20. oktobar
31 МАЈ 1946
НАЈПОГОДНИЈЕ ВРЕМЕ ЗА. СНДБДЕ_ ВАЊЕ УГЉЕН
ерационално искоришћа« вање шума и расиппнич. ко трошење дрвета пре рата, а за време окупације нарочито, довело је дотле да су код нас посечене готово све шуме до којих допиру добри путеви. Морало се таквом трошењу дрвета стати на пут и дрво чувати за грађевински и технички материјал, који је толико потребан нашој разрушеној земљи.
Зато се домаћинствима и пре. поручује да ложишта својих пећи преудесе на угаљ, којега имамо у довољним количинама и који ће убудуће бити главно огревно средство, а дрво ће се употребљавати само за потпалу. Градско предузеће за огрев дало је обавезу Извршном одбору да ће у огревном периоду за 1946/47 годину увести у Београд 300.000 тона угља-лигнита, што значи отприлике по тону угља на сваког становни“ ка, и на тај начин потпуно 34довољити потребе – грађана. Предузеће је уједно дало одавезу да ће увести 240.000 просторних метара дрвета, – које треба да служи за потпалу.
Добро уређена стоваришта и потпуно спроведена организација посла омогућава преду“ зећу да издаје дневно око 150 тона угља. Сада се издаје просечно око 70 тона, дакле мно“ го мање од онога, што би пре“ дузеће могло да изда.
У више махова је грађанство и путем штампе и на конферен. цијама упозоравано да своје потребе у огребу задовољи пре месеца јула, јер ће се тада сва саобраћајна средства морати употребити за превоз намирни. ца и сировина које су потреоне индустрији. Тога се треба и убудуће придржавати,
Сада је и најпогодније време за снабдевање угљем. У ово време угаљ има највећу калоричну моћ, он се сада готово шибицом може запалити, Треба имати на уму да 1 тона угља замењује 3 просторна метра дрвета, да је дакле ложење угљем три пута јевтиније него ложење дрветом. Грађани не треба да се заваравају, да ће доцније бити више дрвета и да зато не треба узимати угаљу или да ће доцније бити бољих врста угља. Дрво се мора чу вати за грађевинске и техничке сврхе, а бољи угљеви за потребе индустрије. То нам налаже наш сопствени интерес и потреба што брже обнове наше земље. Зато се угљем треба снабдети што пре да не буде доцкан.
КРАТКЕ КОМУНАЛНЕ ВЕСТИ
Београдском водоводу одобрено је да може отпочети са радовима на У“ потпуњавању постојећих инсталација водовода и изградњи резервоара дог ње зоне од 30.000 кубних мет, у Кра“ јинској улици.
ж
Сва лица која долазе у Београд и бараве извесно време, а отседају У хотелима и кафанама, механама, 38" дружним _ домовима И коначиштима, плаћаће од сваког преноћишта, одно“ сно од сваког дана боравка у, Београ• ду, следеће таксе: сва лица која отсе= дају у хотелима [ реда по 10, у хо“ телима Мо реда но 6, а у хотелима т реда по 4 динара.
уп тинитнтнитисло истините
РААЕ
муче
зе А
во
вај дивни совјетски ључО ки град на обали Црног “ Мора познат је целоме свету. Приближавајући се Одеси, морнари страних бродова, радознало разгледају контуре града — хероја. ј Са велике удаљености, У одблесцима врелог јужног сунца, виде се лепе беле зграде Од ге а у огромној луди = десе-
Зграда бившег Градског зграду уочи свога повлачења,
У Мају = је1
совјета у Одеси. за сала је она потпуно обновљена,
ОРГАНИ ЗАДРУЖНИХ И ДРЖАВНИХ ТРГОВИНА ЈОШ НИСУ ПОСТАЛИ ДОБРИ ТРГОВЦИ
ЦЕНА ВОЋА И ПОВРЋА НЕ ОДГОВАРА КУПОВНОЈ МОЋИ РАДНОГА НАРОДА
адни полет обухватио је
широке народне масе на
свим секторима обнове привредног живота наше земље., У пољопривреди је залагање радног народа нарочито мнтензивно, јер од њега и од успешне пољопривредне производње зависи побољшање животних услова, целог народа. Резултати тога залагања, треба, да се осете већ сада, када, је настало рано лето и када сваким даном све више плодова доспева, за. потрошњу.
Пијаце су пуне и воћа и по. врћа, али су цене овим артиклима, неприступачне људима, који живе искључиво од свога рада. Цене воћу и поврћу нису У складу ни с њиховом куповном моћи, ни с продајном ценом код произвођача, Има још увек нечега нездравог на путу, који роба треба да пређе док стигне од произвођача до потрошача.
Кривица је у првом реду до снабдевача државног и задружног сектора, који још нису успели да успоставе директан, присан пословни однос са произвођачима, који још нису постали господари откупа и продаје и покрај огромног намештеничког кадра, и покрај великих материјалних могућности, Многе установе за снабдевање имају на терену откупце који раде уз проценат. Откупцу је стало до тога да купи што више робе, јер му је онда и зарада већа. У Гроцкој је цена трешњама била формирана на т динара по килограму; откупац је плаћао 8 динара, само да би купио што веће количине. Разуме се, цена је и до данас остала 8 динара и сигурно је да она неће ни пасти.
Установе за, енабдевање нису
способне ни за брзу интервенцију на тржишту» Не може бити никаквог успеха, ако се само једнога дана баци на тржиште мала количина робе са нижим ценама, а следећих неколико дана формирање цена, препусти приватним трговцима и пиља» рима, код којих су готово редовно плафонске цене. . Уз то, роба по задружним и приватним _ продавницама је врло често лошијег квалитета него код приватних трговаца. Непокретни, често бирократисани намештеници својим неспособностима, слабим залагањем и нетрговачким опхођењем погоршавају квалитет робе, а с таквом се робом не може конкурисати оним трговцима, који робу пажљиво чувају, пакују и сортирају.
Ни месне власти ни задруге по унутрашњости предузимају да би на терену цене пале, после чега би се смањиле цене и у Београду. И тамо су господари пијаца приватни трговци и штекуланти. У Зајечару је на пример цена
сув За ==
тине разних усидрених бродова, океанских, морских и речних... Читава шума, јарбола и паробродских оџака оцртава, са на плану огромних дизалица, које, слично жирафама, поносито дижу у небо своје танке вратове.
Колико је искушења и мука, доживео овај град У тешким ратним годинама!
Немци су срушили ову
ништа не.
јајима стално 4,50 динара по комаду. Довољно би било бацити у продају 15—20.000 комада, јаја, па да цена падне и да стално таква остане, Гранап је недавно по целој земљи нудио
јаја по 2,80 динара на, велико, па су и од њега задруге У Зајечару могле да их откупе и да успешно интервенишу на тржишту. А када би код задружних органа било трговачких способности, они би сигурно и на друтим местима нашли још ПОВОЈЉБ. није услове за куповину. Народни одбор у Џанчеву, на пример, дозвољава да цена
грашку буде 25—28 динара, трешњама 24 динара итд., иако је то произвођачки центар, иако никаквог разлога нема, да цене у Панчеву буду веће него У Београду.
Установе за снабдевање У Београду треба, да се озбиљно позабаве питањем организације свога пословања, да постану еластичније у раду, да постану добри трговци. У томе данас лежи проблем високих цена, које су у огромној несразмери са ценама, које се дају произвођачу и са куповном моћи градског становништва, с. а.
Дератизација Беотрада
Ускоро почиње акција за уништавање
пацова
који наносе велику штету Београду.
— Шта мислиш, да ли ће потаманити
и газда Трајка2
Тата увек каже за њега да је велики пацов.
Јко 4000 деце из Бе
града опоравља:
ће се ове године у летовалиштима
след последица рата, деУ ци Београда. неопходно
је потребно омогућити летовање по селима и опоравилиштима, Пошто наше народне власти у свакој прилици по. казују много бриге за збрињавање деце, а нарочито за подизање њиховог здравља, формиран је при ИНО-у Одбор за летовалишта. За смештај деце биће узете у обзир школске зграде, зграде појединих манастира и ранија опоравилишта, уколико одговарају својој намени. Мако ће ово бити прва, година, у којој се организује одлазак деце на летовање, предвиђа се да ће из Београда поћи око 4000 деце школског и претшколског доба. Већ почетком јуна поћи ће прва партија деце у летовалиште Шрвеног крста у Богова-
ђи, које је већ потпуно при-'
_ мремљено.
Окупатори су нанели Одеси огромну штету. Опљачкали су државну имовину. Однели су машине са, завода и из фабри-
ка, инструменте из лаборатори- ·
ја и кабинета високих школа. Хочи свога одласка из Одесе уништили су лучка, постројења, станицу, заводе, фабрике, електричну централу, главну пошту, телеграф и најбоље градске зграде. Страдале су школе, болнице, зграде високих школа, позориште и музеј. Најобимнија рушења немачки дивљаци извршили сУуУ дивној одеској луци: екоплозијом су бацили у ваздух светионик, огромну хладњачу, елеватор, слагалишта, механич“ ка постројења, лучку станицу и многе друге објекте. Завршио се рат — и одески трудбеници приступили су увелико обнови свога, славног града. у У луци понова, влада, живост, поуздано тече усклађен рад људи и машина. О великим 0душевљењем совјетски људи успостављају понос црноморске обале — одеску луку. Опет раде у луци гусеничне, пловеће и друге дизалице. У луци је усидрен велики број океанских бродова, са, робом из Америке и из других далеких лука. Ево бродова из балканских лука.
Други бродови пуне своје 0-
громне утробе робом намење. ном извозу. Обновљена из рушевина, одеска лука, понова, је
постала центар огромне важно“ ,
| сти, кроз који струји моћна бујица робе свих врста; инду-
обзир деца, којима је потребан хитан операвак, а затим ће се организовати одлазак и друго деце.
Поред ових летовалишта, изван Београда предвиђа се и отварање једног летовалишта у Кошутњаку, куда би деца одлазила ујутро, остајала, преко целог дана, а потом се враћала кући на спавање.
Мако ће власти дати много за отварање и одржавање ових летовалишта, издржавање деце морају узети на, себе и родитељи, тако да ће држава, тре-
бати да се стара само о оној де- ·
ци која су без родитеља и сиромашног стања. Цене које ће се плаћати за, децу минималне су, будући да држава преузима на себе читаву организаци“ ју, даје инвентар и води бригу о одржавању. и
: д. П.
стриске потребе, жито, сточна храна, артикли исхране, руде, хемикалије итд.
Срушивши луку, Немци надмено изјавили да ће Русима бити потребно најмање пет година за њено успостављање, Али нису прошле ни две године, а лука, већ претставља, објекат џиновске моћи, снабдевен првокласним техничким сред“ ствима. Лука је извршила план за прву четвртину ове године надмашивши предвиђену цифру. Постигла, је 1227, у односу према ономе што се предвиђало. У марту месецу кроз руке трудбеника, одеске луке пролазило је 7.000 тона, робе сва“ кодневно.
До првог фебруара ове године у Одеси је успостављеко 320 предузећа, 78 школа, 27 техникума, 18 високих школа. Одеске школе похађају десетине хиљада ученика. У сектору народног здравља успостаттето је пет болница, пет породилишта и 14 поликлиника. Организовало је преко тридесет дечјих јаслиси 13 консултативних установа за децу. ,
Успостављен је завод · Танудози устанак“. На заводу је саграђена и пуштена у рад станица дизел-мотора. Исто тако — станица за кисеоник. Три важна одељења — инструментално, механичко и ковачко потпуно су изграђена и плодно раде. Обновљена је станбена зграда за раднике, клуб и три „општежића“. =.
. Завод „Марти“ извршио је већ прем крај 1945 године свој
су |
их
РАДОВИ НА УРЕЂЕЊУ
'
СТРАНА 5
ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА ПРИВОДЕ СЕ КРАЈУ | |
зета
ОБНОВЉЕНИ ПАРКОВИ —
пуни су зеленила и свежине
» омунално одељење ИНО'а 4% Београда схватајући пра вилно значај паркова за град“ ско становништво и труди се да преко свога Отсека за пар-, кове и градско зеленило што више побољша здравствене Услове грађана, Београд, и поред сразмерно великог броја становника, има све услове да буде здрав, чист и леп град. Да би се то постигло, Отсе“ ку за паркове и градско зеленило одобрен је кредит од шест милиона динара за уређење паркова травњака, скверова и: За пошумљавање околине
града. Триста радника, са којима располаже отсек, имају као
најважнији задатак уређење већ постојећих .·градских пар“ кова, травњака и скверова. Ра дови су већ у пуном јеку ж поред обнове зеленог инвентара, обнављају се и други грађевински објекти (степеништа ограде, стазе, зграде итд.) Али Отсек за паркове неће се задржа“ ти само на обнављању старих, већ постојећих, објеката, већ приступа, или, ће приступити, градњи нових скверова и паркова. Парк код палате Албаније већ је готов. Радови на градњи парка изнад Ауто-команде при крају су, а у раду су скве“ рови У Влајковићевој и Таковској улици; прекопута Поштанске штедионице, Предвиђено је улепшавање празног простора на углу Кнез Михаилове улице, Радови у Карађорђевом парку, на Топчидеру и Кошутњаку већ су отпочели. Прет“ стоје обимни радови на уређењу Калемеглана. Досада је завршено 80% предузетих и предвиђених радова.
Обнављање клупа иде посте пено према радним могућности“ ма радионице »Пионир«. Ипак је три четвртине предратног инвентара већ обновљено. Рад на уређењу скверова, углавном, је већ завршен. Одељење је при овим радовима било руковођено тежњом да у Београду буде што више зеленила, због чега су многе стазе по скверовима прериљане и засађене травом (на пример сквер на углу Кнез Михаилове и Париске улице). Велику тешкоћу У раду изазива недостатак жице
'" за ограде.
Што се тиче травњака, у већем делу улица су они већ засејани, Од Белог двора до Же' лезничке болнице дрвореди и трава су засађени, Травњаци у Немањиној улици завршавају се а у току су радови на Уређењу травњака у улици Булевар Црвене армије и у Кнеза Милоша улици. По завршетку ових радова, биће обраћени травњаци у ужем центру града. Семена има довољно, јер је набављемо 6000 килограма из Прага: Тим семеном ће бити ове године подмирене све потребе, а уколико ова количина не буде довољна, извесни травњаци биће засејани дете“ лином:
Велику тешкоћу при обнављању травњака претставља не“
производни програм, надмашивши ниво предратне производње. Напоредо са подизањем заводских објеката, на заводу се већ успешно радило: монтиране су пловеће дизалице, понтони за дизање бродова, вршене темељне оправке разних бродова. Већ почетком 1947 године овај ће завод бити врло велико предузеће за о правку морских и речних бродова на Црном Мору. _
Исто тако обновљена је одеска фабрика књига. Израђен је пројект, према коме ће годишњи капацитет фабрике износити сто милиона отисака
уџбеника ин других књига. Дивљаци = окупатори били су по-
у
· довољна свест и недисципли-
А
одеској луци, Брод „Украјина“ спреман је за путовање Одесе до Батума, Херој Совјетског
нованост грађана, који газе по Травњацима, тако да је досада одељење било више пута при“ морано да, нарочито на Топ“ чидеру и Кошутњаку, поново ради оно што је већ једном би ло урађено.
(Одељење за паркове и градско зеленило, поред своје рад“ не снаге, користи и добровољну радну снагу грађана, наро' чито при обради уличних травњака: Грађани _ такође имају дужност да уреде травњаке испред својих кућа,
(Одељење се спрема да најесен приступи обимним радовима на пошумљавању Топчиде“ ра и околине Београда да би се омогућило стварање зеленог појаса око града. Овим радовима приступиће се: ујесен свим расположивим снагама,
()тсек за паркове и градско зеленило У своме раду до данас показао је велике успехе, али је дужност грађана, ако не могу већ да потпомогну на поре Отсека, а оно да поштују његове напоре и не упропашћују оно што је већ урађено, јер то грађанима налаже и њихов сопствени интерес. Б. В.
Ни после годину и по дана од ослобођења
Дринчићева улица није добила осветљење
Дринчићева улица највише је старадала од бомбардоваља у 1944 години, тако да у чи
тавој улици није остала неоштећена ни једна зграда. Улица је била закрчена орди-
ма рушевина. Грађани ове Улице знали су да је она важна јер везује Бајлонову пијацу са Карабурмом и зато су одмах по ослобођењу први отпочели да раде добровољно на њеном грашчишћавању. Улица је већ одавно оспособљена за сао браћај, а сада се приводе крају и последњи радови.
Грађани ове улице поносни су на свој рад, али има нешто што они не могу да разумеју. Док све околне, па чак ин најближе улице имају осветљење, њихова улица је још увек У мраку. Божа Илић, један од првих организатора добровољ. ног рада у улици каже: „Више пута молили смо ни надлежне и ненадлежне, и писмено и У“ смено, али нико није изишао нашој молби усусрет. Да ли је по среди неки инат или немарност надлежних,, није ми познато!“
Заиста је чудно да је Дринчићева улица и данас без све: тла! Да ли је посреди немарност, бирократија или самовоља неког појединца, коме је У интересу да одуговлачи са извођењем радова на увођењу
светла» Лазар ДЕКИЋ
рушили ту велику културну установу, али је њена обнова, врло брзо остварена.
Колхозници Одеске области успешно ликвидирају последице пљачкашког газдовања фашиста, Већина колхоза већ располаже са по две и више сточарских фарми. Овог пролећа колхози Одеске области извршили су први у Украјини државни план ране сетве.
У Одеској дбласти спроводи се велики рад на успоставља» њу мелиорација. 1946 године биће обновљено 158 сектора за вештачко наводњавање на површини од 2350 хектара.
Миханл ЈАРАНЦЕВ
од Савеза Фјодор Дјаченко
„ одлази са својом женом на одмор, на кавкаску обалу,
|уцие и- О Д4А нама" — =
Њ- за
“~
ПИ Маи
<,
Миу
вам а
=._"Б
3