20. oktobar
Продумена је пруга „Шестице"
Трамвајска пруга број 6 продужена је за 400 метара. Осим то-
га трамвајска станица код Цветкове испред циглане, На тај начин повећан је капацитет
премештена — је пруге за
механе
20%, што одговара повећању броја кола за два возила
ДАНСКА,
и, БРИТИКУЈУ
Биоскопске карте за фронтовце — продају се на џрној берзи
У оквиру новембарског такмичења фронтовске организације настоје да културношросветним радом с обухвате најшире слојеве народа. У том се циљу организују и колоктивне посете биоскопа. За те претставе, када рејони закупе целу салу, Државно филмско поедузеће је одобрило снижене цене по 7,50 динара за свако
Карте за ове претставе достављају се преко насеља повереницима улица. Међутим, показало се да све карте не оду увек онима којима су намењене. Јер, док поједини фроктовци и чланице АФЖ-а, остају без карата, дотле они, који одлазе на претставу, редовно наилазе на дечаке-продавце карата пред улазом У биоскоп, који траже за карте црноберзијанске цене, ма да нешто ниже од оних у свакодневној продаји,
Шта то значи Значи да поједини фронтовци узимају карте а не користе их лично, или повереници улица не дају поу· зданим активистима да разделе карте у улици.
Преко ове појаве пе треба 0лако прећи. Потребно је испитати како долази до шпекуланије картама намењеним фрон-
товцима. Милица АНЂЕЛКОВИЋ
Х
МОРАМО ПРЕДУЗЕТИ СВЕ МЕРЕ ДА СПРЕЧИМО ЗАДОЦЊАВАЊЕ ВОЗОВА
О задоцњавању · возова је већ писано. Раније је си“ туација са локомотивама, била далеко гора но данас, а
тако је било и са угљем, мо: стовима, особљем итд: Према томе постојали су објективни и оправдани разлози
возови задоцњавали, нарочито зими. А од првомајског такми' чења на овамо возови су сао: браћали тачно. То је доказ ви. ше да возови могу да саобраћа-
исто.
што су
ју тачно и при тежим услови“ ма.
У последње време, међутим, возови су опет почели да задоцњавају, Последњих дана је то чест случај. Тако је, на пример, 7 овог месеца јутарњи локални воз до Клења и обратно задоцнио 22 минута. Исто то: лико су задоцнили и сви запо слени људи и ученици, који станују, силом прилика, дуж пруге Београд—Рипањ. Задоцњавање возова, а нарочито локалних изазива поремећаје У раду предузећа и школа. Оваково стање служи као доказ да је поново потребно поправити нешто у нашем саобраћају, Тим пре што се оваково стање у са: обраћају никако не може помирити са акцијом синдикалних подружница У смислу радне дисциплине и тачног долажења на посао, што је уосталом жеља и сваког свесног радника, који познаје значај такмичар ског рада на остварењу нашег привредног плана:
Данас, када боље стоји са локомотивама, угљем, мостови ма и особљем но што је то би“ ло пре годину дана, овако за“ доцњавање возова, које уноси поремећаје у рад фабрика, предузећа и школа, свакако није на свом месту: Наша је дужност да томе станемо на пут.
Петар ПЕТРОВИЋ Х
ТРЕБАЛО БИ ЗАБРАНИТИ СТАЈАЊЕ ПО ТРОТОАРИМА КАД ЈЕ ВЕЛИКИ ПРОМЕТ
о Б татао да се десило свакоме од оних који око 7-8 часова, увече журе, послом, преко Теразија, да нису у стању да прођу од великог броја људи, што беспослено стоје, за. крчујући пролаз. У то време је највећа гужва, јер највећи број Београђана изађе из канцела.рија, школа и биоскопа, Разумљиво је да многи стоје с разлогом, очекујући кога, али и њима би требало скренути пажњу да заказују састанке на мање прометним местима а беспосленима забразити безразложно стајање, Јер треба волити рачуна о онима што жуш6 на конференције, предаваља и друга задужења, а води их пут преко „еразија. Страхиња ЈОВАНОВИЋ
АКО ПОЈЕДИНЦИ СПАВАЈУ — НАРОД ЈЕ БУДАН
Станодавац „експлоататор
У недостатку места У до. мовима, извесни занатски ученици из унутрашњости принуђени су да станују приватно, било код својих рођака или својих познаника у вароши. Има, међутим, и таквих који у вароши немају никога од рођака, ни познаника и при. нуђени су да станују код оних који примају на стан такве ученике. Међутим, занимљив је случај са једним учеником из предузећа, „Југ' — Слободаном Лазићем, који је дошао на стан код Обрада Златића, Осаговска 9 на Чукарици. Обрад Златић тражи да му ученик Лазић, за годину дана становања и за храну, плати, ни мање ни више, него следеће: кромпира 100 кг, брашна 300 кг, пасуља 26 кг, лука 26 кг, меса 26 кг, масти 26 кг, дрва 2 метра, кајмака 12 кг, сланине 12 кг, сира 86 кг, млека 52 литра, јаја 100 комада, купуса, 52 кг, шећера, 10 кг, соли 18 кг, кокошака, 8 комада, паприка, 50 комада, пекмеза 12 кг, парадајза 50 кг и месечну кирију од 150 динара.
Овај списак написао је сво јеручно Обрад Златић и предао ученику Лазићу да би имао ради равнања и обавештавања. родитеља. Џитање је- шта ће му онда Р-карта, коју је такође приморан да преда станодавцу. Питамо се шта мисли Обрад Златић, кад толико тражи од једног ученика, који је дошао у Београд да изучи занат стога, што је сиромашног стања и нема земље коју би могао да обрађује.
На редовној седници синдикалне подружнице предузећа,
БЕСПОСЛЕНИ „ДОВИТЉИВЦИ“ ИМАЈУ ВЕЋ ВЕЛИКЕ РЕЗЕРВЕ ЈАЈА
последње време осећа
се велика несташица У јајима. Али, шта је томе разлог Један од главних је: неразумна брига за „благоутробије“ беспослених и пензионера, који могу преко дана да спавају, па користе јутро и од четири часа сачекују продавце и сељаке, образују редове и покупују све оно што је намењено свим грађанима Београда.
— Шта је са јајима, питамо пиљарицу.
— Било је рано јутрос, али, ето, има довитљиваца.. Рано устану и покупују..
Требало би стати на пут тим „довитљивцима“, којима је могуће да се усред белога дана одмарају, па су у могућности да рано изјутра стоје сатдва у реду. Неопходно је омогућити да и запослен свет
дође до овога артикла, а не да једни стварају резерве за зиму од по неколико стотина јаја, а други да их немају ни за тесто.
Свет. Д. МИЛЕНКОВИЋ
„Југ“ јавио се Слободан Лазић и замолио радничког повереника да му издејствује пријем У Дом за занатске ученике. Ве-
рујемо да ће синдикално руководство повести рачуна, не само о овом, већ и о сличним случајевима и неће дозволити да поједини несавесни станодавци злоупотребљавају занатске ученике.
"Треба пробудити несавесне станодавце! Јер, изгледа. да су преспавали читав период времена, и да. не знају да се налазимо у времену када постоје синдикати, којима, се можемо обраћати и који нас заштићуЈу. Добривоје ПАВЛИЧЕВИЋ
Зашто постоје телефониг
пр Ер Мг септембра украден ми је бицикл, Одмах сам, из предузећа где радим, телефоном позвао саобраћајну милицију и јавио случај, Дежурни, који се налазио тада код телефона, одговорио ми је да морам лично да дођем са саобраћајном књижи-
На уређењу града Београђани су масовно учествовалм. 166.967 френтоваца уложило је своје напоре да би Београд био лепши, чистији
Трговац
Дуго (смо по беогадским трговинама тражили платно за перде, које треба да поставимо изнад наше радње. Најзад, нашли смо га код трговца Полди Безлаја у Балканској бр. 9. Платно је било баш за ту сврху и брзо смо се спо разумели са Безлајем за цену. Остало је како нам је он сам рекао, само да му донесемо 0" добрење од Одељења трговине и снабдевања ИНО-а. Добили смо тражено одобрење врло брзо и отишли с њим код Безлаја да подигнемо платно. Ме» ђутим, он нам рече да не мо: же да нам прода платно јер није добио цене. После тога тражили смо га више пута, али он је мало биб у радњи. Стекли Фбмо утисак да се од нас крије,
Најзад, једног дана смо га пронашли: Тад није имао куд Али он је енергично изјавио да не жели да нам прода то платно, јер има више рачуна да фд њега прави торбице, ташне и друге ствари.
Зар овај поступак није чудан» Када већ није имао намеру да нам прода платно — за што је захтевао одобрењер А, када смо већ имали одобрење, да ли је Безлај имао права да нам не прода робу која је кон“ тролисана» ИМ, најзад, може ли неко робу намењену за једну
КОД ОПТИЧАРА
— Шта кажете преко хиљаду динара за наочаре! — Наравно! — Јест, ви мислите ако сам ја кратковид да не видим
да је то најобичнија црна берза.
)
|
цом, како би он из ње узео потребне податке,
— Друже, замолио сам га, све је то код мене и могу све податке да ти јавим телефоном. Имам много посла...
—Не може! Мораш лично да дођеш, одговорено је кралко: '
Шта сам могао: Напустио сам посао м упутио се у отсек саобраћајне милиције где сам даб податке, оне исте, које сам могао и телефоном да дам.
Зар је потребно, у доба, телефона, да се изгуби два сата, времена, за посао који је могао да однесе највише пет минута.
Љ. МИХАЈЛОВИЋ
аи алата
инаџија '
сврху, када је већ мало има, да употребљава за нешто друго — што му доноси већу зараду» Докле ће поједини трговци да раде како хоће, а не како треба» Д· БЕЛИЋ
х
ПИОНИРСКА ОРГАНИЗА-
ЦИЈА ТРЕБА ДА СЕ ЗА-
ИНТЕРЕСУЈЕ ЗА ДЕЧАКЕ ИЗ ЧУБРИНЕ УЛИЦЕ
Мејубрина улица на Варош. капији мала је зли обилује децом, То је свакако и добро и лепо и против тога, нико ништа нема, Али ова деца сакупљају и осталу децу, из суседних улица, и уместо да иду на Калемегдан, који је близу, она се од шест часова изјутра до десет часова увече играју на улици уз паклену ларму. То би још некако издржали, али у последње су време набавинли праћке у које
стављају камичке и ексере и гађају где стикну ми кога стигну. Мре извесног времена су са два, ексера озледили једну девојчицу по нози и избушили једна дечја колица, тако да умало није и дете настрадало. Мрозори и излози страдају и. сто тако.
"Грађани су се жалили на конференцијама ни пленумима насеља, али је све остало по старом. Саветовани су и дечји
родитељи, — али ни то није по. могло.
Сматрамо да би најбоље било да се пионирска организа. ција, која је и позвана, позабави овим случајем и да беспослене и неорганизоване дечаке из наше улице прикључи осталим пионирима, па да их и запосли корисно у разним акцијама које организује Народни фронт.
Петар ПЕТРОВИЋ
ве њи ес ба ср и Грађани Београда ради“ ли су 53.465 сати за село, учвршћујући братске везе села и града
тата тата ем оттиињн—==
ГРАБАНИ БЕОРОМВА
Сачубајмо натписе из дана ослобођења Београда
последње време све више
се уклањају са београдских зидова разне пароле и натписи, који су стављени приликом избера, конгрез им 3борова. Међутим, ма неким зидовима сео још данас налазе нат. писи које треба уоквирити и са. чувати као драгу успомену на дане ослобођења Београда, То су они натшаси, писани црном или црвеном бојом „Мињет 16 Х. Млатшиј лт. Ојагив" и други слични. Свака београдска, зграда имала је тај знак, који су ставили совјетски војници, чистећи при уласку у град злочакачки подметнуте фашистичке мине. Ти су натписи тесно везапи за историју Београда и опп треба н да оста. ну на нашим зградама, Февм тога, уоквиравање н чување 0вих натписа био би знак за» хвалности коју сваки наш грађанин гаји према милионима Сјагина, који су, гдегод су
| миц НЕТ
мл. лт Сарин:
стигли и доспели, чистили свет од фашистичке подмукло» сти,
Извршни одбор града –Б20града требало би, у оквиру прославе 20 октобра, да позове грађане да ма домовима, где се натписи јотл налазе, уокви“« ри и сачува их.
: Др ЛЕК. ,
ж
шут И ЗЕМЉУ ТРЕБА ИЗБАЦИВАТИ ТАМО ГДЕ ЈЕ ПОТРЕБНО
у лица. Јужни Булевар, према доњем делу Вардарске улице, имала је велики број рупа од бомбардовања, Главни канал је поправљен, рупе су затрпапе м земљиште поравњено, тако да је Вардарска улица поново везана са Јужним Булеваром. _ Међутим, поједини несавесни грађани и сада, када је све уређено, и даље исто варују шут н земљу на. то ме.“
сто, ма да мало даље постоје рупе, које треба затрпавати. Овим погрешним _ истоваривањем праве се читава брда, за» трпавају се куће и спречава се отицање воде у канал. Кад буду почеле јесење кише, вода ће из стрме Вардарске улице, пошто нема куда да отиче, почети да се слива у дворишта, Крајње је време да се о своме поведе рачуна, да се грађани не би купали онда када није време купању. Мита ДИМИТРИЈЕВИЋ
жХ
ТРЕБАЛО БИ ПУСТИТИ У САОБРАЋА) И ЈЕДАН АУТОБУС ЗА ЛЕКИНО
_ БРДО
[Пуштено је у саобраћај не-
колико аутобуских линија кроз Београд, а једна од н8]важнијих за радне људе још није пуштена, Реч је о линији која је везивала Лекино Брдо са Теразијама, пијацом Каленића гувно и пијацом Стари Ђерам.
Народ Лекиног Брда нема близу пијаце. До најближе се иде најмање пола сата, им То ко има добре ноге да иде УЗ брдо и низ брдо. Ципеле тако. ђе страдају. Пре рата пролазила су по једна, кола сваких пола сата и увек су била пуна. Пуштањем у саобраћај ове линије олакшало би се душановачком аутобусу, који сен И наче напуни још на Душановцу. Олакшало би се и Ше стици.
Није тешко проверити да је пуштање у саобраћај ове лини. је насушна потреба народа ово-
га краја. Д: С. Та !