20. oktobar
%
Х
2 АВГУСТ 1946 ---------------_____________________________________________ 20 ОКТОБАР | _______
(СТРАНА 7,
у
НАПОРИ БЕОГРАЂАНА У ТАНКНМИЧЕЊУ
34 БОЉЕ РЕЗУЛТАТЕ
евисњган „мати сто уфувалиле - љ » питеттљ
Рад жена || рејона ушивари
Стаљинградској 25, у јед ној малој просторији је смештена шивара АФЖ где влада велика живост, Лу па шиваћих машина ни за тре> нутак не престаје, Ту увек има пуно посла, „Поруџбина“ има много, а свега три машине, Треба шити за обданишта, за омладинске радне бригаде, Треба шити за Шегртски дом, за болесну децу из Лазарета. Тре: ба их окрпити, јер су то већи ном сирочићи и наше се другаице труде да им замене мајке. шивари увек има 7-10 дру, гарица, Док једне шију за ма: шином, друге кроје, треће за: вршавају руком проштеповане ствари, четврте крпе поцепане дечје панталонице и хаљинице, Посла има много, зато се ради без застајкивања, брзо, ударнички. И сваки посао ураде лепо и на време,
Као и ранијих месеци, и У јуну је било пуно рада. Саши“ вено је 309 чаршава, 60 марама, 931 гаћице, 80 кошуља, 835 деч. хаљина, 13 „шпилхозна“, 16 сукања. Радило је 26 друга рица које су дале 260 радних часова, |
Није се сав посао могао 34 вршити У шивари, јер нема довољно машина. Зато је 8 другарица радило код куће, и за 83 сата сашиле 55 раз. них ствари,
Три другарице из шиваре су отишле у дом ратне сироча. ди у Ваваниште. Имале су на расположењу само једну“ ма шину. Ипак су успеле да за три дана боравка сашију 20 хаљиница, 40 марама н 2 сук' ње, Дале су 60 радних часова.
Другарицама из шиваре ле жи на срцу веза село-град. Девет другарица је у селу Жу: пањ за 72 радна часа сашило 45 разних парчади,
Тако другарице из шиваре улажу све своје напоре да би њихов рејон постигао што бољи резултат у такмичењу.
Вера МИЛИЋ
Од старога ново
7 риликом _ сабирне акције Фронта за старе текстилне отпатке, многи су са сумњом посматрали прљаве, мале КРТ" чиће, не верујући да се од њих нешто може створити. Међу“ тим, сви ти отпаци долазе У текстилну фабрику, у одељење регенерације сировина (одеље: ње за прераду крпа) где се после прања и сушења пребацују у машине које помоћу ваљака са челичним зупцима претва>
рају те крпе У пахуљице,
Сама машина је снабдевена вентилатором _— 38 усисавање прашине и кратких влакана, те остају само фине, чисте паху“ љице, које помешане са вуном дају нов материјал „техничку вуну“ из којег се праве што" фови.
У великој мајској сабирној акцији за сакупљање текстил" них отпалака Други рејон Је сакупио преко 17.000 килогра“ ма Колико стотина _ метара штофа ће бити од тога, колико "нових хаљина, одела, капута!
. Због тога са том акцијом не смемо стати.
Прикупљајмо старе крпе да бисмо имали нове капуте,
Воја ТЕПАВАЦ
Такмичењепостаје систем рада Београђана
„Па је такмичење у току = то
св осећа на сваком кораку, Оно дајв свој ритам и своје расположење сваком тре• дузећу, сваком одељењу у том тредузећу и сваком радник, Исто тако, дајв. ввоје обележје сваком – београдском _ рејону, почев од његовит руководила» ца, који и сами узимају ак тивног учешћа у практичном раду (случај у Петом рејону та све до грађана у насовљима пч улицама, Улажући своје до" бровољне цаторе, радо и са такмичарским _ расположењем, грађани остварују значајне е" фекте и испуњавају датв оба“ везе.
Оно што би било тајкарак= теристичније по _ досадашњи отсек такмичења, је чињепица да се претежно обављају фи“ зички _ радови, Грађанима ја некако саватљивије а раву“ мљивије да у такмичењу савлађују физичке тешкоће, да, раде са лопатом, будаком колицима, Ала, разуме се, 0: вакво посматрање такмичења у основи је погрешно, Циљ, је такмичења; да напоредо са ређивањем по улепшавањем града, са стварањем бољих материјалниг услова за живот у њему, ујелно савлађује недостатке па културно-тро• светном пољу: да подиже ' чаграђује културно ч тросвет• но најшире масе грађана, да ит описмењава, упознаје _ са историјом, да иг правилно о
бавештава о догађајима који су 9 току, б Зато такмичење у оквиру
културно-тросветног рада тре ба стватити — исто — толико озбиљно као п“ такмичење тј тем добровољног физичког ра“ да, Обе ове гране треба, развтјата тпаторедо, у складу са потребама т“ загтевима среди“ пе, према постојећим _ могућ“ постима. Зато пикако пе тре“
ба сматрати да је битка тротив пеписмености мање важна од раскрчавања рушевита, 'ла тосећивања Па" де пменит новина, које бу то стигле заиста висок ниво, Не треба сматрати мање важним предавања на универзитетима рејона, дописивање са селом, питање читања дневне штомће, питање претплаћивања на ту штампу, од' раштишћавања, крчења т калдрмисања улица
Ми немамо памеру и нећемо ићи само једним правцем, 80» постављајући друге, Уложићемо својепаторве да такмичење, које је постављено свестрано, покаже и свестрач натредак. Само, до би се у томе што бо" ље успело, треба п“ даље и сптрављатци пи употпуњаватц органивацију _ рада, _ Треба спроводити, најдоследније, такмичење у правилној еви денцији. Треба наћи могућно“ сти да бе, у складу са. олободним временом грађата, фи“ зички и културно-тросветии рад смењују и допуњују, Тре" ба постићи да једањ рад не буде па штету другог, већ да физички таторђи буду освежење и подлога за културно“ тросветне ч обратно, Нарав. то, где је ова два посла могуће спојити, као што је то 0» стварљиво у раду жена, (тле. тење, шаивење, мешење и слич“ ноу треба то учинити, Уоста“ лом, 9 мпогим рејонима, _ На» сељима и па уличним састан“ дима већ све давно практикује да се на читалачким часови» ма, на усменим повинама предавањима, плете и шије ва обданишта па омладинце, као што се на тпоселима ручних радова, мешења слаткиша 84 омладину на Прузи, чита % дискутује.
Приликом раднит састанака ч конференција увек треба да-
Просто невероватно,.
Београђани троше 75 милиона; лит, воде дневно,
— Ја просто не верујем, да се троши тодика количина воде,
Досањашњи резултати такмичења у „БЕЛСАП-У"
25 јула одржана је свечана конфе» ренција радника но намештеника »Белсапа-а, на којој су изнети _ резултати такмичења за мај—јуни—јули и на којој је изнет план новог такмичења ва предузеће »Белсак«,
Резултати такмичења по радловицама су следећи;
Трамвајска радионица је опунила план такмичења ва 75%,
Влектро · техћичка радионица је #+ стунила шлан такмичења за 759/,
Столарска _ радионица је испунила план такмичења за 76%,
Стругарска _ радионица је вапузвла план такмичења ва 80%
Сарачка радионица је испунила такмичења за. 85% + :
Фарбарска _ радионица је испунила план такмичења да 50%,
Ливница је испунила план такмичења за 1009, а
Ковачка радионица је испунила план такмичења за 100%,
Браварска радионица је план такмичења 38 1009,
Алатница је испунила план такмиче. ња ва 100%,
Заваривачка радионица је испунила план такмичења за 1009
Лимарска _ радионица је план такмичења за 10097,
Никлерска радионица је план такмичења за 1009
Ауто · радионица је испунила план такмичења за 77,6%
Поред радионица, нарочито се истакао у овоме такмичењу Отсек за пруге и грађевине. Реконструкција трам-
вепувила
испунила испунила
вајског шолосека по целом Београду, оспособљење истог од великих степе ница до Реалке, реконструкција улазне кривине у доњем кругу »Белсапе-а, 88" тим разни ни обимни радбви ваздушне мреже, као н радови грађевинске при“ роде, изведени су и завршени пре предвиђеног рока у овоме такмичењу,
Отсем ва свобраћај је одржао 10,44%, више кола у саобраћају у поређењу са прошлим месецима. 1940 године, радило је 118 трамвајз у сгобраћају. Са овим трамвајима је превожено 167.300 пут» ника дмевнд, дон се сада са 68 трам“ ваја, који су у егобраћају, превовт 182.340 путника, што износи 18.040 пут• ника дневно више.
Изражено у процентима нзлови ЛА Отсек за саобраћај сада ради са 43,229/, трамваја мање него 1940 годии. а превоз путника је за 8,24%, ве"
Сви ови резултати моји су постигнути у овоме такмичењу, јесу заједничко дело целокупног _Особља _ предузећа »Белсапена. У ново такмичење, чији је план изнесен на овој конференцији и кога су присутви друтови и другарице једногласно прихватили, улазе радници и намештеници »Белсапе-а са ве Њом вољом, јер знају да раде ва себе, за бољу будућност раднога народа, ва Федеративну Народну Републику Југо. славију, 53 маршала Тита,
Конференција је закључена клица. њем Народном фронту, Комунистичкој партији, јединству редника и сељака, Јединственим синдикатима радника и намештеника Југославије но маршалу
Титу. ; Лазар ДЕКИЋ
На добровољном раду
ваги конкретпе, реалне пред“ логе за употтуњавање по и стрављање оргапизације. Тре ба знати да рад грађана тод= леже променама пч да је условљењ разним моментима па да и организација мора да живи, тојест, да се мења ц дотуњу“ је, према моментима који се јављају и настају,
Такмичарски рад, који – :8 дана у дат у Београду узима све веће размере, оствариће, постећено, једну идеалну тво“ ревцту; оп ће св претворити у систем рада, племенито надметање за постигнуће једног бољег п“ садржајнијег жи“
вота, Ј. Л.
Масовно добровољно залагање грађана Петог рејона
| Рени трећег насеља Петог ре» јона, који су се истицали и У дасадашњим акмијама, спровођеним У оквиру такмичења и ван њега, раде пуном паром око изградње и улепшавања свога краја. Они поправљају сами цео низ улица, То су улице периферије, а неке 'и крајње периферије
Бебграда тамо" испод саме "оЗвездаре«
које су каткад м лети биле готово непроходне. Улице Новице Церовића, Ловранска, Власотиначка, Патријарха Рајачића, Фијанова, Ђевђелиска (већ завршени земљани радови), Шабачка и Хекторовићева већ су под ударцима ашова и пијука, или се насипају земљом преко које ће ускоро да пређе тешки ваљак који ће дефинитивно да доврши њихово оспособљење за потпун в нормалан саобраћај.
Док су неке улице тек отпочете са уређивањем, друге су већ пред завршетком. У једним се довршавају 36мљани радови, док се у другим вади стара да би се ставила нова калдрма. Поред Хекторовићеве калдрмисаће се ми цела Улцињска улица, а дугачка, У јесени н зими блатњава, улица Новице Церовића, Која испод Звездаре везује многобројне кућице са периферије овог насеља, оживела је од снажних руку добровољних радника + грађана овог краја.
У радовима учествују редовно стотине грађана насеља, који последњих дана одлазе нарочито на велики »рвнгдове некадашње простране Брунсвикове циглане која је одавно престала да „производи грађевни материјал,
Ту ће се следеће године подићи један пари, усред мога ће бити изграђен Дом културе овог перифериског краја.
Већ рано ујутро, још пре пет часова, на радовима сретамо многобројне жене м друге грађане као раде у улнама или око циглане, Мивелишу Ули „це, поравнавају, наносе земљу ан једно другом додају цигле са дебелих зидова циглане, коју постепено руше.
У једној улиџи сусрећемо стару мају народног хероја Вељка“ Дугошевића, седамдесетогодишњу старицу која је изашла рано ујутро да пружи не“ што од себе у овом новом такмичењу.
= Ето, синко, радимо сви да би изградили н обновили нашу земљу, каже она још увек свежа и орна за рад.
Док тако стара мајка хероја Дугошевића ради у једној улици свога краја
Уклоњене су тешкоће
око добијања ками-
она за посете града | селу
енерални секретаријат Вла:
де Федеративне Народне Републике Југославије известио је Извршни одбор Народног фронта Београда да се распис о забрани употребе _ камиона не односи на употребу при од" ласку радних екипа на село са сврхом да се селу помогне, јер то није приватна, већ јавна сврха развијања и учвршћења савеза радника и сељака, збли“ жења села и града.
На тај начин дозвољена је употреба камиона 32 одласке падних група на село, само ће потражњу камиона контролисати Извршни одбор Народног фронта Бедграда, и само са његовим одобрењем _ камиони ће се добијати. =
дотле на »ринглову« пред Шестом му“ шком н другим улицама пуном паром раде други грађани, жене и омладина. Шестогодишњи пионир Михаило Јовановић с Булевара Шрвене армије 290 син сиромашног обалског радника каже: »Јја хоћу да радим сваког дана. Самб над није велика врућина. Хоћу на будем ударник,« М он занста ради марљиво са својим друговима Радмилом Јовановић, Александром _ Нахманом, Живаном Сучевићем н другим пионирима, Он носи по три цигле до места где се оне одвајају ми пажљиво их оставља па једну гомилу да се не би »оштетиле«,
Седамдесетогодишња с старица Марија Ђокић из Хаџи Мустафине улице исто тако ради с осталим грађанима: Она каже; »Треба да се ради. Ја ћу да се такмичим са свима вамас,,.. И тако редом: и жене, н деца, и омладина. сви се залажу, сви узимају учешћа У такмичењу и изградњи свога краја.
С, Б.
Такмичење фискултурних актива НА-МА
У оквиру прославе годишњи“ це оснивања Народног ма. гацина, одржана су и фискул. турна такмичења између фис: културних _ актива „На-Ма“ Београда, Земуна, Панчева и Новог Сада.
Такмичило се у шаху, пинг" понгу, лакој атлетици и футба-
лу, Постављени резултати су плод залагања сваког појединог фискултурника,
Увече је приређено другарско вече, на коме је предан сребрн пехар победнику: акти: ву Земуна,
У
САВРЕМЕНА ПРИЧА
Историји провртањи ЈодниХ ПОНТИЛОНИ
Кк“ будеш тошао на посао сврати код кројача и титај га колико тражи да ту пре. врне панталоне.
Тако ма је рекла жепа,
— Зашто код кројача, по бунио сам се ја. Идем у кројачку задругу. .
У »Првој београдској Кро“ јачкој задрузи, сој« у Марша» ла Толбутина улици, још с врата, питам;
— Друже, колико ће коштати тревртање овиг мојиг панталонаг |
— Две стотине десет динара, одговорио ј кројач опшитав“ ша, титоф. Само га морате ле то растарати “о испеглати
Идући па посао размишљао бам: ето, нашао сам мајстора, али то пије довољно, Добар део његовог заната потребно је ја да знам ч пола посла да му свршим,
Вративши се у подне кући, рекао сам же, дајући ЈОЈ панталоне:
— Ево ти, опарај, чстеглај, та онда могу да однесемл
— Немој да се шали, 804 дила се она.
— Није ми до шале, тако су ма рекли у Кројачкој залрузи,
Да не би било буре обећао сам да ћу јој помоћи. Наоргу“ жалц смо се са два жилета % почела да парамо, Али за сваки посао потребно је стручто знање, То се показало тосле прилично дугог рада. На де стину места штоф је био засе« чен, ч поред најбоље пажње.
Видела смо да тако не може, Стога смо одлучили да да“ мо панталоне приватном кро“ јачу, па макар било п скупље,
чсам чекао до сутра, већ панталоне тод мишку — та код кројача Боже, код кога
сам шпо одело: — Друже Божо,
моћи да треврпсш
кажем ја њему
тоћеш ли таталоне,
— Може, може, како да не може, вели он.
— А колико ће коштати, питам ја, у страху.
— Па зпа се, цена је макси“ мирана; 180 дипара.
= А не морам да парам ' пеглам код хућег
— Тамањ посла — да по кварши~ То је моја брига. Само оставт,
Насмешто сам се најљубазније, стустио на тезгу папталоне, п изгубио се одмаг, тлашећи се да се мајстор Божа не тредомисли,. Шта ја знам може ц он Да се реши да остује кројачку задругу.
Влајко М. НИКОЛИЋ
Пионири Петог рејони но летовсњу
Народни фронт Петог рејо“ на пре неколико месеци повео је акцију за сакупљање прило“ га за помоћ спромашној деци.
Сада је Народни фронт, има, јући на расположењу још приличну суму новца, одвојио 35 хиљада динара и послао на одмор и летовање стотину малих пионира, С. БУРИНА
Епилог београдских сточара
а -ш
Тамлдљ,
— Е, баш фићо, неће више да ми ваше свиње смрде!
=" Ако, ако, неће вала ни мени ваше козе да
башту!
брсте