20. oktobar
- поред
_ њава плућа града.
ајближи сусед био је | странац... А улице, са жандармима на Угловима... А. квартовит Са писарима, и ·_спандурима... Мрско ти је из куће да иза. ђеш.. А што си више ваљао, и сама кућа, и кревет, био ти је несигуран ... Да ти је могуЋе — у земљу би се закопао! Има их који су и то радили, морали су...
Стари машиновођа — пензионер пажљиво окреће камену коцку у рукама. Бира положај, како најбоље, најзгодније, најтрајније да је намести. Потом: два-три ударца чекићем, па
· нова коцка... Слажу се у по.
лукружну, лепезасту шару. Дванаест сати дневно ста-
_ ри ради на калдрми. Сед јен
прашњав. Али је добре воље.
Он говори и нама, и себи: — А. глесад! Сви смо једно...
И овај сусед овде, и онај, ехе,
· — чак доле... Заједно смо за-
сукали рукаве, заједно товарили камионе... заједнички капао. На састанцима седамо један до другог; навикли смо. А. познајемо се, брате мој, са целим насељем! Радимо ми, раде они... А власт, ето, — наша... Мило ти да се поразговориш у насељу. Мило ти на, улицу да изађеш..,
Хе, хе, — мила ми, видиш, и |
та калдрма... Мио ми живот, брате слатки... Јест' да сам стар, ал' сад ми се тек живи. А шта је живот2 Рад, — брате мој... И ја радим, и радиЋу... Докле год могу... Дуж улице затегнута три канапа, да би полукружне ко.
Козе директора градске економије
У рубрици »Фронтовци критикују«, »20 октобар« писано је пролетос о кози директора Градске економије ко“ ја брсти младе тује и расаднику. Пролазећи пре неки дан градског _ расадника приметио сам да није у питању једна коза, воћ две кове и једна овца које уништавају и брсте све саднице у расадни“ ку.
Разговарао сам е радницима, и опи су се жалили. Питао
"сам их. зашто не критикују! · Слежући раменима један рад-
пик ми је одговорно: »Кад критика, »20 октобра« не утиче на нашег директора, још мање ће ната помоћи«.
Народне власти, па првом месту Отсек за заштиту паркова Извршног одбора, треба-
_ ло би озбиљно да поведу ра“
чуна о раду директора Градске економије који и после добронамерне критике и грађана и штампе допушта и даље да козе уништавају младе саднице у расаднику. Јер, кад би сви власници коза, следили примеру директора _ра“ садника, Београд би ва кратко време остао и без оно мало зеленила које данас сачи-
М. Р. САВИЋ
Трошарина за три крушке ва те сам из Кучева, па како је успут би-
ла јака врућина, купила сам
на. једној од пролазних стани. ца два килограма крушака. Успут сам јела и не знам колико их је остало у корпи. Међутим, кад сам дошла на београдску станицу, приликом жредаје карте, наплатили су ми 2 динара за остатак кру-
РЕД ВЕ ЧЕТУ
ИМ зној нам %
«
лоне камених коцака биле пра_ вилне. И збиља: коцкаста кал. дрма центра, где су улице широке, да суседи не могу ни да се довичу, ништа није 60. ља но овде, на чукаричком брежуљку. Оно су радили стручњаци и — свака им част! А. ово2 Ово је дело обичних грађана, грађана-добровољних радника, · грађана_такмичара. Оно је прављено стручно а ово са љубављу. И — не разликује се.
Тихо је вече. Доле, у граду, још запара, угрејаног бето. на и асфалта, Овде је већ свежина. Мирис траве, заливених повртњака... Зрикавци поздрављају танани месец.
Шкрипе ручна колица и то. чак шеврда. Колица су стара. Ништа зато! У рукама ојачалог пионира она добро служе. Доноси се шут, довезен из центра, и насипа се међу коцке. — Прва киша учиниће сво је... Употпуниће наш рад, каже Гавра Јовановић, машиниста из Топчидера, устајући да. исправи леђа. Он је дао 180 радних часова.
А. чика Ђока Николић, на. ређао их је преко три стотине. Он даље, са љубављу, ређа коцку до коцке. Загледа, сваку, намешта...
Са, пионирима, на, раду је 45 грађана, жена и омладине. Пионири и пионирке доносе коцке. Насмејана радница Мила Степанчић прихвата и до_ даје. Она ради у куферџиској задрузи до пет, има и болесног
ТЧЕДНОМ УЛИМИ ЧУКА ВИ ЦЕ
Пени
ађан БРограде
мужа, али, ето: дала, је 130 радних сати. Вредна је и ведра. Осети се кад је она на, послу.
— Ево ме опет, брише о кецељу влажне руке, једна од домаћица, Вечера је готова, сад док не стигну моји из гра_ да, могу још мало...
Тихи, пријатељски разговор, ударање чекића, шкрипа колица, зрикавци... Ту су, на домаку, кукурузна поља. Кад дуне ветар, крто лишће зашушти.. Удружени радом, за град, за, такмичење, за себе сакупље-
ни су машиновође, фарбари, скретничари, пензионери, же_ не, деца.
Већ је тамно, али присност те средине везује. Не одлази се ономе ко ту проведе нешто
_ времена, ко поразговара.
— Оћемо ли да се разилазимо, пита једна од жена.
— Још коцку-две, вели неу морни чика, Ђока, као да је малочас сео у шут и прашину.
— Децо, спремила, сам воду, хајде... Има још дана, одјекује звонак глас негде „иза плотова и зеленила.
А. деца: — Додају коцке, расипају лопатама шут по калдрмисаном делу.
— Зове те мама, дај мени,
ДАДНЉОИ И, БРИШЕ УЈУ
шака, без обзира што сам објашњавала, да ми је то била, путна храна. Изгледа невероват. но, али је тачно.
Живка ХАЏИАНТОНОВИЋ
„Елубаштво“ фиснултурних друштава »„Бродарац“ им „Слобода“
|- давно је Ф. д. „Брода. |
рац“ начинио пливачки сплав на Сави, а и „Слобода“ недалеко има купатило са ка. бинама. До купатила и сплава превозе чамци и једног и дру-
гог фискултурног друштва, али ако неки члан једног друштва оде на сплав другога друштва, чувар га одмах тера, наводећи да му је управа друштва наредила да никога из другога друштва не прима на сплав.
Место тако, ако члан „Олободе“ замоли да га превезе чамац „Бродарца“, или обрат. но, одговара му се:
— Не може, ти ниси наш члан...
Најгоре је што изгледа да управе ових друштава нису свесне да се фискултура данас
У СУБОТУ ИЗЛАЗИ НОВИ 53 БРОЈ ИЛУСТРОВАНОГ ЛИСТА
и се
| 12. ЦЕНА БРОЈУ 6 ДИН.
бори против клубаштва и да нарочито међу фискултурници_
ма мора бити развијено дру.
гарство. Н. ГЛУМАЦ
Пет динара кифла
[|] утовао сам лађом која саобраћа на линији Београд—Панчево. У ресторацији лађе купим једну кифлу „са кајмаком“ и наплате ми 5 ДИ“ нара. Расечена на пола, нама» зана споља с нешто мало кај“ мака, била је то заиста „необична кифла“, јер унутра није било ни трунчице кајмака,
Упитах ресторатера: како му иде посао2 „Врло слабо“, одговорио ми је. Баш не бих рекао, јер га нико не контроли“ ше. Мора да је неки паметан човек: хлеб 7 динара килограм, а кифла. од истог брашна 5. Врло паметно...
Душан МАТИЋ
Рекордна брзина наше поште
ПГ] ре неколико дана, послала, сам авионом синчића у госте сестри која живи у Пра. гу. Истога, дана у подне посла. ла ми је сестра. телеграм у коме ми јавља да је мали приспео. Београдска, пошта, примила је овај телеграм у 15.30 ча. сова, Али, иако је телеграму од Прага до Београда било потребно 2 сата и 10 минута, од београдске поште до моје куће на Вождовцу тај теле. грам путовао је пуних 18 часова, јер сам га примила, тек сутрадан у девет сати.
Онај ко је на пошти примио телеграм свакако је сматрао да не треба, журити са, преда. јом, иако ми је дете путовало авионом потпуно само.
Смартам да надлежни треба. да награде по заслузи лица одговорна за ову брзу испоруку“ телеграма.
Ваја НОВАКОВИЋ Вождовац
- 20 ОКТОБАР |
· велико задовољство да
%
вели дечак, пружајући руку за, лопатом. у
= А. не, каже запослен пионир. Док месец не дође до вршка, крова чика, Илијине куће — не остављам.
ж
Тако се такмичи Орфелинова. улица на, Чукарици, за, коју су грађани дали 2.250 радних часова. Она је дуга само 270 метара и далеко је на периферији — али она неће заостати за улицама у центру града. Јер са сваком је коцком уграђена воља и велика, радосна, жеља, за добро и напредак,
Јулија ЛУЧЕВ
(Одговор на допис
„Где су фронтовци“
ругарица Олга Тимоти јевић, која се оправда. но упитала где су фронтовци наше улице, требала, је да уђе у дворишта, кућа, 4 и 7, са чи. јих су се прозора расправљале
жене, па, тек онда да види ка. ко унутра изгледа. У броју 7 не ради канализација, па се разваљене шупе употребљава. ју као клозети, а у броју 4 од ђубрета у распадању не виде се канте, '
Имамо ми повереника, Фрон_ та у улици, имамо и здрав. ственог референта, који је по том сектору задужен већ више од годину дана, али како је он новоизабрани одборник, много запослен у фронту, то „не сти_ же“ да јави Отсеку за, чистоћу какав се расадник болести налази по двориштима, неких зграда наше улице. Требало би да се неко позабави питањем ових ђубришта, и прљавштине, како не би „колера појела“ и све остале, а не само оне гра. Ђанке које станују у загађеним кућама, а ништа, не чине да се њихова дворишта доведу у ред.
Грађани Зетске улице
Патронати, шаљите нам децу у госте оведена је акција да патронати шаљу децу грађа“ нима на цео дан у госте. Међутим неким грађанима који су се пријавили да ће узимати децу нису послата деца још до данас. У Пожаревачку улицу послато је свега три детета, док се овде много више домаћинстава пријавило.
Зашто патронат не шаље децу, кад би то за грађане било : деци пружи једнодневну промену и
„разоноду,
али = нити наивни 9 АВГУСТ 1946
от РА
НАЛИК НА КОЗЕРИЈУ
тим
тррким ДРУГУ ПРОЦЕДУРУ
ако је реч 0 троцедурћ,
све ово пема пикакве ве-
зе са котиреренцијом ми“ ра, У питању је паша, ово дневна, обична ствар. ед ставно, кисне ми над главом.
Натукла мени тавапица. ли, ако баш тачно поћете, татаукла асфалтна тераса, изнад мога стана. Таваница се, само поткорутила, нраја. бабе на други. Кад ј6 суво време, смета оку. Али ја ц нисам тако велики естета. 4 кад пада киша, свеједно ј6 је ли човек естета или, тије. (мета „у сваком случају. Ја сам, сем тога, човек породичам, са децом. |,
Обратио се ја још прошле јесени газди.
— Киспе — кажем, — Дођите, погледајте.
Стало ми до тога да га 86 дем да види како сам по це лој соби тоређао тшерте, лопце ц лаворе п како гватам ки“ Нила»
Али нема оћ за то времена, Велики човек. Адвокат.
— Сад и опако пе вреди, вели, — Зима. На пролеће ћемо то да уредимо,
Дошло тролеће. Моја жена, позајмила ц тпеке старе лаворе од суседа. Сваки час гледа у тавапицу пи планира, колико би јој још судова било 70 требно да прекрије читав тод.
Трчим ја газди, тражим на“ стојника, Оправка се увек одлаже за два-три дана. У томе џ цело пролеће трође.
— Ти писи, богами, пикакав отац — хаже ми жена, држећи бебу у наручју. — Свако — вели — може да те лаже.
КБ, неће виле, мислим се ја. Прошла су времена кад је газда могао да ти се патреса ц ради шта хоће.
— Оставите ме. Имам сад титан тосао — брани се ођ од мене као магарац од муве,
Нема времена, Добро. Не мора пп да: га тима. Свестаћ сам ја човек. Знам својс трава, И знам тут, Одем сместа ч Народит одбор. Таква '“ таква ствар.
— Може, — кажу ми у одбору — разуме се да може т без. газде,
Тако сам т ми се озарило.
Народни чиновници све ма објаснили. Треба лепо да на= ђем мајстора, Мора, пагласи= ше, да буле овлашћен. Оп пека прегледа терасу, пека _ са= ставп предрачумн, та ће одбор то да расмотри пч одобри, Онда може да се оправља.
Кућу писам пикад имао, Не тогпајем ове овлашћене мај сторе., Зато узмем телефонски имених. Тражим _ грађевинар“ ске радње. пРодите ли асфалтне те“
мислио, _ Лице
расе
— Радило.
Узиграше ми јагодице од радости, Већ | замислиг радтике жако моју ствар доводе 9 ред.
— Ја, знате, — звонф мој
задовољни глас — имам тера“ су... Треба ла се оправци,
— Оправкаг
— Да, тако. Газда неће. Ја.. Треба да тчзиђете, ред“ рачуп да ма дате, па после...
— Извитчате — прекида ме онај са телефона — не обављамо тако мале тослове. По“ готови, кирајџија.
— Зашто, молим, ако сам статар. Ја ћу да платим као ч“ кућевласкик,
— Не — вели — не, Не обављамо тотите тако мале послове. Извитите.,
На другом месту одмат ме "пресекли, .
— Немамо — кажу — ралуј= на да се с тим гњавимо,
На, трећем месту почело је све лепо, глатко, Мања – фир-
цч то с једног.
ма па пи мање послове обавља, Баш како менц треба. Хоће људи да раде.
— Имате ла још који то. сао2 — чак титају.
Би ми тросто жао што ће. мам, У стану су ми, додуше, толомљене теке кваке, затј. шила ми се чесма, ч кутатц. ло ма се токварило, Ала дођу то пе раде.
Још, им тишта нисам рекад Да сам станар, а пе кућевлаљ сник. Сматрао сам да ће др. там с тим да почнем. Сад ђручиг прилику да им ф то ставим до знаља, _
— Да пешто стојим добро с
гавдом, — кажем им преду.
сретљиво — ја биг вас преп
ручио. и Али моји нови пријатељу
само ме разочарао п, учити ло ми се, гњевно тогледате,
— Па ту треба тредрачу, Матште. Не можемо, — – рече сопственик предузећа,
Узет да га молим, скоро да треклињем, Натоменут му да смо посао, тако рећи, већ, уг0ворили, — А јок, јок — сасвим реето одмагује руком грађевц“ пар.
Зна об, вели, како то иде, От је код гробља, ја код Ка. лемегдана. Морао бт да дола“ ги, да те предрачун, И то све ко зпа да ли ће мена да одобре, па може да испадне да је узалуд долазио. Осим тога, кад узме да отравља, можда ће бити потребна већа оправка него што би оп трорамупао. Ко ће то онда да му тризнаг А већи предрачук неће да прави. Не желц он да одговара. И на крају, пе же. ли, брате, да се меша моју свађу с газдом.
Употребит сву речитост да докажем да ту управо и нема тешкоћа, да ћу одобрење одмаг добити, да он са мојим газдом тема пита, тако даље. Али узалуд.
— Обратите се другоме, рече ми,
— Коме. ако Бога зпате%
— Некоме овако — кажу као нама, Видите, раститајте се.
Видео сам, Растатао _ се, Доиста сам ташао још неке жао џч они.
И провео се углавном, тсто,
зло доба чујем: постоји
ЖКомупално „грађевинско _ предузеће, . Комграћ, Гранаћ, Зугоп, Трамлек — то меци то
ко лепо звучи пч улива тповерење. Тамо ћу ја! И с пизвр спим оптимизмом обратим се Комграту.
Изпесем ја Комграту цео мој случај. Не заборавиг да подвучем пп своју наду коју имам у Комерат,. Али звонак тч свечањ глас чиновника не даде ма да разглабам са оба“ вештењима која га пе иптере“ сују. Стве~ је – једноставна. Комеграт пе може да ми по могне, Нема пи оњо рачуна, Што лаље да разговарамо!
— Знам, ала ко ће ондаг питам беспомоћно.
— Па опет теко триватно предузеће,
— Алц неће.
— Пра.
— Иесће, друже,
— Па шта вам ја могу, кад пеће, Видите — вели — даље. _ Већ два месеца протече. а ја не виде тог врлог грађе“ винара који ичма смисла за моју певољт.
Или ћу запитати може 1 народна власт да тзведе је дан преттодни обрачут с0 мојим _ песуђеним – пословним пријатељима, Опако да пи: мо“ ло тресмица у вези са про вима ч дужностима – грађата.
то, ако може, више у 6688 са дужностима,
ЉБ. МАНОЈЛОВИЋ
Кал лија долија,.
Гроздат
Јовановић « Периша Дачић угваће-
пен код покушаја да прокријумчаре ракију 9
— Откуд та ракија у воћу 2
— 9.0.0.вај г.т-господине д руже, часне нам речи, ни ми #95
знамо...