20. oktobar
НЕШТО КАО КОЗЕРИЈА
о
овек сам од реда: устао „сам рано, попио каву, прочитао новине и пошто сам се са другарицом договорио шта ћемо за ручак, задовољно сам кренуо, на време, на посао, А ди гле... На вратима поштар.. Било је то непријатно изненађење за једно нормално, 0" бично јутро, Епс ме позива на благајну да исплатим заостао рачун из прошле године, Же» на н ја згледамо се у чуду. Све рачуне, додуше, не чувамо, изузев последњег, _ који треба да служи као доказ да су ранији исплаћени, Бар та: кав би ред био.
Када се тиче исплате рачуна за осветљење — нема речи, мо. ра се платити! Одувек сам ви“ ше волео светлост од мрака, А ако не исплатим на време, укинуће ми струју. Накнадно Увођење — накнадни трошак, А тај ми луксуз не треба,. Пожурим, зато, да видим о чему се ради.
Заглелам у књиге — рачун за међувреме од 27 јуна до 30 августа 1945 неисплаћен. Нема ту шта. Књига неће да лаже. Додуше, мени се све чини да сам то својевремено исплат:2, — али како да докажем. Потврде немам, а они из Епса, разуме се, не могу да верују голој изјави, Нема се куд, те“ шка срца извадим 2.141 динар и платим. Тако ми и треба кад не чувам признанице исплаћених рачуна!
Прошло неко време, У буџету велики мањак, услед изненадне исплате рачуна. И жена и ја једнако мислимо на то, За. то сложно одлучимо да претражимо целу кућу: није ли се исплаћени рачун где задржао. И после два дана нанорног тражења — пронађемо га. Све се поклапа: број уплатнице и те кућег рачуна, време и стање бројила, потрошња и износ... Датум поштанског жига: 5 но. вембар 1945 — исплаћен. Јасно је као дан: Епс је два пута наплатио један исти рачун.
— Зар и тога има, чуди се моја жена.
= Као што видиш: има! То је заоставштина прошлости. У. вукао се неки папов код Епса и нагриза, Али неће дуго...
Поћем право на благајну Епса, Обтасним чиновнику ствар и полнесем признаницу.
— У реду, друже. Ти си у праву.
Извињавам се и ја њему. Знам да није он крив, Он врши своју дужност, Али крив је о нај папов скривени. Стрпљења: и он ће долијати,
У булуће чувам сваку признаницу исплаћених рачуна и чуваћу их све донде док општа дератизанија не потамани
и ове пацове коп Епса. ., Миша СИМИЋ
РРМБАНИ БЕОРРМА
“
На лобровољни рал тоеба позвати · благовремено
последње време уобичајено је да се за добровољ ни рад а нарочито за пољске радове, позива увече, између 7 и 8 за сутра у 6 часова из јутра. Како на те радове илу већином жене, то оне нису у могућности да припреме храну за тај лан, када ће бити отсут' не, како за себе, тако и за у“ кућане који остају, У Било би потребно да се убу. | дуће позива на ралове најма: ње шест дневних сати раније како би све могло да се ловеде У пел и нико да не трпи Исто се тако често дешава ла се за Конференције позива по пола, или по три четврти ча' са пре почетка Сви смо ми да нас зпудсти и потребно је ра: није саопиттити време састан ка како би могли да распоре
димо своје дужности Милап СТАНКОВИЋ
ува. |
тата
— мале народне скупштине.
рошла су времена старих општи-
на, поглаварства, кметова и претседника општине, када се наређивало н претило, кажњавао _ народ мн гонно на послушност, Народ је у току ослободнлачке борбе остварно један од веанких демократских принципа, да у правља у државни, у граду, преко својих претставника н да може увек и критиковати, м предлагати, да може слободно н несметано да управља својом земљом, преко својих органа, преко својих одбора, народних, Народноослободилачки олборн прерасли су после ослобођења у народне одборе, који се по закону састоје од 45 претставника народа, а из чије средине се бира Извршни одбор. Дужност Извршног одбора је да руководи радом народне власти у граду, рејону или селу пода по свим проблемима дискутује нв расправља се ширим пленумом од којег ће примати сугестије,
У Седмом рејону изабрани претставници народног одбора на ширем пленуму саслушали су, прошле недеље, извештаје референата по одељењима и дали су своје предлоге,
Извештаји се подносе по одељењима и у свима су обухваћени важни задаци рејона, са критичким освртима колико се успело, н колико не, са предлозима, да се приђе извесним проблемима ефикасније и брже,
ИЗВЕШТАЈИ ГОВОРЕ
Станбено питање у Седмом рејону има великих потешкоћа. Станбени отсен испитује могућности за настањење по великим кућама, које су сазидане више за уживање. И том приликом отсек је утврдио да су многе куће не» дељиве услед заједничких пролаза, холова н повезаности соба. Иначе, стан. бена ситуација на Седмом рејону мо же да се поправи једино када сви вла» сници приступе обнови н подизању порушених зграда.
Комунални отсек успео је да разради велики материјал у припремним радовима, око прављења пррјеката н предрачуна за поправку, у грађевин“ ској сезони, Углавном рад Комуналног отсека управљен је највише на обнову приватних зграда, сходно 3Закону о обавезној оправци оштећених зграда. Рад на предрачунима био је велики, а Отсек није располагао са довољним бројем особља, Сада Кому. нални отсек ради на оспособљавању свих Зграда у којима су смештене
6:
ДИСКУСИЈА О РАДУ СЕДМОГ РЕЈОНА
инат
падови кодек НАРОДНИ |
„шкоде. да би радови били завршени до 1 септембра, У Седмом рејону пријављено је 267 оштећених зграда, од ових завршене су оправке на 14 зграде, алр у току су радови на 77 зграда, Преко извештаја износе се н грешке отсека, што се није отсек више заложно да би обухватио све несвесне грађане — који нису схватили значај поправки станова н што се није са више активности радило на уклањању админстративних компликација при закључењу зајма,
Рад финансиског отсека је био до ста позитиван, али примећено је да у' лични пописивачи и порески обвезници нису поклонили довољно пажње кон ференцијама. које су одржаване на насељима и на којима се попуњавале пријаве, да би рад финансиског отсека био упрошћенији око наплате и правилнијег разрезивања порезе, За време од 15 фебруара до 30 јуна наплаћено је државних дажбина за порезу 21,116,898 динара, за таксе 1,090.845 динара за трошарину 7,297.998 — све укупно 29,505.736 динара.
У Седмом рејону многе школе биле су смештене по приватним зградама као Школе 17, 25, 29 мн 3', За време зи' ме било је нередовне наставе, а сва одељења нису имала потребан број у" читеља, тако се дешавало да по чети. ри месеца ученици остају без учнте ља, Иначе Просветни отсек није имао много успеха на окупљању неписме» них на течајевима,
На територији Седмог рејона посто» је велики комплекси земљишта који су потпали под аграрну реформу Због рђаве евиденције није се водно добар надзор над воћњацима и над осталим привредним добрима, због чега се осе» ћа потреба да се на Седмом рејону 0снује пољопривредна служба, која би водила рачуна о обради земљишта, 80» дила евиденцију о пољопривредним до“ брима засновала узорну економију и остварила огледно пољопривредно до» бро.
НАРОДНИ ПРЕТСТАВНИЦИ ПРЕДЛАЖУ 'Претставници Фронта, синдиката, бе младине, АФУ-а и из насеља обавештени су о раду Извршног народног
За време читања извештаја
аи
РОМТОВСКИ ОПИС
Где су ти фронтовциг
сена улица је тако кратка и тесна да се не може од њених тротоара захтевати да уступе места каквом дрвету или травњаку. Јасно је да она не може да се такмичи са о"колним улицама, које, ма ко лико да су прашњаве и засеја. не најразноврснијим отпацима, ипак имају колико'толико уредан изглед. Али кад већ не може да буде најлепша; она је "најпрљавија у својој околини.
Идући у канцеларију И из канцеларије кући, свакодневно двапут пролазим Зетском улицом, Коју становници брижљиво украшавају згужваним мас ним хартијама, празним конзер-
вама и оглоданим клиповима
кукуруза. Ономад, неке жене изишле с децом пред капије, друге се нагле кроз прозоре и све са интересовањем посма трају рој мува зунзара који се залепио за калдрму и сише ли сише нешто са ње. |
— Па ово је да сви добијемо колеру! — зграњава се једна.
— Ја им, вала, нећу чистити улицу, — одлучно каже друга
И остале су, изгледа, биле астог мишљења, _ Позатварале су прозоре да им „колера“ са улице не би ушла у кућу.
Има ли Зетска улица свој одбор Фронтар Живи ли у Њој који грађанин, који би рекао: „Ако не може улица да нам буде лепа, могла би бар да бу-
де чиста“. Ога ТИМОТИЈЕВИЋ
ЗАШТО СПИСКОВИ ДЕЖУРНИХ АПОТЕКА НЕ КАЗУЈУ НИШТА
недељу 28 јула око 5 часова ујутру разболео ми се муж, 92 тровања стомака, Требало је одмах набавити лекове и зато сам пошла да тражим дежурну апотеку, Из новина сам видела да је најближа дежурна апотека, впотека Николић у у“ лици Народне Републике 2. Пред апотеком сам била нешто после 6 часова н спремачица апотеке ми је објаснила да је апотека дежурна тек после осам сати. То је био – списак — впотека из групе 6, а пошто ми је најближа апотека на. углу Јована Рнстића м Крунске улице, Али, и она је била затворена, а на вратима је стајао списак впотека из групе 1,, којој припада апотека Николић, Обишла сам и Седму државну апотеку у улици Бу. левар Шрвене Армије 132, Тамо је на вратима стајало да су дежурне апотеке групе 6, Апотека Сабовљевић припада групи 6., али тамо је стајало да су дежурне зпотеке из групе |, На вратима апотеке Пашић у улици 27 марта писало је да су дежурне апотеке из групе 6, Још увен инсам могла да се слађем
одбора, А онда су узели реч, да У име народа припомогну народну власт, да у име народа кажу слободно своје мишљење,
Потпретседним _ Фронта Ђукановић предлаже да се Комунални отсек уколико још нису отпочеле јесење кише, што пре позабави питањем воде на Чука“ рици,
= Људе нду по два километра по воду, али нада падну кише терен је клизав, брдовит ни ствара се врло тешка ситуација за становнике Чукарице, Ми морамо о томе да поведемђ рачуна, јер Чукарици је потребна вода. Ја знам дз је креднт одобрен, а посао иде споро
Чује се глас народа преко претставника у народној влсати, говори народ несметано о својим потребама,
Устаје радник Антон Стефанчић и прича,
— Раковица је индустриски центар, а проблем станова је све већи и већи. Треба повести рачуна, да је потребно обезбедити радницима здравије станове н треба народна власт да зна да многи стручњаци и радници не желе да дођу у Раковицу јер нема станова,
Говоре омладинци о потреби ученика у привредним ин занатским домоћима, са забринутошћу — декар Велашевић прича о потреби да се образују комискије које ће издвојити децу из свих влажних сутеренских станова на које је он нанлазио, да би се отклонила болест код деце у ојаквим становима, која може бити судбоносна за даљи њихов живот,
Износи се неуспех у основним школама и. гимназијама, критикује се рад на аналфабетским течајевима, предлаже се да се заробљеници иселе нз станова и на тај начин добију станови за намештенике и раднике, н кроз све то стварају се нови задаци које народ поставља своме одбору, а који ће их н остварити уз помоћ нарола,
= Може ли закон везивати руке народу # нећемо ли га променити ако нам он сметар« чује се предлог народ“ ног претставника,
- Када знамо 58 Ема толико депе! која живе у алази, толико радника и намештеника без станова, а ми гово» римо о Закону о мчеприкосновености станова који нас спутава у станбеном питању. Ако стан не може битни неприкосновен, и ако не треба да се огрешимо о закон, ми ћемо стварати нове преграде у великим отменим холовима, затвараћемо врата онде
де ти пива те ам аи, ап
сметају, и провалићемо их онде где треба. Јер ситуација на Седмом ре" јону са безброј вила и кућа за уживања ннуком случају не може бити другојачије решена, с обзиром на 0колност у којој се налазимо.
Народ тако може да разуме законе, чаном смелошћу да мења ако је то потребно, јер закон ствара народ, који је извор власти. ;
Сутра, прекосутра, претставници #8-; рода поћи ће у насеља по блоковима «
да кажу шта су чули, М шта при |
жили, да би нарол знао како ради његова власт) и шта ће ураднти у будућности. в.п.
%
ш пошто сам лутала пуна два сата, вратила сам се у апотеку Николић одамле сам тв пошла, Тамо мн је влотекар издао лек неколико минута пре осам уз објашњење да су до 8 сати дежурне апотене из групе 6, а од осам сати из групе |, Ђ
Мислим да би требало да све апотеке на својим вратима имају Један исти списак лежурних апотека, а не да грађани морају да лутају док одгонетају Која је апотека дежурна,
Надемла ЛАЗИЋ
СТАРИ ТРАГОВИ
коро ће се прослављати
двогодишњица – ослобођења Београда и том приликом моћи ћемо да погледамо уназад и да са задовољством констатујемо како је крупно и значајно оно што смо за то време учинили.
Међутим, има још старих грагова, Као класичан пример служе формулари молби за добијање овлашћења за _ рад гргтовачких радњи, које београдска Трговинска комора још увек употребљава, Крупна прна слова: „Управи града Београда“ — оној Управи која је у црно завила десетине хиљаза мајки и сестара наших најАољих људи — изгледа да не боде очи одговорних'у Трговинској комори, кад ни после хве године нису нашли за вредно да те формуларе ппомене.
. Д. МАЛЕШЕВ
===2 АВГУСТ 1526
Франкови критикују
Решења, решења! |
— Жалба Инспекторату ИНО-а која очекује решење =
Главна београдска радничкослужбеничка задруга преко Координационог одбора за мензе и Одељења трговине и снабдевања ИНО-а тражила је од Ш рејона 29 маја да јој додели 10кал Јована Почековића, осуђеног ратног добитника на Теразијама број 23 за потребе Задружне мензе број 2, бившег Такова, У којој -се храни свега 650 _ чланова, Додељивањем траженог локала менза би има. ла на исхрани 1500 чланова, а чиме би се омогућило спајање мензи: Југопетрола, Теразије број 10 и мензе Окружног народног одбора у Косовској улици, Тиме би могло да буде организовано издавање доручка, тако да би поред Зугопа Н Грамлека биле задовољене све потребе радног парода у ужем центру Београда. Ове обавезе је Извршни одбор ИНО ставио до знања Главној београдској задрузи која се обавезала да ће учинити да менза Таково и бифе Почековић буду до максиму“ ма искоришћени, а поред тога преуређењем поменутог локала да им се да репрезентативни изглед
Економска комисија Синдикалног већа у свему се СсЛОЖжИла са предлогом и тражењем Главне београдске задруге.
На молбу 1! рејон је донео решење да се поменути локал додели задрузи. Нагто се По-
динацноног одбора
чековић жалио и рејон је онда поништио своју првобитну од» луку и оставио му локал, моти“ вишући да је он ратни добит“ ник и да му се треба омогући» ти отплата ратне добити. По» чековић је осуђен да врати народу оно богатство које је за време окупације стекао од свог народа, а не да од садашње за• раде отплаћује што је у супротности са нашим Уставом,
Одељење за станове ННО-а,
после саглашења са начелником .
Одељења за трговину и снабдевање, поништио је решење Ш! рејона и донело решење 19 јула да се спорни локал додели Главној београдској задрузи. Решење је извршно и нема места жалби. Станбеном отсеку 1] рејона упућен је предмет и• стог дана и извештен је [| рејон да додели локал Јовану ПочекоБИлу у Бранковој улици број _ Међутим претседник ТТ рејона забранио је извршење од-• луке изјавивши на примебду Клонимира Матића члана Коорза мензе да се он саглашава са одлуком ИНО«а без обзира што је то одлука власти 1] степена и да су они одбор 1! рејона пони• штавали одлуке и самог Из• вршног ИНО-а као и државног тужиоца за град Београд.
К. МАТИЋ
„Разбио сам, и још ћу разбити,.,“
Љу и револтирани дошли су код повереника _Доситејеве улице Андреја Ивано: вић и две жене, тражећи да се предузме нешто против харчења народне имовине, коме су они били нежељени сведоци. Пролазећи Душановом _ Ули. цом, поред Прве мушке гим назије, опазили су да неко изнутра пиглом разбија плавим премазана окна, још из времена замрачивања.
Изненађени, пошли су да ви: де ко то чини и наишли на чувара зграде и његову жену Кад су му рекли шта се дешава, он је незаинтересова“ но одговорио:
— Шта се то мене тиче... Зграда се и тако поправља..,
Наишавши ту на неразумева. ње, потражили су виновника.
То је био мајстор Бошко, глав“ ни мајстор централног грејања.
Саслушавши их, са потсме» хом је одговорио:
— Разбио сам, и још ћу ра“ збити.. То са вама нема везе... У сутерену је мрак, а мени треба светлост.,,
Како су видели да је немогуће разговарати са човеком који нема смисла и љубави за народну имовину и нема наме. Ру да је штеди и чува, дошли су да се засележе њихова имена, ако је потребно да посведоче
против ове штеточине у вре" мену такмичења. Износим ово путем штампе,
не би ли се спречило да они, који на једном месту граде на другом разарају. – Таквима није место међу радницима на великом послу обнове,
Маја М, ШЕВИЋ
Плажа за сбиње, Бозе и Боње
ткала су велике жеге, пла-
же су пуне света, Нарочито недељом. Пошла сам и ја на Саву, на купатило поред земунског места. Како су ку патило и његова плажа били препуни, отишла сам мало да ље, где је мање света.
Све је било лепо; и вода и сунце,., Но тада су дошли нови гости. Неколико великих свиња тТерао је један човек. Свиње су се устезале не хотећи да уђу у волу, јер је У води било деце и света, али је човек шибао и терао, по сваку цену. Ми, купачи, побунили смо се:
= Немој човече, ово је за људе, а не за стоку,
= Не питам вас ја, одгово“ рио је човек. Да ли је ово слобода нли нијер Имам ли ја, или немам, право да терам моје свиње где ја хоћу, То је моје добро! И ја сам мало школован и знам шта могу а шта не могу.
Није ово једини случај. Сазнала сам да се свакодневно то дешава.Не знам како је по другим плажама, али на овој, поред земунског моста, тако је.
Сваки од становника Новог Београда има по неколико ко-
мада свиња и терају их баш онда на купање, кад је плажа пуна света. Нису ту само свиње, има и гусака и пловки и коза и оваца, па чак и крава и коња, Кад би се бројало, ко зна да ли би било више људи, или животиња!
Сматрам да би власти треба ло да поведу рачуна о оваквим
поступцима и ла упозоре становнике Новог Београда да купају своје животиње у вре“ ме када су плаже празне.
| Бранко БОЖИЋ
Уклонимо ругло са дунавске обале
Н' овој летњој жези народ у ма“ сама одлази на Дунав, да «се расхлади, да се освежи, да поправи здравље, оронуло услед претрпљених мука н невоља за време прошлог рата. И сасвим паметно! Сунце и вода, на“ рочито лети, највећа су радост чове• чијем телу.
Али, нажалост, сав тај варод који иде на купање, па Дунав, мора да прође кроз подвожњак. Нажалост, јер је подвожњак пун прашине, ђубрета и сасушене коњске балеге, и када У њега улети какав аутомобил или мо“ тоцикл. што свакога часа бива, лако је замислити како у њему изгледа. Прашина се дигне до горе и, пошто као у тунелу, не може да се разиђе, испуни 1џео подвожњак, загуши, 88" смрди. Народ, жене, деца и људи не могу ни десно ни лево, ни горе ни до. ле, већ иду кроз ону маглу од праши“ не и смрада, грдећи и проклињући час када им је пало на памет да пођу на купање.
Заиста је ово велико зло. Не само да је штета што се човек по повратку с плаже, расхлађен и освежен, мора нагутати смрада и прашине, већ је то опасно и по здравље. У тој прашини и ђубрету налазе се клице које могу код људи п деце развити разне 60" дести: ангину, тифус, туберкулозу ИТА.
Намеће се питање; шта да се радну Овде постоји проблем који чека Рре' шење, Ко да га реши» — Свакако ми сами грађани · фронтовци
Чистоћа је ушла као засебна тачке у план такмичења. Ми, грађани · фро!“ товци обавезали смо се да ћемо сре задатке постављене у плану извршит! Наш је задатак да уклонимо прље!" штину и заведемо чистоћу, тамо Где је потребно, па макар улица Чли Ме" сто где је такав рад потребан не би• ли изричито наведени у плану И за то учинимо то што пре, Мобилиш"мд, грађане својих улица за тај посао 0" чистимо # спремимо подвожњак То је у интересу нас самих, У интересу здравља нашег п наше деце Ако Ре мамо гумено црево за поливање ули“ ца, затражимо га“ од наше народне власти, она ће нам у томе сигурно 80" моћи,
Аца ЈОВАНОВИЋ