20. oktobar
СТРАНА 6
Умзлни звоци си једне приредбе
Члан 2 кућног реда забрањује прављење ларме...
Теле а
— Знате ли ви да је забрањена ларма! — Па ово и пије ларма него музика...
ЈАдИЊОвИ, КРИТИЊУЈУ
ТАКМИЧАРИ И ОТМИЧАРИ
Јен мисли камила а друго камилар — каже народна пословица, Једно мисле вредни и свесни грађани који се свакодневно такмиче и улажу своје напоре на обнови и изградњи порушене земље, а дру“ го они који стално имају пред очима своје личне, себичне интересе и гледају да их на сва• ки начин задовоље, па макар путем крађе и отмице, Дакле, једно мисле такмичари а друго отмичари“
Док су грађани Шестог насеља Четвртог рејона до касно У ноћ остајали на раду око чишћења велике рушевине у Катанићевој улици, други су вребали прилику када ће се они повући да би отпочели свој недостојан посао отимања и крађе народне имовине, Домаћин Народног универзитета Четвр“ тог рејона, друг Павле Миленковић, који такође учествује у нашем такмичарском раду, а станује у суседној згради, при“ ча нам о својој даноноћној
борби са појединим несавесним и непоштеним грађанима, који и присвају преостале рушевина“
односе
предмете са Једни
извлаче гвоздене шипке и краду сакупљено гвожђе, други односе и прикривају. употребљиве цигле, ад трећи из откри“ веног подрума извлаче затрпа. ни угаљ и дрва, носе својим кућама или нуде другима на про“ дају.
Једне ноћи била се створила права узбуна и трка око преостале гвоздене пећи, коју је, на крају, ипак успела да однесе нека црномањаста грађанка из даљег суседства. На овакве и сличне појаве скрећу нам пажњу свакодневно многи свесни грађани.
Да ли је у оваквим случајевима довољно само апеловати на грађанску свест, или ће на: ше народне власти бити принуђене да предузму и друге ефикасније мере2 У сваком случају треба настојати да се овакве појаве онемогуће; јер случај у Катанићевој улици сигурно НиИје усамљен. А. Л,
ДРВЕНИ АДВОКАТИ
спава пили па испис
ма примећују се дрвени адвокати, који се са благонаклоношћу стављају на расположење странкама 3а писање молби, жалби, попуњавања формулра и слично. Они ништа не говоре о цени својих услуга, али по обављеном послу они знају и да уцењују.
Људима се обично жури или немају при себи мастила, или се збуњују пред формуларима и наседају овим беспосличарима и шпекулантима који зараћују често и врло високе суме. Радни људи су најчешће жртве 0вих отмених и довитљивих беспосличара. Потребно је предузети мере ла би се спречило овакво стање. А то ће се успети ако се по чекаоницама наших надлештава пофтаве столови са писаћим прибором, а странке од чиновника да траже потребна упутства и обавештења, јер су чиновници и плаћени од народа
да би му помогли. Д. МАЛЕШЕВ
( „вакодневно по државним надлештвима и установа-
Пример несоцијалности и неправде
Н атица Вереш има четворо деце и станује у жељезничким становима у Штросмајеровој улици, у стану од две собе са помоћним просторијама, а син јој се налази на Омладинској прузи.
Међутим, Народни одбор Ш рејона — Станбени отсек — сазнао је за чињеницу да се син Катице Вереш налази на Омладинској прузи, значи да не станује у Београду, па му према томе ни стан није потребан, а: исто тако сазнао је да се кћи
Катице Вереш удаје, па јој према томе неће ни бити потребан стан код своје мајке.
Значи, стан Катице Вереш одласком сина на Омладинску пругу и, вероватно, удајом кћери остаје недовољно искоришћен, па би га требало попунити другим станарима.
М, Народни одбор тако је и урадио и донео своје решење под бројем 14499 од 12 јуна 1946 године којим се Катици Вереш одузима једна соба и
ЧЕМУ СЛУЖИ ГЛАСНОГОВОРНИК НА ЖЕЛЕЗНИЧКОЈ СТАНИЦИ
ЕБез сваке сумње гласноговор“ ник на железничким станицама је корисна ствар. Он на време обавештава путнике када је који воз постављен на кологек, те им тако олакшава укрцава. ње, Због тога би требало да оправка гласноговорника београдске железничке станице уђе у план такмичења службечика и да се што пре доведе у ис правно стање у 6 Јер овакав какав је много не користи. Неисправан, само 33 глушује уши тако да се речи
' тешко могу разумевати. А. Л
додељује породици Ђорђевић
од четири члана са заједнич-
ком употребом кухиње, Мислим, да горњем решењу
не би био потребан никакав коментар. Д. Р. Г | САВЕСНИ И НЕСАВЕСНИ ГРАЂАНИ
На путу ка Савском мосту примећује се табла са упозорењем да је мост дрвен и да не треба пушити идући по њему. Али и поред тога несавесни грађани се не придржавају наредбе и због таквог једног случаја, десила се скоро једна нежељена штета на %80ме мосту, који је од неоцењиве важности за наш саобраћај. На једном месту даске су се упалиле од цигарете, Случајно су наишли Бранко Вељић и
Сима Пасуљевић, чиновници Народне банке, на месту штете и уз припомоћ радника са моста спречили могућност да дође до велике паљевине, Колико случај ове двојице заслужује похвалу, толико несавесни грађани заслужују осуду што својом аљкавошћу могу да нанесу огромне штете своме на-
роду. , Лепосава ОБРАДОВИЋ чин, Народне банке
ГРАЂАНИ СЕДМОГ РЕЈОНА ДОБРОВОЉНИМ РАДОМ УШТЕДЕЛИ СУ. 192.500 ДИНАРА
4 0 ПАДАЛА ТА НЕ ПИ ВЕ | КОН УНА А ВЕПРАСРЕ ЈЕ ПРПЕШКЕ
Јђулм са Оењака једном
су предложили да је потребно очистити дно Топчи_ дерске Реке, које је ко зна, када чишћено. У реци има муља, камења, много бачених ствари у току рата, и све то омета несметани пролаз воде кроз корито, задржава је, а како река носи собом и притоке из побочних канала, она, је почела да смрди. Постала је
легло комараца, и заразе, Гра.
ђани Седмог рејона су то увидели, договорили се, припреми. ли план и спровели га, Пре тога су се саветовали по улицама, насељима, и у недељу, рано ујутро, почеле су да пристижу велике групе са заста_ вама, ређали се уз реку људи из насеља Чукарице, Сењака, Дедиња, Раковице, придолази. ли су радници, омладинци,
жене и чиновници. Уз вијуга-.
ву Топчидерску Реку, која, за_ лази у зелене лугове и бокоре густих мбунова и провлачи се испод многих мостова, пружио се у недоглед ланац грађана Седмог рејона,
Омладина из Раковице на раду
— Која. сте група, другови 2
— Са Чукарице, гледај колико нас је, без краја...
Пободена застава вије се на ветру, враголасти тонови са, хармонике разлежу се изнад реке. а
Вода, је замућена, дође црна, скоро масна. Из ње се ваде велике количине камења, му-
ља, старе гвожђарије, муниције, мина и оружја. У црн_ касту воду загазиле су Ко-
виљка Вуковић и Душанка, Смиљанић скоро до појаса и ваде камење рукама. Оно клизи, испада из руку, али ипак се успева.
На џомбастој обали стоји човек, превио се и вуче моти_ ком нешто што је запрло на, дну реке. Вуче, али не успева, капљице зноја клизе са слепоочница, и вијугају око браде.
— Може ли се, питамо,
— Него шта!
· И прича човек како је на дну испод овог моста, највећа, наслага муља, да га има, 40 сантиметара, и више, али до-
сабнан е
ОМЛАДИНА ЈЕ СПРЕМНА И СА ОДУШЕВЉЕЊЕМ ЋЕ УЋИ
У РЕДОВЕ БОРАЦА НАШЕ АРМИЈЕ
Конференција рарута у Трећем рејону
[Грађани Трећег рејона дошли су на конференцију“ Биће говора о војним обаве зницима. Тај предмет не интересује само омладинце., Дошли су и њихови очеви, мајке, старији рођаци и другови.
Сви у сали с пажњом слушају речи пуковника Петра Брајовића који говори новим регру: тима о њиховим обавезама.
— Бивша југословенска војска није уживала љубав народа због тога, што су јој на че лу били противнародни генерали и режимска клика.. Међу“ тим; наша Армија штити интересе широких народних маса из којих је и поникла... Ретке су војске које су створене на начин на који је постала наша Армија. ;
— Без јаке и чврсте војне силе нема слободног живота, не: ма мира; нема рада. Због тога је дужност свих синова отаџбине да своју обавезу испуне, свесни њеног огромног. знача“ ја. Јер; значај Југословенске армије није локалног карактера, она има шири, међународни значај као бранилац демократије и слободе осталих народа, што је у прошломе рату и доказала. — Велика је част бити у та-
квој армији, јер се млади људи у њој не спремају само за бор-
це, Сваки борац је и политич“ |
ки свесно биће и само као такав моћи ће да изврши свети задатак чувања земље.
— Ми сада вршимо регрутацију како се то нормално врши сваке године. У име Армије ја вас позивам да одговорите- сво“
јим дужностима, да би наша Армија била јача, боља, солиднија и спремнија и страшнија за оне који се усуде да ступе на наше тле..:
Пуковник Брајовић седа. Сала се пролама од аплауза. |
Реч добија Радован Лекић, који, као борац од 1941, гово“ ри у име Фронта. Он објашњава полет са којим су борци 1941 год. пошли против крва: вог окупатора и значај борбе за ослобођење у учвршћивању братства и јединства наших народа . |
А затим устаје омладинац Мирко Мирковић, Одушевљено и топло, млади човек говори у име омладине свог рејона.
= Народна Армија је та сила која је срушила угњетаче омладине и пружила јој могућност да живи слободно... Народна Армија наша је ослободитељица и за омладину је част што може да ступи у редове њених бораца, ј
— Омладина има већ за собом велике, добијене битке на обнови и изградњи наше зем: ље. Она је свесна значаја наше народне Армије и ступиће у редове њених бораца с одушевљењем и песмом. А ако дође до нове битке на бојном пољу. она ће знати да и ту однесе победу... ;
Конференција је завршена. Присутни се разилазе.
Рошави оамладинац прилази своме другу: Зајапурио се, лице му озарено,; очи светле...
— Знаш, и ако ме нису позва-
"ди, одлучио сам, јавићу се до-
бровољно.« , бео 3
КОРАКА
шли су — они из топчидерске управе и очистиће.
— Ми јој знамо ћуд. Видите како је прљава. И мора. да. буде таква, јер има канала. Са. да, када будемо завршили са вађењем, добро ће бити да се све то прикупи на гомиле и однесе што пре... Јер, знате како је ово бесна река; подивља, за час од кише и испуни цело ово велико корито кад надође Сава, ИМ ето чуда! Оно што је извађено оде натраг... Али нећемо дати, једноставно не дамо реци да ради шта хоће, прича · Павле Обрадовић, службеник топчидерске
аве. · У као да кроз његове речи говоре ове хиљаде људи што се боре с реком и намећу Јој своју вољу. Човек савлађује технику, природу, наши грађани савлађују и реку.
— Запни, запни, када смо сви ту лако је... Ту је наша снага... Хајде, хајде!
Људи извлаче из речног муља котурове жице, која се заплела, дубоко се заглибила при дну реке и као цементи. рана, непокретљиво стоји.
— Не стој, прихвати се и ко_ тур ће поћи.
Котур се макнуо, људи су га заједнички покренули. Ноподневно сунце пржи. Корито је већ чисто, Групе се разилазе, али код ушћа испод самог моста грађани из предузећа »Шела« још извлаче делове од порушеног гвозденог мо. ста... Гвоздене траверзе су велике, непокретљиве, а граЂани покушавају да их извуку преко натегнуте жице уз помоћ _ аутомобила. Мотор аутомобила, зуји, људи натежу жицу, али иде тешко.
Тада, је Властимир Поповић, швајсер, почео да реже један крак од траверзе. Тишина, је, само се чује зујање апарата, док млечно-плава, светлост прска по гвожђу, људи су упрли очи и чекају да се одвали комад од траверзе.
= то, иде: .. влађује.
С писаљком и хартијом, укратко; 3850 људи за 9200 часова са просечном надницом од 50 динара уштедели су 192.500 динара. То је финансиски ефекат, и река је чиста.
В. ПАСКИЉЕВИЋ
десити виталне стење пинтипаеинтиттат тетљин
и то се са-
СТАНОВНИЦИ ПОЉСКЕ УЛИЦЕ ДАЛИ СУ 3.000 РАДНИХ ЧАСОВА
ао и многи људи из свих
крајева Београда тако и становници из Пољске улице, једне од перифериских улица, прихватили су се посла на уређивању своје улице. То није био ни мало лак посао, али ипак се успело. Становници Пољске улице дали су преко три хиљаде радних часова, у Неће се више у јесен гацати по спели су да целу улицу наспу шутом и да изграде тротоар. блату до чланака, а огрев ће се и по ружном времену моћи да довози до кућа, на што се раније није могло ни мислити. Читава ова акција, у којој су грађани учествовали, изражена финансиским ефектом износи око 150.000 динара. То је материјални допринос уређењу Београда од грађана Пољске
улице, _ "“ Рад. МАКСИМОВИЋ
њен витилиго нанети пина пене виа ита листања пе сит птпетаниетастт и плаве њи исњт-н. лннс мети - сетити ит или пи ви аи ва тивининаежиив
30 АВГУСТ 1946.
гатара БРОГРАЛА 46 Уљуна Ар
Пошумљавање четинарима. |
Пт чланка, »Ствара, ње нових паркова у Бео а ду« штампаног у #20 октобру«, желим да дам сугестије за у, потпуњавање предлога, који су дати у вези с пошумљавањем Београда.
Београд је сав у брежуљци, ма и мислим да би било зго, дно да се ти брежуљци засал де зимзеленом, тако да буду у, вечитом с зеленилу четинара, Широку мрежу »зелених о, стрва« треба, остварити тако, да се засади свуда около пра, зних плацева витка четинар, ска гора, која одговара, нашој клими.
Сем тога, и поред Саве и Дунава, свуда где обала, дол дирује варош лепо би било зад садити четинаре подесне на, шој клими и обалској естети. ци. Исто тако, могла, би се по, дићи и нова, ограда У свим до. садашњим парковима и то искључиво од четинара, поде. сних за ту сврху, чиме би уве. ћали »зелена острва« Београда,
Сматрам да би успешним испитивањем засађивања че. тинара, и остварењем те могућ, ности Београд још више про, ширио своја уска плућану лепшао се зеленилом. ;
Чеда Отаменковић, . ' | ,
новог
Мутапова, 16
ФРАНЦУСКУ УЛИЦУ ТРЕБА ЧИСТИТИ ЦЕЛОМ ДУЖИНОМ
| акмичење је у току, Акција 38 улепшавање и чишћење _ града се спроводи, али ипак се дешавају ствач ри које, нарочито у ери такмичења, не би смеле да се догађају.
Француска улица је постала врло прометна и жива зато што кроз њу води пут до скеле и дрваре. Улицом
непрестано пролазе камиони, коњске запреге и друга возила и природно је да тако жив саобраћај проузрокује прљавштину на улици. Због овако ве“ ликог саобраћаја потребно је да се улица сваког дана _ чисти и полива, Горњи део Француске улице до Ду. шанове стварно се пере и чисти сваки
дан, али доњи део Француске улице према Дунаву нити се пере, нити се чисти. Човек има утисак да се налази у најзабаченијем делу неког банатског села када идући Франиуском улицом пређе ЛДушлнову. Слојсви прашине су високи по 10 до 15 сантиметара. | Становници тог дела улице нису у могућности да отворе прозоре својих кућа да би их проветрили, а деца, махом сиромашнијег радничког света,
изложена су разноврсним болестима. Више пута упућиване су молбе и жалбе Здравственом отсеку али њима се није постигло ништа. 5 Неопходно је потребно да се чишће. њем обухвати цела Француска улица а нарочито тај доњи део, који лежи у низини ми који ће, ако би се овако продужило, бити легло заразе. Загорка МРЧАРИЦА
ж
АУТОБУСКИ САОБРАЋАЈ ЗА ДЕДИЊЕ
„јава од основних проблема насеља Дедиња јесте проблем саобраћајне везе нашег насеља са центром града. До окупације Дедиње је било добро повезано са Теразијама трамвајским саобраћа јем и двема аутобуским линијама. Међутим после ослобођења Дедиње је дуго времена, било одвојено од града. Али успостављањем трамвајске пруге до Топчидера, становници Дедиња су донекле помогнути. То није довољно, тако да, се још увек осећа велика, потреба за аутобуским саобраћајем,
Слободан ЂУРЂЕВИЋ Дедиње
Нурс нројења у
У Шестом рејону од пре извесног времена, одржавају се курсеви кројења, Курс похађају ученице, раднице, чинов_ нице, студенткиње и домаћи.
це. Укупно се на течају налази 135 лица,
На часовима кројења ученице морају прво да | „пртежима
Шестом рејону
Курсом руководе две наставнице: једна за рубље, а друга за женска одела. Занимљиво је да да је извесан број дру-
мена, с успехом завршио аналфабетски течај. | Даница Малбашић
, _гарица тек пре кратког вре, се упознају 2 ђ
пи и
ши ~ ак ~