20. oktobar

~

наша прмач

ПОЗОРИШТЕ

аколовско народно позориште

на 1остовању у Беотраду

ИДИ, види, види! — шапућући викну старија жена, са младалачки коврџа. не косом, младој болесници

лежала на уском, жут . ману, са горњим телом сети сасвим ји њега, као плитка црта, и са тешким, поднаду“ лим, немоћним ногама, нешто дигнутим помоћу подметнута, пресавијена узглавља. |

_ Млада жена није ни кренула главом нити

је трепнула полусклопљеним капцима, старија

је једва изговорила још више радознало но са неким страхом и запрепашћењем: и као мрави! — а из непосредне близине од десетак метара почеше да штуцајући окидају штекћу и, с неуједначеном брзином и с нео: дређеним, тренутним прекидима, да заглушно куцају, као некакви морзеови апарати вели. чине солунских обалских ждралова, разногла“ сни митраљези, машинке, пушке и по који дубоки оацач. У исти час запршташе препови на крову, незвонко цвркну двапут-трипут ли.

мени олук, почеше парчићи да се котрљају и

просипају,. тупо као лончарске котршке, по

њиховој тераси, а затим, све ниже изнад њи. хових глава, да одскачу од зидова, од храпава, сирова кречњака, врела изобличена танад.

Горње окно, на том једином прозору окрену-

том према Букуљи, готово сикну а изнутра од.

јекну ударац у тврди поклопац на орману.

Старијој жени на мах би јасна да је узалуд

спремила склониште у каменом сведеном по.

друму, снела душеке, воду, храну, лекове, не. што одела и драгоцености, — саж већ неће смети болесницу носити онамо. Мако је то ту,

одмах испод терасе; преко пет степеница и

шест корака само, Клече, дакле, до болеснице,

па је тако, на коленима, одвуче у собу и по• ложи на кауч у „мртвоме углу“.

— Лези, лези до мене, немој устајати!,,, ви“ дИШ,, — већ је испрекидано, напорно говори. ла болесница, јер опет је један метак стру“ нио и оголио зелено-сиво обојадисани, побоч. ни зид више ормана, пролетевши између двеју старинских, црвено-белих чаша. Стезала је

. врелим рукама заовине прсте, а ова је, с при.

гушеним негодовањем, приметила нагло погоршање, али није могла да мирује. — Лези мирно, не бој се, сад ћу ја, само да донесем капљице и воду. __ Закључала је врата, између малог претсо“ бља и терасе, и трудила се да бар нешто види, · докучи, шта се напољу догађа, Врата су била до половине стаклена, а тај отвор је био брањен шарама испреплетених, кованих гвоздених шипака и застрт белом завесом од веза. Припивши се уза зид, кроз њу а и помало ди" жући крајичак са ресама, видела је право кроз „Капију од летава и десно кроз стабла и грање Род једанаест густих јабука а преко делова ни. геке ограде од четвртастих зелених дирека, час неке бауљаве ; сенке, час дим и још увек непрестани сила. зак, са висова =, наоко нераспо ређених, _сит> них, црних ли. кова, негде јед но за другим, негде једно по ред друтог а негде појединце или као јата У ВИДУ У" гла, А све је то силазило, прилазило, неодољиво, без застајања, не разбијајући се никако, неста. јући _ привреено 7 У правилним, омаленим_ кукуружња“ цима и носећи главе, као да пливају, изнад ни“ скога шипражја које је избијало из недавно посечене шуме, А грување разнородног _ору“ жја убрзавало се и појачавало, а као срџба и очајна нетрпељивост. То је би некакав модеран, за њено ухо и укус, неразу“ ји ритам у целини и нешто

мљив оркестар, чи/ с али поједине инструменте не може да

назире, ! "прати и схвати. Тај дуету А Об леђутим сасвим ] о :

да разадере, "' ђу ПН

| људске гласове, усред праска : а вине узвике, довикивања, псовке и Јаке чак и неко мумљање, топот ногу и о одела о тлеи о грубе предмете. Та радозна лост и живо занимање, ваљда, паралисали су

у њеној савести страх и потискивали, У Тој лОј асности и саме трагеди. | Пн ва си је пробио стакло

соби. Ни онај куршум који .1 5 на врху врата и разбио шарени о њир, украс на зиду више улаза У со У ије је много престравио, само је пототуо Ва "куснут обед У кухињи, Брже насу и ИЕ "кокошије чорбе, Још вруће, и унесе иж% и Љиво и брижно. ита и Болесница је треперила љубичастим а цима и учестало дисала на Је о у "ста: мршаво лице се жарило • НИХ 453 грчиле. Заова положи Па ти ло ди ; 5 на сточић и одмах се вра ] 5 "чаг с Бодом и по чашу. Снаха је на силу при мила лек, о чорби ни чути, , » __ Лези поред мене... дај руку... ико је сатир... . Стара погледа на нечујни часовник о ди, у удубљењу ормана: '_ 'Пола један. Почело Млада поново завали главу. — Докле ће!,. =—-а У Јој вао лудо убрзано било. , . " Али се, Знаш да нам је КОННА зе Као: немају, ниједно, праве ни ЈУ. овде сигурне, А партизани неће ни х шити град. А > — Не бојим се ја за себе, само МЕ страшно... Страшно МИ је да он сад н! и зна о овоме шта је са мном... као ни ја ш 2Е да преживљава и шта је

д ме“

је тачно у подне. и склопи очи: је био усијан

знам шта он са ти преживео..Неки дано су, МИ а кажу, опет бомбардовали логоре у Немачкој...

—_ Немој сад и због тога да ПН јаја диш како ја, и мени је он једини Орат

ту, ни ја немам никога другог осим те рамо се савлађивати, тако Је Кле пе њи пут. да га дочекамо.. и овом

једном краја – у 1

пи - 1.

шаке · опуште“, ·

тако, Ко,

вИ+

написао

Вељно ПЕТРОВИЋ

— Ово је ваљда сада крај!... — тихо и убедљиво, Као за себе, рече снаха, али њено трзање свима мишићима није престајало.

Заова осети да је, овако, упућену само на слух, загледану непрестано у празну површи-

ну таванице, без иједне мушице, паука или потеза, обузима подмукли страх, Шта ће ако ову јадну жену изда срце» Зато и поче да прича, упркос, сад већ све изразитије, удвострученој пуцњави око њих, све чешћем квр. цању сличном кокицама у решету, по зидови“ ма, по крову, по ћерпичима.

— Који је ово данр Тачно пре недељу дана су, оно око поноћи, упали У варош, Знаш како смо се опет овде шћућуриле и страховале да никада неће престати, А пред зору су се по» вукли, Још онда је рекао комшија, а он зна много о партизанима, — „ово је само проба, навалиће они ускоро опет, али озбиљно“. То је сада то. Но ни сад неће дуго трајати, Не могу ови с њима,. Пре месец дана су запа. лили бањску станицу, пре три недеље дигли шине, а ови, кад су после Немаца ушли, имали су сваки више хиљадарки него патрона. Никад нећу заборавити како се онај, под про. зором на шинама, ругао да може ратовати са, тридесет метака... Чујешг,.,., мењају места... Шта је то што бије као из разбијена лонца»,. А онај што онако одмерено и ситно броји, један по један, као да је прошао малочас кроз наше двориште, и сад из комшијинога туче... Сироте наше јабуке, шесторица их се смести. ло било између њих, сад као да су се и они повукли иза насипа, само се још онај јавља из јарка пред капијом... Сад нико не пева, оне ноћи су певали и једни и други. Јутрос кад су полазили на положаје сви су били бледи и ћутљиви, а, иначе, ружних речи да бог сачува, Сад где смо ту смо... проћи ће. Хоћеш ли ше. ћера и воде» — то је добро.

Већ је ноћ замрачила. Стара заова је сваки час устајала и дојављивала из претсобља: ка. ко меци шарају као звезде падавице, како правац ватре обилази кућу и преноси се на „Шу. мадију“, — како се из далека чују дозиви женских имена, то су ваљда партизанске лозинке или јединице, а ови одговарају ређе и из веће даљине, од позади, Борба већ траје преко три. десет часова. Да не наиђу опет немачки тенкови однекуда> Болесница је све краћим дахом дисала, чинило јој се да се нагомилана вода у њој пење до груди и да ће је удавити. Горела је као у врућици. Само да јој је неки знак“о томе да он' сада слутио Њеним мукамазигда јенно имвну»зовел Ништа, "ништа, ; 4: ми само“. воде; а , “ то је баш за

:. брањено, _ тек | ал . по један гу.

У | | Ј тљај са горким “и '0

капљицама или са _ бљутавим медом. И она и заова дочекују сваки прекид · пуцњаве са пуно наде, и бројећи у себи одмеравају га, али ниједан није досада био дужи од седамнаест.

Тек друге ноћи, сахат се не види, морало је бити око два часа, прекид је потрајао и преко једног минута. Тишина је била ужасно напета, као да у таму њеног заустављеног дисања буље хиљаде не видљивих разрогачених очију. А одједном је пресече, из даљине од стотину метара, млад и узрујан глас:

— Овђе су партизани. љени сте!

Та ијекавштина, са босанским нагласком и дуљењем претпоследњих самогласника сваке речи, тај усамљени, као и од самог тог војника одвојени, глас, са паралелном сенком од јека блиске Букуље, чуо се по немој шумади. ској ноћи као неки проглас. Жене, припије» не уз ниски лежај, само стиснуше једна дру“ гој руку: — ТУ су! — Болесница се сети како јој је муж говорио да настаје ново време; многи га не осете, ни када већ наиђе, а њој се чини да је то то, а тај војник је његов гласник.

На позив нико не одговори, а ни он се не понови. Само после кратке почивке затресоше се прозори од две узастопне бомбе. И онда поче пуцњава, али нешто друкчијег оружја; да ли, је уображење или није, одјекивало је силније, „челичније. |

Није прошло ни пола часа а У дворишту по бетонској „стази, одмерено, са застајкивањем, загребаше потковане чизме и цокуле. Разликовало. се, под прозором и на степеницама, за ухо разложан, миран говор, као договор. Одмах затим куцање у врата савијеним прстом и дечачки дозив;

— Отвори, друже, не бој се, отвори!

Стара жена прошапта: — Остани ти, само на миру! — па хитро скочи.

— Одмах, одмах, само да нађем; свећу.

— Дај ти само шибице и отвори, имамо ми свијеће!

Кад се појавила са укресаном жижицом на вратима, са стране опет онај дечачки глас: А, ти си, мајка!,, Чекај да је запалимо.. Не бој се ти ништа, ' 5

— Не бојим се ја, синко, вас, хајде!

На вратима се указа младић У новој амери. канској униформи, са машинком у једној и са свећом У другој руци. Иза њега се У мраку назирао још један. па ан 4 4 УВ ;

—_ Имате ли ви унутри ког вашет војника»

= Наш је војник, синко, у „заробљеништву, а овде је само моја болесна снаја:

__ Не бој се, нећемо ми:њу узнемирити, само да смјестимо за који часак: два рањена друга. За пола сата доћи ће кола: по њих да их носе У болницу, у Даросаву, а зором иду у Италију или У Дедер да отворимо

Предајте се, опко•

Русију.

Македонски језик, македон. ска литература, македонски цео народ имали су трагичну судбину.

Два брата Ћирил и Методије, Македонци, из Солуна, из Јегејске Македоније, дали су целоме Словенству од Трста до Владивостока писменост. Они су, по грчком алфавиту нацртали нашу ћирилицу, на шли слова за гласове којих нема у грчком језику, и превели најкапиталније и најбор беније дело свога доба, пре» вели су „Свето писмо“ на ма“ кедонски дијалект — старосло“ венског: језика. ·

"Македонија је: тако „почетак писмености 'и' свих Словена. И док Немци на почетку своје литературе могу да се Као спомеником похвале само неким глупим бајали“ цама, ми, баш као што и Грци имају Хезиода и Хомера, то јест своју дивну митологију, имамо превод „Светога писма“, те митологије средњега века. Це. ло словенство мора Македо“ нији да буде захвално за тако леп почетак писмености и литературе.

Македонија је живела даље као народ, али не као држава. Растрзана увек између визан» тиског, српског и бугарског империјализма, затим под тур“ ским ропством, а онда опет јабука раздора између Србије, Грчке и Бугарске, доживљује да она која је дала писменост и' књижевност целоме словенству нема ниједнога свога сло. ва писаног или печатаног, јер Македонцима сви, и браћа и небраћа, забрањују да буДУ Македонци.

_ Изразито уметнички народ, Македонци, када већ не смеју на свом језику да пишу (а ко уме на другом језику да буде стилист, виртуоз или чак и у“ метник!), траже друга изражај. на средства. Македонија нам зато даје савршене резбаре, зоографе, кујунџије, везиље и

оба крила. А ти спреми, негђе да се положе. Сад

ћемо ми.

Ускоро се мала кућа испуни војницима који су помоћу старе домаћице смештали рање. излазили-улазили, гласно говорили, Ни ужурбана и запослена за. ова ни болесна снаха нису слушале за то цело време да ли се пуцњава појачава или слаби, Тежи рањеник, са крвавим привременим заво-

нике, слободно се кретали,

„Чорбаџи Теодос“ од Васиља Иљоског

жњижевности '

неимаре, а македонска мелоди. ја плени и носи.

И трагедија прошлости на. ше драге и уметнички тако драгоцене Македоније била је у томе што, истргнута пера из руке, није могла да да скоро ниједнога књижевника. Од Ћи. рила и Методија, па 'до Анђел. ка Крстића (ако је допуштено мало упоређивати с великим) имамо у Македонији књижев' ну празнину,

Народноослободилачка бор. ба поред других слобода до“

У њиховој земљи и ослободити робље...

Македонски језик први пут на сцени главнога града

носи слободу и македонскоме, дотле строго забрањеном јези. ку, забрањеном'и од Велико срба, и. од Великогрка и од Ве. ликобугара.

Језик је свакако први преду. слов за позориште, Како је ма» кедонски језик, писани језик, био забрањен, није све досад могло бити ни македс.скога театра. Е

Македонско позориште поја. вило се тек у партизанској борби, с рецитацијама, крат“ ким скечевима, преведеним ма. лим комадима.

После · ослобођења, ни руководиоци Македоније и мају и у позоришту тешку дужност да ни из чега створе не што: и глумце, и редитеље, и позоришне сликаре и, што је најтеже, репертоар.

Данас већ, после годину да• на њиховог рада у Скопљу, слободољубиви Београд могао је радосно да поздрави успехе овога тако, без сопствене кривице, задоцнелога почетка.

На београдску сшену, као први у репертоару гостовања, изнесен је оригинални, први македонски позоришни комал „Чорбаџи Теодос“ од Васиља Иљоског.

Дело нам описује сукоб чор“ баџискор осећања богатства и беса и младићког осећања љу“ бави и правде а тај сукоб ре“ шава шеретлук газдиног слуге, на газдину штету, разуме се.

Када имамо у виду да је књижевност тако млада у Македонији, да је позориште још млађе, онда су заиста и писац и глумци и њихов редитељ за“ служили двапут. већи пљесак, којима их је и овако публика, која је лепо реаговала за вре“ ме целе претставе, обасипала штедро. ж. В.

Из мапе наших умешника

чек

ка

4 . МАТЕ ЗЛАМАЛИК: На раду |

Не

знаш ништа о њему... ни ја не знам за мајку

ни за сестру ништа, · већ опет; али ја ћу остати богаљ, па опет ништа, ђе толики народ страда... :

Болесница се придиже на једну руку и поч сматраше рањеника. Био је око двадесет го“ дина; иако изнурен,. после толиких болова и

изгубљене крви: још су му округли образи

јем на грудима, лежао је на поду, на ћебетима и ћилимима у пролазној соби, а онај лак. ши, са размрсканим лактом, положен је поред болеснице, на заовино место. Онај први није отворио ни очи ни уста, био је блед као мртав, тихо је дисао, тихо јечао, крај њега је чучала млада партизанка, сва округла и руме. на Босанка, с времена на време миловала га по лицу, тепала му, и по стоти пут му честитала рану, питала да ли што жели, а рањеник је упорно ћутао, Други је исто тако остао непомичан, гледао изнад ссебе и по који пут би само сикнуо од бола кроз стиснуте зубе. Али је све слушао и свакоме одговарао. ' ·

И не гледајући у болесницу _ распитивао се: — А ти од прије болујеш, велиш, од срца»

— Никад ја раније нисам боловала, него од бомбардовања, од рата, од бежања; муж ми је авијатичар био; сам је улетео међу Немце прво јутро, једног је и срушио, али онда су му погодили машину; из болнице, по: луизгорелог, су га одвукли у заробљеништво. Сад не знам ни да ли је жив, ни где“ је; а У стан су нам упали Немци и опљачкали све; још кад сам бежала овамо, заови, американске бомбе су на сред улице убиле коња испред наших кода, А он ништа не зна, од тога сам болесна...

— Не бој се, другарице, ишћераћемо ми сада Нијемце из Србије а Руси ће их потући

партизани! поднијети.

- мом собом;

твој, друг, ко

љени сан.

трећа година, па

• били на вилицама румени, а трепавице дуге, узвинуте и светле. Осетивши да га посматрају, скрену поглед на' младу жену, зући усне помало, од бола, осмехну.

— Не дај се, другарице, видиш како ми,

Ко

па се, гри»

"је јунак мора све јуначки

— И мој човек је јунак,

— Јунак, велиш»

— Јесте, јунак.

Војник се опет осмехну: — А да ли би он био.с нама даје овдје»

Болесница се нагло рукама“ замишљено заглади косу, па, реч по реч, као обрачунавајући најозбиљније са са:

диже

== Ја, мислим. да-би.. “био. Да... Био би!

— Вала, другарице, кад би све те госпоје умјеле тако. лијепо... Е, желим ти да ти “се врати тај.

твоје тако 'лијелу ријеч да кажу...

што себи желим да се вратим

живој мајци и сестри., Не“плачи, другарице, буди и ти јунак!.. | Напољу“ је још" трештала , борба. Истина пушке "све ређе, а, бомбе и бацачи сваки ми нут по које, Али ни, војници ни нису више толико презали. Рањеници и боле. сница чак су постепено трнули у давно жеч

домаћице

просвет-

и седе. Обема_

бо ми -

= |

|.

ај наиме та еа

ма па птици г