20. oktobar
9 АВГУСТ 1946
Сав огромни простор око цркве Св. Саве данас је ограђен
Београд се већ деценијама гуши без паркова, без дечјих игралишта, без градског зеленила: Реконструкцијом изграђеног дела Београда мора се предвидети широко заснована мрежа зелених површина. За остварење такве мреже биће потребно вршити смеле продоре рушити нехигијенске блокове везивати град са природом у околини помоћу широких зелених магистрала и ше талишта.
То је проблем који је по важности међу првима у рекон“ струкцији Београда. Тај проблем треба решавати у смелим, широким потезима, јер се ради о постављању основа новог, здравијег и лепшег Београда. Остварењем будуће мреже зелених површина најбрже ће се мењати лице данашњег густо и хаотично изграђеног Београда, оно треба да учини живот У граду _ Удобнијим, здравијим, ведријим. Али, може се приметити, за остварење такве замисли потребно је много времена, много напора, много рушења.
Баш стога што је стварање нових зелених површина једна од прешних потреба Београда, треба испитати све могућности
за што брже остварење нових паркова у граду“ Претварање бивше _ дворске
баште у јавни парк и рушење оградног зида може да послу“ жи као путоказ и потстрек за даље стварање градског зеленила. Рекло би се да је то био јединствен случај. _ Међутим, није тако. Па више места стоје велике слободне површине, 32" · грађене, заробљене, мртве. Многе од тих површина, у цен'"тру града необрађене, голе и“ ли са ружним оградама пружају реома лошу слику. Неке од тих површина биће планом Београда предвиђене за тртове за друштвене зграде. Међутим, то не може бити разлог да те површине у сред града и даље остају голе, празне, ружећи изглед Београда, чекајући годинама на грађење зграде или стварање трга: -
Парк од 45.000 ма за који се мало зна
Постоји у центру града велик, ванредно пријатан, деце нијама подизан и негован парк за који се мало зна и који је слабо посећен. То је Ботаничка башта, на доњем делу Таковске улице.
Тај парк, ограђен са _ свих страна високом, масивном оградом, са јединим улазом кроз тешку гвоздену капију, отворен је само У одређене часове, Све то чини да се Ботаничка башта већ деценијама сматра као неки затворен, приватан врт који није за грађанство.
Шта треба учинити па да се око 45:000 м>= зелене површине претвори у јавни парк» Треба
| уместо једног отворити више улаза, уместо ограниченог вре-
· мена посете дати слободан при: ступ преко целог дана. Затим треба срушити ружну ограду из Таковске улице и отворити поглед на зеленило. Тиме ће се досад мало посећена, _ скоро сакривена и тешко приступачна Ботаничка башта отворити и претворити У јавни Ботанички парк.
око 40.000 м> у центру под кукурузом
Земљиште на грађење храма
коме је почето Св. Саве има 0-
црквеног имања цркве Св.
ПРОБЛЕМИ РЕКОНСТРУКЦИЈЕ БЕОГРАДА
ко 40.000 м“= Тај 'велики, сло бодни простор, ограђен је високим, преко сваке мере Ру жним зидом: Највећи део тога простора је данас под кукурузом: Док не буде решено коначно питање уређења и изградње те површине, било би потребно да се и она засади зеленилом и огради као парк и дечје игралиште.
По свим досадашњим регу: лационим плановима од – 1908 па до најновијих идејних на: црта, на томе месту је предви“ ђан простран трг, Према томе та површина је већ скоро 40 година одређена за јавну површину, она је под резервацијом. Према томе она треба и да се употреби за друштвене сврхе За један догледни период времена, док се не при“ ступи дефинитивном уређењу и изградњи тога простора, он би најкорисније послужио као зе лена површина.
Централни парк Ђеограда од 40.000 м=
Огроман неизграђен простор који се протеже од Поштанске штедионице па до Техничког факултета; заједно са Ташмај-
даном, пружа могућности за остварење зеленог масива у цен“ тру града који ликог значаја
изградњом
би био од веза грађанство
Хаотичном тога
Тешка гвоздена капија Бота. вичке баште даје јој карактер затвореног приватног врта
простора у бившој Југославији знатно је отежана правилна композиција и уређење тога простора Но крај свег тога, нађиће се могућности да се на том слободном простору | 0д око 170.000 м“, поред будућих друштвених грађевина, нађе довољно површина за подиза“ ње зелених површина, шеталишта и дечјих игралишта,
Град мртвих заузима 200.000 м '
Са развојем Београда за последњих сто година гробља су се морала премештати у неколи“ ко махова даље, ван насељених крајева. Пре сто година гробља су била у самој вароши“ »У шанцус; турско испред старог Универзитета, српско на Варошкапији код Бранкове улице. Већ 1836 српско гробље се раско» пава и почиње се сахрањивање на гробљу _ више Ташмајдана (»Старо гробље«): _ Крајем
Саве
је времена. Али бар треба обу-
=
(твапање нових парнова у Београду
века Београд се толико проширио да се морало потражити ново место за гробље ИМ оно је премештено далеко ван града, у зони њива и башта — то је било тзв. »Ново гробље«. Међутим је то »Ново гробље« већ одавно окружено станбеним блоковима, па је већ пре рата било одређено ново Централно гробље у Маринковој шуми, које је већ у употреби.
Даља употреба Новог гробља у супротности је са законским прописима о изградњи градова и градској хигијени: Тај град мртвих треба да буде премештен ван града, а цео простор да се претвори у зелену површину одмора, разоноде и здравља за живе људе Тиме би Београд добио огромну — парковску површину од око 200 хиљада квадратних метара за коју не би требало нарочито великих радова, јер је то површина већ данас богата високим и ниским зеленилом
Наравно да је за премештање овог гробља потребно извршити извесне припреме потребно
ставити даље сахрањивање, јер
би то значило одлагање њего-
вог претварања у парк“ Централни парк културе и одмора на обали Саве
Насути терен на левој обали Саве, у близини центра града, одмах испод – Калемегданског шеталишта _ пружа ванредне могућности да се Београду У најскоријој будућности обезбеде простране површине за 02мор, фискултуру и разоноду. На том терену треба остварити оно што ће дати Београду Више свежине, лепоте и радости — ту треба остварити Централни парк културе и одмора.
Тај пространи, слободан терен од преко милион кв КМ. треба да одигра значајну улогу у даљем развоју Београда у нашој урбанистичкој _ политици. Ту на том терену треба почети са остварењем нових, напредних концепција о граду у коме ће бити дата пуна важност слободним површинама, паркови“ ма, спортским и дечјим игра лиштима, разним _ купатилима, спорту на води итд:
За остварење те замисли не постоје никакве озбиљне препреке. Већ у најближој будућности та гола, сива неискориштћена површина могла би се оградити као просторан парк са површинама за фискултуру и спорт на води, са низом 0балних купатила, са широким шеталиштима дуж обале. Ту би се могло обезбедити довољно простора и за Пионирски градић у коме би београдски пионири имали своја вежбалишта, игралишта, свој Дом кул туре и забаве, своје експерименталне радионице моделар“ нице, аквариум, зоопарк итд
На тај начин би се ту у не посредној близини центра створио огромни зелени масив У коме би, У слободним часовима десетине хиљада грађана имала културан одмор и разоводу. 5
На празним земљиштима по граду могу се остварити мреже зелених острва
"У Београду треба искористити све, па и најмање површине за стварање зеленила, скверова, _ дечјих игралишта. Сада, после рашчишћавања РУ' шевина, стоје по свим крајевима Београда неискоришћена празна градилишта, Њих треба о брадити и засадити или у облику украсног сквера, или _ Као дечје игралиште. На тај начин много хиљада деце ће се склонити са прашњавог коловозл “лице а сам Београд ће наједчом постати свежији, ведрији зепши. т
Могло би се приметити да је селик _ број таквих земљишта гриватна сопственост, па да 'опственици њима располажу. "ћеђутим власници имају рачу-
па да та земљишта уступе при- ,
хремено за паркирање из проотог разлога што би се они та“ 0 ослободили законске обавеге да своја имања прописно о' паде: Они би тиме уштедели лошкове око ограђивања зе '"љишта.
Овде је потребна једна наомена. Сва земљишта У грађе. синском рејону имају _ своју »редност једино као „градили“ акта. Све лок се земљиште не изгради, оно не испуњава сво“
вис оким зидом и засејан кукурузом
ју законску намену. Оно има само фиктивну, шпекулативну вредност. И докле год Сопственик не буде био у стању да одговори тој законској намени тр да празно земљиште у грађевинском рејону прописно изгради, сасвим је правилно и правично да се такво земљиште искористи она ко како ће то бити у општем интересу, не штетећи тиме ин“ терес сопственика. Сопственик ће моћи да врши своје право сопствености на тај начин што ће земљиште моћи продати, Задужити или на њему градити по одобреном плану зграду. Јасно је да у случају грађења зграде сопственик има право располагања земљиштем, без обзира на његову дотадашњу јавну употребу и намену.
На тај начин већ идуће године би се остварила једна доста широка мрежа зелених острва по свим деловима Београда.
Бранко МАКСИМОВИЋ
Кројачи и когачи имали су пре.
ко целог дана пуне руке посла
Ж %Ж
Седамдесет пари распаднутих ципела и оланака прошло је кроз руке обућара
_=- И ПОРЕД СЛАБЕ
СТРАНА 3
ОРГАНИЗАЦИЈЕ БЕСПРЕКОРАН РАД
"~ убота, Телефон:
— Хало, друже, молим
те у колико часова по-
лази радна екипа Аутокоманде у село Мислођин.
— У 4 часа ујутру пред Аутокомандом, Буди тачан!
Недеља, У прво свитање, пред гвозденом капијом Аутокоманде, знајући зашто и ко ме посвећују једини дан одмора, окупило се неколико лица: четири радника обућарске и столарске радионице са Вождовца, две бабице и две лекарке Опште државне болнице. Вратар на капији неупућен, прилично нељубазно изјавио је да радници Аутокоманде још нису стигли, — Каже се у четири, а обично се пође у шест. Вероватно ће то бити и овог пута, — додао је на крају.
Постепено је свитало, До 5 часова пред капијом Аутокоманде сакупила се већина радника, Међутим, материјал и машине били су омашком утоварени У друге камионе. До шест часова вршен је претовар. У шест часова седамдесет радника, алат и машине утоварени на три камиона пошли су у село Мислођин, крај Обреновца, удаљено 28 километара од Београда. Шофер у челном камиону, иначе вођа екипе, коме јеу Аутокоманди занимање механичар, возећи врло опрезно оштрим опасним серпентина ма У „Добоком“ објаснио је да га је „мало“ страх за последњи камион, пошто мотор није потпуно исправан, а и с кочницама није баш све у реду. За то време у камиону тридесет радника и радница, не
слутећи ништа, безбрижно је певало и чаврљало.
Било је тачно осам часова и двадесет минута када су се сва три камиона зауставила пред ониском зградом Дома културе села Мислођин.
Двадесет осам километара — два и по сата вожње са три дефекта.
Кад радник дође у село
Двориште Дома културе и мањи шљивик ограђен живипом и ниским плотом за час су претвориле вредне руке у ковачницу, радионицу за швајсовање, обућарницу, кројачницу, столарску радионицу и болницу. —- Хајде људи, што .стојите. Идите кућама, донесите шта "има за оправку. Немојте после да неко каже нисам знао, не знам, Не знате ви шта је то кад дође радник у село. — Упаде у групу сељака расположен за причање секретар Одбора. Секретар Одбора оде а У
да се слажу гомиле распадну“ тих ципела и опанака, канте, лонци, плугови, машине, 210“ ви, чак и грамофон.
:- Ови баш оправљај од игле до локомотиве. Право вели наш секретар: тако ти је то кад у село дође радник,
Рад није ни мало личио на моторе и кочнице камиона и читаву организацију доласка и
Кроз „Дубоко“
шљивику и дворишту почеше“
(Са радном енипом Аутокоманде у Мислођину
повратка радне екипе, Није сметало ни 37 степени топлоте под отвореним небом, Млаз из швајсапарата швајсовао је поломљене точкове, шине, ашове и мотике.
(Опет гомила ципела и опанака. Ко зна колико дуго сељаци из Мислођина нису куповали ципеле. Седамдесет. пари дотрајалих и оправљених ципела прошло је кроз руке обућара. Ни кројачи нису седели скрштених руку. На лицу места узимали су меру и шили панталоне, Једини грамофон У селу оправљен је, Сутра ће свирати на омладинској приредби. Док су се по подне радници и сељаци ухватили у заједничко коло, секретар Одбора са једним радником разгледао је биланс рада: Лимари су оправили преко сто педесет разних предмета: рерни за штедњаке, канти, шерпи и лонаца; ковачи око 60 разних пољопривредних справа, лопата, мотика, а» шова, дрљача и плугова, Кројачи су сашили десетак пари нових панталона, Ни прецизни механичари _ нису седели скрштених руку: оправили су око тридесет сатова и шиваћих машина. У Мислођину није остало ни једне куће у којој није нешта закрпљено, зашивено или 0• прављено, Рад заиста није личио на долазак, још мање на повратак
Повратак
Камион са вођом радне еки“ пе вукао се излоканим, прашњавим сеоским друмом као ћопав сеоски коњ, Сваких пет
стотина метара гасио се мотор и увек морао изнова палити. Три сата по одласку из села, у 9 часова увече, на неколико километара од Умке према Београду, стигао је друга два камиона. Један је имао гумидефект. Пошто у три камиона Аутокоманде није било обичног кључа за скидање точка, решено је да он остане да стоји на друму, а друга два наставе пут и из Београда донесу потребан кључ.
На два километра од Београда камион је по четрнаести пут стао. Док је један механичар у мраку покушао да оправи мотор, вођа екипе спокојно, као да је у питању јутро, 06јаснио је да није искључено да ћемо морати чекати да нас повуче камион који чека кључ из
Београда, Радници су сишли с камиона и пошли пешке. Рејонски руководилац екипе, који је благовремено требао
да поведе рачуна о исправности кола и тачном времену поласка екипе у село, и који је у крајњој линији за све највише одговоран — за 0удућу поуку пошао је такође пешке.
Сенке врба оглетале су се на мирној, и нетозомећ2ној површини Саве, Друмом за Шабац отовоњавале су цокуле посус..1х и уморнвих радника. Било је 10 часова увече.
Зоран МАРКУШ
~