТОБАР
“ АЕ | + ООСТОСУ
| |
__ УМАЊИМО ОСКУДИЦУ У СТАНБЕНИМ ПРОСТОРИЈАМА |
Требасмањити број просто- | рија Фрронта
ЛЕКАРСКА УСРДНОСТ НЕБРИЖЉИВОСТ. РОДИТЕЉА
у ~ |
__ПОШАЉИТЕ МИ АУТОМОБИЛ“
Мали осмогодишњи основац Александар Обадал, који је три године лежао у гипсу, разболео се ових дана изненада од великих богиња, Сирома· шни отац-кројач са женом се консултовао и одлучили су да одмах позову лекара. Један ле. кар није констатовао праву болест; родитељи, као да су слутили да дијагноза није тачна, саветовали су се с пријатељима кога лекара за дечије болести да позову,
Један пријатељ им је саветовао да позову одличног струч. њака за дечије болести Мидо“ ша Бајшанског, са станом у улици _ Мвана Милутиновића (Кнегиње Зорке) 24. И родите: љи оболелог су одлучили да позову Бајшанскогт, који не станује баш тако далеко од њих, који станују на почетку Ђевђелиске улице код пијаце Смедеревски ђерам.
Мајка оболелог детета пошла је на телефон и позвала др Бајшанског:
— Не могу, госпођо. Пошаљите ми аутомобил, па ћу одмах доћи, гласио је одговор.
То је било нешто после девет часова пре подне у недељу,
У десет часова код лекара је био ујак оболелог Александра. И он је замолио лекара да по ђе, јер се плаше да би дете могло страдати,
— Пошаљите аутомобил ако хоћете да пођем. Треба да ме одвезе и врати, гласио је и сад одговор др Бајшанског. Ујак је напустио ординацију и известио родитеље да траже другог лекара, јер је знао да они нису у стању платити ни лекара, а камоли његов превоз од стана до болесника и натраг. Ј
— Не можемо ни лекара да платимо, каже нам мајка 0оболелог детета, а одакле онда да платимо кола.
Позвали су одмах другог лекара, младог др Жику Павловића из Кајмакчаланске улице који је одмах дошао и стално лечи овчије богиње малом Александру, обилазећи га често.
С. БУРИНА
Београдско излетиште Авала
оченује да га нено доведе у ред
вала. Најлепше излети.
ште Београђана, Најпри“
ступачније. Шума, хла. довина, мир... Мирис траве и певање птица...
Тако мисле они који давно нису били на Авали: Тако при: жељкују они који би хтели та мо да оду.
Уствари: планинска кућан читав плато пред њом оставља утисак утрине после прохујале сеоске заветине,
Терен за одбојку, пред ку ћом, испуњен је аутомобилима и камионима: Облаци прашине и шкрипа кочница! Иза куће: продорно свирају зурле и пот муло удара гоч. На серпентинама обесно ржу мотоцикли и, уз пуцњаву ауспуха, улећу међу заплашену децу. Мало даље, у измаглици прашине, ознојени, уз хармонику, играју »мондени« уских ногавица и »герле« у шортсевима, окретне игре. Та иста публика промукло и пијано пева у планинској кући, збијена на клупама дуж зидова. Свуда зајапурена лица и изгуб, љени погледи. Мирис просутога вина и тешких парфема. Неартикулисани гласове – извештачен смех, несигурни кораци...
А свуда око куће, у трави, међу дрвећем: кутије од кон. зерви, хартије, кесице, отпаци од јела...
Као после оргије,
То је постало излетиште до“ коних, распојасаних. За туристу, спортисту, за радне, жељне одмора, шумске хладовине и мира, — ту нема места.
ж
Сасвим је разумљиво да тако не сме остати. Једно од најлеп' ших и најприступачнијих излетишта, с обзиром на везу ауто: бусом и возом, мора имати места за. оне који заслужују одмор и то једнодневно опорављање, Зато би требало завести да у планинску кућу могу да улазе само они који располажу синдикалном, школском или другом _ легитимацијом, која потврђује њихову запосленост. То уједно гарантује да ће у ку: ћи бити више реда.
Што се пића тиче, оно је за кафану и хотел, — а у планинској кући треба да се точи само воћни сок, млеко и јогурт.
Не пазећи на многобројне пешаке са малом децом мотоциклисти јуре уз највећу брзину
Пожељна је песма и свирка ведра и здрава, а не пијана и бахата. Треба отстранити све нездраво из тог излетишта. Оно мора да освежава и поправља а не да размекшава и кужи.
Не сме се дозволити да се мирис шуме затоми и заспе облацима прашине, дима и мири: са парфема, да се игралиште за спорт претвори у терен за паркирање аутомобила. Пред хотелом је велики простор намењен паркирању. Аутомобилима, камионима и мотоциклима тамо је место. Шумор лишћа, певање птица и све звуке природе, ко: ји умирују преморене живце и враћају снагу н вољу за рад, не смеју нарушавати искидани звуци винских мелодија са виолина уличних свирача, као ни музика зурла ни гочева, Планина теба да буде планина.
Дивљачки је ружно бацати у високу шумску траву, између дрвећа, кутије од конзерви, хартије и отпатке. Зар домаћини планизске куће, преко не: деље, у доколици, не могу да начине макар од прућа, котарице за отпатке и да их причврсте на поједина дрвета око платоа где излетника има највише» Зар се не могу истаћи табле са опоменамар Зар се, најзад, испред куће не могу по“
(Стара, ,уредсна“ пранса појединих ленара
Гапослен сам као шофер У Управи транспорта „Белсалпа“. Једном, на, послу, заболео ме је изненада, зуб. Одем у канцела.рију нашег предузећа, и добијем упут за Земаљски завод
социјалног осигурања, (бивши Уред). Рачунам: десет година, га плаћам, право је да ми 0прави 3з)6.
Да бих што пре дошао на, ред, пођем рано ујутру, али тамо су већ била три пацијента, која су дошла, пре шест. Чекали смо тако до 8 часова. У меЂувремену наишло је још болесника, Почео је и рад. Кад сам био на реду, наишао је лепо обучен господин са, исто таквом госпођом и синчићем. Врло су се срдачно поздравили са, болничар-
ком Завода, која се случајно.
ту десила, и она их је повела у собу поред ординације. Нико 'на ово није обраћао пажњу, пошто смо претпостављали да, иду неким другим послом.
Тада. је изашао пацијент, који је био у ординацији, и саопштио нам да су из суседне собе ушли у ординацију неки господин, госпођа и дечак. Ми, који смо са нестрпљењем чекали, били смо непријатно изненађени. У
Како је на. мене био ред да уђем, отворио сам врата и запитао лекарку, Олгу Хаџић, због чега је примила, преко реда. Она ме је једноставно упутила, напоље, изговарајући се да не може да прекине посао са пацијентом, који је баш та. да седео у фотељи.
Кад сам после тога дошао на, ред; дочекала ме је виком:
— Ви... ви само знате да, критикујете.„ Друго не знате... Могнем главу. Нема смисла, да се буним кад се налазим У њеним рукама. Пошто ми је избушила зуб, непрестано вичући при том, затворила, га, је неком смесом и рекла, да дођем кроз неколико дана.
Али, кадгод сам дошао она, ме је, не тражећи да седнем, запитала, да ли ме боли зуб и ништа више. То је тако трајало три недеље. Најзад ми је
досадило и чим сам ушао у ординацију сео сам у фотељу и
приморао је да ми прегледа, зуб.
Међутим, она ми је предложила да га вади. Тобож зато, што је много искварен и неизлечив, Мошто се ту није радило о нензлечивом зубу, већ о неза.. борављеној свађи, одох приватном лекару који ми је за три недеље, 7Т. ј. за исто оно време колико сам узалудно долазио код уредског лекара, потпуно поправио и излечио зуб.
Нећу да коментаришем али, зашто сам десет година, плаћао осигурање, Кад сам приморан да. зубе лечим приватно 7
Петар ВУЛЕТА
Треба побећати број Влупа "у земунсвом парру
У Земуну, иза Ваздухопловне команде, налази се парк који служи за недељни одмор оним грађанима Земуна који преко целе недеље раде по на длештвима и фабрикама, Међутим, у целом парку постоји једва двадесет
клупа, које нису у стању да "задовоље потребе посетилаца,
Потребно би било да се постави што већи број клупа како би овај парк могао да послужи као место од-
се креће,
мора онима, који су то својим свако“ дневним радом заслужили. Милутин СУБАШИЋ Инвалидски дом
НЕПАЖЊА ПРЕМА СТАРИМ, СЛАБИМ И НЕМОЋНИМ
ЛЕ И риметио сам у више махова на јавним местима: у трамвајима, аутобусима, чекаоницама и свуда где се грађани окупљају у већем броју, да се не обраћа пажња на старе, слабе и_ немоћне грађане, као и на мајке са децом у наручју. Највише у томе греши омладина: школска деца, занатски ученици, па и војници. Нико од њих пе уступа место, а на опомене старијих и кондуктера одговарају набусито и са висине,
Требало би унети у план рада са сваколиком омладином и дискусије о томе шта су права данашње омладине, али шта су и њене дужности. Јер омладини заиста треба дати замах, али је треба и навићи на разумевање око: лине. и однос према средини у којој Ранко ПЕТРОВИЋ
.
ње, таксене
ставити клупе и столови, нај-
примитивније. израде али неопходни за оне који собом доносе јелор Треба ли увек инте рес и зарада да буду полазна тачкарг А што се тиче мотоциклиста, који бесомучно улећу међу децу и намерно сакате своје ауспухе, да би постигли што већу ларму — на то би власти морале да обрате пажњу и да осујете ово дивљачко упропашћавање туђег мира: Планинска кућа на Авали треба да буде заиста планинска кућа, кутак одмора, спортске ведрине и здраве веселости, а не друмска механа и центар беспосличарских оргија.
Шта ће деца ДО поноћи У кафанама 2
Док се у државним установама 34 негу н бригу о деци целокупно особље стара да пружи деци најбоље услове за развој и напредак, поједини роди“ тељи, изгледа, не чине то. Шта више, — они доприносе оштећењу здравља своје сопствене деце. Да је то тачно, може се уверити сваки грађанин, који после осам, девет, па и десет часова изиђе у кафану.
Иако деца већ давно треба да су у кревету, много их је за столовима и око столова. Нека лармају и трче, не. ке хвата сан.
Био сам у кафани »Бољевац« на Булевару Црвене армије и имао сам прилике да видим како се на платоу, међу густо збијеним играчима, у прашини, врзмају мала деца од три па до пет година.
Кад већ сами родитељи не воде рачуна о здрављу своје деце и доводе
их тако касно у кафану, требало би власти да забране присуство деце у кафани после девет часова.
Лазар ДЕКИЋ
СВЕ ЗБОГ УВЕРЕЊА КОЈЕ ВИШЕ НИЈЕ ПОТРЕБНО
ре извесног времена, јав-
[| љено је преко новина, да,
је за регистрацију ча-
мада потребно уверење о вла. дању.
Како имам спортски чамац, који је био уредно пријављен 1940 године, отишла, сам у Одбор и изјавила да, сам уведена, у бирачке спискове, да сам
гласала и да поседујем фронтовску карту.
— Ништа вам то не вреди, рекао је службеник Народног одбора. Трећег рејона. Доведите овамо два, сведока,
Тражила сам месец дана, две добре душе, које би могле да, жртвују пола дана за регистрацију мога чамца. Довела, сам их у Одбор. Чекање, ред. Лепим таксене марке. Саслушање сведока, о моме владању, записник...
— Дођите кроз дванаест дана, каже службеник,
Долазим кроз дванаест дана. Чекам један сат службеника, и дознајем да не могу добити уверење о владању, јер Одбор не издаје слична уверења, већ треба да донесем прво потврду из насеља да сам у бирачким списковима.
Одлазим у Прво насеље истог рејона, излажем мој случај и молим за, потврду.
Друг из насеља сасвим је незаинтересован. Он изјављује да издаје уверења само у 0збиљним случајевима, пензије, и тако даље. За регистрацију чамаца, међутим, нема времена да издаје такве потврде!...
Очајна, сам. Трчање у Одбор, довођење сведока, ред, чекамарке, записник, испитивање сведока, шетња, по уверење које нисам добила, трка у насеље по потврду све је узалуд. Уморна, изјављујем да ћу случај изнети пре. ко новина. Тада се чиновник насеља већ размишља и — почиње да телефонира, на све стране.
Кроз пола сата добијам потврду. Трчим у Одбор где, најзад, добијам уверење да сам гласач.
Сва, срећна, долазим на, Саву, у Капетанију, са мојим тешко избореним трофејом. Али чиновник Капетаније саопштава, ми да таква, уверења нису више потребна, и да, ће ускоро изићи нова, правила, о регистра. цији чамаца. Између осталог, биће потребно да се чамац мери на ваги. ЛИ,
Шарока конференциј: Фронта Беогрода
У недељу у 9 часова одржаће се у сали Прве женске гимназије, у Битољској улици 21, шира конференција Фронта, на којој ће бити заступљени претставници свих масовних организација Београда. Сваки рејонски одбор, укључујући и Земун, послаће по 200 својих делегата, за које су већ припремљене улазнице,
Конференција ће бити манифестационог карактера и на њој ће се говорити о резултатима првомајског такмичења и о примању нових обавеза
Асррћ-а и УСАОС-а
танбено питање је још
увек у критичној фази.
И поред свих напора техничких отсека народних од“ бора по рејонима да се оно што боље реши, још увек има много незадовољних, много тешкоћа и много неправилности, Међутим, баш они, који би требало највише да се заложе да се проблем становања у нашем граду што правилније реши, изгледа да имају најмање разумевања за то. Мако је на овом месту писано, иако је дискутовано о непотребно великом броју просторија, којима данас још увек располажу масовне организације, — ништа није учињено да се број тих просторија смањи, а да се све оно што је сувишно стави на расположење становништву Београда. Док се поједине породице збијају и примају у своје станове више грађана, но што би то и саме власти захтевале, наше масовне организације: Фронт, АФЖ и УСАОС распо“ лажу са преко педесет просторија у седам београдских рејо“ на, поред омладинских И пионирских домова, чије просторије често и не служе својој сврси, или чак стоје неискоришћене, Ако се узме У обзир да да“ нас има грађана који спавају по клупама у парковима, као и по рушевинама, овакав нехат од руководилаца рејонских одбора Народног фронта, АФЖ-а и УСАОС-а за критику је. Уместо да предњаче примером и да економишу простором, тако оскудним у овом моменту, одбори ових организација по рејонима придружују се схватању оних несавесних грађана, који ћуте у својим великим становима са помишљу: „Добро је док ме не пронађу...“ додуше, са једном разликом што руководиоци одбора сматрају, да су неприкосновени У својим просторијама, па их не муче сличне бриге.
Но, то није тачно. Не само да нису неприкосновени; већ им налаже и дужност и одговорност, као и руководећи положај, да данас, у оскудици просторија нађу могућности да сведу своје потребе на најмање и покажу примером несавеснима како се у тренутку потребе поступа.
Заједнички секретаријат за све три масовне организације у оквиру Фронта, као и заједничка сала за састанке — толико је потребно за сваки рејон, А то не износи преко педесет просторија, већ само четрнаест. На тај би се начин, не само ослободило тридесет и шест просторија, већ би се ствари правилно поставиле и избегла сасвим оправдана критика ОД стране грађанства које се заиста злопати.
Основаност ових примедаба схватиће, пре свега, руководиоци одбора Фронта Првог, Пе“ тог и Другог рејона, који знају да користе једино одаје секретаријата и сале, док остале просторије стоје неупотребљене, или веома ретко употребљене. Девет одељења Првог ре;она, осам одељења Другог рејо“ на, као и свих осталих, наћи ће кориснију и ефикаснију примену, а уколико и буде тешкоћа, услед стешњености, — правил“ но је да воћства организација солидарно са грађанством сносе привремене станбене те шкоће. Ј.Л.
„ПРАВИ ТРГОВЦИ“
У народним магацинима роба је далеко јевтинија
— Неспособни
него у осталим трговинама.
трговци, па им п роба мало вреди.