20. oktobar
СТРАНА 4
«4
„И би светлост..“
У Штрасбургу, испод ве личанствене статуе, која приказује Гутенберга како из своје штампарске машине вади лист хартије, скулптор Давид
' Анжер написао је три кратке речи, садржајније него многе студије о човеку који је први израдио покретна метална сло ва и усавршио штампарску пресу:
»И би светлост-.« А онај који је омогућио да више светлости и истине дође доочијуи ушију угњетаваних феудалних робова, није ни слутио огроман историски значај свог дела. ; Књига, дотле неприступачна простом човеку, пошла је у ма: се.
Читавих 500 година деле нас од овога доба. А за то време човек се развијао, растао, уса“ вршавао, борио се и побеђивао:
Мала Гутенбергова _ ручна преса нарасла је. Данас је она џин који сеје у народ истину. Додуше, не свуда, јер у земљама У којима је технички напредак био бржи од друштвеног, тај штампарски џин, на заповест својих господара, шаке бо“ гаташа, сеје лажи и неистине.
Срећом, наша земља спада у ред малог броја оних земаља У којима се истина не спутава и у којој је штампарској машини омогућено даље уздизање, напредак и правилан развој,
Штампарски џин расте...
Државна штампарија имала "је по ослобођењу свега 250 радника, Али посао се разгранава, штампарски џин расте и из дана у дан потребан му је већи број људи сразмерно нарастању машина. Данас хиљаду радника ради у штампарији. Кроз кратко време биће их још више:
Дуг је пут који рукопис пређе од писца до штампане књиге. Десетине нових процедура уплетено је у појаву књиге на тржишту, а има их и много више него што јето било у Гутен“ бергово време. Али, данас се тај пут пређе хиљаду пута брже од оног кратког у време проналаска прве штампарије.
· Џин је нарастао.
Дуг пут до књиге води од | линотипа, коректора и стола за | прелом, до стереотипије и ро| тационе (или офсет) машине. | Одавде штампани табаци одла„зе до књиговезнице и књига бива готова:
копис пређе до момента када се појави на пијаци као штампана књига: За детаљно упознавање с процедуром штампања књиге у Државној штампарији, по требна су пуна четири часа шетње из одељења у одељење, ол машине до машине.
Ето, толико је нарастао данас штампарски џин.,
Човек-радник је ипак у господар...
Циљ наше посете Државној штампарији није да покажемо вел: "чу штампарског џинаи пут | . описа. За то је потребан и сећи простор и више времена. Штампарију смо посети“ ли да би смо видели човекарадника који нараста упоредо с модерном машином за штампу и у чијим рукама та џин машина служи корисно и сеје истиРадници Државне штампарије се такмиче, Шта то значи» Омладинац Радомир Бојовић, даће нам одговор на то питање. — Радио сам на четири мале „машине. Њих сам савладао: Да= нас учим да радим на великој
флах - машини и већ сам до. _ вољно способан да сам њоме · _рукујем, Надам се бићу удар ~ ник:
С поносом су изговорене ове последње речи. Јер »ударник«
гомиле · "штампаних табака, истина У народ...
- + Резултати такмичења:
То је, укратко, пут који ру- Бл
|
Радници савлађују машине
звучи и значи исто што и »по“ бедник«. ·
И Десанка Илић је савладала машину: Машина за прошивање може да прошије одређени број табака. Постоји норма. Али шта је норма за радника који побеђује. Од почетка такмичења Десанка је побеђивала своју машину. До данас, она је уштедела 186 радних сати од почетка такмичења,
Мењају се ликови људи који се такмиче, ;
Монтер Никола Митић на сопствени ризик преноси две огромне машине и не дозвољава да машина лежи без посла: Уштеда: тридесет радних дана. И не само то: Пре шест месеци Митић је био само механичар. Помагао је монтеру при инсталацији машина у нову, обнов: љену велику зграду Државне штампарије. Помагао; гледао и учио. Једног дана дошао је руководиоцу предузећа:
— Ја могу сам да радим монтерски посао... Научио сам
— Јеси ли сигуран да ћеш моћи»
— Сигуран.
И отпочео је сам да склапа и расклапа машине, Без ичије помоћи: До данас их је размон тирао и наново монтирао око 140. А машине нису мале,
Књиговезац Јован Ординачев скраћује посао при повезивању деловодних протокола на по: ла. Упростио је посао. Уместо да шије 7.500 деловодника понаособ, шио је 3,250, јер је везивао по два заједно и после
Рели
=== 20 ОКТОБАР
Државна штампарија у Беотраду биће највеће предузеће ове врсте тампарски џин
"на машини за сечење раздва-
јао.
Ево га сада на машини за сечење. Познаје је боље и уме да је искористи више него многи стручњаци који су пре њега радили на њој.
— Похватао сам јој све конце. Пронашао сам оно што ра: није други нису знали. Данас могу да удесим да аутоматски сече,
Метер Данило Манџић савлађује посао брже но остали: Стеван Фолкман не избија из радионице. -
Он је у прошлом такмичењу био ударник: У овоме је такође кандидат за ударничку значку. ,
Дуг је такмичарски план радника Државне штампарије, То ће најбоље разумети онај ко посети ову огромну зграду, са стотину просторија и неколико десетина разних машина и одељења. ако се зграда сада уређује и поправља од штете коју је окупатор нанео, такмичарски елан не опада, То доказује и испуњавање производног плана У одељењу ручне слагачнице он је испу: њен за 965 од сто у машин“ ској слагачници за 129,5 од сто, У стереотипији за 97,5 од сто, у растирници за 115 од сто и у одељењу ручне пресе за 89 од сто.
Још многа имена радника Државне штампарије могла би да буду поменута. То су имена људи, који управљају машина ма, који се такмиче у побеђивању и који штампарском џину
и
агодарећи монтеру Митићу 0 ва машина уместо 30 дана није
радила свега 8 сати,.
на Балкану |
Офсет машина и њен господар
| о показују свакодневно да је че“ век - радник његов господар.
Зашто Ипак упитајмо: Зашто, због "чега се такмичитер» — Због себе, због својих
другова, због тога што смо слободни и што нам пружа задовољство да будемо господари машине којој смо до јуче робовали: због. |
И одговори се нижу: А шта они конкретно значе:
Државна штампарија у Београду биће највеће предузеће ове врсте на Балкану, У про страним. салама шестог спрата одјекује лупа чекића и песма грађевинских радника: Овде ће ускоро да се чује смех и плач деце радника, јер ће ту бити смештене дечије јасле. А затим У осталим просторија ма: раднички Културни дом, одмаралиште, базен за купање на крову, модерна амбуланта, менза; а с друге стране јевтина књига за сваког.
— Стевана Фолкмана и Николу Митића послали смо на једномесечни бесплатни одмор. И друге смо послали. Сви ће на одмор.
Први пут у историји штампа“ рије, први пут у историји радничког покрета наше земље“.
Ето одговора на наше питање. Потмуло тутњи зграда штампарије. То се окреће ротација, штампарска џин машина, испод чијег великог точка испадају свеже отштампана слова. Радни народ читаће сутра речи истине, јер у нашој Народној Репу“ блици машином господари човек да би допринео стварању лепшег живота себи и радном народу читавог света,
Брана ВУЧКОВИЋ
УДАРНИ ДАН ЧЕТВРТОГ РЕЈОНА
Близу три хиљаде Београђана на добровољним радовима
У свести грађана, грађанки и омладине, Који свој одмор, а често и сан, поклањају уређењу и лепшем изгледу Београда, постоје два руководећа момента: љубав за тешко пострадали, али пркосни град, и такмичарско расположење, Та два покретача изводе и У ове прегрејане дане, залуталих жега, на београдске рушевине и остала радилишта, не стотине, већ хиљаде људи, жена и увек ведре борбене омладине. У том расположењу, поједини београдски рејони заказују: ударне дане, и — редовно се пребаце сва очекивања. На посао изађе толико добровољних радника, да је мало и алата, и камиона. Шта
Пример за углед
У оквиру градског такмичења, грађани Суботичке улице У рејона, ПЛ насеља, далн су обавезу да ће горњи део своје улице нивелисати а затим исту и калдрмисати. Рад је отпочео уз минималан број грађана (екипа, од 10 чланова, која“ има, укупно око 500 година, јер је сваки од њих 50.годишњак!), а доцније уз помоћ омладине
и суседних улица, добра воља,
и вредне руке успеле су да до данас ископају, утоваре и истоваре преко 50 камиона и 30 запрежних кола земље,
_ Овом приликом морамо похвалити рад друга Алексија Бајића, шофера кола бр. 74, који поред своје шоферске дужности и сам учествује у раду на утовару и истовару земље и тиме указује на пример којим би требало да пођу и остали другови шофери.
Душан ДОПСАЈ
бива“ — Приступа се економисању временом. Утркује се у пуњењу и пражњењу камиона. »
Недеља, 8 септембар: ударни дан Четвртог рејона. Рад је почео у 6 часова изјутра. Близу три хиљаде грађана пошло је на радилишта, На 20 разрушених објеката, на нивелисање два спортска игралишта, на велико радилиште на углу Милорада Митровића и Огњена Прице, код угла Његошеве и Коче-капетана, Кичевске, код гробова црвеноармејаца, код школе Води. слава Илића, на нови део Церске улице, у парк код Стишке и Московске, на затрпавање рупа на плацевима у Алексе Ненадовића улици,
2.772 човека, жена, омладине, пиоира... 5,544 радне руке.. Осим тога, дата је радна снага за подизање из воде ратног монитора: 160 добровољних радника, који су остварили 700 радних часова и поди-
„гли монитор за 50. см,
Шта је још учињено Ископано је 628 кубних мета. ра шута и земље, Сложено је на простору иза Техничког факултета 80 кубних метара цигаља, Нивелисано је 8.487 квадратних метара терена,
У току тога рада, убрзаним радом и економисањем времеком, постигло се да'се камион
напуни за шест минута, а да
се испразни за три. |
У 10 и петнаест минута престао је рад а нешто касније, на терену на углу Милорада Митровића и Огњена Прице улице свечано је поздрављена омладинска бригада Четвртог рејона, која се вратила са Омладинске пруге. У исто време, у Катанићевој улици, гра-
ђани Шестог. насеља ли су приредбу,
Тако је ударни дан Четвртог рејона донео Београду много у погледу уређења и још једном потврдио како грађани во. ле свој град. 4
одржа-
Дрводељци Београда помажу обнову
нога села из околине
Београда _ настрадала су приликом окупације. Пору шен је велики дброј школских зграда.
Међу осталим нарочито су настрадале школе у селу Мељаку, Соколову и Ратарима. Учитељи из ових села успе: ли су да окупе становнике и да добровољним радом подигну школске зграде, али није било довољно м“>“ћности за израду дрвенаријо Учитељи и и сељаци обратили су се Ме: сном савезу дрводељаца у Београду за помоћ, (ве по: дружнице дрводељаца прихва, тиле су овај позив и отпочеле са радом. У овим радовима су се истакле нарочито подружница број 8 која је изра дила 28 комада врата подружница број 11 која је направила 48 школских клупа, а нарочито столарска задруга «14 децембар« која је још у јуну месецу направила сву дрве. парију за школу у селу Гра бовцу, а пре извесног време. на сву дрвенарију за школу села Ратаре.
· Џре неки дан 60 чланова радне групе дрводељаца, посетило је село Мељак донев: ши са собом сву дрвенарију“ за школу. Сељаци су приредили овој Групи одушевљев дочек. Р. ЧЕПИРЛО
13 СЕПТЕМБАР 1946
Друга међуградска такми.
чарска конференција одржаће се у Загребу
|-]“ првој међуградској такмичарској конференцији, која је одржана у Београду 30 јуна, одлучено је да се друга конференција одржи у Загребу, половином септембра. Ових дана Градски одбор Фронта у Београду добио је писмо Градског одбора Фронта из Загреба, којим се заказује конференција за недељу 15 олм. На седници Градског одбора Народног фронта Београда, ко-
ја је одржана 9 о. м, одређена је београдска делегација. У њу су ушли претставници Фронта Месног синдикалног већа И Народне омладине и АФуа,
Следећа конференција, која ће, уједно, сумирати резултате, одржаће се половином Јануара, То ће бити коначна конферен. ција међуградских такмичар. ских одбора, у Бези са овим такмичењем. ,
САМО У ПЕТОМ РЕЈОНУ БИЋЕ ЗАСАЂЕНО 240.000 САДНИЦА У ТОКУ ТАКМИЧЕЊА
Акција пошумљавања Звездаре наставља се
вездара је некад била по-
кривена густим багремаром у чијој су хладовини Беотрађани проводили свој одмор, правили шетње и масовне излете у време летње жеге. Дошао је затим рат, окупација, пустошење,. И овде су остали трагови фашистичког уништавања. Шума је посечена 1941 године и остале су голе падине, на којима су прављени бункери, засејавани кукурузи и други усеви. Сиромашан свет је за време рата обрађивао мале парцеле земљишта и користио се, колико толико, у време када је килограм кукуруза коштао две радничке наднице.
По ослобођењу живот се, међутим, нагло изменио, У јеку такмичења на обнови и изградњи земље све добија нови лик. Њиве на Звездари нису више једина уточишта радног света, јер хлеба има у изобиљу. Треба нам више шуме, чистог ваздуха, свежине. Звездари ће опет бити враћен зелени. појас, чиме ће се заштитити београдске улице од. кошаве а здравствене прилике у граду побољшати, 29 августа почела је акција пошумљавања, Народни фронт Петог рејона отпочео је ову акцију са изванредно великим радним митингом на самом врху Звездаре у присуству 8.500 грађана, После поздрава руководиоца организације приступило се припремним радовима. Претходно је израђен план од инжењера стручњака, терен испарцелисан и обележен таблама. Тамо где закупци њива нису пристали да се кукуруз скида тога дана, њиве су заобиђене. Скидана је шаша са парцела с којих је кукуруз већ био обран, Резултати акције 29 августа: очишћен је терен од 70.100 квадратних метара и ископано 5.098 рупа за саднице. Остатак терена је тога дана испланиран. _ Забележено _ је 12.646 радних часова,
Првог дана припремних радова за пошумљавање акција је, према томе, потпуно успела како у агитационом погледу окупљању што већег броја грађана у такмичењу — тако и по
стварном учинку на терену, То је била најмасовнија акција ко. ја је забележена У овом такмичењу. Она је дошла у право време, јер ће се спровођењем припремних радова омогућити благовремено јесење сађење на терену од 24 хектара, који тре. ба ове године пошумити, Други дан акције пошумљавања била је прошла недеља, Рад је почео у 7 часова изју. тра и трајао је пуна три сата. Учествовало је око 4.000 грађа.
на — фронтоваца, жена, омла. _
дине и пионира. На радилишту је била и Седма београдска радна бригада „Дара Павловић“, која се пре неколико дана вратила са Омладинске пру.ге. Организација посла беспрекорно је изведена, На деоница. ма додељеним насељима извршена је парцелација земљишта, Свака улица добила је своју парцелу, Такмичиле су се улице у оквиру насеља и насеља У оквиру рејона. Најбољи успех постигло је Четврто насеље које је дало 1.700 грађана на радилиште,
Сви учесници су били. снабдевени потребним алатом: ашовима, пијуцима, мотикама, лопатама и др. Алат су већином донели грађани од својих ку: ћа, 'а један део је обезбедио Комунални отсек рејонског Народног одбора. Ископано је преко 20.000 рупа за саднице. Било је појединаца који су ископали и по 40 рупа, али је просечно на једног учесника постигнуто по пет. Док су једни копали други су избацивали земљу, тако да се посао од“ вијао без застоја. Копало се и на тврдом терену поред путева, а на њивама је копање и' шло много лакше.
За ову акцију влада велико интересовање међу активисти“ ма наших масовних организа.
" ција. Са њом је такмичење у-
шло у нову фазу. По обиму и резултатима У радним часови“ ма, као и по самом значају ова акција превазилази све досадашње акције Народног фронта у Петом рејону,
Милош МИЛИЧКОВИЋ
Грађани полазе на пошумљавање.
аи
За бољу организацију на радилиштима
НЗ радилиштима Београда осећа се недостатак до-
бре организације. Њој мора да се посвети већа пажња, како би добровољна радна снага грађана и њихов полет у так' мичењу били што боље иско ришћени на обнови Београда Честа је појава да саме радн, екипе, било жена, омладин или синдикалних подружниц; долазе на радилиште неформи рани у радне јединице, бе» воћства. Екипе често долазе с; разних страна на радилиштг где нема никога да их прихваТИ, да их распореди на посас н води евиденцију о томе колико је ко урадио, Алата обиу.
но има довољно, али често не достају камиони који би одно сили ископану земљу, због Че та се мора да ради на смену " една половина људи на ради“ тишту остаје увек незапослена,
Потребно је да се одреде оганизатори који ће распоретвати екипе на радилишту " вакој дати одређени посао. ада се неће десити да сам тручни руководилац, када се 'ађе пред групом од сто до то педесет људи, не зна шта ЈИ ИМ дао да раде већ им одрејује било какав посао да не ји стајали.
Н., И.