20. oktobar
~
СТРАНА 2
ДА БИ ПОМОЋ КОЈУ ПРУЖАЈУ РАДНЕ ЕКИПЕ БИЛА ПОТ ПУНА
(мишљу и залагањем радног народа града на помоћи селу постигнути су резултати, који убедљиво говоре о великом успеху ове акције. Око милион динара уложених У материјал, масовне и све бројније посете радних екипа селима и преко стотину хиљада добровољних радних часова, којим је град пружио помоћ селу, уродили су жељеним резултатима. Од ранијих посета селима, које су биле бројно слабије, неорганизованије, са слабо постигнутим резултатима, које су још понегде наилазиле на сумњиво вртење главом и неповерење код сељака, данашње посете разликују се како по радном ефекту, тако још и више пријемом на који наилазе код сељака. Славолуци, срдачни дочеци и редовно понављање „Дођите нам опет", данас су главно обележје пријема на који наилазе радне екипе, Посете селима данас се претварају у снажне манифестације чврстог савеза, између радника и сељака. 'Тај са. вез, искован у четворогодишњој борби против окупатора, постаје сваким даном чвршћи, јачи и дубљи.
Међутим, због неправилног схватања суштине и циља, саме акције у помоћи селу од стране појединих организатора, и руководилаца радних екипа, често се дешавају пропусти, који у многоме умањују успех акције.
У почетку међуградског такмичења јасно је подвучено, да,
такмичењем у помоћи селу тре- .
ба још више продубити постојеће јединство града и села, још више учврстити и ојачати савез између радника и сељака. Образовањем сталних радних екипа указало се на, потребу да екипе буду искључиво радне, растерећене свих сувишних баласта (као што су раније били чланови уметничких и других група) како би се се. „лу пружила што ефикаснија, по моћ, а кроз њу испунио и постављени задатак.
Биле су одвојене културне екипе од радних, јер се у пракси показало да је, њиховим заједничким одласцима, екипа, била сувише гломазна, а што је било још и горе, мало је би'ло оних који су у току тога, дана стварно радили. Скоро половина екипе, која се састојала од уметничке групе, није учествовала непосредно у раду, већ је чекала на извођење сво-, га програма, што је на село остављало неповољан утисак. Само одвајање није ниуком случају значило обустављање културно-просветног рада на селу, обустављање слања, културноуметничких екипа. Шта, више указало се на потребу да. се појача активност наших културно . уметвичких група, нарочито на, јесен, када сељаци буду мање запослени на, пољима. Такво постављање задатка, није свуда. наишло на правилно разумевање, Многи активисти Народног фронта изокренули су зпачај, карактер и сам обим акције. Акција за помоћ селу свела се на сентиментално-хумани посао, и радним екипама се одузимало обележје, које су оне већ по својој природи носиле. Ишло се тако далеко да се сваки политички рад критиковао као неправилан. Довољно је да се наведе пример подружнице Народне банке, која је тако буквално тумачила изразито радни ка. рактер радних екипа, да, је сво-
је чланове, када су стигли на село, изоловала од додћра са сељацима, како се не би губило време у разговорима и тиме умањивао радни ефекат. Иначе, најчешћи су случајеви били да се код избора радника за екипе није довољно водило рачуна о њиховој политичкој способности и спремности, тако да су многе екипе потпуно занемариле сваки политички рад. Ову појаву су запазили и са. ми сељаци. Скоро свакој екипи се догађало, да,их на растанку сељаци замоле: „Дођите нам опет, али дођите, брате, раније, да бисмо могли мало и да по. разговарамо".
Сасвим је било исправно што су се правилном организацијом растеретиле радне екипе од свих сувишних пратилаца, што се цела акција усмерила на стварну помоћ селу, али сама акција има много шири карактер и пружа врло повољне могућности за плодан политич-
ки рад. Мако сама помоћ селу У раду има политички значај, недовољно је и неправилно задржати се само на томе. Потребно је да свака наша, радна екипа буде састављена од таквих активиста Фронта, који ће бити у стању да пруже селу ни политичку помоћ, која је такође неопходна. Није ту у питању само помоћ у тумачењу појединих закона, које наше народне власти доносе, већ помоћ и у политичком објашњавању и тумачењу свих проблема и свих догађаја, који се данас одигравају и код нас и на страни. У пракси бе то ин показало, јер. се сељаци нису интересовали само за законе, већ их је такође интересовао сваки актуелни политички про. блем или догађај, једнако Закон о народним одборима, као и Трст и Грчка, Париска, кон. ференција и др.
Данас, пак, у изборној кампањи, када је Народни фронт
_ Пружимо помоћ селу и на политичком пољу
мобилисао све своје снаге на политичке акције, ови се пропусти морају хитно уклонити. Не ради се овде о некој пре. оријентацији линије нашега рада на помоћи селу, већ у отклањању неправилно схваћене саме акције. Чињеница да се ми данас налазимо у изборној ситуацији, треба само да нам још више да потстрека, да свака наша екипа која буде дошла на село, буде екипа способних фронтовских активиста, који ће умети и моћи да, политички поставе и протумаче линије Народног фронта. Рејонске секције „за помоћ селу морају много више посветити пажње својим екипама. Поред сталног и чврстог контакта, са вођама радних екипа, оне се морају постарати да свака, екипа буде тако састављена, да селу буде пружена не само материјална већ и политичка,
помоћ, П. ИВКОВИЋ
Сви народни одбори — од месног до покрајинског — имаће своје засебне
рема основним принци-
= пима постављеним општим прописима, Закона, о народним одборима, сваки одбор као орган власти врши у границама · закона _ самостално власт на свом подручју. Следећи овом начелу, руководство финансиске политике наше државе поставило је у финансирању исти принцип, т. ј. сви народни одбори, почев од месног па преко среског, окру-
жног, обласног и покрајинског, |
— имаће свој засебан буџет, који ће сам састављати, доносити и извршивати.
шљаа паса таг паевза а верширља стар али таелинуеноу ва дељ с лаЕНЛеНЕња
Грађани Београда радили су 53.465 сати за село, утврђујући братске везе села и града.
Буџет за 1947 годину битно ће се разликовати од буџета у 1946, пошто је прошли буџет претстављао у финансијама, план расхода и прихода, администрације, док ће у 1947 години он претстављати средства, за финансирање привреде Уопште. Он ће у себи садржавати предрачун прихода и расхо.да надлештава и установа, као и рачунски део финансиских планова државних предузећа. Чињеница да ће се у буџету за 1947 годину предвидети сви расходи и приходи и да ће се финансирање вршити само и једино преко буџета, доказ је настојања, највиших органа државне управе да сеи у овој делатности с" спроведе – демократски принцип,
Ранији буџети, у бившој Југославији, нереално су приказивали приходе и расходеу једној години, јер су се много веће суме, које нису улазиле у буџет, трошиле из ванбуџетских средстава, о којима ни један грађанин није могао ништа да сазна. Буџет за, 1947 годину обухватиће све издатке, па и издатке за обнову земље, и никаквих ванбуџетских средстава неће бити. У буџету за 1947 годину раздели и главе биће подељени тако да ће се одмах моћи видети колико који одбор троши на админи-
БОГОУГОАНА ДЕЛА
», Моја је савјест мирна.
—- Нека благослов божји сиђе на вас, јетом заставом успјешно савладате, све те-
Амен!
сту, да под овом св шкоће које стоје испред вас.
: " 2 = МУ браћо моја у Хри-
стративно-управно руководство а колико на потребе финансирања привреде, стручно уздизање кадрова, научно-истраживачке и издавачко-штампарске расходе, социјално-здравствене заштите, обнове итд.
Из буџета ИНО.а за град Београд јасно ће се видети све групе расхода и прихода за, поједине струке и то за потребе: општих послова, здравственог, социјалног, финансиског, комуналног, станбеног и просветног сектора, а народни одбори рејона ће имати своје буџете који ће са буџетом ИНО-а чинити збирни буџет. Овај начин финансирања с допринеће много да народни одбори у потпуности одговоре своме за. датку и створе могућност да боље изврше своју организацију. У прошлој години овај начин буџетирања није могао бити одмах примењен, из разлога што народни одбори као новоформирани органи народне власти нису били довољно спремни да приме један овакав посао. Вертикално повезивање струка, од одбора па до министарства, чинило је доста, да народни одбори рејона, нису могли да обједине своју службу по хоризонталној линији јер су на пр. чиновници финансиског отсека у рејону били на буџету Министарства, финансија, чиновници Отсека, трговине и снабдевања на бумету Министарства трговине и
снабдевања итд. Само мали
"буџете
део службеника, одбора, био је на комуналном буџету. Матвријални издаци, које је захтевала њихова служба, нису били у рукама народних одбора, већ су и они делимично укључивани у буџет ИНО-а, а делимично у буџет Републике. · По буџету за 1947 годину сви службеници народног одбора, службеници су тог одбора и сви лични и материјални издаци падају на терет одбора, Приходи пак, који ће покрива. ти издатке сваког одбора, подмириваће се одвајањем од прихода ИНО.а и они ће бити одређени сваком одбору у оном износу колико одговара његовим издацима.
Решењем владе ФНРЈ и НРС и нижих органа власти сва предузећа у нашој земљи су подељена на општедржавна, републиканска и локална, већ према њиховом значају и делокругу пословања. Тиме се предузећа предају у административно-оперативно руководство оним органима власти на, чијој се територији налазе, ако нису општег карактера, Добит коју покажу ова преду“ зећа биће најглавнији чинилац за покриће расхода у сваком одбору, јер се настоји да се разни порези и дажбине, који погађају наше радне слојеве, сведу на најмању меру, а да, главни приход (буде приход од привредних предузећа.
Арсо МИЈУШКОВИЋ чин. Фин, одељ. ИНоО.а,
УСПЕСИ У МЕЂУНАРОДНОМ ТАКМИЧЕЊУ
Такмичење у Љубљани и даље се развија
' Радници и службеници Управе цеста у Љубљани заједничким напорима доприносе обнови. Они одлазе сваке недеље на „радни излет" у са. свим порушено село Желимље, где раде,на поновном подизгњу села.
Одзив за ове добровољне радове тако је велики, да се радници и намештенчци унапред пријављују не само за, следећи излет, већ и за један унапред. Јављају се и старији људи и инвалиди, желећи да допринесу у оквиру својих мо(гућности. »
На својим радовима, на 0правци путева, са 100 од сто мање особља, постижу се већи резултати но у предратној Југославији. =
У Љубљани је такмичење хорова, Учествовали су синдикални, преду. зетни, рејонски и хорови разних организација. – Стручна комисија, под претседништвом Станета Горшића, одредила је ранг-листу хорова, приликом такмичења, путем тачкица (поена). Са по 10 тачкица оцењивала се дисциплина, музичка стручност и дириговање, што је укупно 60 тачкица.
Хорови су постигли следеће успехе:
Синдикални хор КМС (дири. гент Фр. Маролт) добио је 57 тачкица, синдикални хор „Цанкар" (диригент Л. Перко) добио је 54 тачкице и раднички хор „Табор" (диригент И. Вра-
приређено
чко) добио је 52 тачкице, Остали хорови, њих 21 на броју, г узели су следећа, места, пре„а додељеним поенима.
Успех овог такмичења је задовољавајући. Поред успеха, показале су се и грешке, које ће се у даљем раду отклонити.
У Земуну је почела предизборна кампања
а широкој предизборној
конференцији, која је одр. жана у Дому културе у Земуну изнео је секретар Народног фронта Земуна, Стојан Свиларић, досадашњи успешан и плодан рад Народног фронта Зе. муна и рад народних власти а подвлачећи те успехе, осврнуо се на значај претстојећних избора. ,
У досадашњем такмичарском раду грађани Земуна дали су 97.681 радни час; на подручју Градског одбора Фронта, Земуна обухваћено је уписивањем У чланство грађанки; на радове на Омладинску пругу отишло је 230 о. младинаца, а основане су три радне бригаде за рад у Земуну. За обнову села Шимановца, сакупљено је 637.000 динара,
Што се снабдевања _ тиче, земунска деца су снабдевена обућом 90 од сто, а одрасли 75 од сто. Укупно је, у Земуну, издато 344.000 разних 6онова, 8.918 грађана и.
Кадија тужи
То ме је потсетило на посту пак судије
" 11 ОКТОБАР 1 20 ОКТОБАР, ние а нннцереннннннн 11 | АР. 1946
: = А — кадија суди који би, када би био позван
лица о једном комаду земље, донед
спор између два А а сата те не треба да припадне ни тужиоцу ни тужитељу већ самом
земљиш судији,
МАНУИЛСКИ
—_ Честити пашо, нашао сам човека који ће да
тужи за
Трст, а после ћемо га досудити нама!
Ћичке КУХИЊЕ
Из ДОНИ У ДИН
побољшивију СВОЈ ВОД
У развоју ђачких кухиња могу да се забележе три периода. Први „у коме је организација Народне средњошколске омладине одиграла главну улогу, како у оснивању тако и у старању за рад по кухињама, Овај први период почиње од оснивања, организације Народне средњошколске омладине, маја 1945. У исто време пада и оснивање четири ђачке кухиње у којима се хранило 1000 средњошколаца. Одлика рада ђачких кухиња била је та што су потребе налагале шира пословања, него што је сама организација кухи-
ња дозвољавала и што се у.
том периоду радило неплански без потребног апарата, са слабом контролом и са неуређеним финансиским пословањем.
Народна средњошколска 0 младина се због тога повезала чвршће са народним власти. ма, тако да је од септембра до јануара 1946 број кухиња повећан на 10 са 2600 ученика.
Други период рада Бачких кухиња почиње од јануара 1946 године када је у Београду било укупно 11 кухиња са 2000 Ђака, махом социјално угрожене деце. Тај број стално расте, а лоше финанснске прилике могле су у свако доба, да, проузрокују престанак _ рада по појединим кухињама. У о. вом периоду народна средњошколска омладина, залажући се свестрано, омогућила је да кухиње и даље несметано раде. Формиран је Фонд ђачких кухиња, при Просветном одељењу ИНО.а и отпочела је боља, организација посла. МИНО је доделио из буџета Просветног одељења своту од 300:000 динара, за потребе ђачких кухиња, што је у многоме помогло њихов даљи развој. Већ у фебруару месецу имамо 12 кухиња, са 2960 Ђака. Међутим приходи могу да подмире потребе за свега. 1880 ђака.
Упорним радом и огромном помоћи које су ђачким кухињама указале народне власти и друштво Шрвеног крста, које је било у намирницама, било у новцу дало укупно 3,000.000 динара, помоћи, за четири месеца, број кухиња, се пење на 15 са, 3887 абонената. Приходи су се повећали знатно и мензе су могле с тим приходима да прехране 5602 Ђака. Од 3887 абонената исхрану је плаћБало свега 1211 ученика, а, осталих 2676 хранило се бесплатно, Пословање мензи се разграњавало, вршен је упис и деце чији су родитељи запослени. Међутим, било је потребно што пре извршити ревизију абонената, јер се дешавало да, су се У мензама хранили бесплатно и они ученици чији су родите. љи имали прихода и могли да плаћају прехранбене трошкове,
Са почетком нове школске године ђачке мензе ступају у Нови период свога развоја. Мензама данас руководи Одбор ђачких кухиња при Просветном одељењу ИНО-а. За прехрану по кухињама долазе У првом реду деца сиромашних и социјално угрожених родите. а, затим деца родитеља, запослених у привреди и ученици придошли из унутрашњости.
Средства за прехрану по мензама обезбеђена су потпуно до краја 1946 године, за. хваљујући великој помоћи народних власти (ИНО-а) и Друштва, Црвеног крста.
Пословање у овој школској години по кухињама Бе тећи много боље, јер је финансиски апарат упрошћен, а средства су већ осигурана и неће бити добављана ни – добровољним прилозима, ни патронатима,
,
што је одлуком ИНО-а, забрањено, већ од доприноса који ће уплаћивати абоненти и до сталне помоћи народних власти. Значајно је нагласити да од свих ових прихода 60 од сто отпада на државу, док абоненти уплаћују осталих 40 од сто. У новој школској години одбор ђачких кухиња, отпо. чеће рад са 15 кухиња и 9 трпеза. У свом периоду рада омла. динске организације биће ослобођене свих финансиских обавеза према ђачким – мензама. Њихова помоћ свешће се само на добровољни рад по мензама, У кухињама ће св хранити како ученици средњих и стручних „тако и ученици основних школа.
Уплате за прехрану по мен. зама су минималне и обрачу“ навају се према укупним дохоцима породице чије се дете храни у мензи. Од дела, који долази сна сваког појединца породице, ако је он већи од 400 динара, ученик ће плаћати 20 од сто, али тај износ Неће никада бити већи од 250 динара, колико стварно коштају једномесечни трошкови за сваког појединца (један оброкх дневно). Ученици чији је део породичних месечних дохода» ка мањи од 400 динара, а већи од 250 динара плаћају свега 10 од сто од свог дела доходака, док сви остали ученици (дохоци испод 250 динара на члана породице) добијају бесплатну прехрану у мензи,
У ђачким кухињама, моћи ће да се хране сви ученици који то желе. До 25 септембра уписано је око 1600 ученика. За упис је било потребно да роди“ тељи поднесу уверења о својим месечним дохоцима и броју чланова породице, ради успостављања, месечне уплате за храну у мензи. Међутим, разлог што се за прехрану по мензама није јавио досад велики број ученика је у првом реду дуга процедура око давања уверења о дохоцима Било би потребно да, народне власти, Одељење социјалног старања и предузећа у којима раде родитељи ученика буду експеди“ тивнији при давању ових уве„рења. Досад је отпочео раду пет ђачких кухиња и оне већ издају 700 ручкова и 300 вече“ ра дневно. Од 1 октобра отпочеће рад још у 5 кухиња,
Народне власти учиниле су све да би се у новој школској години ученицима обезбедила, што боља исхрана, примајући на себе 60 од сто финансиских трошкова по кухињама, Све чињенице говоре да Не посло« вање по ђачким кухињама у с вој години бити много успе“ шније и организованије него што је то било досад.
ували илвинргаввеиитлингреревете ти тиришво
У државном буџету за 1930/31 годину, у пар. тији 1169 за збрињавање убогих, старих и немоћних, у целој Југоспавији предвиђено је 45.000 динара. Међу“ тим, само преко Мини. старства социјалног старања за збрињавање социјално угрожене де“ це издато је 165,000.000 дичара од ослобођења до данас.
„дшиналоижишнепимлослаииеут “тла висини ладан»