20. oktobar
--
|
»
27 МАРИЈА РАДОСАВЉЕВИЋ,
~
27 вишеструка првакиња Србије
ТЕБЕ ДАВОР МАРЧЕЉА, 13
2 чаш најбољи десетобојац | 58 > г
' ВАРМУЖА; 18 млада талентована лакоатлетинарка ·
~
~ ЉУБИША РАДОВАНОВИЋ, · 5 „најбољи играч тениса У "Србији
па
, ИВАНКА ЉУБОЈЕВА, свестрана лакоатлетичарка из Новог, Сада ју
У ЗР ЕН: је „основа. | нашег |
У
фискултурног покрета -
- = % мани === и _ Уредништво и администрација „20 октобра“ Влајковићева 8 у Београду, Штампарско пр једузеће Народног фронта Србије, Одговорни уредник Душан Будимировић, Чек, рачун 62.317, П ки фах 5 = а - ' „298. ризу. 917, Поштански 4 ;
~
ГАЂАЊЕ |!00 «твом | 95 |
ЧЕМУ СЛУННИ И У ЧЕМУ
СЕ САСТОЈИ
такмичење за ЗРЕН2
Чему служи и у чему се са стоји такмичење за ЗРЕН2 Ова питања чују се на многим конференцијама и састанцима у вези са такмичењем, које се већ одвија и које је обухватило широке народне масе.
ЗРЕН, што значи „За Републику — напред!“, служи поје. динцу, а кроз њега народу и држави, дакле, општој зајед“ ници, Циљ је овог такмичења да појединац кроз телесно вежбање и ненапоран тренинг, али систематски и сталан, ојача, очврсне, постане здравији, да се припреми физички и духовно за рад, да је способан за обављање свих задатака, да га припреми и оспособи за одбрану домовине.
У овом такмичењу уједињене су најлепше особине: љубав према народу и домовини, сме. лост и храброст, упорност и издржљивост и снага,
Многи су се од нас бавили спортом, овом или онсм дисциплином, али углавном у млађим годинама. Доцније, У зрелије доба, наше интересовање за спорт или сасвим ишчезне или се сведе на посећивање спортских такмичења, или на рад У каквој фискултурној организацији. Наше тело захтева, ме" ђутим, вежбање, Кроз вежбање оно постаје отпорније и чвршће, способније за сваки рад. Извежбано тело лакше подноси све напоре, умор, отпорније је према болестима. Спорт 0крепљује и духовно, ствара боље расположење, чини нас ведријим и веселијим.
Такмичење за ЗРЕН треба 0" пет да нас врати спорту, да подржава у нама склоност ка телесном вежбању и то кроз такмичење, које изазива бор“ беност и жељу за напретком, за побољшање сопствене физичке кондиције. Кроз ЗРЕЊ, у такмичењу са себи равнима, са својим вршњацима, ми ћемо опет осетити све лепоте спорт.ске борбе и спортског заноса. Пливалиште, игралиште, дво“ рана за вежбе, брда и друмови — све то постаје сасвим друкчије кроз спортску при зму, изазива у нама ведрину и задовољства једнака онима из најлепших, најмлађих дана.
Вратити се телесном вежбању и спортским играма — то је тежња ЗРЕНА, али на један постепен и свестран начин, Резултати постављени као норме у овом такмичењу, такви су да се не могу постићи без вежба. ња, а постижу се необично лако ако се тренингу посвети бар мало времена. Циљ је, дакле, да се појединац доведе на спортске терене, да посвети један део свога слободног времена великом задовољству које спорт пружа,
Многи од нас уживају да прате футбалске утакмице, дру“ ге опет привлачи више лака а-, тлетика или тенис, пливање или који било други спорт. Заиста је велико задовољство пратити борбу извежбаних младих људи, талентованих и технички спремних, пуних снаге, борбености и пожртвовања, Али је још веће задовољство пратити спортску борбу и преживљавати је истовремено кроз соп“ ствене напоре и покушаје у тој спортској дисциплини, кад 0сетимо задовољство које пружа осећање контроле сопстве“ ног тела и мишића, ' онда ће сваки од нас више да цени све што се постигне на спортском игралишту. Кад неко покуша да скаче увис, или да баца куглу, или да плива, да трчи, игра футбал или тенис, онда кад такмичар на утакмици прескочи висину од 180 сантиметра,
од 16 – 55 године
ЗАДАЦИ
РАд на обнови земље | зе |
ТРадњЕ ПРЕКО ПОЕКРЕКА 1150]
Истраоно трчање . "1000, 500, 000 м)/
од 53- 0 падина певко о година екрана | ата јавввих [рана |тогама|-мвена
|» [Е| =]
или баци куглу око 15 метара,“
или преплива 100 метара слободним стилом за један минут, или претрчи 1.500 метара испод два минута, кад у борби за лоптом успе да побегне на чистину и оштрим шутем затресе мрежу, кад смечује тако да противник не може да стигне ту лопту у тенису, онда ће му тај успех у спорту бити ближи, лепши, потпунији,
Кроз такмичење за ЗРЕН не ствара се само здравије, отпор“ није, снажније и духовно спремније масе, већ се истовремено ствара, неосетно али стално, једна свесна, стручна спортска публика, публика ко. ја уме да цени подвиге на спортском пољу, која кроз напоре такмичара правилно и тачно уме да оцени њихове способности и њихову техничку вредност,
И када ЗРЕН буде обухватио сваког омладинца, сваког рад“ ника и 'интелектуалца, када продре потпуно и освоји наша села, онда ће постигнути циљ бити много шири, свестранији и потпунији него што се уопште предвиђало. Онда ћемо имати и једну сталну, масов" ну заиста, спортску публику, свестрано спортски образовану и врло стручну, публику, ко. ја ће подједнако умети да У“ жива и на футбалској утакмици и на лакоатлетском, ·пливачком или ма ком другом так-= мичењу. |
Анализирајући одговор на друго питање: у чему се састоји такмичење за. ЗРЕН, до" лазимо до закључка да сваки од нас може лако да добије значку. Све је тако једностав= но и лако изводљиво.
У једном одређеном року у току од годину дана — сва ки онај ко се пријави за такмичење треба да испуни постав« љене задатке, Зато такмичење обухвата седам, односно шест група, јер су спортске дисциплине сврстане. по групама ра“ ди што бољег прегледа и систематске свестраности, ,
Прва група је обавезна. То значи да се сви постављени задаци у овој групи морају. да изврше. Ти. задаци, међутим, су тако лаки да су приступач“ ни свакоме.
Кад се савлада ова обавезна група, што ће се постићи, лаганим, сталним тренингом без великог напора, остали задаци су још лакши. Из сваке групе изабере се дисциплина која нам највише одговара.
Такмичење за ЗРЕН има још Једну добру особину:, то је сјајна проба“ чврстине воље појединаца. .
Изгледа једноставно · претрчати 1000 метара. Али кад се то покуша види се да тешко иде без тренинга, Зато веж“ бајући своје тело вежбате уједно и чврстину своје воље. Онај ко прође кроз ЗРЕН, ко истраје до краја и добије значку, тај треба да је свестан да може да савлада и теже задатке, да може чврсти“ ну своје воље да испроба ус= пешно и у многим другим, тежим случајевима, кад се поставља одрицање од много чега што нам је изгледало да је немогућно,
ЗРЕН није нешто што се намеће, ЗРЕН је потреба сваког појединца, потреба коју сваки треба правилно да оцени и разуме. Јер поред чињенице да ЗРЕН првенствено користи појединцу и у физичком 'и У моралном погледу, он доноси оно највеће и најлепше задовољство-— осећање појединца да служи целини, народу и доМОВИНИ, | с аијај ИНЕА
Задаци обавезне — прве групе
петнаести
ИЧЛРА
АГНИЦА РАЈИЋ, „радница, вежба марљиво за ЗРЕН
ДРАГО ХУРА, „управник штампарије, кандидат за ЗРЕН
ЈОВА књиговезац, такмичи се за златну значку «
"детопне | (баре
93 августа 1842 сукоб, српске · страже “и Турака на Калемегдану.
— 1853 покушај оснивања пруског конзулата: га — 1884 кренуо први свечани воз са београдске. _ железничке станице .за Ниш :
АДРЕЈЕВИЋ,
94 августа-1930 освећење камена те. "мељца нове палате Државне хипотекарне банке,
«
25 августа 1829 отпочело - зидање >Здања за кнежев дворе.
— 1838 први аустриски пароброд »Софија« отпловио је крај Београда.
— 1902 отворена изложба слика Влаха Буковца. _
—“ 1925 отворен "међународни -кон„грес" професора. у
, у , “ "
, : ,
26 августа“ 1688" Аустријанци -заузели Београд... +, А пр
— 1945 закључено Треће заседање Авној-а, 'Привремене – народне скуп. штине; ТУ.
у = "27: августа 1906 "изабран је „нови: књижевно, уметнички одбор при) Народном“ позоришту у који су ушли: Др, Драгољуб М. Павловић, Боривоје По. повић, Душан Л. Ђокић, Радован Когушутић и Милорад Гавриловић, — 1907 освећен је камен темељац нове зграде Народне скупштине на Батал . џамији, ·
|]
28 августа“ 1858 - Фонтон, изванредни руски изасланик напустио је Београд. " — 1908 прослава осамдесетогодиш. њице рођења Лава Н, Толстоја.
, р « |
99 августа 1521 · Сулејман "Величанствени освојио је Београд.
— 1845 београдска цензура дала је одобрење да се може штампати Њетошево »Огледало српско«.
— 1911 Установљена је Геодетска и Грађевинска академија,
ђ ж. п. ).
БЕОГРАД " ПЕТАК, 23 АВГУСТ 1946 ГОДИНЕ
ни ннрненренннн
ари _____-
|
жштилше
НАЈМЛАЂЕ
|
Одистинска прича
Скочио Јовица своме деда“ Јови на колена, па га моли:
— Хајде, деда, причај ми не“ ку бајку.
—— Хоћеш ли измишљену или одистинску Р
— Хоћу одистинску. .
= Има и таквих, каже деда смешећи се. Ево...
Помиловго је Јовицу по глави, наместио га да лепше се» ди и почео:
„Кад сам ја био тако мали као ти, пре педесет и пет година, а мој дед био стар отприлике као ја сада, седео сам баш исто овако у његовом криду, а он ми је причао бајке,
Причао ми је бајку о вили која је обећала да ће највреднијем и најпаметнијем дати чаробну, дугмад на оделу, па што
год зажеле, треба само да дуг“ ме окрену и жеља ће се њима испунити.
Многи се јавили на ту утак“ мицу, а вила њима рекла:
— Свако од вас има чаробно одело, Само га ваља рашити и поново сашити,
_Мучили се многи рашивају“ ћи и сашивајући.
И један човек, вредан и паметан, раши и саши тако да када се на брдо попе, па окрете једно дугме и проговори, а оно његов глас одјекну преко се дам гора а и преко три мора, а друго дугме када окрете, могао је да чује све што се дале» ко, далеко говори,
Други човек опет удесио је своје одело тако да је само окретао дугмад па летео куд зажели.
"Трећи имао лепу слику код куће, па нешто мислио:
— Баш велика штета што о“ ва слика није жива.
Јер на слици је било насли“ кано како мајка испраћа Цр“
венкапу да болесној баки носу понуде,
И он ти зато рашивао 'џ са, шивао одело све док не успе да окрене само једно дугме, а слика да се покрене и да про. говори, И лепо се онда видело како мајка саветује Црвенкапи да се чува вука, после вук ка. ко разговара са Црвенкапом и све до краја како вука баце у бунар.
Прича то мени мој-деда, а ја све мислим: .
— Баш велика штета што тб није истина. Ала би лепо било кад бих и ја могао да окренеџ тако неко дугме. .
А видих данас,“
Седели су деда и унук баш поред радио-апарата., Деда о-
крете дугме и упали радио, 4 за неколико тренутака одјекну песма. И деда каже:
— Ето, окренуо сам једно дугме, па сад чујемо шта пе« вају у Москви, где сунце два сата раније излази и залази него у Београду.
— А да летимо; — пита Јоч вица. ;
— Можемо и да летимо. О« крене авијатичар дугме и авф он полети, И живе слике-које
говоре гледамо у биоскопу чим се неко дугме окрене. — Па то знам..
— Знаш, али ја кад сам био мали, није се знало ни за ра.“ дио, ни за авион, ни за био. скоп. И када ми је деда причао о чаробним дугметима, нисам ни слутио да ћу и ја моћи да окрећем једно такво чаробно
. дугме.
— Је ли истина» Зачудио се сада Јовица први пут, Је ли истина да није било ни радија, ни авиона ни биоскопа када си ти био мали; нит 4
жх
_ Загонетка
ЈЕ, чудим се већ сто пута: Боја му је, знам зацело; Као зрно жита жута,
__А' сви кажу: То је бело,
| %
__ Два миша
Д Пошла су два миша тако једне ноћи да глоцну штогод у кујни. Лутали тамо-амо, и најзад нашли лонац с млеком. Али, на своју несрећу, оклизну се и у лонац падну.
Копрцали су се, али никако да из млека, испливају. — Тешко нама, рекао је је.
дан, удавићемо се. А. ако се и не удавимо, ујутру Бе доћи куварица, па ће нас дати мачки, — Не очајавај док си жив, рече други. Пливај докле мо_
жеш. Извући ћемо се ми некако. МАЛИ РЕБУСИ
"7
Онај први уздахну!
— Авај, нама помоћи нема Нећу да се дуже узалуд Му ЧИМ с... :
И он престаде да, се копрца и потону,
Ономе другоме мишу кану“ ше две сузе у млеко, из жало“ сти за, добрим другом. Али 08 настави да плива, Ударао је ногама, отимао се и, гле, пред зору, од тога његовог лутање по млеку, од млека постаде маслац и он се извуче из лов“ "ца, а малодушни миш остаде испод маслаца,
Још један ребус
РЕШЕЊА ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА
Мали ребус, — Више виде четир а него два.
'Загонетка, — Сенкаг
|