20. oktobar
|"
_ Више среће ·
"нам је шта значе
11 ОКТОБАР 1946
СЛОБОАНА (АЛА
'
„(1 МОЛО
извештајима дневних листова и часописа, са, фис-
културних с" утакмица, поред осталих бесмислених · израза често читамо израз: „са мало
више среће" могли смо постићи и више голова,“ „са мало више среће Ленерт је могао прескочити и више од 8176 м." итд.
У репортажи са футбалске утакмице Југославија — Чехословачка, израз „са мало више среће" употребљен је четири пута у „Борби“ од 30 септембра 1946, а једанпут у „Гласу“ 'од истога, дана. Овај израз два пута сје употребио извештач „Борбе", а по једанпут играчи: Чајковски, Митић и Матошић. Нико нам није објаснио шта значе ти изрази „са мало више среће".
Међутим, исти „Глас", а, поводом исте утакмице, у два конкретна примера објаснио „ерећа> и „несрећа> у футбалу. Да, бисмо се уверили колико су бесми-
-слени, па према томе и шко"дљиви у спорту, а нарочито у
футбалу, ти изрази, потребно је анализирати та, два, случаја.
Први случај гласи: „У 43 минуту срећа је спасла гол Чехословака,. На, пас Симоновског Митић је изблиза опалио бомбу (ваљда, лопту) у дирек одакле се лопта (ваљда – бомба) одбила у поље". Да је Митић „изблиза, опалио бомбу" са, мало више технике и присебности „бомба би била у голу а не лопта, у пољу.
Други случај гласи: „Монсидер у последњем тренутку успева да лопту боксује, али »„»несрећно" поновно на главу „Планицком, који је спроводи у гол и смањује резултат на 4,2". Ако прихватимо извињење да Монсидер није имао другог излаза да, одбрани свој тол до да, боксује лопту, не може се прихватити одбрана, да, је он то боксовање извршио „несрећно“, јер са више при-
|„браности и више технике он је
ту лопту имао одбацити ако не
"баш своме саиграчу, а, оно бар
према простору где нема противничког играча,
Мора се признати да У оба, случаја „срећа и несрећа" нису имали удела.
Пада у очи и необјективност
" репортаже У „Гласу“, јер док
се несналажење Митића, да, постигне гол назива, „срећом" за Чеехословаке, с друге стране неуспео потез Монсидера да од брани свој гол назива се „несрећом" за Југословене, те испада да Планицки у овом случају својом ванредном игром, како у погледу технике таком у погледу присебности, није учинио похвале достојан подвиг да у мање од једне секунде два пута пуца прецизно лопту према голу од које је друго жрунисано голом — успехом, већ се то камуфлира „несрећом". Није нам намера, да умањимо вредност играча, Митића, и Монсидера, који су најбољи футбалери које имамо на одговарајућим местима, али „са, мало више технике и присебности" и у ова два, случаја могли би постићи успехе, а неуспех крстити са „срећом" за „противника, = „нерећом" за, себе знак је заосталости, недостатак самокритике.
Више објективне, праве критике, а нарочито самокритике, подићи ће наш спорт, а нарочито футбалски, на још већу висину, Усавршавати се у свему па и у спорту, а искоренити обману и самообману као знаке слабости и заосталости.
Д. НИКОЛИЋ
_____-________----—--
вембарског такмичења, проналасцима и усва-
Радници Београда су у току но јањем новог начина радл, трошкове, Као резултат ТИХ напора
повећали производњу #
Фасада једног од пет станбених блокова који се ове године изграђују на Северном Булевару.
20 ОКТОБАР
У блоку је 32 модерно опремљена мала стана
(О грађењу нових станбених зграда у Београду
Поводом изградње новог насеља на Северном Булевару
Основа блока на Северном Булевар кухиње, оставе (
рађење нових станбених
зграда у Београду и осталим већим градовима у нашој земљи спада међу најважније комуналне проблеме. Решава.ње станбеног питања ове године ушло је у конструктивну фазу.
Поред оправке знатног броја, ратом оштећених зграда, у Београду, овог лета започето је грађење комплекса станбених зграда на, Северном Булевару. Оснивање тога насеља значајно је не само као почетак новог грађења у Београду, него је оно значајно и по самом начину и типу грађења, нових станбених зграда. У пет слободних трактова, који Не бити уоквирени са довољно. слобод-
_ног ,„простора у зеленилу, „са,
дечјим игралиштима, биће 0стварене нове концепције о станбеној згради.
Начин на који ће бити грађене нове станбене зграде — систем грађења, висина, зграда и типови станова — дубоко задире у начин живота, рада и одмора (будућих станара У тим зградама. Данас је, наравно, велики број грађана, који станују под тешким и неудобним условима, и који желе само да добију свој стан, ма како скромних размера и о преме. Међутим, код решавања питања: какве ће се. зграде по висини и величини градити, какви ће у њима, бити станови и где ће се те зграде градити, мора, се поћи не само од тренутних потреба, за, кровом над главом, него треба, имати у виду да нове станбене зграде треба да пруже неопходни минимум хигијене и удобности новим станарима,
Решавање проблема нових станбених зграда и станбених насеља -утолико је одговорнији посао, што те новоградње "теба, да, буду у исти мах и почетак планског 09стварења новог типа града У коме се стварају бољи животни услови него у граду У коме данас живимо. Нове станбене зграде треба не само да задовоље потребе за, здравим и удобним становањем, него и својим изгледом, својим складним размештајем и групацијом и уређењем околног слободног простора да буду хармоничне просторне целине.
смањили _ производне дошло је до снижења цена продуката.
Пећ за каљење бургија — проналазак Федора, радника фабрике. »7 јулис.
-мор. . Унутрашњост
· ла,
Уколико нам досадашњи начин грађења станбених зграда, у Београду може послужити као оријентација за будуће грађење2 Какви се практични закључци могу из тога извући 7
Већина, станова, грађених за, последњих 20 година, налази се у вишеспратним с зградама, за изнајмљивање, изграђеним по тзв, „затвореном систему грађења", са низовима уграђених зграда које затварају блок са, свих страна, Унутрашњост блокова, често је претрпана, дворишним зградама, лоше осветљеним и проветраваним. Већи број станбених зграда изграђен је на саобраћајним артеријама и не обезбеђује својим станарима, потребан мир и од-
блокова, због граница, приватних парцеисецкана је у тескобна, неугледна, често мрачна дворишта. За, становнике тих блокова није остављена, ни стопа, слободног земљишта, а деца, су упућена само на улицу као простор за игру.
Уколико се више удаљујемо од центра ка периферији, утолико су станбене зграде слободније, ниже, густина, изграђивања је мања, дворишта, су шира, са више зеленила. Но, упоредо са тиме опада и квалитет самих зграда и њихово унутрашње уређење, док се не дође на крајњу периферију која је изграђена (без икаквог плана,
|
За наше библиотеке фронтовци су сакупили 148.930 књига
мале запремине, без водовода, и канализације. Такве зграде, грађене углавном за сопствено становање, на веома примитиван начин, без икакве стручне помоћи, настале су из тежње за самосталном, па макар и сасвим скромном кућом, са слободним простором око ње. Наравно да је квалитет таквих зграда различит, али оно што је код њих заједничко, и што их издваја од вишеспратних блоковских зграда, то је: могућност одмора ван градске буке, у дворишту или врту, са довољно простора за, дечју и-
гру, у (ближем контакту са,
природом. · Само један мали слој гра-
ђанског становништва, еко-
номско јачи, могао је да створи себи повољне услове за, становање грађењем удобних и добро уређених вила, са свима савременим инсталацијама, пространим лепим вртовима, у добро уређеним деловима, града. Такво стање ствари било је резултат, у првом реду, не. здравог друштвено - економског уређења у бившој Југо славији, а као последица тога, беспланске, хаотичне, самовољне комуналне политике, где је главни и стварни фактор био личви интерес појединаца, интерес приватног капитала. Изградњом станова, за изнајмљивање дириговао је искључиво интерес власника градилишта и зграде за остварењем што већег рентабилитета, на уложени капитал. Архитекти, који
у од 32 стана који се састоје из: собе, претсобља, купатила, уграђене) са пространом покривеном терасом
неугледним зградама,
су учествовали у томе послу, задовољавајући захтеве својих послодаваца, често нису могли да се одупру захтевима својих послодаваца који су ишли 0чигледно на штету самог ква.литета, станова и њихових станара. На тај начин решаван проблем станбених зграда неизбежно је водио ка што већем искоришћавању земљишта, максималној густини и висини изграђивања.
Чињеница да је таквим начином грађења станбених зграда обухваћен највећи број станова за изнајмљивање у Београду и другим већим градовима, и да су баш такви станови били опремљени савременим техничким уређајем _ (ка-
" нализација, водовод, купатила, лифтови, централно с грејање) појам станбене зграде код градског становништва, везан је за систем вишеспратне, уграђене, блоковске зграде. Мо. же се рећи да је такав начин становања постао у већим градовима нормалан, уобичајен за онај део становништва, који је био принуђен да, станује год закуп. И данас, када је реч 0 грађењу нових станбених зграда са савременим уређајем, многи и не очекују ништа 60ље,; здравије и удобније од таквог типа станбене зграде,
Но, баш стога што ми стојима пред грађењем станбених зграда које ће градити државне установе, привредна предузећа и задружне организације и које ће бити грађене са, циљем да се створе здравији и бољи услови становања, _за радно становништво, — баш стога, је потребно код решавања, проблема, становања потражити нове, здравије путеве,
На архитектима лежи одговорност да својим пројектима створе нов тип станбене зграде у којој ће радни човек, са својом породицом, имати 60ље и здравије услове становања, имати ближи контакт са, природом, и где ће градска, деца, у својим вртовима и игра. лиштима, постајати здрави и'снажни чланови новог друштва, Од наших архитеката, се може с пуно права очекивати да ће они заузети правилан став према том крупном проблему. Наши архитекти стекли су добру навику да објективно и аналитички процењују резултате у области архитектонског стваралаштва. Сви су они да. нас сложни у томе да је неоп"ходно подвргнути коренитој ревизији раније концепције о изградњи градова и систему грађења. У низу проблема, који траже данас своје боље и здравије решење несумњиво да важно место припада проблему станбене зграде. Пројекти по којима се ове године изводе прве станбене зграде У Београду после ослобођења, резултат су озбиљних студија и тражења, нових типова, станбене зграде и стана са малом квадратуром. Искуство које ће се стећи са грађењем тих зграда и становањем у њима несумњиво ће бити од користи за "даља, проучавања и израду ногих пројеката.
Бранко МАКСИМОВИЋ
СТРАНА 3
Стручне школе за ученике |
"У индустрији и занатству
пружају радничкој омладини могућност општег образовања
Школе су ове године почеле свој рад са преко 4.000 Г ученика
тручне продужне, тзв. ше-
гртске школе биле су пре рата школе последњег реда. У старој, реакционарној Југославији, у шегртским школама настава се обављала пута недељно и то доцкан увече, а фабриканти су захтевали да настава буде свега једанпут недељно, и пред рат је држава била спремна да им изиђе усусрет, Ученици су у школу долазили преморени и изгладнели, после 10, 12 и 14-часовног рада на коме нису плаћани, или су плаћани неким бедним бакшишом. У школама ни» је спровођен никакав васпитни рад. За време наставе и од-
мора по ходницима и учиони“ ·
цама школа дежурали су нарочито изабрани послодавци, који су тукли и малтретирали Ученике. Над радом наставника није било никакве контроле, и они су долазили на часове врло неуредно, те су ученици губили многе и од тих малобројних часова. Услед тог лошег наставног система ученици су били омрзли школу. Услед недостатка стручних наставни“ ка, шаблонске наставе, лоших
и преуских наставних програ-
ма, јако рђавих уџбеника, стручно знање које су ученици стицали у овим школама било је бедно. Што се тиче предмета општег образовања, знање свршеног ученика трогодишње стручне продужне школе било је мање него знање свршеног ученика основне школе, што значи да у свом општекултурном образовању млади радник у току школовања у Стручно-
продужној школи није ништа напредовао, него чак назадовао. Данас су Стручне школе за ученике у индустрији и занатству, како гласи њихово ново
име, добиле потпуно нов изглед. Питање стручне наставе дошло је у први ред задатака наших _ народних власти. , У школској 1945/46 години народ"не власти бориле су се проти-
894.373 добровољна
радна часа говоре о
свести фронтоваца Београда | аниме.
ву многих материјалних тешко ћа, које су онемогућиле да се ове школе одмах поставе на чврсте основе. Ове школске године обезбеђени су потребни материјални услови за уздизање школа радничке омладине.
Тако је и у овој школској години број школа у Београду и Земуну од 6 повећан на 12. Сваки реон има своју школу, ПЕ рејон услед великог броја ученика 2 школе, а Седми рејон услед раштрканости 3 школе, Поред тога, постоји школа у Дому за васпитање младежи и у Главној _ ауто-радионици Министарства народне одбране, Први пут откако постоје стручне школе за ученике у привреди наставом су обухваћени сви ученици. Пре рата велики део ученика, услед тежих животних услова, забране од. стране послодаваца и слабе контроле државе није похађао школу. За време окупације само мали број ученика похађао је школу. Тај број ученика није _ прелазио 700. Школску 1945/46 годину завршило је У свим школама у Београду и Земуну 2.400 ученика, а ове школске године школе су почеле рад са преко 4.000 ученика. Народне власти очекују да ће се овај број, упоредо са развитком наше индустрије, занатских задруга и занатства, У току ове школске године јако повећати, те су предвиделе на-
рочите курсеве помоћу којих ученици, који су у току школске године ступили на учење заната, могу савладати пропуштено градиво и укључити се у редовне разреде.
У свим Стручним школама за ученике настава је почела тачно од предвиђеног дана, 20 септембра.
Ученици похађају школу од 16 часова, после шесточасовног рада у предузећу и кратког поподневног одмора. Настала је свакодневна и траје просечно дневно 2 часа, који су У“ ченицима плаћени као и редо“ ван рад у предузећу. Наставни кадар је у овим школама претстављао најтеже питање. Ове школске године Одељење индустрије Извршног народног одбора расписало је конкурс за хонорарне наставнике Стручних школа, а Месно синдикално веће позвало је најбоље _ синдикалисте-инжењере и професоре, да се јаве за наставнике у школама радничке омладине, Одзив је био велики, тако да је наставни кадар У Стручним школама за ученике ове школске године потпун и на висини, У 12 школа предаје 179 наставника: инжењера, техничких цртача, правника, ру“ ководилаца у нашем државном апарату и у нашим привредним предузећима, професора гимназија и других средњих и стручних школа, учитеља народних школа. Министарство индустрије Србије издало је нов наставни програм, којим се настава и из стручних пред“ мета и из предмета општег образовања диже на виши ниво, те настава У овим школама не“ ће више бити неуспело понављање основне школе, што је био случај пре рата. Нарочита пажња обраћа се на стручне предмете, тако да ће младим радницима бити дата солидна основа њиховог стручног 0“ бразовања и омогућиће им се да, ако су способни, из ових школа пређу на друге више стручне школе. Да би настава из предмета стручног образо= вања успела, ученици су поде“ љени на стручна одељења, тако да се стручни предмети по“ себно предају металцима, посебно текстилцима, кожарцима и другим струкама. Народне власти ће снабдети школе по требним училима: физичким и хемијским кабинетима, технолошким збиркама и збиркама прегледа За техничко цртање и другим материјалом, који се сада ради. Ученици који нису у стању да се сами снабдеју школским материјалом, добиће га од народне власти и то пре= ко домова за ученике, ако се налазе у дому, а преко школе ако се налазе ван дома.
У жељи да ученицима омо“ гуће да потпуно савладају нови наставни програм, наставници У многим школама се 0«= бавезују да напишу предавања, која ће се умножити у облику табака и привремено заменити уџбенике, пошто су уџбеници, издани пре рата, неупотребљиви, Таквој стручној школи, која пружа ученицима све могућно“ сти за развитак, ученипи не прилазе више са мржњом и не поверењем, Некад су ове шко-
ле биле озлоглашене по нере« ду и недиспипсшни учрника.; Данас се жопот у њима нагло меља Наставници причају, да
пи у јелној школи нису наилазили на толико интересовања за науку, на толики ред и дисциплину за време часова, Рад= ничка омладина у својм шкоч лама данас надокнађује пропу«“ штено знање, које кривицом лошег наставног система рани« је није стекла. Зоран ВИДАКОВИЋ
,
Народ је на рашчишћавању рушевина и.улица, схватајући такмичење и његов
циљ, полетно ни пожртвовано уложио своје снаге, ин чистији, Дању и ноћу становници Београда — су
да Београд буде лепши били на _— радилишту«
Један за другим пуне се камиони на радилишту У Првом рејону
3 ћ ~
ДР
ИДИ ти.
___- ст з~