20. oktobar
Е У АУТО СТРАНА 8
12 ЈУЛИ 1946
АМАН
тела __________--о<
питу ти 147 и риа ће
==
СВИ ЈАВНИ РАДНИЦИ И ГРАЂАНИ МОГУ ДА ДАДУ ДРАГОЦЕНЕ ПОДАТКЕ
_ Да се не изгубе успомене · на културне великане староа Београда.
доба формирања српске
нације и развоја српске
грађанске _ државности, Београд је био главни град Србије. Град у коме су живели и радили најзначајнији људи тога времена. Београд је био не само државни и поли. тички центар у коме су се на престолу смењивали разни деспоти, већ и град у коме се стварала нова српска култура, дубоко демократска и везана за народне масе и њихове тежње. Био је то град, који је као духовни и културни центар нових напредних погледа и настојања привлачио на себе по. гледе и био посећиван од свих, који су се на словенском Југу борили за срећнију будућност својих народа.
У малим кућама Скадарлије, по уредништвима листова и часописа, по. кафанама, које су имале · карактер друштвених клубова живели су наши књижевници, сликари .п музичари и пуни“ грозничаве жеље и радног полета стварали велика дела наше културне прошлости, Ова дела никла из народа, никла Као истинита слика ње товог живота и стремљења, била су блиска народним масама, б
Стварана У доба народне борбе за национално ослобођење и праву демократију, велика остварења наше културне прошлости надахнута су тим духом, Као таква, она су утицала на развој и продубљење
слободарских тежњи код нашег народа. Наша _ данашњица уско је
повезана са стремљењима нашег народа у прошлости. Остварења наше културе из доба борбе за национално ослобођење и демократију имају посебан значај. Као што су У прошлости утицала на развој слободарства и тиме припремала народ на велике напоре како кроз историју, тако и током овог ослободилачког рата, ова дела наше културе биће од великог значаја и за будућност нашег народа. Она и људи Који су их створили треба и остаће и надаље наша жива прошлост сачувана У свој својој целини, борбеном замаху " лепоти, За правилно очување ове наше велике прошлости од значаја су не само дела већ и очување свега онога што је везано 3а живот и личности наших _ културних — великана. Поштовање и оживљавање њиховог култа није само поштовање само њих као појединаца, већ још много више, то је поштовање свега што је велико у нашем народу, свега чиме се наша борбена прошлост везује са напредним тежњама данашњице.
Будући да је највећи број наших _ културних _ величина живео и стварао у Београду, то је Београд место у коме се успомена на њих најбоље може оживети. Оживљавање културних традиција прошлости помоћи ће данашњем Београду много у васпитању нових напредних и слободарских тгенерација, Просветно одељење ИНО-а схватајући сав значај чувања културне прошлости предви. дело је извесне мере да се Успомене на наше велике књижевнике и уметнике што боље, сачувају; Засада још није могућно подизање споменика и отварање. културних музеја. А ли да поједине ствари не би пале у заборав, предвиђено је истицање спомен-плоча на кућама где су живели и стварали наши велики књижевници и уметници, Исто тако настојаће се да се прикупи што више полатака који: би осветлили живот значајних. људи наше кул. турне прошлости и могли да се користе при каснијем стварању музеја културне прошлости.
М, П.
——__—__————
Нултурно - уметничко · АРУШТВО „БРАТСТВО"
на турнеји по Словенији
Културно-уметничко друштво »Брат= ство« из Београда посетило је прошлог месеца скоро сва најважнија индустриска места Словеначке. На своме путу дала је пет културно уметничких прпредби. Углавном, програм је био са стављен. од хорских песама У извођењу великог мешовитог хора од 9 иланова и од народних стилизованих игри фолклорне групе. Програм је био добро припремљен и увежбан. Концертима у Словеначкој културно - уметничко друштво Братство стекло је више искуства тако да се може оче кивати од њега да ће на раду моћи ла поштже још више залагања и ре
Зу а.
Скадарлија
ФИЛМ
СОВЈЕТСКИ ФИЛМОВИ
који ће се приказивати
а београдским биоскопН ским платнима појавиће се још један низ совјетских филмова, филмова уметности која је у рукама народа постала оно огледало што ч0вечанству даје могућности да види своју слику и да осветли његове истинске путеве,
Филмови „Петнаестогодишњи капетан“, „По штукиној заповести“, „На далекој пловидби“, „Маскарада“, „Аринка“, „Силва“, сви различити по тематици, разнолики по обради, носе једно заједничко обележје они су пуни правог садржаја, правог људског хумора, љубави, борбе, напора, жеља; стремљења, а тај садржај је заиста уметнички изнесен, тако изражен да из њега не стрчи оно што се хтело да каже као намера његових твораца, већ избија из дубине, из самог процеса уметничког дела.
Био то филм у коме нема у правом смислу јунака, већ у коме радњу носи више лица, група људи, као У „Далекој пловидби“, или са јунаком — „Пета РАЗГОВОР СА ДИРЕКТОРОМ ОПЕРЕ е
НОВА СЕЗОНА ОПЕРЕ
бине у ЗНОКу СтОЛНОГ нотредовињо
а крају сезоне Београд| ске опере обратили смо се _ директору · Оскару Данону, који се осврвуо У то“ ку разговора на досадашњи рад и том приликом је рекао: »Београдска опера прошла је у вре“ мену од ослобођења Београда до Данас две фазе. Прва: формирање 8н“ самбла солиста, балета, хора и орке стра; друга: формирање репертоара» У првој фази рад се концентрисао на увежбавању и оспособљавању уметничког кадра, проналазили су се мла= ди певачи н музичари. Улагао се 0 троман труд око набављања матери“ јала за костиме и декор. Бео“ градско позориште било је скоро без иједног костима и без кулиса. На том плану почело се сасвим изнова,
Сезона 1945—46 је друга фаза н би ла је у знаку остварења репертоара. Настојали смо да добрим и способним ансамблом створимо што брже известан репертоар, који ће нам служити као основ за даљи рад на побољшању избора им квалитета нових дела. 0стварили смо леп број претстава које су имале и свој уметнички ниво, Ту спада н »>Продана невеста«, »Севиљски берберин«, »Вертер«, »У долини« и најзад »Кнез Игор«,
Досада остварени репертоар омогућиће да се убудуће више поведе рачуна о домаћим им славенским | операма. За претстојећу сезону извешће се низ домаћих дела Петра Коњовића, Стевана Христића, Марјана Козине н других аутора.
Од руских — дела биће _ изведена: Глинка, »Иван .Сусанин«; Мусоргски, »Сорочински сајам«; Чајковски, >Пикова дама«, Од Сметане ће се извести »Пољубац«а,
Из француске литературе предвиђа се »Кармен« од Бизеаз и »Манон« од Маснеа и најзад од Вердија »Травијата« и »Дон Карлос«,
Поред ових наведених дела, нека
. аначајнија руска дела биће изведена
концертно, :
Настојаћемо да и балет увежба не» кблико самосталних претстава, Предвиђа се извођење и напредних совјетских балета ' »Золушка« („Пепељуга“) Сергија Прокофијева или »Ромео и Јулија« Да би се оперске претставе умет-
| нички освежиле, намеравамо да оства“
римо низ гостовања оперских солиста из Прага, Брна, Братиславе, Софије, Загреба и Љубљане, Предвиђамо и значајније диригенте, домаће и стране.
За диригента наше Опере позван је наш познати уметник Крешимир Барановић, досадашњи шеф Опере у Бра“ тислави, , |
Нова сезона треба да буде у знаку сталног напредовања и подизања У“ метничког нивоа претстава.«
наестогодишњи капетан“, „Аринка“, види се да совјетској
. концепцији филма-није стало до
филмских звезда и. старова. Херој. на платну у већини холивудских филмова био је стар, а стар често није био уметник, већ само стар, филмска звезда: У овим совјетским филмовима, као и У свима које смо пре ових гледали, види се да се не ради о стварању филмских звезда, већ о добрим филмским кадровима глумаца, |
Тако нису изграђени глумци ових филмова, ни Николај Мордвинов, ни Тамара Макарова, ни Даутов, ни СмирноваНемирович, ни Емељанцева, ни Коновалов, ни Ларинов, ни Измаилова, ни Астангов, ниједан од њих.
И режисери ових филмова постављали су себи друге задатке, него режисери великих кино-студиа других земаља. М. Левин, А, В. Ивановски, Ј. Музикант , В. Журавјев, са сценаристима бирали су такав материјал који је заиста људски, и дали му праву уметничку обраду. Њих није водио профит, или завођење масе, већ дубоки морални и васпитни циљ уметности, њен задатак да облику“ је истину о друштву, времену, средини, људима, |
Ови совјетски филмови, ко.
ји ће се приказивати као и сви совјетски филмови, зато су 0вако прављени, зато су истинити, зато су на правом путу на коме су сва истинска уметничка дела, што су стварана од народа, ж
_ ФИЛМ КОЈИ СЕ- ПРИКАЗУЈЕ.
„69 паралела“
ило је страна где фашисти нису могли да продру по ред свих подивљалих налета. То је била историска нужност које је био свестан совјетски човек и. за коју је знао да се бори. У зони 69 упоредника, на крајњем северу СССР, тамо где су морске струје загревале гру. ди Леденог Океана и отварале пут совјетима за друге земље, устремили су се хитлеровци да затворе тај морски друм, узалуд су се упињали шеснаест месеци да Совјетском Савезу пресеку ову везу са светом. У. залуд, — та веза је морала да остане да би било човека и"његове културе,
Авијација, морнарица, артилерија, пешадија, повезани, тако како може да буде повезан народ У одбрани своје „земље, држећи се такорећи за руке, одупрли су се том налету. Ређају се ликови хероја : Совјетског Савеза, израстају у данима _ борбе; пролазе војници, безимени јунаци, а пред нама се још једном рађа у. овом филму, једном од многих незаборавних филмова из „ отаџбинског рата, непобедиви лик Црвене-армије,. |||.
Са овим филмом Централног студија кинохронике, режисери Љ. Бељиева и М. Ошурнова показале су какав документарни филм треба да буде. Оне су знале да извуку. Оно што је најбитније било на 69 упореднику, знале су да изнесу праву драматику и величину ових дотађаја којим се укључују У горостасну слику Отаџбинског рата. У монтажи су тако правилно поступиле да “су не само водиле пажњу гледалаца правим пу-
"тем, већ су успеле и да га за-
несу догађајима и да њима високо морално и васпитно „де-
лују. Улога спикера У , овом
филму, као и све остало, с осећањем мере је постављена. |
ПИ А
Ништа ја не кажем.. Зар ја, Хајим Хајон, да - МА говорим ружно о. Јеврејима2,. Само дозволиће. те: могла је наша општина и мало боље да поведе рачуна. А не тек тако, да се не зна ни ко пије, ни ко плаћа. Богами вам кажем. Јер где су ти долари наше браће из Америке, где су ти милиониг... А баш би било право да и нама, Јеврејима, одреде неку пензију. Да видимо и неку фајду од тога што смо Јевреји. Па 6огами. Ајде, нека дође једанпут и тај сат. Трпео си Као скот, гинуо си, а наградар — Оне прње из Америке. Прње, ја кад ти кажем. Оно што се ни просјацима не даје: Каже: текстил, Какав тектстил> — АНсјас (којешта), знаш шта су ансјаст Али први ја не могу да замерим што су нам то послали, Јер шта је радила наша оп. штинар Каже: ми смо голи и боси... Е, мој брајко! Ако си го и бос, онда је то таман добро за тебе. А да је општина мало мислила, да је среће, као што није, па да нам на пример сваком узме меру, или ако то не, а она да барем припита: шта ти треба, какав штоф, каква боја итд. А' онда да јави: Хајиму
~
Хајону, бившем гросисти, по. требно је то и то. Ти ћеш да. кажеш: нисам био гросиста; Па.
нисам био, знам и ја да нисам био, Али, видиш, онима тамо чиниће част да пошаљу нешто Хајиму Хајону, гросисти, или
доктору том и том, адвокату |
итд, Ама ти само мене питај жако се те ствари раде. Имају они да буду сретни што могу да учине нешто за тебе-и да они кажу хвала, а не ти њима. Али зато треба имати мијоју, сехел (мозга), знаш шта је сехел> Овако, шта бива: Или ти шаљу неки рококо, или неке тесне хаљине, да ни кости не можеш кроз њих да провучеш, И онда каже: дао ти је, и општина каже: добио си, А шта си добио» — Секирацију. Секирација — кад до-
бијеш, секирација — кад не
добијеш. Ето у томе је ствар. Па сад шта му можешр На: ши смо, Јевреји, и — куш, ла
мудера! (муч!), Ето: ја ћу први ·
да пређем преко тога, Каква таква, роба је стигла. А сад шта бивар.— Каже: напиши молбу. А зашто молба, молим вас, кад је он исти такав. логорелац Као ја! Значи: биро-
обро.. У реду:
овде _
написао:
ЈНАН. НОНФИНО
кратија. Јер мора; каже, да се води евиденција. А зашто евиденција, кад смо ми наши људи» Да неко, каже, не до“ бије двапут, а неко ни један“ пут.. А баш сам ја лично чуо да су поделили петнаест пари грао одела од енглеског што“ фа. Каже: нађите ми једног од тих петнаест. Проверите, каже, прво, па онда говорите. Море, боље да ј4 вама то кажем док
нисам проверио, после много · ћерка. — И уопште, каже, зна-
ми вреди! Као да мени није до.
ста та секирација — јер можете мислити како ми је било кад сам то'чуо! — него сад
и да им проверавам, А у ствари мени баш то и треба: једно грао одело од енглеског што“ фа. Па ја сам пре. само то и носио, А што се тиче тог Одбора грађана за поделу, ја пр“ во и прво што немам поверења у њих. Јер ја тај Одбор. не познајем, нити они мене познају, јер ја их нисам бирао, пошто сам онда био болестан. Ви ћете рећи: народ их бирао. Знам да то, али ја хоћу да браним своје „ја“, разумете, и како онда они могу да знају шта мени · треба. ' Укратко: људи апсолутно не знају шта раде. Само ја не волим да олајавам, не волим да се то чује, јер ми смо наши, Јевреји, па шта би свет на то рекао» А друго и друго што нису узели стручне продавце. За тај магацин, знате, где се раздаје роба. Истина, оно је, рецимо, поклон, али опет друго је то кад има неког да ти густира, да ти разложи, да те посаветује, да ти да воље: „О. во је добро, ово није добро; о, во је за тебе, ово није за тебе; ово ћеш овако, оно ћеш онако“ И тако, у том смислу. Да осетиш да за тезгом стоји твој човек, Као на пример што ра-
ди другарица Солчи, па и чика Раша, тј. кад је он дежу-
гран, Али други не, већ те пу-
сте да сам пробереш,. Већ за мушке нема ништа, али за жене. Ево да видите шта се са мојом ћерком догодило; Дакле дошла она и узела да пробира, Већ зар је оно укус што носе те Американке» Али пошто си спао на то изношено, онда у реду. И лепо прету“ ра она, слој по слој, слој по слој, оно што је било доле извукла горе, оно од горе дошло опет' доле, и све тако. А има стрпљења, То дете што ми је стрпљиво, “не 'умем да вам кажем. Припалила лепо цигару (јер "она је била интернирана у Италији, па је после пребегла У Швајцарску; али да
· видите шта су Швајцарци. да»
вали избеглицама, а не-као ови _Американци!), припалила цигару и бира. Свет око. ње гунђа, али она тера своје. Ни-
Сцена из совјетског филма посвећеног север Ме у рној. ратној морнарици, | хероизму њених морнара У зет н
=, __ _ _. ___[намапрмча
пурнм живом : __дДЕЛА пПЕКСТИЛ
је ми нека свађалица и више воли да отрпи, срце татино, И тако издвојила десетак хаљина, ставила на страну да по. сле одабере једну од њих. И сад ти долази нека жена и цап: баца се баш на те хаљине! (Море, незгодни су ти и ти наши људи, богами вам кажем!) Моја узела да се брани:
— Другарице, — каже, ово сам ја за себе одабрала,
= Да вам не буде много десет хаљина! — каже ова дру. га и одмах узела увредљив тон, „— Не тражим ја десет, него
још се нисам решила коју ћу
од ових, — објашњава моја те ли ви да ја већ два сата ово разгледам и пробирам.
— Е, баш зато, — одговара ова, али онако: дрско. — Ви као да сте у својој гардероби, — каже, — као да само ви по стојите овде, — каже и то све дрскије и дрскије.
— А ко вама брани да ви
претурате» —" Мој образ, — каже ова. Замислите само! А уствари
још како претура по хаљина“. ма што је моја кћерка издво јила! Е
— Зашто не почнете с онот крајат — опомиње њу моја ћерка учтиво. (Пусто то швајцарско васпитање, па друкчије и не уме!) .
— А мени је ћеф баш с овог краја, — одговара она безо= бразница.
Уопште ја могу само ово да вам кажем; ти наши људи пој. ма немају шта је то демокра= тија! Јер зар је то демократски, молим вас: моја ћерка да се мучи и да пробира, а нека трећа да дође на готовоР А у“ права, тј. тај дежурни члан, гледа и ћути. Ћути и просто му је мило што падају онакве
речи! Ето какве се ствари догађају у нашој општини, другови:
Срећом те ми је дете стрпљи= во и васпитано, па прошло без неке веће свађе, Само толико: алапачо, простакушо, и томе слично, али нису косе почупа» ле једна другој, А на крају
" ипак моја ћерка платила цех. " Јер ево шта је после било:
Изабрала једну хаљину, од: нела кући и распарала да се то после преправи за њу. Али, кад је распарала има шта да видиш: трула нека тканина, не вреди ни онај труд да се распара. Ништа. Покупи ти она то и однесе натраг, да ј0] место тога даду другу хаљину. Али они ни да чују!
— Ово су крпе, — кажу, ово није хаљина.
— Па шта ондар
— Сашијте, каже, па нам вратите хаљину. Јер ми смо, каже, у нашим књигама задужени са хаљином, а не са крпама. Ето на шта они ватају. А шта се то мене тиче, молим вас, чиме су они задужени И како су они уопште смели и да ми дају нешто што не ваљар Па нисмо ми ваљда овде за неке преваре и шпекулације» И где је онда солидностр М такве ствари. Ама како ће то да изгледа, кад мене људи питају, па им ја кажем да сам ту тру“ лу и несолидну робу набавио У јеврејској општини» ИМ још те тера да платиш кројачици да од тих крпа понова сашије ха. љину, кад ја немам пара и пи“ там се одакле да платим и за ону, која ће остати мојој ћер“ кир!
"Сад видите како је то кад људи не мисле, Море, срећа њихова што ми је дете васпитано у Швајцарској и што ми је стрпљива, срце татино, ни“ је пргава као ја, те се она ни кад не љути, него воли с ле“ пим. И полако, полако — ура" зумила их, То је трајало сат, два, не знам ни ја колико. Али шта му можеш кад је та биро“ кратија тако тврдоглава. У“ главном споразумели су се да она мало приштпендла и про фирца оне крпе, да то изгле“ да на хаљину, а они ће јој он“ да дати другу.
И тако могу да кажем да се са нашом бирократијом ипак некако излази на крај, Главно ти је да се не даш збунити И ма шта ти они говорили, ти И" маш да останеш при своме, Дође му као нека партија ша“ ха. Буди ладан, и што се ови више љуте, ти — ладнији. кад си их извео из такта, Знај да су шах-мат и добио си пар. тију. То сам од ћерке научио. Срце татино, она ми је јако паметно дете.
А што се тиче друга Даче нашега с претседника, против њега нема шта да се каже. Његова је једина мана што не уме да каже „не“. Па сад шта му можешр Постоји ли негде човек без мане» А особито што смо ми Јевреји. Зато ја ништа не кажем. Па како би то изгле. дало, молим вас, кад би ми, Јевреји, стали да говоримо РУ“ жно о Јеврејима7,,