20. oktobar

30 АВГУСТ 1946

У СЕЗОНИ ОТКУПА ЖИТА

— Не знам само зашто ви сељ ајет шкове жита аци продајете држави ви.

— Зато што нисте више ви та држава.

ПРОБЛЕМ НОРМЕ

у одманистротивним предузећима

Људи код нас, обични посматрачи, навикли су да сматрају да се само у производним предузећима, где се резултати ра-

да простим око виде, могу у" становити норме. Ретко је ко уопште постављао питање, или размишљао о томе, да ли се норма може установити и тамо где се рад појединца утапа У целину и где он није тако изразит да се на први поглед може мерити на парче. У административним установама. људи су, унапред, неразмишљајући, навикнути на старе методе рада, одбијали да о норми уопште дискутују: _Руководиоци појединих одељења нису ни помислили да су се и раније а то чине и сада, служили изве“ сним подацима који су претстављали прве зачетке норми. Они су, на пример, тражили да се услед повећања посла повећа број особља у њиховим одељењима. Тада су обично говорили да се посао повећао за, на пример,; толико и толико писама, аката итд» и да им је на основу тога потребно толико и толико чиновника, Када би овакво своје образложење рашчланили и овели на одређену јединицу, Тј количину посла поделили са бројем особља, добили би прве податке потребне за одређивање норме.

Посредством Централне У" праве Савеза радника и намештеника новчаних, задружних и трговачких предузећа закљуцчен је, у оквиру новембарског такмичења, уговор о такмичењу између радних _ колектива Централа савезних банака. Као једна од тачака ткмичења пред“ виђено је и устновљење норми: Свакако да је ова тачка прет“ стављала одмах проблем, који по својој важности заузима пр“ во место. Треб схватити да се нормирање не врши ради самог нормирања, већ да се правилним постављањем норми радни“ ци и службеници у пуној мери везују за рад У предузећу да од норми радници и службени ци у пуној мери везују за Рад у предузећу, да од норми 34виси подизање радног ефекта, правилно награђивање и у крајној линији, правилно иско“ ришћавање радне снаге. На о снову норми моћи ће се једино правилно предвидети потребан број радних места за одређену количину посла тј. извршити правилна и реална системати“ зација. 5

Радни колектив Народне бан“ ке приступио је одмах после потписивања уговора о такмичењу, 16 јула ове године, решењу овог питања. Мешовита ко“ мисија управе предузећа, Синдикалне подружнице и раднич“ ких повереника прихватила се посла, Прво је питање нормирања теориски обрађено, а 34тим се прешло на конференције са руководиоцима одељења. На тим конференцијама је посао У појединим одељењима подељен на онај који се према предви“ ђању може нормирати и онај који се не може нормирати. У сваком одељењу је посао који се може нормирати подељен' на гадне манипулације, а ове на радне јединице. На пример, У Жиро:одељењу је цео посао који захтева један жиро-налог назван радном манипулацијом, а У оквиру ње писање налога, књижење у приманоту, књиже“ ње у салдаконти, одлагање у архиву итд» обележено као јед“ на радна јединица. Тако је У“ чињено и у осталим одељењи“ ма: Затим су уведени дневни радни извештаји У које сваки намештеник уноси све радне је" динице које је у току дана свршио и колико је времена било потребно, да се тај рад обави. На основу ових извештај! и после извесног периода посматрања, комисија ће доћи до по: требних података који ће 10] послужити као база за утврђивање норми за сваку радну Је

диницу. С обзиром на природу посла у Банци комисија је У тврдила да продуктивном раду треба додати известан проценат за »мртво радно време« које се састоји, на пример, у чекању благајника на шалтеру док не дође клијент итд, и проценат за »непродуктиван рад« који се састоји на, при: мер, у исправљању грешака итд.

Свакако да су ови први ра: дови наишли на извесне објективне тешкоће као и на отпор оних који су сматрали да је цео посао узалудан и да се до норми неће доћи. Мешовита комисија је, међутим, постави“ ла цео проблем потпуно демократски и путем објашњавања и убеђивања о значају норме успела да целокупно особље прихвати рад на норми као нешто нужно и неопходно. Када је на овај начин проблем потпуно психолошки припремљен, мешовита комисија је испунила своју дужност и Упра“ ва предузећа, као једина надлежна за утврђивање норми, је званично именовала своју комисију којој је доделила једног. службеника искључиво за посао нормирања. Улога Синди“ калне подружнице и радничких повереника ће се састојати У пружању пуне сарадње при ут“ врђивању норме и у контроли приликом примене већ утврђе"

.„них норми рада.

Када имамо у виду значај норме, било би неопходно да и друге административне установе приступе овоме послу. Нека их рад на норми унапред не заплаши. Основно је да се цео проблем правилно схвати, да се његовом решавању приступи обухватајући што шири круг на“ мештеника, а при томе да се не употребљавају неки шаблони, већ да се у сраком конкретном случају примени она техника рада, која ће најпре довести до резултата. |

Др Новица КНЕЖЕВИЋ

р - ; .

Туберкулоза као послератни проблем

и свакако један од веома, тешких послератних здравствених проблема, који се постављају пред наше санитетске руководиоце и пред на: ше народне власти уопште јесте проблем туберкулозе; не туберкулозе као појединачне већ као колективне појаве, као друштвене болести, као после. дице ратних недаћа. Несумњиво да је лечење појединих случајева туберкулозе ствар искључиво медицине и лекара, стручњака, али 38, разлику од осталих заразних болести, ту“ беркулоза, исто тако претставља један крупан социјални проблем којим треба, да, се позабави читав народ као целина, То лежи у самој суштини, у самој природи болести, њеном постанку, развоју и шире“ њу а, исто тако и у размерама, које је она захватила код наших народа и по последицама које може имати народ као це. лина.

и отуда та необична појава, код туберкулозе, посматране као социјална, појава, да, је према броју инфицираних (што износи 70—80% код одраслих становника У Београду) релативно врло мали проценат 060лелих (4% У Београду). Мно.гобројни су и веома, различити спољни утицаји који условљавају начин живота и рада сваког појединца, и сваки од тих спољних уплива, може У даном моменту дати потстрека, за развој томе туберкулоза код одраслих лица, колико је инфектив.

Ој од веома крупних

туберкулозе, те према _

беогридско. одру

за тодину дана постојања

лавна београдска раднич-

ко-службеничка задруга, основана прошле године на почетку периода борбе за снижење цена, навршава годину дана свога плодног и напорног рада на снабдевању становништва животним намирницама, Да би Савез службеничких задруга могао ефикасније да послује и да прошири своју трговачку мрежу у унутрашњост земље, формирана – је крајем августа прошле године Главна задруга са задатком да бескопромисном борбом против, шпекуланата омогући широким потрошачким слојевима снабдевање основним животним намирницама, а народним властима да помогне на одржању максимираних цена.

Рад је почела са 34 намештеника и једном мензом као јединим пословним објектом. Четири велика проблема требало је да савлада у првом делу свога пословања: _финансиски, отварање продавница, формирање складишта и образовање јевтиног саобраћајног парка.

Било би немогуће у једном чланку указати на сав свестрани и широки значај Главне задруге у снабдевању Београда, њене проблеме и тешкоће, и дати биланс рада. Довољно је обухватити уопште резултате пословања и видеће се да трговина кроз наше задруге поста. је користан посредник између произвођача и потрошача.

Биланс рада: годишњи роб. ни промет у износу 276.852.542 динара

Темпо и сразмера којом су цене опале, најбоље се уоча-

ног толико је и социјалног порекла.

Колико ти спољни утицаји имају уплива, на појаву туберкулозе у ширим народним ма сама, нарочито код радног народа, видело се најбоље за време окупације. До избијања, другог светског рата, туберкулоза је код нас била у поступном опадању, али то опадање односило се углавном на, наше веће градове, тако да је по селима у неким крајевима,

просечно било или исто толи- ·

ко или и више смртности од туберкулозе него у градовима. У Београду, нарочито, број у мрлих од туберкулозе не само што је опадао, него је и сама, болест добила, релативно благ и хроничан облик и ток, посматрајући, наравно, све случајеве укупно као целину. Ратне страхоте и разарања, која су се неописаном жестином изненада, сручила, на нашу земљу и режим који је потом 0купатор завео, изменили су нагло ту социјалну слику туберкулозе код нас. Туберкулоза је почела нагло да расте и то најпре у већим местима, као на пример у Београду, као и у свима оним крајевима, на“ ше државе где је окупатор својим драконским мерама, и

суровим поступцима лишавао,

становништво основних и нај. неопходнијих количина животних намирница. У Београду, на пример, где је велики део становништва поред душевних мука, био изложен још и хроничном гладовању, број смртних случајева од туберкулозе

ва ако се упореди цена намир-

ница прошле и ове године. Средња цена једанаест врста поврћа и воћа на дан 14 августа 1945 године била је 215,50 динара по килограму. Истога дана ове године та цена је 64,45 динара. То значи да је смањена за 70% и да сада са истим новцем може да се набави трипут више робе него прошле године.

Целокупан годишњи робни промет који је начинила Главна задруга износи 276,852.542 динара. Највећи је био у месецу марту 49,000.000, а у априлу 42,000.000 динара. Не само да је роба циркулисала кроз њене продавнице већ је она помо. гла и рејонским задругама дадући им робе у износу од 70,000.000 динара. На тај начин омогућила им је да створе новчану подлогу за даља послова. ња. Главна задруга располаже данас следећим продавницама: текстилних 12, две за трговину кожним производима, затим по једну за мешовиту робу, гвожђе, стакло, собни намештај и обућу.

Увезено је 2,208.511 кг, поврћа и 1,237.199 кг, воћа

Винара се већ снабдела скоро свим потребним апаратима за прераду алкохолних пића и има све могућности да развије добру трговину, јер нарочито обраћа пажњу на кадар стручних добављача пића. У снабде. вању дрветом и угљем задруга је помогла потрошачима сводом дрваром у данима када је било најпотребније.

Највећу борбу је повела задруга са шпекулантима пиља-

повећао се од 22 на 467 на 10.000 становника, а, број 060лелих од 160 на 400 на, 10.000 становника. Сем тога, нагло се појавио веома висок проценат тешких, акутних облика, болести, поред наглог погоршава. ња старих залечених огњишта. Нарочито је тежак изглед туберкулозних обољења био код новорођене или сасвим ма. ле деце код којих се удвостру“ чила смртност од туберкулозног запаљења, мозга, или милиардне туберкулозе. .

То је једна тешка заоставштина, коју је окупатор за собом оставио. Стога се на сузбијању туберкулозе у Београду отпочело још првих месеци

после ослобођења, још док је.

рат трајао. У току 1945 године туберкулоза, је почела поступ_ но да опада у Београду захваљујући напорима и мерама ИинНО-а. Смртност од туберкулозе спала, је од 476 (1943 г.) на. 300 (1945 г.) на, 100.000 становника,. То је још увек веома, висок проценат, који је, уоста.. лом, забележен и у другим престоницама, које су биле под окупацијом. (На пр. у Паризу, према подацима Париског хигијенског института, смртност од туберкулозе је износила у 1944 год. 324 на 100,000 становника). Социјални проблем туберкулозе код нас није само проблем једног ужег броја лекара стручњака. Јасно је да је овде у питању рад на, обнови земље и то на оном делу који је сва» ком народу најдрагоценији, на, обнови здравља,

Ппатсљ а 15 ракови зрака 26 мерама стевије де тертији нвтв ен нези нека регеа на у еј у је):у у __----_--__________________Н6___-%0202 ми

ПО је ОЧИНИЛИ ГЛОВНИ |

рима и умногоме допринела да Београд данас има пуне пијаце, Она је контрахирањем 0безбедила 705 јутара засађеног поврћа за ову годину, што из носи око 1.000 вагона, Увезла је 2,208.511 килограма поврћа и 1,237.199 килограма воћа и то 1,274.851 кг кромпира, 235.001 кг лука, 226.007 кг пасуља, 993.300 кг купуса, 658.683 кг јабука, 266.900 кг грожђа и 74.562 кг шљива, Отворила је кванташку бараку, 14 пијачних тезги и 9 продавнице млечних производа на београдским пијацама. Да би се омогућила брза подела робе и јевтин пренос, Главна задруга је основала свој возни парк који броји 23 моторна возила. Роба је смештена у три велика складишта.

Задруга данас има 415 намештеника. Они су разних струка и сви обављају правилно своју дужност, снажећи и да. јући углед својој задрузи.

Мензе су појевтиниле хра-

ну за 22%. Нарочито се Главна београд ска задруга поноси својим

двема мензама које су успеле

Из досада. изложеног, јасно је да туберкулоза код нас није случајна и безначајна друштвена, појава, већ да она дубоко подрива отпорност и ви талност нашега, народа, што је од значаја не само за, привреду него и за, способност за, војну службу и за одбрану земље. Мпак, гледајући са, ко.лико полета, наша народна, омладина, под руководством народних санитетских власти, а у оквиру“ синдикалних и фронтовских организација, помаже обнову земље, верујемо да ћемо и на овом пољу по-

стићи успеха, ; Др Б. М, ЂОРЂЕВИЋ

Текстилна задружна п родавница на Теразијама

СТРАНА 3

да окупе велики број прет= платника. Њихов дневни капацитет је 1.600 ручкова и 1.200 вечера, Цена оброцима у овим мензама је скоро најјевтинија у Београду. У септембру 1945 године месечно исхрана је ко“ штала 900 динара, у јулу ове године смањена је на 800, а од 1 септембра пашће на 700 динара. Значи, да је појевтињавање извршено за 22%. Мензе су из здале 672.653 оброка. Менза „Таково“ на Теразијама биће претворена У модерни вечерњи мени-ресторан, где ће моћи грађани да добију јевтину веч черу, а претплатници ће вечеравати у мензи број 1. Стеченим искуством у раду Главна задруга је довољно разгранала трговину, да може да настави правилан рад У снабдевању Београда и да иззбегне све грешке, јер није могла да организационо обухвати све делове трговине уч след наглог ширења посла,

Главна задруга позвала је на такмичење загребачку Радничко-службеничку задругу

У циљу подизања елена за= дружних радника и намештени+ ка, Главна београдска задруга позвала је загребачку Раднич= ко-службеничку задругу на такмичење. Том приликом она је дала нове обавезе.

Од 1 августа до 31 октобра увешће. у Београд 600.000 кг воћа, 1,000.000 кг и 2,000.000 комада веза поврћа.

Други важан задатак је поч везивање са сеоским задругама, Главна _ београдска _ задруга предложила је такмичење У томе, која ће од ових двеју задруга склопити више пословних веза са сеоским задругама и какав ће се резултат у томе постићи. |

Досада је Главна задруга пол словала са шест сеоских 3за= друга, а за време такмичења обавезује се да ће се повезати још са десет нових сеоских задруга у Србији и Војводини;

У мензама у току тромесеч“ ног _ такмичења са Загребом повећаће број ручкова на 2.000, а вечера на 1.600 дневно. Исхрану ће побољшати за 20%, а снизити цену претплати за 10%. У такмичењу, која ће од ових задруга Конзервисати и спремити за зимницу веће количине воћа и поврћа, предвиљ ђено је да Главна београдска) задруга конзервише 80.000 ки воћа. | б

У погледу бољег уређења продавница и брзог услуживања водиће се тачна евиденција колико која продавница услу= жи дневно потрошача.

Тринаест задружних камиона треба за 70 дана рада да преч ђу 120.000 километара и да пре, везу 3,000.000 кг робе,

Загребачка Главна раднич«“ ко-службеничка задруга при= хватила је предлоге Главне београдске – радничко-службе= ничке задруге с малим измеч нама и допуном да се такмиче која ће задруга што брже и боље прочистити своје реч дове од штеточина. у

Са оваквим _ организованим планом Главна београдска задруга улази у нов период своз= га рада, за даље снижење цена и побољшање довоза разно, врсНије робе и намирница на београдско тржиште,

Д. ГАЈИЋ

Задружна продавница колонијалне робе |,

ду бања :

пе ве сци ои часа 7 ава фар 4