20. oktobar

5

м Па

Тенстил је обезбеђен _

за све издате карте

Грађани могу без бојазни да искористе све условне јединице из својих карата

,

дељење трговине и снабде· вања, пустило је у продају велику количину текстила, који се дели на М-Р, Иг, и И-Д карте, Роба, чији је списак објављен у дневној штампи, 14 разних врста артикала, дели

се директно уз подношење индустриских карата из којих се секу било само условне једи-

РОБА ЋЕ СЕ ИЗАЛ. ВАТИ 73 ПРМАРЖА) ОВЕ ДОЗНАКЕ, БЕЗ ОТСЕЦАЊА УСЛОВ. них једини: љ~

Ова! одрезак вреди уместо

ТА одати»

пне миш ван »

„“.љ

ЗАНИМАЊЕ: „

+

ошоасаасансависивовани- ос на псе ссе сение +е • 32

ПРЕДУЗЕЋЕ (удица, местоји ....-.....

Брећ личне карте + Фф24..

Редни бо списка: ...

ОВА ДОЗЊАКА ВАЖИ ЗА СПЕЦИЈАЛЊЕ ПОТРЕБЕ ПРЕДУЗЕЋА, МО НИША, ДЕЧИЈНХ ПОМОВА, НОС. КАО В ЗА ИЗВАНРЕЉВЕ СЛУЧАЕ ЈЕБЕ КАО. СМРТНИ СЛУЧАЈ, ОСНИВАЊЕ ДОМАЋНИСТВА И Т.Л.

боље радиле и повећавале своју производњу, утолико ће данашње индустриске карте пре бити замењене новим. Ако би замена карата затекла, имаоца, са неискоришћеним условним јединицама, природно је да, би му све преостале јединице пропале код добијања, нове карте. Зато ове индустриске карте

птинанне-

Дознака која не повлачи отсецање условних јединица из И-Р Б карте

нице са доње десне стране карте, било јединице и купони, са горње десне стране карте,

Купони су установљени да би се онемогућило појединцима набављање неке количине исте врсте артикала, нагомила. вање те робе због кога би други потрошачи остали без свог следовања. Купони се секу при деоби зимских капута, мантила и штофова. Поред купона, за добијање ове робе треба, са, доњег десног дела карте дати и за сваку врсту продукта, 0дређени број јединица, При ку-с повини грађани треба да обрате пажњу да им продавац не отсече већи број јединица, него "што је прописано. Ово је тим лакше што на свакој тачкици пише колико она јединица вреди.

Метарска текстилна, роба, за, веш делиће се и надаље уз специјалне мале, зелене бонове, који се добијају у Одељењу тр. говине и снабдевања и уз отсецање одређеног броја условних јединица из индустриске карте.

· На велике, црвене, дознаке, које се такође издају по рејонским отсецима трговине и снабдевања, добијаће се роба, без отсецања, условних јединица из И-карата, јер сваки овакав бон има купон са леве стране на коме је уписано колико условних јединица вреди == коју дознака гласи. Количина, текстила, обезбеђева је за целокупан број издатих индустриских карата, због чега са куповином не треба, хи""жати, Тиме ће се избећи стварање редова и гужва по продавницама, (С друге стране, грађани могу слободно да искористе све јединице својих индустриских карата, јер робе има, довољно, а уколико наше фабрике буду

Х

треба искористити до последње условне, јединице.

Сразмерно потребама граЂанства, број условних јединица којих на И-Р картама има, 120, на И-Г 90 а на ИД 710, није превелики, али је зато било могуће осигурати робу за сваку јединицу.

_У случају да појединих врста робе не буде у довољној

НАРОДНИ ОДБОР . ДОЗНАКА

И о Ка. име ачу%а_____._ важе до, Ио -%поста. рит > Мези А ФАМИМАЊЕ. |, -! ПРЕЖЗЕЋЕ улиа местоћ 138...

број изчан сте. „1 2..2 7 [СТЕ "РРА

одговоран чаниншинањ

ЕМ ИЕ НЕЊи пина

-њљ аткаоље

Дознака уз коју се отсецају и условне јединице из И- карте

количини, а то је могуће због тога, што Одељење трговине и снабдевања не може унапред да зна, која је роба, најпотребвија, по појединим продавница. ма, не треба падати у панику, јер су залихе осигуране. Треба. причекати док продавница, не буде снабдевена. траженом робом.

Чување дознака без реализовања велика, је погрешка, и претставља сметњу правилној политици раздеобе. Сваки граЂанин који добије дознаку а не искористи је благовремено или продужава њену важност, треба да буде свестан да, тиме онемогућује правилну евиденцију од стране органа, за, снабдевање, Из дана у дам, као резултат рада нашег свесног _радништва, на тржиштима, ће бити све више робе, Грађани могу без бојазни да искористе условне јединице са, својих карата, за индустриске производе.

зивот и РАДУ СССР

АВИИ

старинској _ згради _ ле-

њинградске _ Академије уметности владала је ту скоро необична живост. Најбољи совјетски архитекти скупили су се да би измењали мишљења и искуства из подручја свог стваралачког рада на рекон"струкцији Москве, Смоленска, Орела, Курска и других градова, Били су присутни аутори генералних планова успостављања и обнове великих совјетских центара који су настрадали од најезде фашистичких дивљака.

Хитлеровци су порушили на територији Совјетског · Савеза велики број ванредно лепих градова. Милиони совјетских људи данас истрајно и вредно раде на обнови тих центара. Обнавља се град Орел. Пројект обнове Орела израдио је архитекта Гајкович. Ево шта је аутор пројекта испричао Учесницима конференције „одржане у згради Академије Уметности: 4 Неће проћи много годи“ на, а град Орел постаће још

(ПРУ ЈЕКУ

лан

лепши и уређенији него што је био пре рата. Велики трг с лепом зградом клуба же лезничара пружиће се погледу путника чим изиђу из нове станичне зграде. Од трга ће ка центру града, који ће се налазити на другој обали реке Оке, водити широка улица са вишеспратним кућама за становање — улица пуна зеленила.. Други централни трг изградиће се у облику полукруга на речној обали. Наместо зграда, које су фашисти пору“ штили, саградиће се нове зграде Дома совјета, Педагошког института, Дома саобраћаја. Нова индустриска предузећа, чије је подизање предвиђено петогодишњим планом, — комбинат за прераду меса, фабрика одеће и фабрика обуће, налазиће се нешто даље, дуж обале Оке. Кроз цео град проћи ће широка аутострада Москва— Харков.

Многе идеје и пројекти архитеката већ се остварују. (ООрелу је подигнуто преко хиљаду кућа за становање и понова је отворено 27 школа, пет

ситна |

„УВОЗ МЛЕКА

20 ОКТОБАР

_______________ на нннннннннннннннннннннннее

има

ЗАДОВОЉАВА ОСНОВНЕ ПОТРЕБЕ ГРАЂАНА

ЈА није деда пред продавницама „Гране

Ка] вевипа је да у последње време грађани стоје по читав сат, и више, да би могли да купе млеко код продавница „Грамлека"“ на пијацама. Шпекуланти уносе пометњу, говорећи како ће млека, бити све мање:».Међутим, то је нетачно. Данас се у Београд свакодневно увози око 32.000 „литара млека, док се у току лета, увозило око 35.000 литара. Али, док се у летњим данима, трошило око 20.000 литара, данас се траши и до 32.000 литара, То долази отуда што је углавном прошла, сезона, воћу и поврћу и све више грађана купује млеко. Смањење довоза, млека, је последица, тога, што је сада и мања количина, млека, које могу да лиферују срезови врачарски и посавски. Због наступања зимских дана, довоз млека, из тих срезова, ће сем даље смањивати. Али, да би се одржао дневни капацитет од 32.000 литара, „Грамлек" ће у најскорије време проширити 0откупну мрежу на читав Београд. ски округ и на округе Сремскомитровачки и Панчевачки. Што и поред тога, постоје ре. дови при куповини млека, може се објаснити тиме да, грађани журе да купе млеко у раним јутарњим часовима, ма да се „оно издаје до 10 сати. Осим тога, већина, њих купује млеко у продваницама, „Грамлека“ на пијацама. с Број продавница, млека, које увози „Грамлек", повећан је од 60 у месецу јулу на 101 и оне су равномерно распоређене по читавом Београ. ду и редови би одмах нестали када би грађани куповали мле. ко и код осталих продавница. „Осим тога, сада кувано млеко може да, стоји и 24 часа а да, се не поквари, тако да је непотребно куповати млеко баш у 7 часова ујутро.

У погледу дистрибуције путера, донета, је одлука, да, се он дели само по четврт килограма, недељно ва Д карте. То је учињено због тога што богатији грађани купују путер у већим количинама, тако да, не остане

довољно за децу. =

КРАТКЕ

КОМУНАЛНЕ ВЕСТИ Извршни народни одбор трада Бео-

града донео је одлуку да Градски деч-

фи дом у Звечанској улици број 7 пређе у надлежност и руководство Оде

љења народног здравља под називом

>Дом за здравствену заштиту деце до три године«, с тим длау финансиском погледу остане на буџету Одељења за социјално старање до краја 1946 го дине,

Истом _ одлуком _ решено је да се Градски дечји дом У Толстојевој улици број 2 организује као Дом прет. школске деце од 3 до 7 година и да остане под руководством Одељења за социјално старање.

Израда уличних табли за промење“ не називе улица у Београду дата је У рад фабрици >Вестен« из Цеља. Док ове табле не буду испоручене, овлашћено је Комунално одељење да при“ времено изради натписе са новим називима улица.

ен ЕЕЕЕ

техникума, драмско ште и филхармонија. С великом пажњом учесници конференције саслушали су главног архитекту Лењинграда дописног члана Академије архитектуре СССР Баранова: — С одушевљењем својственим _ совјетским родољубима становници Лењинова града успостављају свој град. Задаци, који су стављени лењинградским _ архитектима, нарочито

позори-

су сложени и одговорни. Ми треба да продужимо и развидемо -сјајне традиције великих неимара осамнаестог и деветнаестог столећа. Ти неимари створили су најлепше лењинградске зграде. Уједно ми на-

Лењинград

Међутим, потребно је указати на извесне нездраве појаве које су узеле маха, нарочито у последње време. Поједини шпекуланти одлазе у села ин тамо набијају откупну цену. Њима, се исплати да купе мле.ко и преко максимиране цене, пошто га после прерађују У шлаг и постани сир и на томе добро зарађују. Ти назови тргтовци нису преко лета куповали млеко зато што је то било ризично, већ су скрштених руку гледали како се „Грамлек“ бори за осигурање потребне ксличине млека за, Београд. Сада, пашто је захладнело, они шпекулишу и стварају сметње

флаша са ракијом.

ДА. НАШ ГРАД БУДЕ ЛЕПШИ

Болкони И прозори треба да су украс —— три

ју оаико су балкони и прозори својина оних чијим становима припадају, толико су п својина свих грађана: од њих зависи у многом изглед града. Али, док поједини — (нажалост ретки) украшавају прозоре и балконе цвећем, док се старају ода су они у реду, дотле највећи број грађана, не водећи рачуна о изгледу града, у прозорима држи лонце и тегле, старе хартије и флаше, а на балконима суши рубље, држи старе санду-“ ке, сулундаре, метле и четке и наслагана дрва,

Не треба подвлачити колико је то ружно у односу на заједницу и на цео град. А ми смо дужни да се старамо о изгледу свога града, о његовом уређењу,

Сада није време цвећа, али у век је »време реда«. Стога ће се сваки прави Београђанин, који воли свој град, постарати да доведе у ред своје прозоре и балконе,

ита

меравамо да спроведемо даљу изградњу и проширење града у правцу Мора. На Васиљевском Острву, које. непосредно излази на море, појавиће се нови широки путеви и блокови зграда обележени архитектонским јединством.

Фашистички окупатори нанели су огромну штету престоници Карело-Финске ССР граду Петрозаводску, Генерални план обнове тог града изградили су архитекти Јаковљев и Матвејева. Возови из Лењинграда и Мурманска заустављаће се пред новом ста"ничном зградом, Улице обновљеног _ Петрозаводска _ биће широке и лене. Главни трг и

Тома Станисављевић Обреновца ауто »Обнове« јер је био пијан.

у довозу млека, по максимираној цени. /

Да би снабдевање Београда, потребном количином доброг млека било обезбеђено ове зиме, потребно је 'повести немилосрдну борбу против свих шпекулатана који су се поново појавили и који настоје да, поремете: правилно функционисање довоза млека и да то искористе у своје прљаве циљеве. Исто тако и грађани, са, своје стране, треба, да помогну „Грамлек“ У дистрибуцији млека, и да не стварају непотребне редове, а такође да не купују млеко од млекамија.

д Ј с. М.

СТАРА ПЕСМА...

шофер, изврнуо је Код

5

—- Што си тужанр Да није због аутомобила2 — Јок брате ауто је државни него ми

се разбила моја

11 ОКТОБАР. 1946

Кроз – летови лишти прошло (је ове тбдине 5.500 деце

У току ове године Одељење за социјално старање И НО-а успело је, мако за кратко време, да организује по Србији летовалишта за социјално незбринуту децу, и да у току читавога, лета успешно организује слање деце на, летовање, Одељење за, социјално ста. рање организовало је летова. лишта у Ариљу са. 300 кревета, у Савинцу (код Такова) 120 кревета, у Такову са 100 кревета, у Божидаревцу за 60 деце, у Мионици за 150, у Бе. љини за 100 ну Кораћици за 90 деце. У сва ова летовалишта, слате су у току лета, по две смене деце, тако да је било послато преко 1620 деце, Одељење је слало децу и на море, на Златибор, у Каленић, ну Македонију, тако да, је кроз летовалишта, Одељења, социјалног старања прошло преко три хиљаде деце.

За летовалишта све ствари су набављене у току ове го. дине, тако да је то претстав. љало велики посао при организовању. / АФЖ и омладинске организације пружили су велику помоћ Одељењу око стварања и самог вођења летовалишта. Велики број чла. ница АФЖЖ-а радило је добровољно око припремања, рубља, за сва летовалишта, а омла. динске организације дале су пионирске руководиоце у самим летовалиштима. Било је много потешкоћа, око опремања, инвентара за свако поједино летовалиште, око набавке хра.не, правилне здравствене контроле деце, али све се то савладало уз помоћ АФЖ.-а, 0младинских организација и уз помоћ народних одбора оних места, где су се летовалишта налазила. Искуства стечена У току ове године драгоцена су и у следећој години послужиће као сснов за постављање нових летовалишта, Лелотвалишта, убудуће неће никада држати више од 100 деце,

В. П,

ПРОБЛЕМ КОМЕ СЕ ПОКЛАЊА МАЛО ПАЖЊЕ

И ове зиме Беогрод ће имати свега два јавна купатила

(Ој аорена су, и раде од 7 до 20 часова, парна купатила у Мишарској и Цара Душана улици.

Недељни капацитет оба купатила, је око 21.000 купача, Чињеница да се за то време обично окупа, око 10.000 грађана, да купатила пре подне зврје скоро празна и да се већина, грађана, купа суботом, када, настаје чекање на, ред, не доприноси много решењу проблема. Кад би се купатила, најрационалније искористила, тј. кад би се незапослени грађани купали преко целе недеље пре подне, а запослени грађани по подне; опет би остао врло велики број грађана из Маринкове Баре, Карабурме, Чукарице итд. којима, је купатило најпотребније, а који немају могућности да зими долазе чак у центар града да би се окупали.

У своје време речено је да,

улица Лењина имаће велике зграде и скверове. У најлеп-

шем градском рејону — на обали Оњешког Језера подиже се читав низ зграда, које

претстављају јединствени архитектонски ансамбл, Овде ће се саградити физиотерапетичка болница, Дом пионира, Државна јавна библиотека, Дом владе. Кеј у центру града добиће сасвим друкчији изглед. Он је пројектован као врт еспланада, који се спушта ка језеру, са гранитним степеницама, водоскоцима и вајарским украсима.

У престоници Карело-Финске ССР врло много се гради. Плански и неуморно раде трудбеници изградње и становници Петрозоводска, као и других градова, на обнови зграда које су фашисти порушили, Иста пажња поклања се обнови индустриских објеката и зграда намењених културном раду. У престоници Украјинске ССР такође се спроводи врло обимна и жива делатност на обнови,

— За потпуно остварење генералног плана реконструкције града биће потребно петнаест година, прича главни кијевски архитекта Власов, План предвиђа стварање великог појаса вртова и паркова у самом граду. Тај појас протезаће се дуж обала Дњепра. Индустриска предузећа налазиће се првенствено на периферији, За раднике, службенике

ће се изградити рејонска, парна купатила. Неколико месе. ци тражило се земљиште. Најзад су нађени плацеви код Антитуберкулозног · диспанзера на Карабурми. Онда су почели правити планове и вероватно ће та два купатила, бити готова до пролећа. Тачно је да постоје велике тешкоће и у набавци материјала и инсталација. Али, исто тако је тачно да се сада у Београду обнавља велики број делимично порушених зграда, за, које је такође потребан и грађевински ма» теријал и инсталације за ку« патила. А. ако већ нема, довољ» но инсталација, онда, је важни“ је употребити их за рејонска него приватна купатила,

И тако, не преостаје ништа друго него да и ове зиме граЂани, који не могу из било ко. јих разлога да се купају код куће, чекају на ред у парним купатилима,

ние ЕЈ

и стручњаке тих фабрика гра“ де се велика насеља. Кијевски трудбеници добиће милион И по квадратних метара станбене површине.

Обнова главне кијевске улице Крешчатика, коју су хитле“ ровци дивљачки порушили, по“ клања се нарочито велика па“ жња. У Украјини недавно је 0“ држан конкурс за најбољи про“ јект обнове те улице. У кон курсу је учествовао врло ве“

лики број архитекта. Тај рејон,

постаће главни културни цен“ тар града. Овде ће се подићи нове зграде оперског позори“ шта, Музеја украјинске кул“ туре, Државне библиотеке, Дома народног стварања Укра“ јине итд.

Престоница Украјинске ССР добиће идућих година подзем“ ну железницу, Две линије под“ земне железнице повезаће на!“ важније градске рејоне, пове“ завши у исти мах и кијевски центар са индустриским рејо“ нима, Приступило се изградњи гасовода Дашава— Кијев, КОЈИ ће дати граду велику кКолИЧИ“ ну јевтиног природног гаса, како за индустриске потребе, тако и за свакидашње потребе становништва, У

Совјетски родољуби с најве“ ћим одушевљењем раде На об. нови порушених и оштећених градова, који ће постати још лепши и уређенији него што су пре рата били:

А. КУСТОВ